Универзитет у Београду

Учитељски факултет

Методика наставе природе и друштва I

Писана припрема за фронтални облик рада

Професор: Студент:

проф. др Сања Благданић Ивана Познановић 0140/2018

мср Јелена Лукић

Београд, фебруар 2021.

ОПШТИ ПОДАЦИ

Назив школе:

Датум одржавања часа:

Час по реду:

Разред и одељење: Трећи

Предавач: Ивана Познановић

МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ

Наставни предмет: Природа и друштво

Наставна тема: Природа, човек, друштво

Наставна јединица: Култивисане животне заједнице

Садржај наставне јединице: Воћњаци, повртњаци, њиве и паркови

Претходна наставна јединица: Услови за живот, ланац исхране и међусобни

утицаји у животним заједницама

Наредна наставна јединица: Значај и заштита земљишта и копнених животних

заједница

Циљ часа: Упознавање ученика са култивисаним стаништима

и заједницама, оспособљавање ученика за уочавање
улоге човека на култивисана станишта и заједнице,
као и схватање значаја утицаја човека на исте.

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ ЧАСА

Образовни: О1: Упознавање ученика са култивисаним

стаништима и заједницама.
О2: Препознавање и именовање врста култивисаних
станишта и заједница: воћњаци, повртњаци, њиве и
паркови.
О3: Описивање и повезивање биљака и животиња
култивисаних станишта.
О4: Описивање и повезивање радова човека у
 култивисаним животним стаништима.
Функционални: Ф1: Уочавање улоге човека на култивисана
станишта и заједнице.
Ф2: Разликовање и упоређивање штетних и
корисних животиња култивисаних станишта.
Ф3: Развијање способности ученика за самостални
рад.
Васпитни: В1: Развијање радозналости о култивисаним
животним заједницама.
В2: Развијање љубави према природи.
В3: Развијање свести код ученика о значају
постојања различитих биљака и животиња у
култивисаним животним заједницама на живи свет.
OПЕРАЦИОНАЛИЗОВАНИ На крају часа ученик ће бити у стању да:
ИСХОДИ
ОИ1. ... препозна и именује врсте култивисаних
станишта и заједница

ОИ2. ... опише и повеже биљке и животиње

култивисаних станишта

ОИ3. ... повеже различита занимања и делатности са

потребама људи у крају у коме живи

ОИ4. ... разликује и упореди штетне и корисне

животиње култивисаних станишта

ОИ5. ...схвати значај култивисаних станишта за

човека

ОИ6. ... одговорност коју има према природи

Тип часа: Обрада

Наставне методе: Метода усменог излагања, метода разговора, метода

демонстрације, метода писања

Наставна средства: Видео бим, асоцијација, слике, јабука, маслачак

Облици рада: Фронтални

Наставни објекат: Учионица

Корелација:

Литература: 1. Благданић, С. и Банђур, В.

Методика наставе природе и друштва,
 Учитељски факултет, Београд, 2018.
2. Маринковић. С., Марковић С. и Нобл. З
Природа и друштво за трећи разред основне
школе, Креативни центар, Београд, 2020.

ТОК ЧАСА

УВОДНИ ДЕО ЧАСА (10 мин.)

Интелектуално-емоционална Час започињем једном песмицом о воћу и поврћу

припрема (Прилог 1). Говорим ученицима да прво препишу у
свеску табелу са табле (Прилог 2), па ћу им пустити
О3 једну песмицу коју треба пажљиво да слушају јер у
празним пољима где су воћњак и повртњак треба да
запишу воће и поврће које су чули у песмици а
касније ћемо о томе причати. Након одслушане
песмице и записивања у свесци, питам их шта су
записали и то проверавамо (очекујем да су записали
О2, Ф3 воће и поврће као што су написани и разврстани у у
делу „Изглед табле“). Након тога, у табели су
остала 2 празна поља, 3. и 4., у која треба да упишу
станиште биљака. Говорим ученицима да се присете
и питам их: „Које биљке из трећег поља називамо
житарицама?“ „За шта се житарице користе?“ „Које
се биљке прерађују у фабрици?“ „Како називамо те
биљке?“ „За шта их користимо?“ „Где се гаје ове
биљке, тачније које станиште треба уписати у 3.
пољу?“ Након тачног одговора, уписујем „ЊИВА“ у
табелу. Прелазимо на 4. поље. Питам ученике: „Где
можемо видети украсно дрвеће, жбуње, траву и
цвеће а да није мамина башта?“ Након тачног
одговора, уписујем ПАРК у табелу.

