AKTUELNI PROBLEMI

FUNKCIONISANJA TRITA
OSIGURANJA

Prof. Dr Jelena Koovi

Ekonomski fakultet u Beogradu
 SPECIFINOSTI CENE OSIGURANJA

Vrednost usluge osiguranja ili njena cena, izraena je u

iznosu premije osiguranja, koju osiguranik, ili ugovara
osiguranja, uplauje osiguravau.

Finansijske obaveze osiguranika trebalo bi da budu jednake

obavezama osiguravaa prema osiguranicima.

Meutim, osigurava mora da pokrije trokove sprovoenja

osiguranja i da ostvari odreeni profit.
profit Stoga, ukupne uplate
osiguranika moraju biti vee od ukupnih obaveza osiguravaa
po osnovu naknade.

Obraunom neto tarifne stope,

stope premija pokriva naknade iz
osiguranja. Bruto tarifna stopa je vea od neto tarifne stope
za iznos kojim se pokrivaju trokovi sprovoenja osiguranja i
normativ za profit.
 SPECIFINOSTI CENE OSIGURANJA

Tarifa, kao cena osiguranja, ukljuuje cenu rizika osiguranja

s jedne strane, a sa druge strane predstavlja prosenu
cenu. Osigurani sluajevi su individualizovani. Stoga se
tarife moraju diferencirati prema specifinim rizicima
osiguranika, pa se u postupak kupovine i prodaje
proizvoda osiguranja uvodi sistem popusta i doplataka na
premiju.

Neophodnost da proda proizvod osiguranja tera

osiguravaa da sniava cenu, a neophodnost da ostvari
profit da je povea.

Sve to mora da bude iznad aktuarski fundirane granine

cene, koja je donja granica ispod koje se ne sme ii.
MATEMATIKO-STATISTIKE OSNOVE FORMIRANJA
TARIFA U NEIVOTNOM OSIGURANJU
Premija treba da obezbedi: pokrie oekivanih iznosa
odtetnih zahteva u toku perioda osiguranja; formiranje
adekvatnog nivoa rezervi; pokrie trokova sprovoenja
osiguranja i odreeni nivo profita.
Bruto premija osiguranja sadri 4 komponente:
Bi t Pi t i t Ei t P f t

gde su:
Pi(t)- riziko premija,
i(t)- dodatak za sigurnost,
Ei(t)- reijski dodatak,
Pf(t)- dodatak za profit.
 MATEMATIKO-STATISTIKE OSNOVE
FORMIRANJA TARIFA U NEIVOTNOM
OSIGURANJU
Neto premiju ini riziko premija uveana za dodatak za
sigurnost.
Riziko premija je namenjena za pokrie rizika i jednaka je

Pi t E X i t
oekivanoj vrednosti isplata po ugovoru o osiguranju:

Na prikazani nain odreuje se fer trina premija pri kojoj

portfolio osiguravaa u proseku ne donosi ni dobitak ni gubitak.
Poto se u praksi mogu desiti pozitivna i negativna odstupanja
faktike u odnosu na oekivanu realizaciju rizika, neto tarifna
stopa pored rizine stope ukljuuje i stabilizacioni ili
garancijski dodatak >0.
U skladu sa tzv. principom oekivane vrednosti (engl. expected
Pi t premija
value principle), riziko 1 moe
E X i biti
t matematiki izraena u
obliku:
 MATEMATIKO-STATISTIKE OSNOVE
FORMIRANJA TARIFA U NEIVOTNOM
OSIGURANJU
Pt - premije za preuzimanje tereta akumuliranih zahteva u int. [0,t]
St - suma akumuliranih odtetnih zahteva u intervalu [0,t]
Gs(x) - funkcija raspodele akumuliranih zahteva sa poznatim
parametrima rizika
P= [Gs(x) ] - riziko premija

a) Metod oekivane vrednosti - E [S] xdG s x

P= [Gs(x) ]=(1+) =(1+) E [S], >0

b) Standardna devijacija- [S]

P= [Gs(x) ]=E(S)+ [S], x>0
E S dG s x
2

[S ]=

c) Varijansa- 2 [S]
P= [Gs(x) ]=E(S)+2 [S], >0

, , - slobodni parametri oekivane vrednosti, standardne devijacije,

varijanse akumuliranih zahteva
Riziko premija P()
Neka je:
Gs(x)- funkcija raspodele akumuliranih zahteva poznata zajedno
sa parametrima koji karakteriu
G s

x
P G s( ) x Premija za rizik

x d G s x

Oekivani trokovi zahteva koje
proizvodi rizik
x d G s x
2 2

Varijansa trokova zahteva

a) P()=(1+)() oekivana vrednost

b) P()=()+() standardna devijacija

c) P()=()+2() varijansa

Na ovaj iznos treba dodati trokove.

