E LEMENTI GLAZBENOG OBLIKA

Glazbeno djelo se odvija u vremenu i u tom procesu sudjeluju različiti glazbeni parametri: ritam, melodija,
harmonija, dinamika, agogika, tonska boja itd. Njihova organizacija i međusobni odnos gradi strukturu
glazbenog djela tj. glazbeni oblik. Oblik glazbenog djela je građen od nekoliko manjih strukturalnih eleme-
nata: motiv, igura, raza, rečenica i perioda.

MOTIV

Motiv je najmanji smisleni dio glazbenog oblika koji ima tematski značaj i karakterističan je za određenu
skladbu ili neki njen dio. Izraz motiv dolazi od latinske riječi motus = pokret; za stvaranje melodijskog ili
ritamskog pokreta potrebna su barem dva tona, jedan ton ne predstavlja motiv. Tri osnovna parametra
glazbe (melodija, ritam, harmonija) mogu biti ravnomjerno zastupljeni ili je neki od njih naročito istaknut.
Motiv je često metarski neodređen tj. sadrži samo jednu naglašenu dobu, a mjera postaje jasna tek u većoj
cjelini ( razi).

01. L. van Beethoven: Sim onija br. 5 u c-molu, op. 67, III. stavak

b 3
˙™ ˙™
Motiv u kojem je istaknut ritam, melodija
&b b4 œ œ œ œ œ œ je reducirana na ponavljanje istog tona

02. L. van Beethoven: Sonata za klavir br. 10 u G-duru, op. 14 br. 2, I. stavak

#2
& 4 ≈ œ #œ œ œ œ ™ œ #œ œ œ œ ™
œ œ Motiv u kojem je istaknuta melodija,
ritam je samo niz šesnaestinki

03. J. S. Bach: Das Wohltemperierte Klavier, I. svezak - Fuga u c-molu, BWV 847

b j
& b b c ‰ œ nœ œ œ œ œ œ œ œ œ Motiv u kojem su zastupljeni i melodija i ritam

U rijetkim slučajevima najistaknutiji element motiva može biti harmonija ili, još rjeđe, dinamika. Takvi motivi
pojavljuju se prvenstveno u kasnijim glazbeno-stilskim razdobljima, ne u baroku ili klasicizmu.

04. R. Wagner: Sieg ried 05. R. Wagner: Rienzi (uvertira)

° c ˙
& #˙ n ˙˙˙ n bb ˙˙˙ n # ˙˙˙ #
˙
& #c w œ Œ Ó
?c #˙ n˙ ˙
¢ ## ˙˙
pp f pp
#˙ n˙ ˙
Motiv u kojem je istaknuta harmonija Motiv u kojem je istaknuta dinamika

Pripremio: Danijel Legin, docent 1/12 Ak. godina 2023./2024.

f
f
f
f
f
Za izgradnju većih glazbenih cjelina se koriste razni skladateljski postupci s motivom tj. motivički rad.
Osnova tih postupaka je ponavljanje motiva (doslovno ili s promjenama), te razni postupci razvoja motiva.

Ponavljanje motiva
• doslovno ponavljanje: motiv se ponavlja bez promjene
06. L. van Beethoven: Sonata za klavir br. 18 u Es-duru, op. 31 br. 3, I. stavak

&b b 4 œ™œœ Œ œ™
b 3
œœ Œ

• ponavljanje s promjenom (melodijskom, ritamskom…)

Melodijske promjene motiva

• relativne melodijske promjene: pojedini intervali motiva se mijenjaju
07. L. van Beethoven: Sonata za klavir br. 5 u c-molu, op. 10 br. 1, III. stavak

b œ. œ. œ
&b bC j ‰ j œœ œ ‰ j
œ n œ œ œ. œ. œ œ n œ œ . . œ nœ œ
4↑ 6↑ 8↑

• transponiranje motiva na neki drugi stupanj ili u drugi tonalitet (sekvenca)

08. W. A. Mozart: Sonata za klavir br. 11 u A-duru, K. 331, I. stavak
# #6
& # 8 œ™ œ œ œ™ œ œ œ
œ œ œ Ponavljanje motiva za sekundu silazno
J J