Наговештавам ученицима да су на претходним

Најава наставне јединице часовима учили о различитим природним животним
стаништима, а да ћемо на данашњем часу научити о
В1
стаништима које човек обрађује да би на њима гајио
биљке и животиње – о култивисаним животним
стаништима. Најављујем ту наставну јединицу и
 пишем наслов на табли „Култивисана животна
станишта“, изнад табеле и говорим ученицима да га
препишу у својим свекама.

ЦЕНТРАЛНИ ДЕО ЧАСА (30

мин.)
Истичем да су култивисана животна станишта на
О1, О4 којима човек гаји биљке: воћњак, повртњак, њива и
парк, и да смо их записали у табели. Говорим
ученицима: „На култивисаним животним
стаништима човек сади и гаји биљке а да би биљке
што боље рађале, важно је да земљиште буде
плодно. Због тога га човек обрађује и обогаћује
материјалима који су потребни за развој биљака, па
се такво земљиште назива обрадиво земљиште, а
биљке које човек сади на обрадивом земљишту су
култивисане биљке и неке од примера смо записали
у табели. Питам ученике: „Осим за исхрану, за шта
још човек гаји биљке?“ Уколико не могу да се сете,
подсећам их да човек гаји биљке и за уређење
околине, исхрану животиња и прераду. Говорим
ученицима да човек мења природна станишта тиме
што сече шуме, оре ливаде, исушује баре и
наводњава пустиње, па на местима на којима су
некада била природна, настају нова, култивисана
станишта. Упућујем ученике да погледају слике
култивисаних животних станишта у уџбенику на
О1 страни 76. (Прилог 3) a затим се посвећујем сваком
култивисаном станишту посебно. Приказујем слике
њиве на видео биму (Прилог 4) и говорим
ученицима да их посматрају а затим обрађујем ову
култивисану животну заједницу. Говорим
О3 ученицима: „Њива је култивисана животна
заједница биљака и животиња у којој човек гаји
ратарске биљке: Житарице, индустријско и крмно
биље. Њиве се најчешће налазе у близини река где
има воде и плодног земљишта.“ Питам ученике: „Да
 ли сте некада чули за крмне биљке?“ „То су биљке
које се користе за исхрану домаћих животиња. У
њих спадају детелина, сточна репа...“ „Биљке које
се гаје на њиви смо већ уписали у табелу. Но, оне
нису једини становници култивисаних животних
станишта, јер је плодно земљиште одлично
станиште и за многе самоникле биљке и корове –
приказујем им слику корова (Прилог 5), који
ометају развој култивисаних биљака. Корови
Ф2, В3 заузимају простор и упијају воду и друге потребне
материје из земље па због тога, човек разноврсним
средствима уништава саникле биљке.“ Питам
ученике: Зашто животиње настањују култивисана
станишта?“ (Јер у њима има хране у изобиљу).
Говорим ученицима да погледају табелу на 77.
страни у уџбенику (Прилог 6) и од понуђених
животиња које живе на њиви, размисле која би се
животиња хранила листовима и стаблима
(Скакавац), која плодовима биљака (сврака), а која
животиња лови бубе и скакавце (јаребица). Говорим
ученицима: Међутим, постоје и станари њиве који
су човекови пријатељи, јер уништавају животиње
Ф1 које наносе штету гајеним биљкама и за њих
кажемо да су корисни чланови - такав је бумбар
који се храни биљним вашима. А сада када знамо
које животиње настањују њиву, погледајмо овај
ланац исхране (Прилог 7). Затим приказујем слике
(Прилог 8) и питам ученике: „Погледајте ове слике,
шта човек ради на њиви? „Зашто људи раде све ове
послове на њиви?“ (Да би променили услове
О2
живота.) „А зашто би људи мењали услове живота
биљкама правећи култивисане животне заједнице?“
(Да би добили више хране). Након тога им пуштам
кратак видео жетве пшенице (почиње на 0:30 и траје
до 1:15 – Прилог 9) Затим приказујем слике на
којима су приказани воћњаци (Прилог 10) Говорим
ученицима: „Воћњак је култивисана животна
В3 заједница у којој човек гаји воћке. Воћке успевају
на узвишењима где има довољно светлости, топлоте
и воде. Све биљке које се гаје у воћњаку смо чули у
 песмици и записали их.“ Питам ученике: „А шта
смо рекли, какво земљиште мора бити да би воћке
успеле?“ „За шта све воћке користимо?“ Зашто је
здраво јести воће?“ „Шта се прави од воћа?“ „Шта
мислите, која од понуђених животиња из уџбеника,
преноси полен са цвета на цвет и тако помаже да се
Ф1 из цветова развију плодови?“ Показујем им јабуку
која има рупице и питам их: „Одакле ове рупице на
јабуци, која још животиња се храни плодовима
воћака, не пише у уџбенику, али сам сигурна да
знате?“ Затим им приказујем шта човек ради у
воћњаку (Прилог 11) и питам их: „Погледајте ове
слике, које послове човек обавља у воћњаку?
Уколико не знате да именујете ове послове, свакако
О3 погледајте табелу у уџбенику.“ Приказујем им
слике повртњака (Прилог 12) и говорим им:
„Повртњак је култивисана животна заједница
повртарцких биљака и животиња. Биљке тј. поврће
смо разврстали у табели на почетку часа. Показујем
Ф2 им маслачак и питам их: „Шта мислите, зашто
човек уклања маслачак из повртњака?“ Уколико не
знају, подсећам их да је то коровска биљка која
О4, Ф1 одузима гајеним биљкама простор, воду и храну.
Питам ученике: „Које је ваше омиљено јело које се
прави од поврћа?“ Затим им говорим да повежу у
Синтеза табели у уџбенику, животињу која наноси штету,
уништавајући гајену биљку (купус −> лептир
Ф1, В2 купусар, кромпир −> кромпирова златица).
Приказујем слику (Прилог 13) и питам ученике:
„Које послове човек обавља у повртњаку?“ И као
последње култивисано станиште, приказујем слике
парка (Прилог 14) и говорим им: „Парк је
култивисана животна заједница украсних биљака и
разних животиња. Човек уређује делове насеља
правећи зелене оазе, паркове.“ Питам ученике:
„Које сте све животиње видели у парку?“ „Шта се
још у парковима налази осим биљака и животиња?“
Показујем слику (Прилог 15) и питам их: „Осим
ових послова што видите на сликама, које још
послове човек обавља у парку?“ (Окопава, залива,
 поставља клупе за одмор, корпе за отпатке и разна
обавештења).