 FUNKCIJA RASPODELE- Gs(x)

Normalna raspodela Koijeva raspodela

bilateralna
Gama raspodela

>1 M

utilateralna

Beta raspodela =1
za , >1 M

Paretova raspodela

<1
za , >1

 AKTUARSKI RIZICI DOVOLJNOSTI PREMIJE
OSIGURANJA
Poslovanje osiguravajuih kompanija je jedinstveno po tome
to u vreme kada se odreuje cena i kada je proizvod
prodat, glavni deo poslovnih rashoda, koga ine isplate
odtetnih zahteva, nije poznat. Zapravo, ovi rashodi su
poznati tek nakon nekoliko godina.
Na neizvesnost u proceni odtetnih zahteva utiu mnogi
faktori (neprecizne prognoze, promene u zakonu ili sluajne
varijacije), koji ograniavaju sposobnost da se unapred
izraunaju ovi trokovi sa visokim stepenom sigurnosti.
Od iznosa premije osiguranja zavisi finansijski poloaj
osiguravaa i njegova solventnost.
Najznaajniji rizici koji utiu na adekvatnost obraunate
premije osiguranja su: rizik nepouzdanosti modela i
podataka i rizik katastrofalnih dogaaja.
 RIZICI OBRAUNA PREMIJE OSIGURANJA
Rizik nepouzdanosti modela predstavlja rizik da e usled
pogreno izabrane statistike raspodele koja aproksimira
tok teta oekivana vrednost teta biti pogreno utvrena.
Osnovni uslov tanosti obrauna premije osiguranja
predstavlja adekvatna baza statistikih podataka u dovoljno
dugom vremenskom periodu.
Na rizik neadekvatne statistike osiguranja utiu:
Objektivni faktori (nepostojanje statistikih podataka u
prolosti ili njihova netanost) i
Subjektivni faktori (greke koje su posledica nepravilnih
pristupa prilikom obrade statistikih podataka, netanih
procena dinamike rizika ili posledica ljudskog faktora)
Rizik katastrofalnih teta takoe moe negativno uticati
na realnost premije osiguranja. Ove tete su obino male
frekvencije i visokog intenziteta i mogu znaajno
deformisati raspodelu teta na bazi koje se vri obraun
premija osiguranja.
 UTICAJ AKTUARSKIH RIZIKA ADEKVATNOSTI PREMIJE
OSIGURANJA NA DOVOLJNOST TEHNIKIH REZERVI
Tehnike rezerve, koje se formiraju izdvajanjem iz premije
osiguranja, predstavljaju pojedinano najveu stavku na strani
obaveza u bilansu stanja osiguravajuih kompanija.
Potreba za formiranjem tehnikih rezervi u osiguranju proizilazi iz
vremenske nepodudarnosti izmeu naplate premije i isplate naknade
tete.
Tanost ocene potrebnog nivoa tehnikih rezervi u neivotnom
osiguranju je od krucijalnog znaaja u svrhe utvrivanja solventnosti
