Fakultet inženjerskih nauka

Univerzitet u Kragujevcu

Podaci i informacije
- Seminarski rad -

Predmetni nastavnik Student

Dr Aleksandar Đorđević Petar Milošević 376/2021

Kragujevac, 2022.
 Садржај

1. Uvod ................................................................................................................................... 2
2. Podaci ................................................................................................................................. 2
2.1. Priroda podataka ......................................................................................................... 3
2.2. Modulacije i kodiranje ................................................................................................ 4
2.3. Strukture podataka ...................................................................................................... 5
2.4. Reprezentacija ............................................................................................................. 5
2.5. Gde se sve koriste strukture podataka ......................................................................... 6
2.6. Kontinuirani rast I važnost podataka .......................................................................... 7
2.7. Šeme kodiranja binarnih podataka .............................................................................. 8
2.8. Važnost data struktura................................................................................................. 8
3. Data sistemi ........................................................................................................................ 8
3.1. Prikazivanje data Sistema ........................................................................................... 9
4. Informacije ....................................................................................................................... 10
4.1. Komunikacija ............................................................................................................ 10
4.2. Komunikacijski aktovi .............................................................................................. 11
4.3. Sadržaj poruke .......................................................................................................... 12
4.4. Identifikacija i opisivanje stvari ................................................................................ 12
4.5. Tipovi komunikacije ................................................................................................. 13
4.6. Odluke ....................................................................................................................... 14
4.7. Strategije odlučivanja i algoritmi .............................................................................. 16
4.8. Konverzacija ............................................................................................................. 16
5. Zaključak .......................................................................................................................... 18

1
 1. Uvod

Ubrzo posle osvajanja Normana, Vilijam Prvi je nastojao da konsoliduje svoju moć sprovodeći istraživanje o
svom novom kraljevstvu. Ovaj 'Sjajan opis Engleske' objavljen je u knjizi koju je običan narod nazvao Domesday
(izgovara se Sudnji dan), jer se Domesday odnosio na dan rasuđivanja. Knjiga je izgleda imala nekoliko namena.
Prvo, poslužilo je da se dokumentuje odgovornost imanja u smislu Kings Gelda – godišnjeg poreza koji su dali
anglosaksonski kraljevi i koji su usvojili normanski osvajači. Drugo, poslužilo je da se dokumentuju resursi
novouspostavljenog feudalnog poretka u Engleskoj. Treće, a možda i najvažnije, poslužilo je da se legališu
promene koje je u kraljevstvu napravilo Normanova imovina. Sve ove namene su bile servirane onim što je
efektivno bio skup zapisa ili struktura podataka – čiji je jedan primer predstavljen ispod.

Obično se vidi da su informacije i podaci osnovne 'stvari ' informaciono-informacionih podataka'. Međutim, jedan
od ključnih problema je što se ovi pojmovi koriste zamenljivo među velikim brojem literature na tu temu, a
takođe se koriste na veoma labave načine unutar takve literature. Na primer, stavke u knjizi Domesday su opisane
i kao podaci i kao informacije.

U ovom poglavlju ćemo ispitati prirodu podataka i informacija. Ali želimo da budemo precizniji u pogledu toga
šta ovi termini znače, kao i kako se oni odnose. Ova veća preciznost će nam omogućiti da objasnimo zašto se
sistemi podataka razlikuju od onih koji se odnose na informacione sisteme i po čemu se informacioni sistemi
razlikuju i odnose na sisteme aktivnosti unutar organizacija svih obrazaca. Otuda je na jednom nivou Domesday
Knjiga klasičan primer sistema podataka za nas – to je bio sistem podataka koji se koristio za artikulaciju složenog
skupa struktura podataka. Strukture podataka su korišćene za komunikaciju različitih stvari različitim ljudima.
Razni ljudi u eliti društva u to vreme bili su obavešteni o tome ko je vlasnik koje parcele zemljišta ili koji predmet
imovine. Ova komunikaciona funkcija je suština informacionog sistema. Konačno, Domesday knjiga je
iskorišćena da se stvari urade. Na osnovu onoga što je komunicirala sa kraljevom birokratijom o odnosima
imovine i vlasništva nad zemljištem, razni porezi su dati stanovništvu tada pod kontrolom Normana.

Videli smo i kako su ova dva gledišta organizacije zapravo komplementarna. Moguće je videti organizacionu
strukturu kao pojavu iz organizacionih akcija; zaista, od tri povezana tipa delovanja – koordinacije, komunikacije
i artikulacije. Ova tri oblika delovanja, kao što ćemo videti, povezana su zajedno kroz koncept znaka.

Ovo poglavlje smatra prirodu znakova kao jedinice od značaja i pokazuje kako su oni ključni građevinski blokovi
u razumevanju uloge informaciono-informacionih sistema u organizacijama. Koncept znaka nam pomaže da
povežemo pojmove podataka, informacija, donošenja odluka i aktivnosti u organizacijama i povežemo ih sa tri
vrste poslovnog sistema koje smo uveli u prethodnom poglavlju: sistemima aktivnosti, informacionim sistemima
i sistemima podataka (ICT).‚

2. Podaci

2
Tokom prvih godina industrijske revolucije većina poslovnih organizacija bila je relativno mala,
porodična stvar. Administriranje i kontrola učinka aktivnosti u takvim organizacijama neformalne
komunikacije bile su generalno dovoljne. Verbalna i neverbalna komunikacija korišćena je u
neposredne svrhe i pisana pisma su korišćena za komunikacije koje su morale da putuju na nekoj
distanci ili su se radile o događajima u budućnosti.

