ВИСОКА ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ

СТУДИЈА ПЕЋ – ЛЕПОСАВИЋ

СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: Информациони системи малих и средњих предузећа
ТЕМА: Перспектива развоја малих и средњих предузећа

ПРОФЕСОР: СТУДЕНТ:
Проф. др Небојша Денић Милијана Јанићијевић 30/20

Лепосавић, 2023.год
САДРЖАЈ

УВОД..................................................................................................................................3
1.ПЕРСПЕКТИВА РАЗВОЈА МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА...........................4
2.ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ МАЛИХ И СРЕДЊИХ.............................................7
ПРЕДУЗЕЋА......................................................................................................................7
3.ПОЛИТИКА РАЗВОЈА МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА...............................10
ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................................12
ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................................13

2
УВОД

Развој наше привреде се искључиво везивао за велика предузећа.

Примењиване су разне стимулативне мере за даљи развој ових система, чак и кад
се јасно видело да генеришу само губитке. Често се игнорисала чињеница, да осим
величине, на њихов успех утичу имплементиране производне и информационе
технологије, изабране пословне стратегије, перформансе производног програма и
конкурентност на циљним тржиштима. Медутим, дугогодишње схватање
представника политичких структура и неких економиста, да је успех предузећа
директно корелиран са његовом величином, данас је скоро потпуно напуштено.
Подела гиомазних предузећа на нова мала и средња предузећа не гарантује
њихову ефикаснију приватизацију и убрзанији развој читаве привреде. Зато
креатори економске политике морају бити агилнији при стимулисању развоја
нових предузећа него при њиховом креирању. Број малих и средњи предузећа која
су преокупирана идејом да се ураде ствари нешто болие од конкурената далеко је
мањи број предузећа која настоје да буду различита. Профитабилним пласирањем
инвестиција и афирмисањем самозапошљавања, мала и средња предузећа могу
подстаћи амбиције запослених, задовољити растуће потребе домаћег и иностраних
тржишта и унапредити развој читаве привреде. Нашој привреди су потребна
реструктурирана и пословно повезана велика предузећа са малим и средњим
предузећима. Развојем различитих форми кооперације између великих и малих
предузећа шири се њихов интерес за заједничко сношење ризика и за успех у
пословању.
На почетку новог миленијума, нашу земљу у привредном смислу
детерминише развој управо малих као и средњих предузећа, која својим значајем
дирекино утичу на процесе рестуктуирања и транзиције наслеђене привредне
структуре у савремену тржишну економију. Економске реформе у нашој земљи
промовишу предузетништво као основу сопственог опстанка и развоја. Агенти
ових промена су управо иновативни предузетници, тј. мала и средња предузећа.

3
1.ПЕРСПЕКТИВА РАЗВОЈА МАЛИХ И СРЕДЊИХ
ПРЕДУЗЕЋА

Мала и средња (Small cmd Middle Enierprise) предузећа се појављују као

носиоци главних развојних праваца сваке земље. Током последњих неколико
деценија уочава се да су мања предузећа у експанзији и да постају све више
конкурентна. Мала предузећа су усмерена на одређене делове тржишта и
потрошаце, флексибилнија су, реагују брже на шансе и претње, располажу са више
специфичних технолошких и тржишних знања, имају снажнију везу између
индивидуалних напора и успеха пређузећа и иновативнија су. Њихова
фиексибилност посебно долази цло изражаја у периодима успоравања привредне
активности и рецесије. Новија истраживања недвосмислено упућују на закључак да
мала предузећа представљају значајну покретачку снагу економског раста и да су
значајан извор предузетничких идеја и иновација.
Мале пословне организације су већ дуго присутне у развијеним привредама,
а нов су феномен у бившим социјалистичким земијама. Мала предузећа су важна за
процесе приватизације и иибераиизације. Она су такође својим развојем и
запошљавањем свакако и фактор стабилизације.
Један од најважнијих услова који су утицали на развој малих и срењих
предузећа, јесте процес економске и виасничке трансфоррнације домаће привреде.
Могуће је уочити одређене подпроцесе који уобличавају процес транзиције. Ови
подпроцеси су: приватизација, либераЈизација, реструктуирање,
институционализација и стабииизација. Сам процес транзиције, представља први
корак прибиижавању светским токовима. Развој концепта отворене економије у
нашој привреди подразумева прихватање одређених стандарда и начина пословања
који важе у свету. Глобализација светске привреде и развој информатичке
иехнологије довеии су до развоја предузетничке куитуре, креативности и
иновација. Развој сектора малих и средњих предузећа је веома битан за
приватизацију јер омогућава њено убрзавање. Такође омогућава и развој домаћег
приватног капитала. У малом бизнису тражен је спасонцсни вентил за

