Народне песме су оне песме које су често анонимног порекла (или су у јавном домену) и у

прошлости су усмено преношене. Оне често садрже знатне аспекте националног или
културног идентитета. Уметничке песме често приступају статусу народних песама када
људи забораве ко је био аутор. Народне песме се данашње време више се не преносе
усменим путем, већ се користе уобичајене музичке партитуре). Народне песме постоје у
скоро свакој култури. Популарне песме могу временом да постану народне песме истим
процесом одвајања из његовог извора. Народне песме су по дефиницији више или мање у
јавном домену, иако постоје многи извођачи народних песама који објављују и снимају
оригиналан материјал заштићен ауторским правима. Ова традиција је довела и до стила
наступа певача/текстописаца, при чему уметник напише исповесну песму[22] или сет
личних изјава и пева их уз музику, најчешће уз гитарску пратњу.

Народна (изворна, етно) музика је жанр музике који је заступљен у свим деловима света.
Сваки народ у оквиру своје традиције негује своју традиционалну музику, а свака од њих
представља идентитет једног народа. Песма се прожима кроз све животне активности,
најчешће се пева при раду или на окупљањима. Захваљујући глобализацији, етно музика је
у експанзији. Појавом различитих музичких жанрова долази до стварања бројних
поджанрова, повезивањем и мешањем различитих традиција. Традиционална музика
обухвата више категорија музике, од изворних музичких облика до модерних музичких
праваца надахнутих традиционалном музиком.[23]

Постоји много жанрова популарних песама, укључујући сентименталне љубавне песме,

баладе, хумористичке песме, химне, рок, блуз и песме дуже, и низ других комерцијалних
жанрова, као што је хип хоп

Забавна музика

Забавна музика је термин који подразумева групу музичких стилова, а карактери