Милутин Бојић (1892-1917)

,,Плава гробница”

-Рођен је у Београду, 19.маја 1892.године

-Био је песник, драмски писац, књижевни критичар, позоришни рецензент и војник у
Првом светском рату
-Био је учесник и Балканских ратова
-Преминуо је после дугог и тешког боловања од туберкулозе, у Солуну
-Сахрањен је на војном гробљу на Зејтинлику.
-Његова најзначајнија дела: Збрике песама: ,,Песме”, ,,Каин”, ,,Песме бола и поноса”
Драме: ,,Ланци”, ,,Краљева јесен”, ,,Госпођа Олга”,
,,Урошева женидба”
-На почетку ствара под парнасовским утицајем, али се развија у модерног песника
-Парнасо-симболистичким стихом у реторичком тону испевава ,,Плаву гробницу”

,,Плава гробница” (1916)

-Песма из збирке ,,Песме бола”, која је инспирисана страдањима и патњом српског

народа токо Првог светског рата
-Врста песме: родољубива песма
-Версификација: 14 катрена, рима је укрштена, у 10 строфа су присутни 12-ерци, а у 4
се смењују 14-ерци и 7-ерци
-14-ерцима се казује обредни тон, а 7-ерцима свечани мир и тишина
-Прва и последња строфа чине оквир, исте су, па се тиме истиче да пораз није
коначан
-Мотиви: кретање, мировање, живот, смрт, рађање, умирање, прошлост и садашњост
-Дескриптивни елементи: језа ноћна, мртве алге, тресетница-имају улогу да опишу
смирај природе и истакну свечани тон
-Императив повећава реторички набој
-У песми има рефренских строфа, које почињу са ,,стојте…”
-Песма је подељена у 3 смисаоне целине: 1.свечани тон (1-5 строфа); 2.будућност
(6-9 строфа); 3.слобода се гради на прошлости (10-14 строфа)
-Стилска обележја: апострофа (обраћање галијама), метафора (Прометеји
наде-Прометеј је украо ватру од богова да би је дао људима, српски ратници постају
прометеји који носе наду за нове генерације; апостоли јада-апостоли су Христови
следбеници и ученици, а српски ратници се са њима поистовећују, они су симбол
страдања и мучења), симболи
-Симболи: епопеја, ловоров венац (симбол вечности, победе и бесмртности)
-Свим стилским поступцима се наглашава величина страдања, оно није узалудно и
има смисла, зато се опело служи достојанствено и без суза
-Мотиви предака указују на везу са песмом ,,Светли гробови” Ј.Ј.Змаја
-Море чак исказује поштовање према умрлим војницима, мирно је и тихо
-Помало је језива атмосфера, језив је мир, има слика месеца који пролази небом
-На почетку 6.,10., 14.строфе, понавља се ,,стојте…”, што има за улогу да се код
читаоца пробуди осећај опрезности и поноса
-Песма је узвишена, са свечаним тоном, има карактер оде или химне
-11.строфа=мотиви воде су замењени мотивима ватре, лаве и узавреле крви. Слике
нису више хладне и мокре. На крају се уноси мотив славе као врхунац стиха и песме
-Остале строфе су само допуна на строфе ,,стојте…”, па због тога и почињу речима: ту,
зар, то, јер, зато