• inverzija motiva: promjena smjera intervala, uzlazni postaju silazni i obrnuto

09. L. van Beethoven: Sonata za klavir br. 20 u G-duru, op. 49 br. 2, II. stavak
#3
& 4 œ™ œ ˙ œ™ œ ˙ Silazna sekunda postaje uzlazna

• retrogradni oblik: promjena redosljeda tonova (motiv se izlaže od posljednjeg prema prvom tonu)
10. R. Schumann: Abegg-varijacije u F-duru, op. 1

3 œ œ ˙ œ œ œ
&b4 œ œ œ ˙
a b e g g g g e b a

Pripremio: Danijel Legin, docent 2/12 Ak. godina 2023./2024.

Ritamske promjene motiva
• augmentacija: udvostručavanje ritamskih vrijednosti
11. A. Borodin: Sim onija br. 2 u h-molu, I. stavak

# #
& #C & #C
œ œ n œ œ#œ œ nœ w œ œ n œ œ #œ œ n˙ w w
Motiv u osnovnom obliku Motiv u augmentaciji

• diminucija: skraćivanje ritamskih vrijednosti na pola

12. R. Schumann: Sim onija br. 1 u B-duru, op. 38, I. stavak

>™ œ. œ. ™ œ. œ. œ. œ. œ. œ. œ.
b > > b
& b c œJ ‰ œ œJ œ œ œ œ ˙ &b 4 J
2

Motiv u osnovnom obliku Motiv u diminuciji (i transponiran)

• relativne ritamske promjene: trajanje pojedinih tonova se mijenja (skraćuje ili produžuje)
13. R. Strauss: Till Eulenspiegels lustige Streiche, op. 28

4
œ œ. . œ™ 6
œ œ . . œ. .
? b 86 Œ ™ œ œ. ‰ ‰ n œ œ ‰ ‰ # œ. œ. ‰ ‰
& b 8 J nœ œ #œ &b8 ‰ nœ œ #œ
. .

• sažimanje motiva: trajanje pojedinih ili svih tonova je skraćeno pa motiv traje kraće nego u osnovnom
obliku, ali sadrži sve tonove kao i osnovni oblik motiva

14. A. Dvořák: Sim onija br. 9 u e-molu, op. 95, IV. stavak
# œ œ ≈ œ #œ ≈ œ #œ ≈ œ œ ≈
& c j Ó j Ó j ‰ j ‰
œ™ œ œ™ œ œ œ œ œ
Sažimanje Diminucija + promjena intervala
(m2→v2→3→4)

Ornamentalno variranje motiva

• ukrašavanje motiva neakordičkim tonovima, umetnutim igurama i slično
15. L. van Beethoven: Sonata za klavir br. 2 u A-duru, op. 2 br. 2, I. stavak
.
# # # 2 œJ œ. ‰ Osnovni motiv čine dva tona (osminka i četvrtinka) koji se
& 4 œœœœ œ ‰ ponavljaju varirano s dodanim prohodnim tonovima
.
## 2 œ œ.
& # 4 J ‰ œj ‰ ‰ Redukcija motiva bez prohodnih tonova
œ

16. P. I. Čajkovski: Sim onija br. 6 u h-molu, op. 74, I. stavak

# œ
& # c Ó Œ œ œ œ œJ ‰ Œ œ œ œ œ œJ ‰ Ó Ponavljanje motiva s variranim početkom

Pripremio: Danijel Legin, docent 3/12 Ak. godina 2023./2024.

f
f
f
f
f
Proširenje motiva
• dodavanje sličnog ili novog sadržaja
17. L. van Beethoven: Sonata za klavir br. 2 u A-duru, op. 2 br. 2, I. stavak
. œ. œ. œ. œ. œ. .
# # # 2 œJ œ. ‰ J J œ œ. œ.
& 4 œœ œ œ œ ‰ ‰ œ œœ œ œ ‰ œ. œ Œ
.
Motiv + varijacija Motiv + varijacija Motiv + proširenje istim sadržajem (četvrtinke)

