Час по реду. 48.
Предметни наставник : Снежана Крстовић Здравковић
Предмет:
Наставна област:
Наставна јединица:
Циљ наставне јединице:
Очекивани исходи:
Методе рада:
Облици рада:
Приступ раду/платформи
која се користи/начин
комуникације са ученицима
Уводни део часа
Средишњи део часа
Припрема за час
Основи геополитике Разред 4/4, 4/5, 4/6, 4/7.
Геополитика Србије
Источно-азијскигеополитички правац Кине
Ученик ће бити у стању да образложи појам источно
азијског геополитичког приступа. На основу познавања
геополитичког положаја Србије може да образложи зашто
Србија води политику неутралности.
Ученици значај политике неутралности. Уочаваће узрочно
последичне везе у доношењу спољно политичких одлука.
Схватиће да интереси великих сила имају доминантну
улогу.
Текстуална и демонстративна, комбинована.
комбиновани
Настава се реализује непосредно у учионици
Планиране активности Планиране активности
наставника ученика
- Ученици пажљиво
пратe обраћање
Наставник дефинише наставника
источно-азијски - Одговарају на
геополитички приступ постављено питање
Кине. - Сами постављају
питања
Ученици подељени у две - Ученици током
групе истражују источно- објашњења о
азијски геополитички предмету, пишу који
правац данашње Кине. део геополитике им се
Кинеска дискретна чини
геополитика наступања ка најинтересантнијим
региону Централне и
Југоисточне Европе а у - Активно учествују у
склопу ње и према Балкану дискусији
која се одвија у последњој
деценији креирана је због
неколико важних и за Кину
виталних националних
интереса. Као прво она се
одвија у склопу дефинисане
економске политике
означене као „going out“
чија је основна идеја
водиља да се широком и
постепеном економском
инфилтрацијом у поједине
светске регионе обезбеди
пласирање вишка слободног
капитала намењеног за
инвестирање, кредитирање,
приступ новим тржиштима,
сировинској бази, новим
технолошким достигнићима
а преко свега овога и
појачаног али дискретног
културног и политичког
утицаја који би Кинеској
страни донео бољу медијску
позиционираност, промену
имиџа и свеукупан бољи
третман него што је то до
тада био како у очима
државне елите у региону
геоекономског насупања
тако и у њеном јавном
мнењу и медијима. Друго, у
конкретном случају велике
геополитичке важности
региона Централне и
Југоисточне Европе и
његовог стратешког значаја
јер у себи обједињује земље
чланице ЕУ али и оне које
настоје да постану као што
је то Србија, БиХ и
Македонија. Треће, кроз
њега пролазе стратешки
саобраћајни коридори који
спајају веома важан
геополитички интермаријум
од Балтичког до Црног мора
и Јадрана, затим и
енергетски коридори
особито секундарног
 капиларног карактера али
веома разуђеног са
могућностима даљег
ширења и диверсификације.
Четврто, економски веома
значајног тржишта чији
потенцијал постепено расте
а то је од стране кинског
државног врха препознато
као шанса за кинеска
улагања и ново стратешко
позиционирање. Пето,
велики културни значај
региона и његова
отвореност што такође
ствара простор за
интезивнији кинески
културни утицај који је
несумњиво у порасту у
последње две деценије, јер
Кина у склопу свог начина
резумевања употребе
средстава меке моћи шири
свој политички утицај
особито успешно преко
важне полуге културе, науке
и образовања. Балкан због
његовог географског
положаја користи Кина као
одскочну даску ка даљем
продору у Европу. Ученици
прикупљају податке о
позитивном и негативном
утицају геополитичког
правца Кине на Србију.

Разговор о проблемима на Ученици постављају питања

Завршни део часа
које ученици наилазе наставнику у вези са
приликом истраживања.. наставном јединицом

- Посматра и бележи тачне одговоре

Начин провере остварености
- Уважава различита мишљења
исхода - Инсистира на практичним примерима из живота
ученика
- Иницира дијалог и размену мишљења
Омогућава аргументовану расправу
Самовредновање/напомена о Час је успешно реализован.
реализацији планираног