osiguravaa i adekvatnosti njegovog kapitala.
Brojne studije pokazuju da se potcenjenost tehnikih rezervi po pravilu
javlja kao jedan od glavnih faktora nesolventnosti neivotnih osiguravaa.
(npr. Sharma et al. 2002; A.M. Best 2004; Dibra & Leadbetter 2007)
Predstojei regulatorni okvir poslovanja osiguravaa u zemljama EU
(Solvency II) upravo poseban akcenat stavlja na vrednovanje tehnikih
rezervi, od ije e visine u budunosti dominantno zavisiti zahtevi za
solventnou kompanija.
U situacijama kada zbog potcenjene premije osiguranja postoji
rizik nedovoljnosti tehnikih rezervi,
rezervi a samim tim i nesolventnosti
i neadekvatnosti kapitala osiguravaa, zakonska je obaveza i
odgovornost aktuara korekcija premijskih stopa da bi premija, kao
izvor formiranja tehnikih rezervi bila adekvatna, to e obezbediti sa
svoje strane i njihovu dovoljnost.
 KLJUNI PROBLEMI ADEKVATNOSTI TARIFA U
NEIVOTNOM OSIGURANJU
Krajnja cena proizvoda osiguranja formira se pod uticajem
velikog broja trinih i netrinih faktora.
Gornju granicu cene osiguranja odreuje ravnotea ponude i
tranje na tritu. Isuvie visoke premije osiguranja optereuju
dohodak tekuih i potencijalnih osiguranika i predstavljaju
konicu razvoja trita osiguranja. Ipak, trina konkurencija
moe uticati da premije budu racionalne, tj. da u proseku ne
budu isuvie visoke.
Donja granica cene osiguranja je aktuarski fundirana cena ispod
koje se ne bi smelo ii, jer bi u suprotnom bila ugroena
finansijska stabilnost osiguravaa.
Tanost aktuarskih obrauna je uslov da premija bude dovoljna
da obezbedi pokrie svih trokova proizvoda (usluge) osiguranja
i odgovarajuu marginu profita.
Stoga, aktuari moraju kontinuirano pratiti dinamiku promene
rizika koja utie na adekvatnost premije osiguranja i reagovati
tako to e toj dinamici prilagoavati ocene rizika i na taj nain
aktivno upravljati njima.
 KLJUNI PROBLEMI ADEKVATNOSTI TARIFA U
NEIVOTNOM OSIGURANJU
Na tritu neivotnog osiguranja Srbije mogue je izdvojiti
nekoliko kljunih problema (faktora rizika) kojima se ugroava
dovoljnost premije osiguranja:
Odobravanje neopravdano visokih popusta na premiju;
Nabavka usluga osiguranja putem javnog tendera ;
Neadekvatno upravljanje trokovima sprovoenja
osiguranja;
Izmenjen ekonomski i regulatorni ambijent pruanja
usluga osiguranja od autoodgovornosti, kao
najzastupljenije vrste osiguranja u celokupnom
portfelju.