18. L. van Beethoven: Sim onija br. 1 u C-duru, op. 21, IV. stavak

24 œ ™™
U œ Uœ
™
3
. . . œ
& œ œ. ™ œ. J
œ ‰ ≈ œ. œ. ™ . J
œ œ ‰ ≈ œ œ œ
œœ . . J ‰ ≈ œœœœœ J ‰ ≈ œœœœœ J
3

Početni motiv sadrži tri tona, a svako sljedeće ponavljanje dodaje jedan ton (uz ritamske varijacije)

19. L. van Beethoven: Sonata za klavir br. 32 u c-molu, op. 111, I. stavak

? b b 44 œ Œ Œ ‰
3
œ . U™
œ 3
œ . ™ b œJ. œ. œ. œ. œ. œ œ œ œ œj
œ
b œ nœ nœ œ nœ nœ . nœ œ nœ œ . nœ
Motiv Motiv + proširenje Motiv + proširenje + novi sadržaj

Skraćivanje motiva
• ispuštanje dijela motiva, za razliku od sažimanja ne sadrži sve tonove kao i osnovna verzija motiva
20. J. S. Bach: Das Wohltemperierte Klavier, I. svezak - Fuga u c-molu, BWV 847

b j b
& b b c ‰ œ nœ œ œ œ & b b ‰ œ n œ œJ

Dijeljenje motiva na manje segmente

• veći motivi se dijele na manje segmente, na koje se mogu primjenjivati ostali motivički postupci
21. L. van Beethoven: Uvertira Leonora 3 u C-duru, op. 72b

&C œ ˙™ œ œ Œ Ó œ ˙™ œ œ Œ Ó
œ ˙ œ œ œ œ œ ˙ œ œ. œ œ
. . .
pp

œ ˙™ œ œ ˙ œ ˙™ œ œ. œ ˙ œ. œ. œ ˙ œ.
& œ ˙ œ ˙ œ ˙
cresc. poco a poco
œ. œ. œ ˙ œ. œ. œ.
œ. œ ˙ œ. œ. œ ˙ œ ˙ œ ˙ œ ˙
& œ ˙ œ ˙

Osnovna glazbena misao je iznešena u prva četiri takta i ponavlja se varirano u sljedeća četiri takta.
Od devetog takta nadalje dijeli se na manje segmente: prvo je motiv skraćen na dva takta (izostavljeni
su taktovi tri i četiri označeni crvenom bojom), a zatim na samo jedan takt koji se višestruko ponavlja u
dugačkom crescendu.

Pripremio: Danijel Legin, docent 4/12 Ak. godina 2023./2024.

f
FIGURA

Figura je jednostavan glazbeni element sličan motivu ali bez tematskog značaja. Često se koristi kao prate-
ći element u homo onoj strukturi (prateća igura) ili može biti dio većih elemenata npr. motiva ili raza.
Figura je najčešće građena kao rastavljeni akord (akordička iguracija) ili niz tonova (pasaža). Može
sadržavati akordičke i neakordičke tonove (izmjenični ton, prohodni ton…).

Najčešća prateća igura u razdoblju klasike građena je od rastavljenog akorda i jednolične ritamske struk-
ture (osminke ili šesnaestinke), još se naziva i albertinski bas (prema skladatelju iz razdoblja rane klasike
Domenicu Albertiju, c. 1710.-1740.).

22. W. A. Mozart: Sonata za klavir br. 16 u C-duru, K. 545, I. stavak

Allegro
œ
&c ˙
œ œ™ œœœ Œ

{ &c œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ
Figura albertinskog basa u lijevoj ruci

23. J. S. Bach: Das Wohltemperierte Klavier, I. svezak - Preludij u C-duru, BWV 846

œ œ œ œ œœœœœ‰ œœœœœœ
&c ‰ œœ œœ ‰ œœ œœ ‰ œ

{ ≈ j
& c ˙ œ™ œ
≈ j
˙ œ™ œ
≈ j
˙ œ™ œ
≈ j
˙ œ™ œ

Čitav preludij je građen ponavljanjem šesnaestinske igure rastavljenog akorda.

