METOD PEVANJA NAUČNE KULTURE OF

GLAS ; OSNOVNA PRAVILA ZA ISPRAVAN GLAS

PROIZVODNJA

Prema tome, početnici moraju započeti svoj kurs

učite kao pravi početnici, nastavljajući u kulturi glasa
kao što bi u učenju novog jezika, umetnosti ili
Nauka. Od najelementarnijeg i najjednostavnijeg
vežbe moraju postepeno napredovati ka težim, ne gubeći, međutim, iz vida osnovne
princip, da su lakoća i sloboda osnova
proizvodnja glasa.Pevač koji je siguran da se može osloniti na
punu kontrolu svog glasa i na normalnu efikasnost
njegovih vokalnih organa dobija iz ovog uverenja the
najjača pomoć u pevanju samopouzdanja i hrabrosti. Otuda njegova fizička sloboda,
rezultat
njegovog ispravnog mehanizma proizvodnje glasa, postaje oslonac njegove mentalne
slobode koja,
oslobođen brige o bezbednom prolasku kroz
teških pasusa, pomaže da njegovo pevanje bude tehnički savršeno.Tako je njegov um
koncentrisan na
značenje reči, koje njegovom pevanju daje upečatljivost i stil.
Ali u nedostatku podrške ispravnog glasa
produkcije, pevačica se oseća pod nervoznim naprezanjem
što uništava njegovu duševnu i fizičku slobodu.Istina je, međutim, da neki pevači,
po prirodi
raspoloženje, toliko su pod uticajem spoljnih uticaja,
posebno tim neobjašnjivim osećajem scene
strah, da gube potpunu kontrolu nad svojim
glasovi. U nekim slučajevima ovo abnormalno psihološko
stanje duha utiče čak i na renomirane pevače
i čini ih potpuno bespomoćnim, iako mogu
inače se u potpunosti oslanjaju na svoje glasove. Dobri pevači,
međutim, može dugo prevazići takve uslove
obuka i snaga volje; ali u slučajevima u kojima se
odsustvo samopouzdanja je zbog nedostatka pravilnog glasa
produkcije, poboljšanju se ne može nadati, osim ako se ne usvoji novi način
pevanja, onaj ispravan.
***********************************************************************************
*****************

Tri uslova su praktično neophodna

za postizanje pravilnog pevanja.

1. Količina udaha mora biti proporcionalna tačnom broju potrebnih vibracija

prema tonovima koji će se proizvesti; uravnotežena u distribuciji i pod stalnom
kontrolom.
2. Glasni aparat mora da deluje normalno, kao
u razgovoru, bez naprezanja ili naglih prilagođavanja
njenih organa.
3. Rezonantni aparat, sastavljen od svih
šupljine tela, moraju biti lako dostupne
vibracije, i ne sme biti ometana u slobodnoj distribuciji zvučnih talasa tokom
njihovog
proširenje.
Prvi i drugi uslovi su bitni u
proizvodnju zvukova, ali rezonantni aparat je moć koja daje glasu njegovu jačinu,
kvalitet, lepotu i svu njegovu psihološku
karakteristike; stoga je najvredniji
koeficijent u pevanju.
Pravilna fonetska upotreba glasa i njegov najtačniji mehanizam u pogledu njegovog
položaja
a proizvodnja mora biti jedini cilj na koji oni
moraju da koncentrišu svoj um i rad. Ovo predstavlja prvi period glasovne kulture u
kome
pevanje mora imati oblik muzičkog govora,
izbegavajući sve trajne tonove i muzičke efekte.Kada je temeljna tehnika prirodna,
a ne veštačka
postiže se tehnika, tako da se obezbeđuje slobodna, prirodna proizvodnja glasa,
onda se učenici postepeno mogu uvesti u vežbe i vežbe izraženijeg muzičkog i
psihološkog karaktera.

Prvi uslov za pravilno pevanje, kao što je ranije rečeno, vezan je za količinu
udaha i njegovu distribuciju.
Odgovarajuća količina daha ne može se matematički utvrditi; da je to moguće, to bi
možda rešilo najzbunjiviji problem ispravne proizvodnje glasa. Autor, međutim,
smatra da sve dok je njegova količina sasvim dovoljna za podršku glasa, što se
manje daha koristi, to je pevanje bolje.

Za to postoje dva razloga:

1. Minimum daha postavlja glas na njegovu tačnu visinu, proizvodeći samo onoliko
vibracija koliko je potrebno za određenu notu, a ne više.