Do 1840-ih u Velikoj Britaniji razvile su se velike administrativne kancelarije koje su se bavile sve
većom složenošću i veličinom poslovanja. Oko istog vremena pojavila se nova filozofija menadžmenta
koja je naglasila upotrebu standardnih i formalnih komunikacija ('obrazaca') u brojne svrhe kao što su
objavljivanje menadžerskih naloga, praćenje aktivnosti radnika i proizvodnja rezimskog izveštavanja.
Skloni smo da zaboravimo da je upotreba 'obrasca', koji se sastoji od skupa definisanih i imenovanih
oblasti za predstavljanje stvari na papiru, komparativno skorašnji izum koji datira manje od 200 godina.

Mnogo komunikacije u savremenim organizacijama i dalje se odvija korišćenjem neformalnih,

izgovorenih poruka. Međutim, formalne komunikacije zastupljene u oblicima sada su deo suštine onoga
što podrazumevamo pod organizacijom, čak i u savremenom digitalnom poslovanju. Organizacije i
dalje kreiraju takve obrasce na papiru, ali sve više proizvode i prenose takvu dokumentaciju kao što su
elektronske poruke ili skladište podatke u elektronskim zapisima.

Ali zašto predstavljamo stvari na takav način? Glavni razlozi leže u ograničenjima ljudske spoznaje.
Ljudsko pamćenje je, na primer, dovoljno da podrži kooperativne i jednostavne aktivnosti između
pojedinaca u malim grupama. Kako grupe rastu, aktivnosti, posebno one koje se oslanjaju na
ekonomsku razmenu, moraju da se odvijaju između stranaca i generalno su složenije prirode, oslanjajući
se obično na neku podelu aktivnosti među mnoštvom različitih aktera.

U nekom trenutku simboli ljudskog razvoja počeli su da se koriste za pravljenje upornih zapisa o
stvarima. Ključna svrha takvih zapisa je da se produže i nadoknade ograničenja ljudskog pamćenja.
Evidencija ekonomskih transakcija, na primer, institucionalizovano pamćenje prošlih ekonomskih
razmena i obaveza koje se odnose na pojedince koji su angažovani u takvoj razmeni. Precizno vođenje
evidencije takođe je od kritičnog značaja u uspostavljanju i održavanju poverenja između stranaca koji
se bave ekonomskom razmenom. Ekonomski podaci ne samo da čine vrste i količine razmenjene robe,
već su važni i za podršku socijalnim odnosima vlasništva i duga.

2.1. Priroda podataka

Dakle, љta su podaci? Uzmite u obzir nekoliko čudnih primera koji ilustruju prirodu podataka.
Decenijama je organizacija poznata kao Potraga za vanzemaljskom inteligencijom (SETI) pratila

3
elektromagnetno zračenje koje proizilazi iz svemira. Još uvek nije pronašla koherentni radio signal
među ovim saobraćajem, što ukazuje da bilo koja vanzemaljska civilizacija pokušava da komunicira sa
nama. Međutim, životinjski naučnici su ubeđeni da su škripe i pištaljke koje emituju delfini vid
komunikacije.

Evo kako naučnici sumnjaju da delfini mogu međusobno da komuniciraju i da vanzemaljci ne

komuniciraju sa nama. Uzmite u obzir grafikon na slici 2.1. Ako planirate razlike napravljene na
nečemu kao što je izgovoreni engleski protiv pojave takvih razlika u stvarnom govoru, dobijate nešto
što se približava nagibu od 45 stepeni. Ova nagib ukazuje na to da postoji varijacija u ljudskom govoru
– da se razlike prave sa nekom supstancom (tačnije vazduhom) da bi se napravio zvuk, kao i da se
određeni zvuci pojavljuju češće od drugih u uzorku ovog znakovnog sistema.

Slika 2.1 Razlike koje su evidentne u raznim znakovnim sistemima

Šta ova dva primera imaju zajedničko? Odgovor leži u razlikama. Podaci su razlike koje u supstanci
pravi glumac koji pravi razliku, u smislu informisanja glumca o nečemu od značaja.

2.2. Modulacije i kodiranje

Ako nema varijacija onda se ne prave razlike i ništa se ne može komunicirati, kao u slučaju
elektromagnetnog zračenja koje prati SETI i koje nastaju iz svemira. Zanimljivo je da nagib razlika koje

4
prave delfini škripe i zvižduci prilazi ljudskom govoru, pružajući jake dokaze da ovi sisari komuniciraju,
ali još uvek ne znamo šta. Ono što se zapravo prikazuje na grafikonu na slici 2.1 je stepen
modulacije u nekom signalu, kao što je ljudski ili delfinski "govor". U tim slučajevima, modulacija
se sastoji od obrasca razlika napravljenih sa supstancama vazduha i vode. Govor kao talasni oblik
bi izgledao tako na slici 2.2. Govor kao zvuk je talas pritiska koji putuje kroz čvrst, tečan ili gas. U
ovom obliku razlike odgovaraju vrhovima i koritima zvučnog talasa, a ova varijacija odgovara
modulaciji signala.