24. F. Schubert: Ave Maria

. œœ. œ. . œ. œœ. b œœ. œœ. œ.

6 6
b œ œ . œ
& b c ≈ œœ œœ. œ. œœ. œœ ≈ œœ œœ. œ. œœ. œœ ≈ œœ œ œ œœ ≈ b œ œ
. . . . 6
6
Prateća akordička igura u sekstolama

Figura može biti i ritamski obrazac, često kao značajka nekog plesa, još se naziva i karakteristična igura.

43 œ œ œ œ œ œ œ Figura karakteristična za polonezu

42 œ ™ œ œ œ Figura karakteristična za habaneru

Pripremio: Danijel Legin, docent 5/12 Ak. godina 2023./2024.

f
f
f
f
f
f
f
f
 FRAZA

Fraza je kratka, metrički određena glazbena cjelina i predstavlja najmanju metričko- ormalnu strukturu. U
razi je jasno de iniran glazbeni metar zato što sadrži više teških doba što nije slučaj kod motiva koji često
sadrži samo jednu tešku dobu (kod motiva metar nije uvijek jasno de iniran).
Fraza se najčešće sastoji od dva takta, pa se još naziva dvotaktna raza ili dvotakt. Granice raze (njen
početak i kraj) ne moraju se nužno poklapati s taktnim crtama, raza može početi predtaktom i/ili završiti
unutar takta.

Ovisno o strukturi, raza može biti jedinstvena (nedjeljiva) ili složena (djeljiva). Jedinstvena raza sadrži
samo jedan motiv dok složena raza sadrži dva različita motiva ili ponavljanje istog motiva.

25. W. A. Mozart: Sonata za klavir br. 16 u C-duru, K. 545, I. stavak

Allegro
œ
&c ˙
œ œ™ œœœ Œ

{ &c œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ
Jedinstveni dvotakt

26. L. van Beethoven: Sonata za klavir br. 20 u G-duru, op. 49 br. 2, II. stavak
Tempo di menuetto
#3
& 4 œ™ œ ˙ œ™ œ ˙

{ ? # 43 œœ
œ œœ œ œ œœ œ œœ œ œ
œ œ
Složeni dvotakt (ponavljanje motiva u inverziji)

Fraza može sadržavati i tri takta (trotaktna raza) ili samo jedan takt, posebice u sporijem tempu.

27. W. A. Mozart: Sim onija br. 40 u g-molu, K. 550, III. stavak

Menuetto. Allegro
b3 œ œ œœœœ œ œ Œ
&b 4 œ ˙ œ œ œ œ#œ œ œ œ ˙
œ Dvije trotaktne raze

28. L. van Beethoven: Sonata za klavir br. 8 u c-molu, op. 13, I. stavak
Grave
b
&b bc œ j ‰

{
œœ ™™ œœ n œœœ ™™™ œœœ n œœœ œœ
œœ œ™ Jednotaktna raza
fp
? bb c œ
b œœ œœ ™™™ œ œ ™ œ # œ œ ≈™
J
œ œœ ™

Pripremio: Danijel Legin, docent 6/12 Ak. godina 2023./2024.

f
f
f
f
f
f
f
f
f
f
f
f
f
f
 Na razu jednog sadržaja se često nadovezuje raza novog sadržaja, ali raza može biti i ponovljena na više
načina. Fraza se može ponavljati i više puta uzastopno.

Vrste ponovljenih raza tj. ponovljenog dvotakta:

• doslovno ili varirano ponovljena raza (dvostruka raza): nema promjena u harmonijskoj strukturi
29. W. A. Mozart: Sonata za klavir br. 10 u C-duru, K. 330, I. stavak
Allegro moderato
.
24 œ œ™ œœœœœœ Ÿ œ. œ. œ ™ œœœœœœ Ÿ
œ™ œ œ œj ‰ œ™ œ œ œj ‰

{
&
f
2
&4 œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ
Druga raza počinje ritmičkom varijacijom početka melodijske linije

