Академија васпитачко-медицинских струковних студија

Одсек Ћуприја

Семинарски рад

Интегративна здравствена и социјална заштита жене и детета

ЗЛОСТАВЉАЊЕ И ЗАНЕМАРИВАЊЕ У ПОРОДИЦИ –

ПРЕПОЗНАВАЊЕ И РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА

Ментор: Студент:
Проф.др.Сања Трговчевић Миладиновић Исидора
Бр.индекса:5635
Ћуприја,2022
 САДРЖАЈ

1.Увод..............................................................................................................3
2.Појам и врсте злостављања........................................................................4
2.1.Физичко злостављања..............................................................................4
2.2.Емоционално злостављање......................................................................4
2.3.Сексуално злостављање...........................................................................4
2.4.Занемаривање деце...................................................................................5
2.5.Злостављање жена....................................................................................5
3.Модели објашњавања злостављања .........................................................6
4.Последице злостављања.............................................................................7
5.Превенција...................................................................................................8
5.1 Примарна превенција...............................................................................8
5.2 Секундарна превенција............................................................................8
5.3 Терцијална превенција.............................................................................8
6.Закључак.......................................................................................................9
7.Литература...................................................................................................10
 1.УВОД

Занемаривање и злостављање обухвата све облике физичког,емоционалног и сексуалног

злостављања.Сексуалну злоупотребу,занемаривање или немаран поступак,доводи до
стварног или потенцијалног нарушавања здравља,код деце ремети развој,одговорност за
даљи живот.
Породица је окружење у коме дете треба да расте и развија се, али је то некад окружење где
је оно злостављано и занемаривано.
Унашој држави је последњих година велики пораст броја евидентираних пријава за
злостављање, и све више је то присутно.
Треба се утврдити зашто долази до занемаривања и злостављања, како их открити и
спречити , како се носити са последицама.

3
 2.ПОЈАМ И ВРСТЕ ЗЛОСТАВЉАЊА

Под појмом злостављање подразумевамо поступке чланова породице којима се наносе

телесна и емоционална бол или се занемарује у тој мери да угрожава дететово здравље и
развој.
2.1 Физичко злостављање
Физичко злостављање је намерно наношење повреда и неспречавање истих. То су: модрице
од ударца,бацања,штипања,опекотине од цигарете,других врелих апарата,поломљени
делови тела. Постоје и озбиљне повреде као што су повреда главе,кичме, такође постоји
изгладњивање, конзумирање штетних састојака, затварање у просторије као облик
кажњавања.
Повреде код деце могу бити намерно изазване, или да родитељи не брину добро о свом
детету. Ако је дете осетљиво и има неки здравствени проблем, грубим поступањем могу да
му се нанесу озбиљне повреде.
2.2 Емоционално злостављање
Код емоционалног злостављања физичке повреде нису видљиве, али последице могу бити
много веће него код неког другог облика злостављања. Деци родитељи не пружају љубав и
пажњу,па деца то схватају као нормално и не развијају самопоштованје и самопоуздање.
Што се касније мозе одразити када они и сами постану родитељи, због ствари који су и сами
проживели. Родитељи децу могу одбацити од самог рођења –
непримећивањем,исмејавањем,сматрањем да су им терет. Деци се прети, кажњавају се и
напуштају, зато деца у доста случаја морају да преузму одговорност за ситуације којима још
нису дорасла. Злостављању су највише изложена деца зависника који су заокупљени собом
и живе у свом свету, па су деца изложена ситуацијама које не разумеју и схватају.
2.3 Сексуално злостављање
Децу одрасле особе користе за задовољавање својих сексуалних потреба.Деца могу бити
активни или пасивни учесници,она о свему ћуте јер нису ни свесна шта им се догађа,особа
их тера на ћутање и плаши их да ником не би рекли. Тако се код деце јавља осећај кривице
за све што су урадила, јављају се здравствене сметње и поремећај у понашању, па се
најчешће код адолесцената могу завршити самоубиством јер то виде као једини излаз.

4
2.4 Занемаривање детета
Занемаривање детета је занемаривање бриге због чега долази до незадовољавања дететових
основних потреба као сто су храна, одећа, топли дом, школовање,родитељска љубав.
Такође то укључује и остављање деце која не могу да се брину сама о себи без надзора.
Дететове потребе су занемарене и нико се њиме не бави, што доводи до заостајања детета у
емоционалном и интелектуалном развоју.
2.5.Злостављање жена
Насиље над женама као и сваки други облик насиља угрожава психичко и ментално здравље
жена,смањује се њихово самопоуздање и самопоштовање и јавља се ризик за многе болести.
Злостављање погађа све жене независно о старосној доби,култури. Мушкарац који
злоставља жену верује да је изнад ње и жели да му се она прилагођава јер то сматра
нормално, на жену се гледа као на објекат. Насиље и злостављање су методе којима
мушкарац жели да изрази своју моћ,став и контролу, са друге стране жена покушава да нађе
оправдање за то да би сачувала породицу,па се сређује,удовољава мушкарцу,прихвата све,
најчешће је то због деце,да не би нарушила породицу. Такође почињу да криве саме себе и
сматрају да нису довољно добре и способне. Поред телесних повреда последице могу бити
много веће а то је да се јављају и психички проблеми као што су
стрес,депресија,анксиозност,повећан ризик за самоубиством.

Слика 1.