2. Minimum daha uspostavlja i uravnoteženu funkciju za sve ostale glasovne organe,

osim pluća, koja učestvuju u proizvodnji glasa, odnosno ona koja formiraju glas
vokal
pupčane vrpce, larinksa i usta i one koje pružaju njegovu rezonancu u telesnim
šupljinama. Dakle, efikasna saradnja daha, grla,
ustima i rezonantnim šupljinama prvenstveno upravlja uravnotežena snaga daha.

Na početku treninga, kako bi pevački glas proizveo istu količinu daha

mora se koristiti kao u izgovaranju slogova ili reči
od vežbi. Na primer, ako se vežba sastoji od slogova Ma, Me, Mi, Mo, Mu,
ili La, Le, Li, Lo, Lu, ista količina daha
mora se koristiti za njihovo jasno izgovaranje
takođe za njihovo pevanje. Da ovo izvedete ispravno
tonovi se moraju pevati u stakato ritmu, koji
ima prednost oslobađanja vokalnih organa po
koristeći ih u brzim prilagođavanjima, ne dozvoljavajući im
dovoljno vremena da postane krut. Pevanje stakato
takođe pomaže u postavljanju glasa, za koga je
slogovi koji se pevaju prvo se pravilno izgovore, in
stakato ritmu, lako se mogu zadržati u istom
mesto za pevanje. Pevačica tada nema šanse
da povuče glas unazad u grlo, kao on
često radi u pevanju trajnih tonova. Povremeno
kada je čak i napad tona ispravan, produžavanje zvuka samoglasnika prema kraju ga
čini grlenim. Sjajni sopran je ovo nazivao „gutanjem malih repova samoglasnika“.

Kada vokalni organi počnu da rade potpuno slobodno, a zenice se potpuno naviknu na
ispravnu raspodelu normalne količine daha, tada moraju da uđu postojani tonovi.
u vokalnu obuku, jer više ne postoji opasnost od prinudne produkcije.
Đaci, ponavljamo, ne smeju da zaborave da nije u količini i snazi daha
veliki značaj u stvaranju velikih i lepih glasova. To je, pre, njegova inteligentna
i uravnotežena distribucija, kombinovana sa slobodom u pevanju, i,
pre svega, sa najvećom mogućom količinom rezonancije. Moraju da započnu svoju obuku
sa
shvatanje da pevanje nije ništa drugo do muzički govor.Stav njihovih tela, dakle,
mora biti prirodan, kao u razgovoru, bez veštačkih manevara, samo zauzimajući isti
stav kao u obraćanju nekome. To takođe pomaže u dobijanju psihološke slobode.
Samoglasnici i suglasnici su osnovni elementi pevačkog glasa, ispravnog glasa
proizvodnja zavisi uglavnom od njihovog pravilnog rada.
Baš kao u bisernoj ogrlici retkost njenih bisera,
njihova veličina, oblik, glatkoća, sjaj i raspored čine ogrlicu lepom i vrednom,
tako da
u ljudskom glasu savršenstvo elemenata od kojih je sastavljen samoglasnika i
suglasnika
svojim jasnim izgovorom, svojom jačinom, rezonancom, kvalitetom i glatkoćom,
postavljaju tlo za savršeno
i umetničko pevanje. Zbog toga, učenici već moraju vrlo precizno uvežbavati
fonetska pravila
dati za glas koji govori, i uzmi beskonačne muke
sa njihovom proizvodnjom.

Povezivanje samoglasnika sa labijalnim suglasnicima, na početku, pomaže u stvaranju

glasa
postavljanje lakše i preciznije, labijale su artikulisane usnama.
Za učenike kojima je izgovor na
fonetskih elemenata pokazuje laka stvar, dobra je šema pokušati, u prvim vežbama,
povezati sve samoglasnike sa suglasnikom L, što
iako je teže za artikulisanje i ima tendenciju da ukoči jezik u svojoj proizvodnji,
stvara naprotiv izrazitu fleksibilnost toga
mišić kada je pravilno proizveden.
Fleksibilnost jezika je najvažnija
važnost u proizvodnji glasa, jer su ove orgulje definitivno najgori neprijatelj
pevača, često čineći najtvrdokorniju prepreku slobodi njihovog glasa. Instinktivnim
činom oni
obično uvlači jezik prema grlu, i
držite ga u napetosti, sprečavajući tako laringeal
zvuci koji slobodno izlaze i dopiru do
usta. Ovo izaziva ozbiljne smetnje, koje
mora biti prevaziđen po svaku cenu na početku
trening glasa, za fleksibilnost jezika
osigurava slobodu proizvodnje glasa.