Slika 2.2 A waveform

Određene razlike napravljene u nekoj supstanci mogu biti kodirane da bi se formirali simboli. Talasni
oblik je analogni signal u smislu da su razlike izražene u neprekidnom opsegu. Digitalni signal ima mali
broj mogućih vrednosti, dve za binarni digitalni signal. U digitalnom signalu moћemo kodiиiti vrhunac
talasnog oblika kao korito 1 i korito kao 0. Ovo pretvara analogni signal u binarni digitalni signal.

Dakle, podaci se formiraju od razlika napravljenih unutar potencijalno bilo koje supstance. Simboli su
kodirani iz takvih razlika i formirani u veće entitete poznate kao strukture podataka – strukture za
podatke. Takve strukture podataka mogu delovati kao poruke prenete kao signali, a/ili takve strukture
podataka mogu biti uskladištene na neki način unutar određenih supstanci da bi se zabeležile stvari – da
bi se izgradilo kolektivno sećanje na neke stvari

2.3. Strukture podataka

Osnovna razlika koju možete da napravite sa bilo kojom supstancom je binarna razlika. Suština
pravljenja razlike je u tome što možeš da 'nacrtaš' granicu oko nečega. Čineći to, glumac razlikuje ono
što je unutar granice i otuda deo stvari iz onoga što je izvan granice, a ne deo stvari. Ovo je binarna
razlika i objašnjava zašto je najosnovnija jedinica diskriminacije, pa otuda i najosnovniji način kodiranja
podataka, u smislu binarnih cifara, inače poznatih kao bitovi. Takođe se može pokazati kao posledica

5
toga da se svi drugi oblici kodiranja mogu urušiti u ovaj osnovni oblik kodiranja u bitovima. Zato su
bitovi najosnovniji način na koji se simboli formiraju kao podaci.

Osnovna razlika između nečega i nečeg drugog obično je kodirana kao binarna cifra, 0 ili 1. Moć bitova
možemo videti uzimajući u obzir primer iz perioda Napoleonovog rata. U ovom trenutku, Kraljevska
mornarica je koristila sekvence zastava da kodira određene poruke poslate između brodova linije, kao
što je čuvena poruka poslata uoči bitke za Trafalgar sa Nelsonovog broda HMS Victory: 'Engleska
očekuje da svaki čovek učini svoju dužnost'.

Hajde da apstrahmo iz ovog primera i pretpostavimo da neki mornar treba da signalizira kao poruku
broj između 0 i 127, koristeći zastavice. Koristeći jednu, upečatljivu zastavicu za kod svakog broja
potrebno mu je 128 zastava da bi to postigao. Ako odluči da kodi broj u poruci kao decimalni broj onda
mu je potrebna 21 zastava – 10 za jedinice, 10 za desetke i 1 za stotine. Koristeći binarni kod potrebno
mu je samo 14 zastava, koje se sastoje od 7 i 7 nula. To je razlog zašto se kapacitet komunikacionog
(signalizirajućeg) kanala – koliko podataka može normalno da nosi – meri u smislu bitova u sekundi.

2.4. Reprezentacija

Teoretski, svaki oblik materije, bilo da je čvrst, gas ili tečnost, može da se koristi za formiranje podataka.
Isto tako, svaki oblik hemijske ili fizičke energije može se koristiti za obezbeđivanje signala za
komunikaciju. Na primer, kao što smo videli, ljudski govor putuje kao signal koji se sastoji od obrasca
zvučnih talasa (akustične energije kroz vazduh), dok se pokreti rukom i izrazi lica oslanjaju na refleksiju
i prenos svetlosti (optičke, reflektovane, fizičke energije). Nasuprot tome, medenjaci komuniciraju kroz
prenos određenih mirisa (gasovi se difuzuju kroz vazduh) i kroz vibriranje medenjaka unutar košnice
(manipulacija čvrstom).

Srednja ili supstanca u kojoj se prave razlike ima važan uticaj na način na koji se koriste strukture
podataka. Otelotvorenje podataka kao što su ljudski govor ili ljudski izrazi lica su prolazni – oni nestaju
ubrzo nakon što su napravljene razlike. Ovo pomaže da se objasni kako se strukture podataka kao signali
razlikuju od struktura podataka kao zapisa. Strukture podataka mogu da se formiraju u nenasilnim
supstancama kao što su vazdušni talasi, ali se u takvim okolnostima mogu koristiti samo kao prolazne
poruke. Među Inka a khipu formirana je uporna supstanca, tačnije kamilja vuna ili pamuk uvrnut u
vrpcu. Razlike formirane u ovoj supstanci traju dugo posle čina stvaranja ove strukture podataka.