• sekventno ponovljena raza: isti sadržaj se donosi na nekom drugom stupnju, uzlazno ili silazno
30. L. van Beethoven: Sonata za klavir br. 10 u G-duru, op. 14 br. 2, I. stavak
Allegro
#2 œ œ.
œ œ
& 4 ≈ œ œ #œ œ œ œ ™ œ #œ œ œ ™
œ œ #œ œ ™
œ
œ œ #œ œ ™
œ

{
œ œ œ
œ
œ œ œœœ
(p) ligato
? # 42 Œ ‰ œ œ œ œœ
œ œ œœœ ‰ ‰ œ œ œœ ‰

Druga raza je sekventno ponavljanje prve raze za sekundu uzlazno

• korespondirajuća raza: tonici prve raze se odgovara dominantom i obratno tj. isti motivički sadržaj
se donosi na obrnutoj harmonijskoj progresiji (najčešće T-D → D-T)

31. L. van Beethoven: Sonata za klavir br. 3 u C-duru, op. 2 br. 3, I. stavak

Allegro con brio

&c œ Ó œ Ó

{
˙˙ œœ œœ œœ œœ œœ. œœ. œœ
. œ. ˙˙ # œœ œœ œœ œœ œœ. œœ. n œœ. œ.
p
? c ww œ œ Ó w œœ. œœ. Ó
œ. œ. w
T D D T

Obje raze su građene od istog sadržaja, ali je harmonijski tijek obrnut. Prvi dvotakt počinje
tonikom i završava na dominanti dok drugi dvotakt počinje dominantom i završava na tonici.

Uzastopnim ponavljanjem raze (doslovno ili sekventno) ne nastaje kompleksnija struktura tj. rečenica.
Iznimno u slučaju korespondirajućeg ponavljanja raze može nastati mala rečenica (građena kao dva dvo-
takta) jer dolazi do harmonijski komplementarne situacije gdje se motiv prilagođava harmonijskoj progresiji
koja ujedno ima i kadencirajući element (T-D, D-T).

Pripremio: Danijel Legin, docent 7/12 Ak. godina 2023./2024.

f
f
f
f
f
f
f
f
f
f
f
f
f
f
f
REČENICA

Rečenica je glazbena cjelina zaokružena kadencom, građena je od manjih elemenata (motiva i raza) pove-
zanih u cjelinu. Rečenica može biti i jedinstvene građe, bez ponavljanja sadržaja unutar nje. Najčešće
kadence u rečenici su autentična i polovična, a mogu biti savršene ili nesavršene. U rjeđim slučajevima
koriste se i ostale vrste kadenci (plagalna, varava, izbjegnuta, rigijska).
Bitna karakteristika glazbene rečenice, uz melodiju i ritam, je harmonijska progresija; upravo je harmonija
element koji povezuje motive i raze u jednu cjelinu s kadencom na kraju.

Rečenica nije de inirana brojem taktova, može sadržavati neparan ili paran broj taktova. Rečenica pravilne
građe ima četiri takta (mala rečenica) ili osam taktova (velika rečenica). Rečenica može biti i nepravilne
strukture, tj. sadržavati više vrsta proširenja:
• unutarnje proširenje (prije kadence)
• vanjsko proširenje (nakon kadence)
• kombinirano proširenje (unutarnje i vanjsko proširenje)

32. J. S. Bach: Talijanski koncert u F-duru, BWV 971, I. stavak

2‰ œ j
& b 4 Œ œœ œœ œœ
œœ œœ˙ œ œ b œ œ œœœ œœ Œ

{ ? b 42 œœ
œœ
Œ
Œ
‰
œ œ œ
‰ œ œ œ œ Œ
œ Œ
Mala rečenica jedinstvene građe s kadencom na tonici

33. W. A. Mozart: Sonata za klavir br. 11 u A-duru, K. 331, I. stavak

Andante grazioso
# #6 j
& # 8 œ™ œ œ
œ œ œ™ œ œ œ œ œ j
œ œ œ œ œœ œ œœ œœ

{
J J J J
œœ œ œœj œœ œœj œ œ œj œœ œœj œ œj œ œj œœ
p sf p

? # # 86 ™
# J œ™ œ J œ œ œ œ
J œ œ™
J J
Mala rečenica složene građe: osnovni motiv se izlaže u prvom taktu, ponavlja se za
sekundu silazno u drugom taktu. Treći takt donosi drugi dio početnog motiva
(ponovljeni ton) i razvija taj element do polovične kadence na kraju četvrtog takta.

