(NE)KWI@EVNO STAWE STVARI

Stana Dini}-Sko~aji}

KAO ZREO NAR

Glasovi koji se sporadi~no, ali u sve ve}em broju javqaju u

kwi`evnom sektoru novina, imaju prizvuk zova. To vi{e nije samo
obave{tavawe ni hladno promi{qawe problema, sve ~e{}e ni u
kolumnama to vi{e nije ono ~avrqawe kakvo se na temu Polo`aj
kwige, ili kwi`evnosti, u savremenom dru{tvu mo`e i usred leta
razviti u plodnu polemiku. Iz naoko mrtvih slova na papiru iska~e
iz dana u dan `iva re~, opomena, i prepada nas. A biva i da nam se
naseli u mislima kao paralelna svest.
Da li je trenutak da nagomilanim (ne)kwi`evnim pojavama koje
su do ju~e ~ak i kao incidenti vre|ale na{ um, dopustimo da preplave
na{e bri`no obdelavane vrtove, ili im se i tako nabujalim ipak
treba suprotstaviti, pitawe je za ovu, dana{wu diskusiju. A mo`da
ipak postoji i neko dobro mesto izme|u te dve mogu}nosti, mesto kao
{to je na primer Ni{ki kulturni centar, mesto sa kojeg }emo
novonastalo stawe racionalizovati, ali ne na {tetu, u ovom poslu
tako va`nih nam emocija. Svima nam je neophodna stajali{na ta~ka,
upori{te sa kojeg bismo bri`ni, meki i ne`ni sagledali onaj deo
sveta koji nas se ti~e.
Jer, mo`da je mogu}e dopustiti stihiji da se i daqe vaqa,
ogra|uju}i joj korito imenom, kao nasipom, kako je to nekada poku{ao
da u~ini Vladan Desnica, a nedavno, setiv{i se tog poku{aja, i Gojko
Bo`ovi}, ~iji je tekst (Primewena kwi`evnost, objavqen u Po-
litikinom kult. dodatku), kao prvi u nizu napisa o ovoj stvari,
ohrabrio va{u uvodni~arku da pokrene razgovor koji sledi. Ali, nije
je samo taj tekst podstakao na razmi{qawe o mogu}em okruglom stolu.
I tekst Save Damjanova, objavqen u kulturnom dodatku Novosti, bio
je znak da ima mesta razgovoru na temu kojom }emo se danas baviti.

15
 Mo}na bujica iz dana u dan izbacuje na obalu mlade kwige-
-mutante. Mno`e se i zasipaju nas beskrvne tvorevine, mrtvoro|en~ad
za~eta u retortama infantilnih magova izdava{tva.
Sva strast na{ih negda{wih boli, kako jo{ 1846. re~e
pesnikiwa Elizabet Baret Brauning, uzavri u nama kada se u {tampi
ili na Netu suo~imo sa novim obi~ajima, kakvi ve} dugo biti{u kao
kwi`evnost u razvijenom svetu, na{oj uzdanici. Jer, avaj, kuku i lele,
proizvodwa kwiga je zamenila nekada{we izdava{tvo, zapoma`e mi u
uho koleginica spisateqica. Proizvodu je potreban kupac, ~italac je
tu uzgredna pojava, nastavqa ona da mi se `ali. Aha, dosetim se, pa
zato vlasnik istinske fabrike kwiga otpu{ta urednike, lektore i
korektore i anga`uje marketin{ki tim! Marketin{ki tim }e, u
potrazi za ciqnom grupom, prevrnuti svet. Pretraga je usmerena ka
najbrojnijim populacijama. U najrazvijenijem delu sveta, to je
podmladak doseqenika. To su oni koji `ude da se integri{u u
okru`ewe, da na wega {to vi{e li~e, da se u krajwem stope sa wim,
ali da u wegovim izlozima barem nazru, ako ne i vide, svoj mladi lik.
U tu te`wu ubacuju se marketin{ki menaxeri, wu{e}i svoj plen u
brzorastu}em stanovni{tvu. Put kwige skra}uje se ve} pomenutim
ukidawem predradwi, uredni~kog i lektorskog ~itawa. Zato ponu-
|eni rukopis mlade Kavaje, pripadnice ju`noazijske populacije,
studentkiwe na Harvardu, marketin{ki stru~wak usmerava direktno
u ma{inu. Junakiwa kwige Kako je Opal Meta dobila poqubac je isto
{to i autorica, pripadnica ju`noazijske populacije u anglo-
ameri~kom svetu. Pet posto azijskih Amerikanaca nije zanemarqiva
populacija, zakqu~uje autor teksta Tko je ubio autore, Valerij
Jure{i}. Ni{ta zato, obave{tava nas isti autor u Betonu, {to }e,
nakon eksplozije popularnosti kwige o Opal Meti, u {tampi biti
objavqeno ime, ne tako mlade i neindijske spisateqice, Mek
Makferti, ~ije su dve kwige nesumwivo podudarne sa popularnom
kwigom mlade Kavaje. Izdava~ je, dobro zaradiv{i, uputio izviwewe
autorki kwige-izvornice i plagijat je povu~en iz prodaje. Ali, Kinez
Gua Jenming, uprkos razotkrivawu plagijata u trima wegovim
kwigama (od pet koliko je ukupno objavio), pla}a kaznu autorima
izvornih kwiga, ali se ne li{ava ka`wivog na~ina pisawa, ve} tera
po svome. A za{to i ne bi, kada uprkos svemu ne silazi sa visokog
mesta na listi polularnosti. Wegova publika, dakle, svom omiqenom
piscu to ne uzima za zlo.
Plagijatori nisu usamqeni, tu su i la`qivci koji perverznu
pri~u, plasiranu u kwizi, prodaju kao autobiografiju. A najnovija
pojava u industriji kwiga je potpuno odsustvo pisaca, odnosno
unajmqivawe pakera. Pakeri su tu da savr{eno uklope industriju