Formiranje podataka sa upornom supstancom ima važnu prednost u tome što može da deluje kao
kolektiv, a ne kao individualno sećanje na nešto. Uporne podatke može da koristi više različitih
aktera u različito vreme i na različitim lokacijama u svemiru. Tako da znamo da je Khipu mogao
da deluje kao rekord jer su bili uvaljeni u jaja, smešteni u gaće specijalističkih trkača poznatih kao
chaski i transportovani u različite ljude smeštene na različitim mestima unutar Carstva Inka.

6
 2.5. Gde se sve koriste strukture podataka

Kao zapisi, strukture podataka dolaze u ogromnom broju različitih oblika i mogu se koristiti u mnoštvo
različitih namena. Strukture podataka mogu biti papirni obrasci, pisma, dokumenti i memorandumi.
One mogu biti elektronske tabele u bazi podataka ili elektronski dokumenti koji se nalaze na nekom
serveru sa podacima ili čak e-poruke, poruke ili poruke na društvenim mrežama.

Sve strukture podataka mogu se videti da se sastoje od skupa elemenata podataka, koji su zauzvrat
formirani od stavki podataka. Dakle, čitav khipu bi bila struktura podataka, grupa privezanih kablova
bi bila element podataka, a pojedinačni privezak sa stavkom podataka. Ili u kabinetu za fizičko
popunjavanje fioka kabineta može da formira strukturu podataka, dok viseća sekcija smeštena u fioku
može da bude element podataka, a pojedinačni papirni obrazac smešten u odeljak može biti stavka
podataka. Ili bi u elektronskoj bazi podataka tabela bila struktura podataka dok bi red tabele bio element
podataka, a pojedinačni atribut reda bi se sastojao od stavke podataka (pogledajte članak Slika 2.3. ).

Slika 2.3. Elektronska tabela kao struktura podataka

2.6. Kontinuirani rast I važnost podataka

Postali smo globalno društvo čuvara rekorda i otuda je naš kapacitet za čuvanje podataka sve važniji za
organizaciju. Kapacitet nekog skladišta podataka obično se ne meri u bitovima, već u bajtovima. Bajt
označava 8 i sastoji se od kolekcije od osam bitova. Količina podataka kreiranih i uskladištenih u
strukturama podataka različitih oblika i od strane organizacija i pojedinaca astronomski raste. Kilobajt
iznosi 103 bajta (10 sa 3 nule koje ga prate), megabajt 106 bajta, giga-bajt 109 bajta, tera-bajt 1012 bajta,
peta-bajt 1015 bajta, exa-bajt10 18 bajta i zeta-bajt 1021 bajta. Sada generišemo više podataka nego u bilo

7
kom trenutku ljudske istorije. Tvrdi se da smo između 10.000 godina pre Hrista i AD 2003. Procenjuje
se da sada stvaramo 5 egza-bajta podataka svaka dva dana!

2.7. Šeme kodiranja binarnih podataka

Da biste formirali simbole, nizovi binarnih cifara moraju biti kodirane u veće strukture. Na primer,
američka standardna šema kodiranja za razmenu informacija (ASCII) definiše skup načina za
predstavljanje abecednih znakova kao binarnih niski, između ostalog. 10100001 označava veliko slovo
"A" kodirano u ASCII.

Stavke podataka u okviru neke strukture podataka su obično deklarisane da su datog standardnog tipa
podataka ili formata. Tip podataka kao što je niska znakova i ceo broj ili datum, proglašava ne samo
način na koji podaci treba da budu kodirani kao binarna niska, već i koje operacije mogu da se izvršavaju
na ovim podacima. Stoga možete da dodate dva ceo broja, ali ne i dva znaka.

2.8. Važnost data struktura

O zapisima ili strukturama podataka se generalno ne razmišlja mnogo. Međutim, podaci formirani u
strukturama su od kritičnog značaja kako organizacijama tako i pojedincima, u smislu da se mnogo
organizacionog i individualnog delovanja oslanja na strukture podataka.

Kao građanin moderne nacije-države vaša biografija nije samo zabeležena već je proživela strukture
podataka. Vaše rođenje je obeleženo izvodom iz matične knjige rođenih, koja vas upisuje kao građanina
države. Položite razne ispite iz obrazovanja i izdaju vam sertifikate koji vas kvalifikuju da radite
određene stvari. Zapošljavate se i beležite u evidenciji zapošljavanja, nacionalnog osiguranja i
oporezivanja, što od vas zahteva da radite određene stvari kao što je porez na dohodak. Možda se
venčate i izdati su vam venčani list i mogu imati decu izdatu sa sopstvenim krštenicama. Sve ove
strukture podataka menjaju vaš institucionalni status, a zauzvrat vaša prava i odgovornosti. U nekom
trenutku možete ozbiljno da obolite i da imate potrebu da pristupite strukturama podataka kao što su
nhs zapis ili nacionalni zapis o osiguranju da biste pristupili zdravstvenim i socijalnim beneficijama.
Konačno, vaša smrt pokreće umrlicu, koju vaši potomci koriste za rešavanje pitanja uslovne
(nasledstva).