34. L. van Beethoven: Sonata za klavir br. 9 u E-duru, op. 14 br. 1, II. stavak
Allegretto
#3 .
& 4 œ ™ # œj œ œ˙ ™™ # œj œ # # ˙˙˙ ™™
œ̇ œ œœ ˙ œœ œ # œœ Œ

{
œ œ œ œœ œœ œœ
˙˙ ™™ ˙™ ™ n n ˙˙ ™™ œ # œ #˙
p
sf
œ˙ ™™ # œj œ # ˙˙ ™™
.
? # 43 œ ™ # œj œ œ œ œ œ #œ œ ˙
n˙ ™ œ #œ œ œ œ #˙ œœ ˙ #œ œ Œ
˙™ œ
Velika rečenica jedinstvene građe s kadencom na dominanti: harmonijska progresija razvija se od
tonike u prvom taktu do polovične kadence u osmom taktu i povezuje sve taktove u jednu cjelinu.

Pripremio: Danijel Legin, docent 8/12 Ak. godina 2023./2024.

f
f
f
f
 35. L. van Beethoven: Sonata za klavir br. 8 u c-molu, op. 13, II. stavak (t. 17-23)

œ T œ™ œ
œ œ œ œ œ œ œ œ œ
b b
& b b œKr œ œ œ œ œ œ œ nœ

{ ? b b b ® ≈ œ œ œ œ œ œ œ n œœœ œœœ
b
Tn
œœ œœ œœœ œœœ œœœ œœœ n œœœ œœœ œœœ œœœ œœœ œœœ œœœ œœœ
œ œ & œœ œœ œœ œœ œœ œœ n œœ œœ
œ œ œ œ nœ œ œ œ

b œ œ œ œ œnœ
& b bb œ™ œ nœ œ nœ œb œ œ œnœ œ œbœ œ j

{
œ œ
b
& b b b œœœ œœœ œœœ œœœ œ œ œ œ ≈ œœ œœ œœ ? ≈ n œœœ œœœ œœœ œœJ
œœœœ œœœ

Mala rečenica od šest taktova s unutarnjim proširenjem. Početak je u -molu, a rečenica modulira i na
kraju kadencira na tonici Es-dura. Kadenca koja zaokružuje rečenicu je nakon šest taktova pa je proširenje
unutarnje (prije kadence).

Velika rečenica je često složene građe, najčešće strukturirana po sljedećem principu (2+2+4):
• dvotaktna raza (dva takta)
• ponovljena raza (dva takta): doslovno, varirano, sekventno ili korespondirajuće ponavljanje
• razvoj raze i kadenca (četiri takta): uključuje motivički rad, bržu izmjenu harmonija, raznoliki ritam i
kadencu na kraju

36. L. van Beethoven: Sonata za klavir br. 1 u -molu, op. 2 br. 1, I. stavak
Ϫ Ϫ
Allegro
b œ. œ. œ œ n œ œ. .
œ. n œ œ. œ œ œ œ.
& b bb C Œ Œ

{
œ. œ. œ.
œ. 3 3
p
œœœ œœœ œœœ œœœ œœ œœœ œœœ
? bb b C Œ
b ∑ Œ nœ Œ Ó Œ n œœ œ œ
I V 65

œ™ œ œ n œ œ. œ™ œ œ œ œ. ˙˙ œ œ œ œ
∏∏∏∏∏

˙˙ nœ œ œ œ nœ U
b œ œ
& b bb
j j
Œ Œ Œ

{
sf sf ff p
œœœ œœœ œœœ n œœ œœ œœ œœ œœ œœ
œ œ U
? bb b Œ
b Œ œ œ œ Œ Œ Œ Œ
I V 43 I6 II 6 V 4-3

Velika rečenica složene građe po principu 2+2+4: prvi dvotakt donosi osnovni motiv na tonici; drugi dvotakt
donosi osnovni motiv na dominanti (korespondirajuće ponavljanje raze); iduća četiri takta razvijaju sadržaj
početnog motiva, harmonije se brže izmjenjuju, dinamika se također razvija, rečenica završava kadencom na
dominanti sa zaostajalicom 4-3.