Imajui u vidu obrazloeni znaaj adekvatnosti premije

osiguranja za dovoljnost tehnikih rezervi i dugoronu
sposobnost izmirenja preuzetih obaveza prema osiguranicima, tj.
solventnost i adekvatnost kapitala osiguravaa, analiza
navedenih problema i formulisanje konkretnih predloga za
njihovo reavanje (ili ublaavanje) je od kljunog znaaja za
razvoj domaeg trita neivotnog osiguranja na realnim i
zdravim osnovama.
 PRAKSA ODOBRAVANJA NEOPRAVDANO VISOKIH
POPUSTA NA PREMIJU
Od premija neivotnih osiguranja se zahteva da budu ne samo
racionalne i adekvatne, ve i nediskriminatorne.
nediskriminatorne Stvarna, pravina
raspodela rizika moe biti ostvarena samo ukoliko su razlike u
premijskim stopama izmeu osiguranika korelisane sa razlikama u
oekivanim tetama i trokovima koji mogu nastati.
Meutim, u cilju zadravanja postojeih i privlaenja novih
osiguranika, osiguravajue kompanije se neretko odluuju za
odobravanje neopravdano visokih popusta na premiju.
premiju Kada
menadment kompanije donosi odluke o neopravdano visokim
popustima, postoji opasnost pada premije osiguranja ispod aktuarski
zasnovane, ime se ugroava racio teta i dolazi do negativnog
tehnikog rezultata.
U poslovanju osiguravajuih kompanija upravo je naglaen sukob
izmeu aktuarske i marketing slube.
slube Aktuari prvenstveno vode
rauna da premije budu adekvatne dok prodavci, u svojim
nastojanjima da odre i poveaju trino uee kompanije, tee ka
to nioj premiji osiguranja, esto sasvim nezavisnoj od vrednosti
onih kategorija koje premija najmanje mora da pokrije.
 PRAKSA ODOBRAVANJA NEOPRAVDANO VISOKIH
POPUSTA NA PREMIJU
Praksa odobravanja popusta na premiju je prisutna prvenstveno
u vrstama osiguranja koje karakterie relativno visok stepen
trine konkurencije, poput osiguranja motornih vozila,
vozila koje
ostvaruju dominantno uee u ukupnom portfelju osiguranja,
ime dati problem utoliko vie dobija na znaaju. U pitanju je
oblik nelojalne konkurencije kojim se ugroavaju ne samo
interesi osiguranika, ve i celokupnog osiguravajueg sektora.
Ipak, bilo kakvo odobravanje popusta na premiju izvan
utvrenog sistema bonusa u takvim vrstama osiguranja je
protivno odredbama Zakona o obaveznom osiguranju u
saobraaju i poslovnom moralu i etici i treba da bude strogo
sankcionisano od strane nadlenih organa.
Nerelano sniavanje premije je upravo bilo glavni uzrok gubljenja dozvole za
rad 23 osiguravajue kompanije u Srbiji posle 2004. godine. Da je postignut
dogovor izmeu tih kompanija da cene osiguranja ne smeju da padaju ispod
aktuarski fundiranog nivoa, one ne bi bile nesolventne i ne bi izgubile dozvolu
za rad.
 PRAKSA ODOBRAVANJA NEOPRAVDANO VISOKIH
POPUSTA NA PREMIJU
Kako bi izbegle cenovni pritisak, osiguravajue kompanije
mogu aktivno upravljati formiranjem cena putem sledeih
metoda:
Sprovoenje segmentacije potroaa,
Upravljanje razlikama u ceni,
Izgradnja dugoronih odnosa sa kljunim potroaima,
Eliminisanje proizvoda iji su trokovi za osiguravaa vei od
korisnosti za osiguranika,
Preuzimanje kontrole nad formiranjem cena.
Izgradnja prepoznatljivog kvaliteta usluge za osiguranike i
upravljanje trokovima strovoenja osiguranja (npr.
primenom Interneta kao efikasnog kanala distribucije) treba
da bude osnov za izgradnju snane trine pozicije, ime se
postie kompromis izmeu interesa aktuarske i marketinke
funkcije, kao i interesa osiguranika i osiguravaa.
 NABAVKA USLUGA OSIGURANJA PUTEM JAVNOG
TENDERA
Ugovori o javnoj nabavci iji je predmet usluga osiguranja regulisani su
Zakonom o javnim nabavkama RS.
Prema lanu 52. Zakona o javnim nabavkama, kriterijumi za ocenjivanje