3. Data sistemi

Strukture podataka nisu statične stvari koje ostaju nepromenjene kada se jednom kreiraju. Kao zapisi,
strukture podataka se artikulišu unutar sistema podataka. Strukture podataka obično imaju 'rođenje' –
stvara ih neki glumac. Da bi se pomoglo ljudima da komuniciraju i koordiniraju svoju aktivnost mnoge
ispravke će verovatno biti napravljene u strukturama podataka tokom svog života. Strukture podataka

8
se čitaju mnogo puta od strane mnogih različitih aktera, ponekad na mnogo različitih mesta, jer ovi
artefakti prenose stvari od značaja za glumce. U jednom trenutku biće doneta odluka o arhiviranju
strukture podataka ili brisanja strukture podataka. Zaboravljanje na nešto u smislu neke strukture
podataka je jednako važno kao i pamćenje nečega kroz strukturu podataka.

Stoga se život strukture podataka može smatrati obrascem artikulacije – nizom događaja uključenih u
manipulisanje strukturama podataka. Pod artikulacijom obično podrazumevamo četiri glavna tipa
radnje koje glumac može da preduzme na strukturi podataka.

● Kreiranje uključuje kodiranje simbola u nekoj novoj strukturi podataka, elementu ili stavci.

● Ažuriranje podrazumeva promenu određenih simbola u nekoj postojećoj strukturi podataka,

elementu ili stavci.

● Brisanje podrazumeva uklanjanje neke postojeće strukture podataka, elementa ili stavke.

● Čitanje podrazumeva dekodiranje simbola nekog postojećeg elementa strukture podataka ili
stavke.

Slika 3. 1 ilustruje tipičan obrazac artikulacije visokog nivoa koji izražava život strukture podataka.

Slika 3.1. Tipičan obrazac artikulacije

3.1. Prikazivanje data Sistema

9
Specifični elementi notacije koje dodajemo našim vizuelizacijama da bi ilustrovali artikulaciju struktura
podataka unutar nekog sistema podataka predstavljeni su na slici 3.2.

Slika 3.2. Elementi vizuelizacije sistema podataka

4. Informacije

U prvoj polovini ovog poglavlja ustanovili smo kako su podaci bilo koji skup razlika formiranih u nekoj
supstanci. Eminentni biolog Gregori Bejtson (1972) korisno je definisao informacije kao direktno
proširenje podataka: 'informacije su svaka razlika koja pravi razliku'. Informacije su, kao što ćemo
videti, razlika ili skup razlika koje susret sa podacima donosi glumcu. Informacije su dostignuće glumca
ili glumaca i veoma je vezano, kao što ćemo videti, instrumentalnom i formalnom komunikacijom.

Uzmite u obzir ovaj jednostavan primer, koji ima sve elemente informativne situacije i koji ćemo kasnije
obrazložiti. Osoba A gleda preko puta osobe B, koja je na suprotnom kraju sobe. Ona drži ruku i
pokazuje prstom nagore, stisnuvši druge prste u pesnicu. Šta će B ovo da znači? Da li će to možda
prihvatiti kao uvredu, naredbu da se obezbedi nešto od nečega, ili poruku da se nešto zaglavilo na
plafonu?

U formiranju oblika upiranja prstom Osoba A pravi skup razlika sa određenom supstancom, tačnije
određenim delom tela. Osoba B se susreće sa ovom strukturom podataka, ali mora doneti odluku o tome
šta on misli da je najprikladnije značenje dodeliti ovom činu koji je izvršila Osoba A. Kada se ova
odluka donese onda to pravi razliku za Osobu B u smislu da će njihovo buduće delovanje zavisiti od
ovog dostignuća.

4.1. Komunikacija

10
Informacije se pojavljuju u ostvarenju određenih oblika komunikacije. Pa, љta je komunikacija?

Razmotrite jednostavan model komunikacije kao što je ilustrovano na slici 4.1. Izvesni glumac, koga
ćemo zvati pošiljalac, ima nešto što on, ona ili ona žele da izraze. Glumac ovo kodira kao poruku
koristeći neke dogovorene simbole. Poruku emituje pošiljalac i putuje kao signal duž nekog kanala
komunikacije. Signal/poruku je dekodiran u svoje konstitutivne simbole od strane drugog glumca –
prijemnika. On, ona ili ona tumače ono što je iz ove poruke izrazio pošiljalac.

Slika 4.1. Jednostavan model komunikacije

4.2. Komunikacijski aktovi

Komunikacija podrazumeva prenos poruka između slanja i primanja aktera. Kako je takva komunikacija
akcija i može se smatrati da se sastoji od komunikativnih činova koji se odvijaju između jednog i drugog
glumca. Svaki komunikativni čin zato mora imati glumca koji šalje, glumca koji prima i neku poruku.

Svaka poruka korišćena u komunikativnom činu ima dva aspekta – nameru i sadržaj. Sadržaj poruke se
sastoji od stvari koje su identifikovane i opisane simbolima koji čine poruku. Namera poruke utvrđuje
njenu svrhu – ono što glumac (normalno pošiljalac poruke) pokušava da postigne kroz komunikaciju.