Ovakav princip gradnje složene rečenice se može primijeniti i na malu rečenicu, posebice u sporijem tempu.
U tom slučaju mala rečenica je građena kao 1+1+2 tj. jednotaktna raza, ponavljanje jednotaktne raze, te
razvoj raze i kadenca. Glazbeni primjeri 17. i 33. ilustriraju upravo takve male rečenice.

Rečenice mogu biti ponovljene na iste načine kao i raze (doslovno, varirano, sekventno, korespondirajuće).
Ponavljanje rečenice (doslovno ili ornamentirano) s istom kadencom naziva se dvostruka rečenica.
Više rečenica različitog sadržaja koje slijede jedna za drugom čine rečenični niz.
Ponavljanje rečenice s različitim kadencama tvori periodu.

Pripremio: Danijel Legin, docent 9/12 Ak. godina 2023./2024.

f
f
f
f
f
f
f
f
f
f
PERIODA

Perioda je zaokružena glazbena cjelina građena od dvije rečenice sličnog sadržaja koje počinju u istom
tonalitetu i imaju različite kadence. Za rečenice u periodi se često navodi da imaju minimum sličnosti i
razlike: minimum sličnosti uočava se u korištenju istog motiva, a minimum razlike u različitim kadencama.
Rečenice u periodi uglavnom počinju na sličan ili isti način, ali to ne mora uvijek biti slučaj.

Periode su često simetrične građe: mala perioda se sastoji od dvije male rečenice (4+4), a velika perioda
od dvije velike rečenice (8+8). Rečenice u periodi mogu biti proširene, ponekad i nesimetrično (npr. 5+7).

Rečenice u periodi su harmonijski međusobno povezane, najčešće u odnosu “pitanje - odgovor” i to na

način da prva rečenica kadencira na dominanti (“pitanje”), a druga na tonici (“odgovor”). Mogući su i drugi
odnosi kadenci, pri čemu je prva kadenca nestabilnija od druge.

Najčešći odnosi kadenci u periodi:

• dominanta - tonika (u rijetkim slučajevima tonika - dominanta)
• tonika (nesavršena) - tonika (savršena): u slučaju da su obje kadence na tonici moraju biti u različi-
tim položajima, prva kadenca u tercnom ili kvintnom položaju, a druga u oktavnom
• tonika ili dominanta - modulacija: prva rečenica kadencira u osnovnom tonalitetu, a druga rečeni-
ca počinje u osnovnom tonalitetu i modulira u novi tonalitet (modulirajuća perioda)

Kod određivanja kadenci u periodi je potrebno obratiti pozornost na unkciju, ne akord. Primjerice, obje
rečenice mogu kadencirati na istom akordu (npr. G-H-D) koji ima različite unkcije (G-H-D je u C-duru
dominanta, a u G-duru tonika) pa stoga te dvije rečenice tvore periodu u kojoj druga rečenica modulira.

37. W. A. Mozart: Sonata za klavir br. 11 u A-duru, K. 331, I. stavak

Andante grazioso
### 6 œ ™ œ œ œ œ œ™ œ œ œ œ œ j œœ œ œœ j
œ œ œ œ œœ

{
& 8 J J J J
œ œ œj œœ œœj œ œj œœ œœj œ œj œ œj œ
p p

? # # # 86 œ ™ œ J œ™ œ œ J œ œ œ œ œ
J œ œ™
J J
D
### œ ™ œ œ œ œ œ™ œ œ œ œ œ œ œ œœj œœ j
œœ œœ ‰

{
& J J J œ œ œ œ
œœ œ œœj œœ œœj œ œ œj œœ œœj œ œj œœ
sf p

? ### ™ J œ™ œ J œ œ œ œ j ‰
J J œ œ
T

Mala perioda građena od dvije male rečenice, obje rečenice počinju na isti način ali
prva kadencira na dominanti, a druga na tonici.