ponude su:
Ekonomski najpovoljnija ponuda
Najnia ponuena cena.
cena
Zbog specifine namene usluge osiguranja, koja se ogleda u pruanju
odgovarajue sigurnosti, zatite od rizika, od primarnog znaaja je
obezbeenje nivoa premije kojim se ostvaruje potpuna kompenzacija
preuzetih rizika.
Samim tim, kriterijum najnie ponuene cene nije adekvatan za javne
nabavke usluga osiguranja! Njime se stvaraju negativni podsticaji za
ponuae da na tenderu istupaju sa premijom koja je ispod aktuarski
fundiranog nivoa. Takvom praksom se, na dugi rok posmatrano, dovodi u
pitanje sposobnost osiguravaa da izmire ugovorom preuzete obaveze
prema osiguranicima.
Poto je veoma esto re o nabavkama velike vrednosti, takva praksa nije
u interesu ne samo pojedinanih javnih preduzea, ve ni itave
ekonomske i drutvene zajednice.
 NABAVKA USLUGA OSIGURANJA PUTEM JAVNOG
TENDERA
U naem regionu javljali su se ak i takvi primeri gde su ponuai u cilju
isticanja komparativnih prednosti u odnosu na konkurente odobravali
naruiocu gratis polise osiguranja od autoodgovornosti, direktno krei
odredbe Zakona o obaveznom osiguranju u saobraaju, kao i pravila
aktuarske struke.
Sa ciljem izbegavanja moguih negativnih posledica potcenjenosti usluga
osiguranja koje su predmet javne nabavke, neophodna je izmena regulative
date oblasti, kojom bi u punoj meri bile uvaene specifinosti delatnosti
osiguranja.
Kriterijum izbora najpovoljnije ponude ne moe biti najnia ponuena cena,
ve iskljuivo ekonomski najpovoljnija ponuda,
ponuda iji bi elementi bili
redefinisani i prilagoeni usluzi osiguranja,
osiguranja sa posebnim akcentom na
sigurnosti izmirenja obaveza ponuaa pri nastupanju predvienog
osiguranog sluaja.
S obzirom na kompleksnost vrednovanja usluge osiguranja, aktivno uee
aktuara u postupcima javne nabavke usluga osiguranja je imperativ!
Posebno je vana uloga aktuara pri odreivanju vrednosti nabavke, kojom se ograniava
visina ponuene premije osiguranja. Velika je opasnost ukoliko se vrednost nabavke
odreuje arbitrarno, od strane lica koja nisu struna za oblast osiguranja.
 NEADEKVATNO UPRAVLJANJE TROKOVIMA
SPROVOENJA OSIGURANJA
Odobravanje neopravdano visokih provizija posrednicima, koji ostvaruju
dominantan udeo u trokovima sprovoenjaosiguranja, predstavlja jo jedan
vid negativnog ponaanja osiguravaa u cilju jaanja trine pozicije.
U situaciji kada trokovi sprovoenja osiguranja prekorae reijski dodatak,
dolazi do nenamenskog troenja tehnike premije, ime se podrivaju osnove
funkcionisanja trita osiguranja i dovodi u pitanje dovoljnost osiguravajue
zatite.
Prema raspoloivim podacima iz 2010. godine, trokovi poslovanja u sektoru neivotnih
osiguranja u Srbiji su 1,5 puta vei od reijskog dodatka.
Merodavan tehniki rezultat se esto koristi u praksi za procenu
adekvatnosti premija osiguranja i njihovu eventualnu korekciju. Meutim, on
polazi od pretpostavke o jednakosti operativnih trokova i reijskog dodatka,
koja ne mora biti ispunjena.
Ako trokovi prevazilaze reijski dodatak, merodavna tehnika premija je precenjena, i
samim tim izraunati merodavni tehniki rezultat nii, tj. prividno povoljniji od realnog.
Da bi bila realno utvrena, premija osiguranja treba da se zasniva na
realnom pokazatelju profitabilnosti poslovanja, koji se zasniva na stvarnim
trokovima osiguravaa, umesto na reijskom dodatku koji je samo
obraunska kategorija!
 NEADEKVATNO UPRAVLJANJE TROKOVIMA
SPROVOENJA OSIGURANJA
U nepovoljnim ekonomskim uslovima upravljanje trokovima
sprovoenja osiguranja postaje prioritet u poslovanju osiguravajuih
kompanija.