Smatrajte komunikativni čin iz domena reagovanja u vanrednim situacijama kao što je ilustrovano na
slici 4.2. U okviru službe hitne pomoći akteri sprovode uloge kao što su dispečer i vozač hitne pomoći.
Mnoga komunikativna dela podrazumevaju slanje poruka između glumaca koji igraju ove uloge. Jedna
tako česta poruka je ovde ilustrovana kao mehur govora. Smer strelice označava smer prenosa poruke.
Otuda je dispečer pošiljalac ove poruke i vozač hitne pomoći prijemnik ove poruke. Elementi unutar
kvadratnih zagrada sastoje se od stvari koje su identifikovane ili opisane – u ovom slučaju incidenta i
mesta gde se nalazi. Ključna reč DIRECT se odnosi na nameru ili svrhu poruke. U ovom slučaju,
dispečer usmerava da vozač Hitne pomoći uradi nešto na šta ukazuje sama poruka – naime, idite na
nominovanu lokaciju kako biste prisustvovali incidentu.

11
 Slika 4.2. Komunikativni čin iz domena reagovanja u vanrednim situacijama

4.3. Sadržaj poruke

Akteri unutar organizacija komuniciraju o stvarima koje ih interesuju putem znakova. Znakovi se
koriste u okviru sadržaja poruke. Znak je veći koncept od simbola i o uvek ne treba razmišljati isključivo
u smislu ljudske izgovorene ili pisane reči. Sve što se koristi da se nekome nešto prenese je znak. Otuda
je niz čvorova vezanih u strunu znak, kao i 'mahanje' plesa evropskog medenjaka, škripanje delfina,
ljudski izraz lica i stavka podataka formirana na elektronskom zapisu.

U okviru biznisa, znaci se koriste za upućivanje na 'stvari' od značaja za organizacione aktere, ali se
koriste i za opisivanje takvih stvari od značaja. Na slici 4,3 kupac , proizvod, dobavljač i prodaja su
važni znaci za organizacije u privatnom sektoru, dok su strpljivi, lečenje, građani i beneficije važni
organizacijama u javnom sektoru. Imajte na kraju da stvari koje se odnose ili opisuju mogu biti fizičke
stvari kao što su ljudi i proizvodi ili organizacione/institucionalne stvari kao što su prodaja i beneficije.

Znaci su opsežno proučavani u oblasti poznatoj kao semiotika. Prema rečima jednog od osnivača
semiotike, Čarlsa Sandersa Peircea (1931), znak je nešto što nekome stoji za neku drugu stvar.

Slika 4.3. Neki znaci važni za organizacije u privatnom i javnom sektoru

U smislu ljudskog telesnog izraza pokazivačka ruka je najosnovniji od znakova. Razlike napravljene
unutar neke supstance koju smo nazvali simbolom i takve razlike su od čega su podaci napravljeni.
Formiranje razlika u načinu na koji je ljudska ruka oblikovana i pozicionirana može se smatrati
simbolom i kao podacima. Ali da bi se bilo koji konzistentni skup razlika smatrao znacima onda simbol
mora da se zaloћi za neљto drugo za nekoga (nekog glumca). Pokazivačka ruka stoji drugim akterima
koji je posmatraju kako bi usmerili svoj pogled, ne do kraja prsta već do stvari uperene u prst.

12
Neki znaci su neproizvoljni, što znači da se ne oslanjaju na konvenciju i da svi razumeju na šta se
odnose. Određeni ljudski emotivni izrazi lica su slučaj u tački. Nasmejano ljudsko lice generalno svi
razumeju da se zalaže za činjenicu da je neko ko ga čini srećan. Ali većina simbola koje koristimo u
postavkama kao što su organizacije su proizvoljni, što znači da se odnos između simbola i onoga na šta
se odnosi (referent) zasniva isključivo na konvenciji. Otuda isti simbol može da stoji za različite stvari
različitim akterima u različitim domenima organizacije.

4.4. Identifikacija i opisivanje stvari

Simboli se generalno koriste za dve stvari – za identifikaciju stvari ili za opisivanje stvari. Bar kodovi obično
deluju kao identifikatori, misleći na neku instancu nečega, kao što je proizvod ili pacijent. Ali simboli se takođe
koriste za opisivanje, često za označavanje svojstava ili atributa stvari, kao što su broj isporuka toplih obroka,
težina čeličnog lintela ili starost pacijenta.

Takođe koristimo znakove koji nam pomažu da 'zgusnemo' svet – da klasifikujemo i kategorizujemo stvari. To
znači da su znaci koje koristimo važni za određivanje načina na koji se ponašamo ili šta radimo u odnosu na
takve stvari. Ako nekoga nazivam identifikatorom , kao što je Če Gevara, možda klasifikujem ovu osobu kao
teroristu ili mogu da ga klasifikujem kao borca za slobodu. Različiti znaci koje koristimo za opisivanje ove osobe
verovatno će izazvati drugačiju reakciju ljudi.