//////////////////////////////////////////

Izvesno je da u pevanju Karuza jedan

od stvarnih uzroka lakoće i briljantnog izgovaranja njegovog glasa bila je gipkost
njegovog jezika.
Bio je to njegov sluga, i mogao je bez prinuda
oblikuj ga na način koji mu je volja. Jedna od njegovih posebnosti je jutarnji
pregled glasnih žica, koji je on
mogao lako da ispita držeći jezik tako ravno na dnu usta da bi omogućio
vidite njegov larinks u laringoskopu bez ispupčenja jezika, što je vrlo težak
manevar čak i kada ga izvodi laringolog.

Jezik, pri pevanju, mora biti opušten na dnu usta, osim u proizvodnji samoglasnika
I, u kojem mora biti podignut.
blago, iako opušteno, prema nepcu,
i u jezičkim suglasnicima N, L, R, u kojima je njegovo kretanje neophodno za
njihovo formiranje (v.
ilustracija rendgenskog snimka jezika, slika 27).
Ovaj metod pevanja, izgrađen na govornom glasu, takođe zahteva demonstraciju
upotrebe
dva druga važna fonetska organa nepce
i usne.

Nepce, koje kada je prirodno usklađeno i

dobro zakrivljen, poboljšava rezonanciju glasa
izvanredno stvaranjem većeg prostora u ustima,
takođe mora biti u opuštanju. Izuzetak se pravi prilikom izgovaranja samoglasnika
A, O. U, u kojima
meko nepce podiže uvulu, ali vrlo blago,
dok je jezik ostavljen potpuno ravan ili konkavan
dno usta stvarajući tako najveći
prostor moguć. Prostor u ustima je odličan
koeficijent za zapreminu, mekoću i tamu
glas, zahvaljujući pojačanoj rezonanciji. Usne se uvek moraju ostaviti u normalnom
opuštanju, kao u razgovoru. Oni su od velikog značaja
u formiranju samoglasnika O i U, za, po
približavajući im se bez stiskanja, ispred usta se formira cev koja deluje kao
megafon za njihovu rezonancu, čineći ove samoglasnike
meke, tamne po kvalitetu i veće zapremine.

Ta proizvodnja glasa bi trebalo da počne u

najniži deo opsega je preporučljiv za najmanje
dva razloga:

1. U niskim tonovima učenicima je lako da zaposle normalnu količinu daha koja je

potrebna da bi postavili svoje
glasovi na tačnom prirodnom tonu, dok u višoj
tonova, teže je kontrolisati ovu količinu, zbog psihološkog uticaja koji sugeriše
pevačima, uopšte, da daju više daha nego što je potrebno za uspon na visoke delove
domet.

2. Takođe je važno razvijati glas (uvek bez forsiranja), prvo u njegovom veoma
niskom delu,
koji, iako se kasnije nije koristio u pevanju, za
fiziološki razlozi čine podršku za
viši deo opsega. U prvom delu ove knjige je pokazano da niži
nivo glasa, veći se može razviti njegov opseg; što tačnije vokalni organi proizvode
niže tonove (što znači bez forsiranja), to
dalje može da se proširi gornji opseg, bez
napor.

To je slično izgradnji zgrade.

Što je temelj dublje, to je zgrada viša.
U proizvodnji glasa to se pokazuje kao slučaj, jer, uvežbavši vokalne organe do
maksimuma opuštanja i slobode kroz donje
tonovi, zadržavajući isti mehanizam proizvodnje glasa u celom opsegu, učenici mogu
naći poteškoće u proizvodnji tonova na visini predviđenoj prirodnim zakonima. Po
pravilu, samo veštački
smetnje čine opseg glasa kraćim;dakle, opšte verovanje koje priroda stvara
kratki glasovi su pogrešni. Kratki glasovi su rezultat lažnih mehanizama
proizvodnje glasa.
Učenici na početku obuke moraju
ne očekujte da će proizvesti velike tonove. Njihova pažnja
a briga mora biti koncentrisana samo na to da se njihova
vokalni organi rade u potpunoj opuštenosti, i
stavljajući glas u njegov ispravan centar, vođen
govorni glas, koji, ako je pravilno proizveden, može utvrditi i mesto i visinu
pevanja
glas.