Pripremio: Danijel Legin, docent 10/12 Ak. godina 2023./2024.

f
f
 38. L. van Beethoven: Sonata za klavir br. 27 u e-molu, op. 90, II. stavak

## 2 . .
& # # 4 œ œ œœ œ œœ œœ œœ œœ œœ œœ œœ œœ œœ œœ ‰ œœ

{
œœ
œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ
p dolce
? # # # # 42 ‰ œj ‰ Œ j j œœœœœœœœ
œ œ ‰ Œ œ ‰ œ œ
œ
œ œ œ œ
T (3)
. .
5
## œ œ œ œ. œ. œ œœ
œ œ œ œ œœ
& ## œ œ œ œ œJ

{
œ œ œ œ œ
cresc.
? #### œ œ œ œ œ œ œ œ œ# œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœ œ œ œ
œ œ œ œ œ œ
T (8)

Mala perioda građena od dvije male rečenice, prva kadencira na nesavršenoj

tonici u tercnom položaju, a druga na savršenoj tonici u oktavnom položaju.

Da bi dvije rečenice činile periodu obje moraju početi u istom tonalitetu, no druga rečenica u periodi može
modulirati u novi tonalitet pa se radi o modulirajućoj periodi.

39. J. S. Bach: Engleska suita br. 4 u F-duru, BWV 809, Sarabanda

m
& b 4 œœœ ™ œ ˙˙
3 bœ ˙ œœ œœ ˙˙ œ
n œœ œ œœ œ œœ

{
œ bœ ˙ œœ œœ œ œœ

? 43 œœ ˙˙ œ ˙ œœ œœ œœ œœ œ
œ
œ
b œ ˙ œ
F: I
Ÿ j
& b œœ ™ n œ œ˙ ™ ™™
r
œ œ bœ œ œ œ ˙˙˙ nœ œ œ œ œ nœ nœ œ ˙

{
œ œ œ œ œ œ œ œ œ ˙˙
˙
? b œœ ™ b œ œ ˙ œ ˙ œ œ
œ œ œœ œ œ œ œ œ œœ ™™
nœ œ œ™ ˙
˙
C: I

Mala perioda građena od dvije male rečenice, prva rečenica kadencira na tonici početnog
F-dur tonaliteta, a druga rečenica modulira u dominantni C-dur.

Pripremio: Danijel Legin, docent 11/12 Ak. godina 2023./2024.

Rečenice u periodi ne moraju početi na isti način, ali mogu činiti periodu ako su građene od sličnog sadrža-
ja što se najčešće uočava u korištenju istog motiva u obje rečenice.

40. L. van Beethoven: Sonata za klavir br. 11 u B-duru, op. 22, III. stavak

Minuetto
b3 j ™
j ™ œ œ ™ n œ
. n œ œ ‰ œj b œ œ œ œ
&b 4 œœœœ œ œ œ œ

{
œ™ œ ˙
œ œ œ œ œ œ . œ. . . .
œ œ
J
œj
p

? b b 43 Œ œ œ œ œ œ œ#œ œ œ œ nœ œ#œ œ œ œ œ
œœ ™ ‰ Œ
œ.
D

b œ œ
j
œ nœ œ œ œ j œ
j
œ n œ. r
&b œ œ œ œ œ œ œ n œ œ œ œ œ œ J ≈ œ œ œJ ‰
j

{
œ bœ

cresc. p
œ œ œ b œ œ œ œ œœ œœj
? b b ‰ œœ ™ œ œ œ œ œœ ™ œ œ œ œ œ J ‰
J
T

Mala perioda građena od dvije male rečenice, prva kadencira na dominanti, a druga na
tonici. Rečenice ne počinju na isti način ali svejedno čine periodu jer su obje građene od
istog šesnaestinskog motiva tj. imaju minimum sličnosti.

Pripremio: Danijel Legin, docent 12/12 Ak. godina 2023./2024.