16
 (NE)KWI@EVNO STAWE STVARI

kwiga u industriju zabave. Zato umesto autorskih pripovesti, me|u

korice bivaju upakovani projektovani sadr`aji.
Ova pri~a tvrdi da kod nas jo{ nema pakera kwiga. Da li nema?
Nema, ako to nisu kwige - projekt u kojima ve} na prvim stranicama,
prepoznajete naru~ioca, makar wegov naslov i ne bio ispisan na
mestu gde se obi~no nekada ispisivao finansijer, podr`avalac ili
fonder. Dru{tveno-po`eqne teme, razvikane po medijima kao
podru~ja interesovawa odre|enih grupa, tako|e su vrsta poruxbine,
odnosno poziva na igru. Pa, ko zaigra, bi}e prime}en, pohvaqen,
nagra|en.
Pisac nije sasvim i{~ezao, on postoji, ali kao avet, ili kao
najamni radnik, pisac proteza, ~itamo u jednom od tekstova koji se
bave ovim problemima. Zlatko Pakovi} nas u kulturnom dodatku
Politike, uverava da tu, osim ne~eg faustovskog, nema ni~eg
misterioznog. Biografije poznatih dr`avnika, muzi~ara, glumaca...
napisali su najmqeni pisci, pa {ta! Da li jo{ samo na Balkanu to
izaziva jezu kod autora koji se upiwu da se u svojoj sredini predstave
kao kwi`evnici, pi{u}i stvarno i potpisuju}i svoje kwige?
Najmqeni pisac je ~ovek od zanata koji poslove dobija preko
registrovanih agencija. Bo`e, krsti se koleginica spisateqica, da
li se taj raduje kada dobije posao, ili cvili kao naga`en pas? Raduje
se, budalo, hrabre je novine na sav glas. Jer u ure|enom svetu, zna
silikonski pisac {ta mu je ~initi. Saslu{a}e naru~ioca, pola }e
baciti u vodu, tj. uredi}e wegovu ispovest. U upotrebqivim
segmentima te pri~e boravi}e kao u sebi samom, poistoveti}e se sa
Slavnim ^ovekom ili sa Slavnom @enom, svejedno, i napisa}e
biografiju, mo`da memoare, kvazidnevnik, u ime zvezde koja bi to
mo`da i boqe od wega napisala, samo kada bi imala vremena. A nema.
Ali ima para, pa pla}a sve {to je mogu}e dobiti za novac. I duh pla}a,
pa {ta. Kad rentira{ auto, ti u|e{ u vozilo i putuje{ po okoli{u. A
kada rentira{ pisca, on se useli u tvoju ispovest i provoza se unutar
tvoje du{e. A, tako li je - gleda me moja koleginica spisateqica, kao
da je sve razumela. Recimo da jeste.
Brojne su mogu}nosti da se javnosti stavi do znawa ko je pomogao
da duh vredan pa`we iza|e iz boce, iz slavnoga tela, i stavi se na uvid
svojim po{tovaocima ili samo znati`eqnicima. Ime asistenta,
babice koja je pomogla, mo`e i ne mora da stoji ispod imena pisca. Sve
}e pisati u ugovoru.
Nema, dakle, tu ni~eg ~udnog, ali ni novog. Zar smo zaboravili
kako zli, ili mo`da samo upu}eni jezici, obja{wavaju bogatu
produkciju [ekspirovih dela? Da li se stvarno ~ovek prvi setio, pa
unajmio podra`avaoce glasa na koji se prima publika? Ako je to
ta~no, onda pada u vodu tvrdwa da tako pisane kwige nemaju umetni~ku