Pri tome, arbitrarno sniavanje trokova vie nije dovoljno, i na dugi

rok posmatrano moe biti ak i tetno za osiguravae. Neophodan je
strateki pristup upravljanju trokovima osiguravaa u irem kontekstu
unapreenja procesa i aktivnosti i redizajna celokupne organizacije.

Strateki pristup upravljanju trokovima ostvaruje se u duem

vremenskom periodu, ali znaajno poveava vrednost u poreenju sa
trenutnim korekcijama i optimizacijom postojeih operacija.
U oviru stratekog pristupa, vrednost se ne posmatra samo iz interne
perspektive, ve i sa aspekta osiguranika, posrednika, organa nadzora
i akcionara kompanije. Njegov rezultat je visoko efikasna i operativno
superiorna organizacija, sa zdravim osnovama za profitabilan rast i
razvoj u budunosti.
 NEADEKVATNO UPRAVLJANJE TROKOVIMA
SPROVOENJA OSIGURANJA

Vrednost

Kratkorono sniavanje Strateko sniavanje trokova

trokova

Optimizacija postojeih operacija

Vreme

Kratkorono Optimuzacija Strateko

sniavanje trokova postojeih operacija sniavanje trokova
-Trenutna poboljanja procesa, -Poboljanja aktivnosti i procesa, - Optimizacija procesa u sklopu
- Racionalizacija organizacije,- Eliminacija aktivnosti koje ne doprinose
- celokupne kompanije,
- Poboljanja u domenu kontrole, poveanju vrednosti, - Redizajn organizacije kompanije,
- Optimizacija nabavki. - Poboljanja u domenu kontrole, - Integracija tehnilogije na nivou
- Optimizacija nabavki, kompanije,
- Ustanovljavanje zajednikih usluga,- Strategija segmentacije
- Outsourcing aktivnosti koje prodaje usluga.
nisu bazine za kompaniju
 POSEBNI PROBLEMI ADEKVATNOSTI TARIFA U
OSIGURANJU OD AUTOODGOVORNOSTI
Ostvarujui uee od 32.6% u ukupnim, odnosno 39.5% u prihodima
od premije neivotnog osiguranja, osiguranje od odgovornosti zbog
upotrebe motornih vozila (AO) predstavlja dominantnu vrstu
osiguranja na tritu osiguranja Srbije.
Prema podacima iz 2011. godine, od ukupno 23 osiguravajua drutva
na ovom tritu, datom vrstom osiguranja se bavi 12 drutava.
Iz visoke zastupljenosti AO u ukupnom osiguravajuem portfelju
proizilazi naglaena potreba za praenjem rezultata poslovanja i
identifikovanjem ispoljenog i potencijalnog delovanja faktora rizika
kojima se naruava dovoljnost premije osiguranja.
Uvaavajui specifian zakonodavni tretman posmatrane vrste
osiguranja u Srbiji, ali i makroekonomski ambijent u kome se ostvaruje
poslovanje osiguravaa, mogue je identifikovati najmanje etiri
faktora koji ugroavaju adekvatnost premije osiguranja AO:
Fluktuacije deviznog kursa,
Uvoenje zakonske obaveze plaanja doprinosa za obavezno
zdravstveno osiguranje,
Uvoenje bonus-malus sistema,
Poveanje zakonskog limita naknade tete.
 UTICAJ FLUKTUACIJA DEVIZNOG KURSA NA
ADEKVATNOST PREMIJE OSIGURANJA AO
Podaci o visini minimalne bruto premije osiguranja ukazuju na
nepovoljniji poloaj osiguravaa koji se bave poslovima AO u Srbiji,
u poreenju sa Crnom Gorom, Slovenijom i Hrvatskom:
Minimalna bruto premija AO CRNA
SRBIJA HRVATSKA
(EUR) GORA
Reperno putniko vozilo (33-44 kW) 64,02 238,97 118,47
Teretno vozilo godinji
Minimalni (2-3 t) iznosi premije 178,56
osiguranja AO417,73 330,40
u Srbiji nisu samo
na najniem nivou, ve belee i relativno najvei stepen
obezvreenja, imajui u vidu kretanje kursa nacionalne valute u
odnosu na evro protekom vremena: U periodu 2008-2012.
Minimalna bruto premija AO

godine, najnia bruto

premija AO za putnika
vozila (33-44 kw) u Srbiji
(EUR)