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА (5 мин.)

Систематизација – Када завршимо разговор, говорим ученицима да

микротест знања (Ф3)
Домаћи задатак
приступе линку на својим телелфонима, који сам
послала у одељенску вибер групу, и одиграју квиз
који ће им послужити као повратна информација
колико су схватили и научили данашњу наставну
јединицу (Прилог 16). На крају часа, делим
ученицима копирану интерактивну белешку
(Прилог 17) и задајем им за домаћи да допишу
делове који недостају. Интерактивну белешку треба
да залепе у своје свеске.

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

Култивисана животна станишта

1. ВОЋЊАК 2. ПОВРТЊАК

Шљиве, јабуке, малине, вишње, трешње, Шаргарепа, спанаћ, салата, парадајз,

 рибизле, мандарине, банане кромпир, краставац, броколи

3. ЊИВА 4. ПАРК

Житарице: пшеница, јечам, овас, кукуруз Украсно дрвеће (кестен, липа, јела, бор,
бреза), жбуње, трава, цвеће (ружа, лала,
Индустријске биљке: сунцокрет, шећерна перуника, јоргован)
репа, соја, дуван

Крмно биље: детелина, сточна репа

Прилог 1

https://www.youtube.com/watch?v=iznSkY-4vfI – песмица о воћу и поврћу

Прилог 2

1. ВОЋЊАК 2. ПОВРТЊАК

3. 4.

Житарице: пшеница, јечам, овас, кукуруз Украсно дрвеће (кестен, липа, јела, бор,
бреза), жбуње, трава, цвеће (ружа, лала,
Индустријске биљке: сунцокрет, шећерна перуника, јоргован)
репа, соја, дуван

Крмно биље: детелина, сточна репа

Прилог 3
Прилог 4

Њива
Прилог 5

Коров

Прилог 6

Прилог 7
 Ланац исхране

Пшеница Скакавац Јаребица

Прилог 8

Прилог 9

https://www.youtube.com/watch?v=aw676p6qx1E
(0:30 – 1:15)

Прилог 10

Прилог 11
Прилог 12
Прилог 13

Прилог 14

Прилог 15
 Прилог 16

https://learningapps.org/display?v=pqf5dtg4n20
Прилог 17