4
запошљавање хиљада радника које је неминовно преструктурирање привреде
остављало без посиа.
Оно што такође карактерише маиу привреду јесте релативно ниска
специјализација управљачких и пословних функција. Успешно функционисање ма
које организације и успешно управљање.
неком организацијом и њеним процесима незамисливи су без одговарајућих
података, информација и знања. Међутим, требамо имати у виду чињеницу да
управљање организацијом и њеним процесима у информатичкој ери веома се
разликује од управљања организацијом и њеним процесима у индустријској ери. У
информтичкој ери расте значај интелектуалних ресурса у односу на материјалне.
Посебно важан вид интелектуалне имовине јесу информације и знања.
Мали привредни субјекти су значајни извори иновација, које у случају ако
се покажу ;ао успешне, могу да доведу не само до његовог снажног развоја, него
доприносе просперитету целе привреде. Мала привреда има веома важну улогу у
локалном и регионалном развоју. У данашњим условима привредивања, мала
предузећа постају генератори на подручју иновација. Тако су у рналим
капацитетима никла понуђена решења високе технологије, нарочито на подручју
персоналнох рачунара (хардвваре и софтwаре). ?оред рачунара значајан је
допринос малих предузећа у развоју роботике, телекорнуникација и
биоинжењеринга.
Утицај компјутера на данашње посиовно окружење је огроман. Компјутери
доприносе продуктивности и професионализму. Компјутерска технологија игра
важну улогу у обезбеђивању предности у односу на јаку конкуренцију. У
савременој епохи знање и мибрмације су основни фактори раста продуктивности.
Информатичка технологија утиче на стварање новог друштвено-економског
окружења познатог под именом електронска привреда, дигитална привреда и
привреда знања. Информациони системи имају веома значајну улогу у савременим
организацијама, обрађују податке и обезбеђују информације и знање за пословне
операције и за решавање пословних проблема у организацији.
Предузећима је данас доступан широк асортиман компјутерских програма.
Информационе техноиогије и информациони системи су коренито изменили и

5
трансформисали пословање организација. Они непосредно утичу на стратегију
организације, пословно планирање, одлучивање о томе који производи и услуге ће
се производити. Такоде, постоји непосредан утицај и веза између информационог
система, правила и процедура које организација користи, са интеграцијом
организације у своју околину, и са унутрашњом интеграцијом организације.
Мала и средња предузећа су у протеклом периоду у земљама развијеног
Запада имала веорна буран и интересантан развој. Пре објашњења перспективе
развоја задржаћемо се на предностима и недостацима малих и средњих предузећа.

6
2.ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ МАЛИХ И СРЕДЊИХ
ПРЕДУЗЕЋА

Предности, односно недостаци малих и средњих предузећа најбоље се

уочавају ако их поредимо с великим предузећима. Сматра се да су инала и средња
предузећа атрактивнија, мовативнија, флесибилнија и креативнија од великих
предузећа. Основне предности малих и средњих предузећа у односу на велике
индустријске системе су следеће:
 Мала и средња предузећа су досиупна свим претендентима, зато што
обезбедују исте полазне рногућности свима који се одлуче за мали бизнис и
што су релативно доступнасвим слојевима друштва и образовним
структурама - без обзира на пол, старосну структуру, имовинске разлике,
степен образовања и сл.
 МСФ имају знатно већу прилагодљивост тржишту и одреденим тржишним
кретањима у односу на велика предузећа. Она често диктирају промене на
тржишту, што подстиче и велике корпорације на трансфоннацију и улагање
у развој.
 МСП стварају и највећи број нових радних места, пошто велике фирме своју
конкурентску предност граде на повећаној аутоматизацији и роботизацији
производних и других погона, што умањује учешће радника у производних
процесима. Повећана аутоматизација и роботизација не захтева високо
квалификовану радну снагу, па је присутан тренд премештања ових
производних погона у земље Далеког Истока, где је неквалификована радна
снага знатно јефтинија.
 Мотивација - познато је да мали бизнис започињу и људи који имају велики
ентузијазам, који се одликује великом мотивацијом, а која се изражава у
чињеници да раде дугонапомо креативно, а то преноси на ближње и све
запослене.
 Пут идеје до реализације нових производа је знатно краћи код малих
предузећа, што утиче на настанак нових и квалитетнијих производа.