5
 3.МОДЕЛИ ОБЈАШЊАВАЊА ЗЛОСТАВЉАЊА

Психопатолошки модел злостављања – одражава се у психијатријском поремећају

починиоца. Досадашња истраживања показују везу између особина личности родитеља и
злостављања деце.
Социјално – културални модел – узрокован стресом због неповољних социјалних услова
( лош економски статус,ниско образовање,неуклопљеност породице у социјалну средину)
Интеракцијски модел – обухвата низ узрока, односно ризичних услова злостављања
Општи модел – може бити везан за животне ситуације и услове у породици ( лош однос
између родитеља,између родитеља и детета,лоша финансијска и стамбена ситуација у
породици ), може бити везана за неке дететове особине ( хендикеп,поремећаји који захтевају
посебну бригу ) и за родитеље ( поремећаји личности,душевне болести,зависност,жртве
злостављања ).
Радни модел – који је холистички ( присутан са свих страна ) и интеракцијски , он обухвата
дете ( урођене особине, реакције, суочавање са животом и начин преживљавања), родитеље
( стресни чиниоци у родитељском детињству, врсте личности ), родитељске функције,
начин суочавања са губитком и кризама, утицај брачног односа и развод брака, улогу
друштвених и економских чиниоца.

Слика 2.
6
 4.ПОСЛЕДИЦЕ ЗЛОСТАВЉАЊА

Узроке и последице које доводе до злостављања потребно је познавати због планирања

превенције,раног откривања и помоћи кроз разне институције,програме и друштвене
акције.У детињству се код деце јављају неуролошка оштећења – заостајање у
интелектуалном развоју,лош успех у школи.
Ментално здравље је угрожено,деца развијају одбрамбене механизме и механизме
прилагођавања: потискивањем и порицањем осећаја и
догађаја,самооптуживање,самодеструктивно понашање ( саморањавање,употреба алкохола
и дроге ), осећаји нелагодности, тескобе, страха, усамљености, збуњености.
Дугорочне последице могу бити немогућност поверења у друге,потешкоће у
осамостаљивању.
Лоше последице злостављања и занемаривања могу да се избегну ако су у стању
деперсонализирати догађај ( да не дозволе да понашање других утуце на њих и не осећати
се одговорним за насилно понашање ), ако имају осећај властите вредности,осећај контроле
над властитим животом и решавањем проблема и такође ако проводе што мање времена су
окружењу које их злоставља.

Слика 3.
Izvor: www.imh.org.yu
7
 5.ПРЕВЕНЦИЈА

Полазећи од медицинског модела превенције,она се најчешће описује на три категорије –

примарну,секундарну,терцијалну
5.1 Примарна превенција
Примарна превенција има за циљ потпомагање чиниоца заштите од злостављања и
занемаривања у ризичним околностима и контролу и спречавање ризичних чиниоца, тежи
се побољшању квалитета живота у свим породицама. У породици је потребно да се
родитељи припреме за одговорност родитељства и научити их родитељским вештинама.
Децу од малена и кроз живот треба едуковати о њиховим правима и како да препознају
злостављање, помоћи им у развијању позитивне слике о себи и у развијању самопоуздања,
као и у учењу социјалних вештина, нарочито вештине да се насиљем не решава ништа већ
се само погоршава ситуација.
5.2 Секундарна превенција
На ширем друштвеном плану потребно је утврдити раширеност и ризике насиља у
породици и едуковати стручњаке у препознавању чиниоца ризика као и поступање у таквој
породици. Стручљаци морају бити добро едуковани и упознати са проблемом у породици.
Важно је развити услуге које пружају помоћ породици: телефони за помоћ,wеб странице на
интернету за помоћ,саветовалишта,потребна је и психосоцијална и материјална помоћ.
5.3 Терцијална превенција
Терцијална превенција је интервенција у случајевима злостављања деце,она има
превентивни карактер јер смањује пренос насиља у породици између генерација. Циљ је
спречавање понављања злостављања и смањивање последица насиља. Жртвама насиља и
починиоцима се пружа психосоцијална помоћ. Потребно је статистички пратити насиље и
образовати стручњаке који су укључени у процес. Дете мора остварити право на живот у
породици али га треба заштитити од поновног злостављања. Томе могу да помогну разни
облици индивидуална и групна предавања за децу и чланове породице,ако то не да
резултате дете треба да се одведе у прихватни центар где су едуковани стручњаци. Након
тога могуће је издвајање детета у хранитељску породицу.

8
 6.ЗАКЉУЧАК

Друштво још увек овај проблем доживљава као „породичну ствар”, која треба да остане у
кругу породице иако то не сме да буде случај, Насиље јесте друштвени проблем на који
друштво мора адекватно да реагује и створи могућности да се отворено говори о
проблемима,а са друге стране да постоје казне за починиоца које ће бити сразмерне према
делу које је починио.

9
 7.ЛИТЕРАТУРА

1. И. Видановић; Д. Коларов „Ментална хигијена“, 2005

2. С.Поповић- Дешић; „Проблеми менталног здравља деце и адолесцената“, 2000
3. Ajduković, M., (2000e). Strategije stručnjaka u susretu sa zlostavljanom ženom,
4.Ajduković, M., G. Pavleković (ur.). Nasilje nad ženama u obitelji, Društvo za
psihološku pomoć, Zagreb, 109-114

10