Ovo pomaže da se objasni kako znaci kao što su bar kodovi ne identifikuju samo stvari; oni rade stvari. U
supermarketu ako se konzerva pasulja skenira na odjavi to ne samo da dovodi do plaćanja već je verovatno i
uzrok dopunjavanja određenih polica. Ako je osoba klasifikovana kao pacijent u opštoj bolnici onda će u
korišćenju ovog znaka da se zalaže za ovo osoblje u opštoj bolnici preduzeti različite radnje u odnosu na ovu
osobu nego da je bila klasifikovana kao posetilac.

4.5. Tipovi komunikacije

Ne zanima nas sva poslovna komunikacija u okviru ove knjige. Zanima nas samo poslovna
komunikacija koja obavlja poslove – komunikacija koja pomaže ljudima, mašinama i drugim
artefaktima da koordiniraju akciju. Američki filozof Džon Sirl (1970) naziva takve akte govora
komunikacije, ali mi ćemo ih oslovljavati kao komunikativna dela jer se mnogo komunikacije ne obavlja
ovih dana kroz medijum govora. Komunikacija se ostvaruje telesnim kretanjem, prenosom fizičkih
dokumenata, elektronskom poštom i tako dalje. Sva komunikacija podrazumeva prenos i prijem poruka
ali komunikativni akti se fokusiraju na obavljanje stvari sa znacima.

Komunikativni čin, kao što smo videli, osmišljen je od strane pošiljaoca neke poruke kako bi uticao na
delovanje prijemnika poruke. Na primer, ako pozivalac tvrdi da je došlo do hitnog slučaja, onda se
očekuje da će pozivalac preduzeti određene radnje, kao što je upozorenje dispečeru da pošalje hitnu
pomoć.

Searle ostaje pri stavu da postoji pet glavnih načina na koje ljudi utiču na druge ljude kroz komunikaciju
– asertivne, direktive, komesari, deklarativni i ekspresivni (videti figuru 4.4. ).

13
● Asertivci prenose uverenje pošiljaoca da je sadržaj poruke istinit. Tako da glumci mogu da
potvrde da se nešto desilo ili da se dešava. U okviru hitnog odgovora, pozivalac može da prenese
dispečeru da je medicinski incident od određenog stepena ozbiljnosti.

● Direktive su pokušaj da se utiče na akciju prijemnika putem neke poruke. Direktive se sastoje
od svakog akta komunikacije u kome je potreban neki direktan odgovor od prijemnika poruke.
Dakle, u okviru hitne pomoći bolničar može da uputi pozivaoca da izda određene savete
pozivaoca.

● Komesari počine pošiljaoca neke poruke budućem toku akcije detaljno opisanom u poruci.
Tako da glumci mogu da se posvete sebi ili drugima nečemu što će se dešavati u budućnosti.
Stoga, u okviru hitnog odgovora, pozivalac može da obeća pozivaocu da će hitna pomoć biti sa
njima u određenom vremenskom periodu.

● Deklarativne su poruke koje menjaju stanje nekog domena organizacije kroz samu
komunikaciju. Glavna razlika između asertivne i deklarativne je u tome što kada se nešto
proglasi slučajem to se ne može poništiti. U okviru hitne reakcije vozač hitne pomoći bi mogao
da saopšti da je incident zatvoren. Ova promena stanja znači da dispečer oslobađa ambulantna
kola i njegovu posadu nazad u obrazac akcije.

● Ekspresivi predstavljaju stanje pošiljaoca, osećanje ili emociju u vezi nečega. Procena
nečega ili nekoga obično podrazumeva upotrebu ekspresivnih. U okviru hitnog reagovanja,
menadžer može da izrazi zadovoljstvo ili nezadovoljstvo učinkom neke osobe.

Slika 4.5. Pet vrsta komunikativnog čina

14
 4.6. Odluke
Skup komunikativnih akata o kojima se diskutuje ravno je načinima komunikacije radi delovanja.
Komunikacija za akciju je od kritičnog značaja jer je to katalizator za donošenje odluka, što zauzvrat
olakšava koordinaciju. Razmotrite odluku ilustrovanu na slici 4.6. Ovde se donosi odluka o tome da li
će se proglasiti hitan incident ili ne.

Odluka se može posmatrati kao oblik interne komunikacije, skoro kao direktiva samom sebi. Glumac
pita samog sebe, šta sledeće da radim? Odluka je odgovor na ovu internu poruku nakon ostvarenja
informacija. U ovom primeru, pozivalac se konsultuje sa bolničarem u kontrolnoj sobi ambulantnih kola
tako što joj je izneo detalje incidenta sa hitnim slučajevima. Dispečer hitne pomoći na osnovu ovih
informacija zatim usmerava pozivaoca da klasifikuje incident kao incident kategorije A, incident
kategorije B ili incident kategorije C. Na osnovu ove komunikacije, pozivalac odlučuje šta dalje. Ako
je poziv klasifikovan kao kategorija A (opasna po život) ili kategorija B (koja nije opasna po život, ali
zahteva medicinski odgovor) onda pozivalac nastavlja da unosi detalje incidenta u IKT sistem incidenta.
Ovo deluje kao deklaracija da se dogodio incident i da na njega mora da reaguje hitna služba Hitne pomoći.
Ako je poziv klasifikovan kao kategorija C, onda se ne deklariљe incident. Umesto toga, pozivalac usmerava
pozivaoca na neku drugu odredbu o zdravstvenoj zaštiti koja nije hitna.