7
 Пошто запошљавају релативно мали број људи (просек у Европској Унији је
19), МСП не могу изазвати велике друштвене поремећаје у случају пропадања, а
веома често су то породичне фирме, које су најстабилнији део сваке привреде.
Насупрот томе, пропадање великих индустријских система, што је нарочито
изражено у постсоцијалистичким земљама, за последицу је имало отпуштање
радника, уз велике друштвене. политичке и социјалне поремећаје.

У малим и средњим предузећима најчешће је власник уједно и директор

фирме, што представља обједињеност власништва и управљачке функције, потиче
рационално и савесно кориштење капитала, те представља додатну мотивацију за
успех. У великим системиина, која су најчешће деоничка друштва, власништво је
одвојено од управљања, јер власници само надзиру рад управе, преко својих
представника у надзорним одборима.
Могућност самозапошљавања и запошљавања подразумева како властито
запошљавање (било као последицу останка без посла или незадовољство својим
статусом), тако и запошљавање чланова уже породице.
Непосредност контакта је велика снага МСП-а, зато што власник предузећа
све држи под контролом и може брзо ступити у контакт с другим предузетником.
Бирократизација у малим и средњим предузећима је знатно нижа, због споја
управљачке и власничке функције, тако да власник - менаџер истовремено обавља
више функција.
Мали системи су, због једноставнијих технолошких процеса, који се у њима
обавијају, еколошки прихватљивији од великих система, који су, најчешће, главни
загађивачи окоиине.
Међуљудски односи у малим системима су здравији, због свакодневног
заједничког суочавања са истирн проблемима и, најчешће, заједничког решавања
истих. Можемо рећи да су мала и средња предузећа хуманији вид организовања у
односу на велике системе, у којима се та индивидуалност губи.
Психолошка предност подразумева да бити предузетник значи имати
извесну надмоћ и сигурност, поготово тарно где предузетници располажу
специфичним тржишним умећем, знањима и способностима.

8
 Мала предузећа, својим учешћем у укупном броју предузећа, значајно утичу
на еластичност привредног система једне друштвене заједнице, пошто својом
прилагодљивошћу лакше напуштају своју дотадашњу домену и започињу
производњу нових произвођа.
Поред неспорних наведених предности. мала и средња предузећа имају и
одређене недостатке, као последицу ограничености и специфичности, које
произлазе управо из веиичине предузећа. Међу главне недостатке малих и средњих
предузећа убрајамо:
Мала предузећа нису конкурентна на међународном тржишту, уколико не
наступају удружено или под плаштом великих предузећа (тзв. „економија обима“).
Због свега наведеног, рнала и средња предузећа представљају врло осетљив
сегмент привредног пословања, којем је, због свега што се пред њих ставља,
потребна интензивна и непрекинута институционална помоћ и подршка.
Као што се види мала и сређња предузећа имају бројне предности и
недостатке. Међутим, већина прогнозера сматра, поред одређених недостатака које
има мали бизнис, да је пред њим истовремено и узбудљива и претећа буђућност.

9
3.ПОЛИТИКА РАЗВОЈА МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА

Сматра се да будући трендови за мали бизнис донети много нових

могућности за лиазак предузетника малог бизниса у риове послове. Претпоставка је
да ће неке садашње производње, у прошлости створене само за велики бизнис, бити
такође расположиве и за мала и срецлња предузећа. Многи професионаици -
футуристи, који су проучавали бизнис, уошли су до закључка да је предузетничка
револуција тек почела. Очекује се такође, да ће се, због аутоматизације и ђругих
околности, наставити масован трансфер талената и капитала из ндустријског 1мали
сектор привреде.
Главни аспекти политике развоја маиих и средњих предузећа у Србији су:
« Усмеравање на приоритетне секторе способне да генеришу економски
раст, повећају запосленост и девизни прилив, прерада пољопривредних производа,
индустријска производња, туризам и електронско пословање.Повећање
институционалне подршке, услуга пословне подршке и заступање интереса МСП
на свирн нивоима.
Уклањање правних и законских препрека.
Имплементација реформе јавних служби: смањење бирократских препрека
за развој МСП.
Доношење к.онкретних мера за оиакшавање приступа МСП изворима
финансирања.
Подстицање конкурентности програма развоја менађмента, увођење система
квалитета и иновација.Јачање веза између образовног и научно-истраживачког
система и сектора МСП.Увођење активних мера за повећање извоза сектора МСП.
Подстицање процлаје производа и усиуга сектора МСП на дорнаћем тржишту.
Припрема Републике Србије за дигитално доба. Смањење обима сиве економије.
Побољшање система статистичког праћења МСП. Промотивне кампање.
Обезбеђење финансијске и техничке помоћи страних донатора.
Предвиђа се да ће и у будућности рнноге идеје, ресурси и шансе за нови
бизнис долазити кроз „франшизрм форму” привређивања. Очекује се наста\'ак