17
 vrednost. Ali, danas stvarno nemaju - vrpoqi se i gun|a moja
koleginica, spisateqica.
Pojave na lokalu su poznate. Na wih smo navikli. Mnogima
odgovaraju, pa ih niko posebno ne navodi. A nekwi`evne su. Sa
razvojem tr`i{ta i osloba|awem ~oveka, sve ih je vi{e. Mo`da }emo
ve}ini delovati neobave{teno, ali qudski je za~uditi se, ako nam je
jedino ~u|ewe ostavqeno. Sve je vi{e mo}nih izdava~a koji, uz
legalne edicije kojima se ponose pa ih i ogla{avaju, neguju i
nelegalne tokove kwiga. [ta se u ovim drugim nalazi? Predmeti koji
po svemu, osim po sadr`aju podse}aju na kwige, a kakve je imu}an autor
dobro platio izdava~u. Moderno opremqena naslovna strana, ispi-
sani listovi, i na pole|ini ili ~ak na naslovnoj strani (!) {tampan
najafirmativniji odlomak iz rezenzije. Pre pet-{est godina je u tim
tajanstvenim proizvodima pone{to i pisalo. U pri~i ~iji se autor
dovijao i mu~io sa re~ima, odmotavali su se neki doga|aji, kao u
neve{tim {kolskim zadacima. Danas su takve kwige ispisane
delovima ispovesti skinutim sa blogova ili prepisanim iz nekih
`enskih ili mu{kih ~asopisa. Ponegde u tom sumanutom tkivu,
zaludni ~italac mo`e naleteti i na pasus iznet iz neke prave,
poznate kwige... Izdava~ ovih mutanata }e u~initi sve da grdobu
sakrije. Naslov }e se mo`da na}i u katalogu, ali ne i u kwi`arama. A
i za{to bi se izlagalo ne{to {to je ve} prodato! Pa, autoru je ve}, po
ceni od 800 do 1000 evara, utrapqen ~itav tira`. Svih 300 do 500
primeraka wegovog ~eda nazvanog kwigom.
Ali, vratimo se nekwi`evnom stawu stvari. Ove tvorevine su u
svet pripustili kwi`evnici, recenzent i urednik. Sve ~e{}e u tom
dilu susre}emo imena poznatih kwi`evnika i kwi`evnih kriti~ara.
Me|u wima ima i onih najpo{tovanijih, ~ija se dela nalaze u
{kolskoj lektiri, a i onih, tako|e uva`enih, koji po kwi`evnim
~asopisima objavquju kriti~ke osvrte. I jedne i druge redovno
susre}emo u najprodavanijim dnevnim i nedeqnim novinama i u
kwi`evnim ~asopisima. Tamo nam se oni predstavqaju kao prozaisti,
pesnici, esejisti. Ali i kao quti borci protiv nekwi`evnih pojava,
a za kwi`evno stawe stvari. Kwiga je ugro`ena, konstatuju. Svr{eno
je sa kwigom, otkrivaju nam. A kad je ve} tako, mrmore oni sebi u
bradu, jo{ pet-{est nakazica ne}e niko zapaziti, a dobit ste~ena od
wih }e vidno uve}ati li~ni buxet prekr{ilaca u nizu. Izdava~,
recenzent, urednik.
I pored sveg ovog rawavawa i dotucavawa, kao u pesmi Prevera,
ta qubav, kwiga, ipak postoji i kakva god bila, ona svog autora
snabdeva nekom vrstom oreola. A za{to bi se, ina~e, u svetu slike iko
petqao sa re~ima. Eh, za{to! Zato {to svaki qudski stvor, bez obzira
na obrazovawe, ose}a bar, ako i ne zna, da je i slika samo jedna pri~a,

18
 (NE)KWI@EVNO STAWE STVARI

da je pri~a potka svega, a pri~a nije pri~a dok na po~etku ili bar na
kraju ne u|e u kwigu. S toga, svaki uspeh te`i da se overi kwigom. Ali,
kao zreo nar, pukla je kwi`evna stvar, pevu{i mi na uvo modi-
fikovanu pesmicu Bjelog dugmeta, spisateqica srpska.
Moderni izdava~i najvi{e vole autore, po ne~em drugom, makar
ru`nom, naopakom ili zlom poznate, ve} razvikane li~nosti.
Izdava~ima trebaju oni koji su ovom zahuktalom ~ove~anstvu ve}
skrenuli pa`wu na sebe. Za{to bi izdava~ zidao iz temeqa,
istra`ivao, investirao u ne~iju }udqivu narav, skuckao oko tako
stvorenog pa razma`enog svog autora, i ~ekao da ovaj zavr{i roman,
kwigu pri~a, potom ulagao u reklamu? Nema potrebe. Wegovi autori
su ve} otkriveni, ve} pe~eni, izreklamirani. Za wih zna svako dete.
Sre}an izdava~ treba samo da ih nazove piscima i naru~i im gotovu
kwigu, kakvu }e ovi samo potpisati. I {ou mo`e da se nastavi. Vazda
je gladna cirkuska publika. Woj nikada nije dosta dela ili nedela
guta~a plamena, hoda~a po `ici, igra~a na trapezu ili klovnova koji
ubijaju za `vake. Reklama za neke biografije i memoare, zatvorske
dnevnike, zabele{ke uz ratovawe, skoro da nije ni potrebna.
Potreban je samo marqiv zapisiva~, ne mora ~ak ni da bude pismen.
Sve ostalo }e nadoknaditi industrija kwiga i precizan ugovor. A gde
sam tu ja - blene u mene sveprisutna a ipak nepostoje}a, moja pratiqa,
srpska spisateqica. [ta da ti ka`em, du{o, kada sve zna{. Uzdahnem
i raspla~em se.

19