15
 Slika 4.6. Odluka u okviru hitnog reagovanja

4.7. Strategije odlučivanja i algoritmi

Odluke pokazuju povezanost komunikacije i kontrole delovanja kroz strategije donošenja odluka.
Strategija odluke je skup funkcija koje odnose na uočene podatke na dejstvovane radnje. Unutar
organizama kao što su ljudi, strategije odluke se nasleđuju ili uče. Tradicionalno, u okviru IKT
aplikacija takve strategije odluka su programirane kao proceduralni algoritmi. U mnogim uspešnim
primenama Veštačke inteligencije (AI) takve strategije odluke se sada uče kao heuristički algoritmi.

16
Termin algoritam potiče od imena matematičara Mohameda ibnMusa al-Khwarizmi (AD 750–850).
Odnosi se na neku specifikaciju za rešavanje klase problema. Tradicionalni algoritmi su proceduralni u
smislu da je svaki korak u rešenju naveden. To znači da algoritam teoretski može biti predstavljen
vizuelno kao grafikon toka. I, ako sledite korake navedene procedure, onda je rešenje problema
zagarantovano. U heurističkom algoritmu ne navodite korake ka rešenju. Umesto toga, navodite skup
pravila palca, koja kada se primene mogu, ali i ne moraju da vam dobiju rešenje.

4.8. Konverzacija

Komunikativni postupci se ne dešavaju u izolaciji. Odvijaju se u okviru obrazaca komunikacije u znak

podrške obrascima koordinacije. Terry Winograd and Fernando Flores (2006) call these conversations
for action. Figure 4.7. ilustruje obrazac komunikacije sa kojim ste možda upoznati. Kao što ćemo videti
u sledećem poglavlju, takvi obrasci čine centralno jezgro informacionog sistema. Ovde predavač
zahteva (direktivu) učenika da deo kursa bude proizveden do datog datuma. To je praćeno izvesnom
posvećenošću (komunikativnom) od učenika da će rad na kursu biti završen do određenog datuma. U
jednom trenutku, učenik će tada (deklarativno) saopštiti da je kurs završen i da se podnosi. Na kraju,
predavač će tada izraziti da li su zadovoljni ili nezadovoljni raznim aspektima rada kursa. Ovaj razgovor
se zatim može nastaviti u daljim ciklusima procene.

Međutim, imajte na vidu da svaka komunikacija u ovom ciklusu može da se formira na više različitih
načina. Na primer, direktiva se može sastojati od specifikacije rada na papiru koja je data studentima na
početku modula; obaveza se može sastojati od akta elektronskog registrovanja ili upisa za određeni
modul; deklaracija se može sastojati od pukog podnošenja kursa elektronskim putem nekom sistemu
podrške IKT pre isteka roka; i, na kraju, ekspresiv može da se sastoji od povratnih informacija ugrađenih
u personalizovanu e-poruku poslatu studentu.

17
 Figure 4.7. A conversation for action

5. Zaključak
Ovo poglavlje je razmotrilo kritičnu razliku između podataka i informacija. Takođe je razgovarala o
odnosu između informacija i donošenja odluka.

Podaci su razlike napravljene u nekoj supstanci, koje se koriste za kodne simbole. Simboli se formiraju
u veće entitete kao strukture podataka. Strukture podataka mogu da se prenose kao poruke ili da budu
uskladištene na neodporan način kao zapisi. Svi oblici kodiranja podataka se na kraju mogu prevesti u
binarne razlike kao bitovi. Jačina podataka se meri u bajtovima. Strukture podataka se sastoje od
elemenata podataka koji se zauzvrat sastoje od stavki podataka. Organizaciona i individualna akcija se
oslanja na strukture podataka artikulisane u sistemima podataka.

Informacije su skup razlika napravljenih kod nekog glumca krSlika 4.7. Razgovor za akciju

oz susret sa podacima. Informacije se ostvare u aktima komunikacije, koji podrazumevaju slanje i

prijem poruka. Svaka poruka ima i sadržaj i nameru. Sadržaj poruke se odnosi i opisuje uobičajene
stvari od interesa između pošiljaoca i prijemnika. Namera poruke utvrđuje njenu svrhu. Poruke u okviru
komunikativnih akata imaju tendenciju da se šalju sa jednom od pet namera i takve namere su važne za
koordinaciju aktivnosti. Akti instrumentalne komunikacije se dešavaju u obrascima i takvi obrasci
podržavaju nizove koordinisane aktivnosti.

18
The linkage between communication and the control of coordinated action is through acts of decision-
making. Decisions are acts of internal communication in that they involve a choice between alternative
courses of action. Much decision-making in the modern organisation is achieved not by humans but by
algorithms embedded within the software of ICT systems.

In the next chapter we move the discussion on to systems of data, information and activity. We focus
upon the central concept of an information system but show how such systems relate to systems of
activity and systems of data. This interrelationship of activity, information and data systems we refer to
as the infrastructure of organisation.

19