10
тренда брзог развоја сектора услуга и у будућности. Сматра се да ће аутоматизација
у будућности створити рногућности и шансе за много више малих произвођача.
Процењује се да ће доћи до „демографских промена”. Знатно ће се у
структури повећати број Ијуди изнад 65 година старости. Људи ће живети дуже,
требаће им више одговарајућих усиуга и произвођа. Предвиђа се да ће такви
сектори као што су здравствена заштита, становање, рекреација за старије и
слично, стварати шансе за мали бизнис. На пример, већ данас мали бизнис у САД
пружа старијима бројне услуге , често на франшизној основи.
Предвиђа се све веће запошљавање женске популације, повећање броја
породица у којима рацле оба супружника. Ови људи ће имати више новца, али и
више потреба за услугама него у прошлости, што ће појачати тренд раста услуга.
Будућност ће бити пуна нових маркетинг будућности за мали бизнис, а и
производи ће имати краћи животни век. Тако власник малог бизниса неће зависити
од дугорочних производа и услуга. Цео прогрес зависи од људи који се не
прилагођавају свету - постојећем стању, већ свет мењају - прилагођавају себи.

11
ЗАКЉУЧАК

У закључку изнећемо чињеницу да се данас, пратећи стратегију развоја у

насим условима, заговара тврдња да ће: микро, мала и средња предузећа бити
окосница проиyводње у будућем времену, чиме ће се надоместити постојећи вакум
направљен тоталним колапсом великих предузећа. Слободно се може рећи да ће се
тако нешто врло тешко догодити, јер је сасвим извесно да су ти будући носиоци
развоја препуштени хаотичнон стању, какво је карактеристично било и код сада
бивших великих система. Њихова основна слабост огледа се у нереалном развоју и
мегаломанским апетитима руководећих и политичких структура који су их
градили, губећи из вида потрбу њиховог везивања за одговарајуће системе у свету,
не водећи рачуна о светском поретку и глобалној подели утицајних сфера и
тржишта. Лутања на релацији пољопривреда-индустрија-саобраћај-бањски туризам
итд., се настављају, а развојна дистанца у односу на оне испред нас је све већа.

За разлику од “ великих“, који су имали гломазне развојне службе( понеки и

институте), инертне на брзе промене, микро, мали и средњи, развојну функцију
заснивају на визијама њихових власника и користећи искуства великих, ослањајући
се на њихове стручне кадрове, покушавају да надју сопствени пут. Грешке су
очигледне, јер у одсуству координације са виших нивоа, долази до онога што нам је
већ познато.
За даљу перспективу маслих и срдњих предузећа у стратегији њиховог
развоја морају бити коришћена искуства попут оних базираних на селекцији и
избору стратешких партнера, сталном развоју и уводјењу у производњу и тржиште
нових производа, дизајн производа који гарантују успешну продају и добре
резултате, одговарајући развој информационог система за директну медјусобну
комуникацију и комуникацију са стратешким партнерима и сл.
Може се закључити, да ће предузетници у малом бизнису имати
профитабилну будућност, ако буду отворени за нове идеје, нова знања, ако буду
технолошки писмени и ако буду знали да додју до нових информација и ако исте
адекватно искористе.

12
ЛИТЕРАТУРА

1.Трајковић. С., Ђурић, З. (2007): „ Информациони системи мцилих и

средњих предузећа ', Висока економска школа Пећ у Лепосавићу, Лепосавић,
2.Цветковић, Н. (2002): „Перспективе развоја малих и средњих предузећа у
условима кризе ”, Пословна политика, година XXXИ, новембар, Београд,
3.Милановић, Г. (2003): „Економика предузећа - Перспектива развоја малих
и среднфих предузећа у процесу транзиције”, вол. 51, бр. 2, Универзитет у Нишу,
Економски факултет, Ниш
4.hitp:/7ww\v. indmanauer.cdu. rs/sitc/pd i7b-2.pdf

13