belei realan pad sa 95.02

EUR na 64.02 EUR,
odnosno, relativni pad od
32.62 %.
%
Srbija
Realni pad premije je
Hrvatska utoliko vei ako se uzme u
obzir obezvreenje evra i
 UTICAJ OBAVEZE PLAANJA DOPRINOSA ZA
OBAVEZNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE NA
ADEKVATNOST AO PREMIJE
Za sva drutva koja se bave osiguranjem AO, zakonodavac
propisuje obavezu izdvajanja 5% bruto premije date vrste
osiguranja u korist pravnog lica koje obezbeuje i sprovodi
obav. zdrav. osiguranje u skladu sa zakonom kojim se
ureuje obavezno zdravstveno osiguranje, poev od
07.01.2012. godine.
Simulacija uticaja datih doprinosa na merodavni tehniki
rezultat AO za poslednje tri godine pokazuje da bi merodavna
tehnika Merodav
premija
na
morala
Doprinos
Merodav
biti poveana
na
u Merodav Merodav
proseku
ni
za 7,7%
ni
da
bi se zadrao nepromenjeni
tehnika za rezultat:
tehnika tehniki tehniki
premija obavezn premija Merodav rezultat rezultat
Godina
bez o zdrav. sa ne tete bez sa
efekta osiguranj efektom efekta efektom
doprinos e doprinos doprinos doprinos
a a a a
2009 12,767,43 11,833,33 10,442,73
934,105 82% 88%
6 1 7
2010 13,289,14 12,320,70
968,442 9,410,531 71% 76%
 UTICAJ UVOENJA BONUS MALUS SISTEMA NA
ADEKVATNOST AO PREMIJE
Rezultati istraivanja na primerima drugih zemalja (npr. Lemaire &
Hongmin 1994; Gavriletea & Moga 2011) dokazuju da se kao
posledica uvoenja bonus-malus sistema javlja pad prosenog nivoa
premijskog prihoda AO, usled naglaene koncentracije osiguranika u
klasama za koje su popusti na premije visoki. Smanjenje prosene
premije traje dok najbolji, tj. najsavesniji osiguranici ne dosegnu
najvei popust, kada se postie stacionaran ravnoteni nivo premije,
koji je znatno nii od polaznog.
Izraunato uee bonusa, odnosno malusa, u osnovnoj premiji AO
bez poreza, za vremenski period od 9 meseci od uvoenja sistema
(01.09.2011.) pokazuje znaajnu disproporciju u korist bonusa.
Ukupna razlika izmeu
ostvarenih bonusa i malusa
za 9 meseci iznosila je
370,065,196 RSD, to
odgovara odlivu sredstava iz
premije u iznosu 2.15%, pri
emu se moe oekivati
Uee malusa u Uee bonusa u nastavak ovakvog trenda u
premiji premiji
narednom periodu.
 UTICAJ POVEANJA ZAKONSKOG LIMITA NAKNADE
TETE NA ADEKVATNOST AO PREMIJE
Poev od 12.10.2012. godine, zakonodavac je predvideo u Srbiji
predvia primenu minimalnog iznosa pokria, po jednom tetnom
dogaaju, u iznosu od 1,000,000 EUR za tetu na licima,
licima odnosno
200,000 EUR za tetu na stvarima,
stvarima bez obzira na broj oteenih lica.
Analiza potencijalnih efekata poveanja zakonskih limita naknade
tete na adekvatnost premije AO, u uslovima nepostojanja
sopstvenog iskustva iz prolosti, moe biti zasnovana na iskustvima
izabranih zemalja EU.
Primer Maarske:
Uvoenje novih zakonskih limita 01.01.2001. (u visini od 1,084,677 EUR za tetu
na licima i 1,807,795 EUR za tetu na stvarima) rezultovalo je porastom
prosenog iznosa teta za priblino 73% do 01.06.2004., kada je usledilo novo
poveanje limita (na 4,519,488 EUR za tetu na licima i 1,807,795 EUR za tetu
na stvarima).
Do narednog poveanja limita 01.01.2007. godine (na 5,921,138 EUR za tetu na
licima i 1,973,500 EUR za tetu na stvarima) prosene tete AO su ve dostigle
vie nego dvostruko vei iznos u poreenju sa periodom pre prvog poveanja
limita.
 UTICAJ POVEANJA ZAKONSKOG LIMITA NAKNADE
TETE NA ADEKVATNOST AO PREMIJE
Primer Poljske:
Poveanje zakonskih limita naknade tete u AO realizovano je u dva
navrata (01.01.2004. uvedeni su novi zakonski limiti od 350,000 EUR
za tetu na licima i 200,000 EUR za tetu na stvarima, da bi
08.07.2005. usledilo novo poveanje na 1,500,000 EUR za tetu na
licima i 300,000 EUR za tetu na stvarima), to je rezultovalo
drastinim skokom prosenog iznosa teta AO, sa tendencijom
njihovog daljeg ubrzanog rasta.

Poljska Maarska
REZERVE ZA IZRAVNANJE RIZIKA ARGUMENTI ZA I
PROTIV NJIHOVOG OBRAUNA
Kao sastavni element tehnikih rezervi neivotnih
osiguranja, rezerve za izravnanje rizika su namenjene
ublaavanju fluktuacija racia teta po pojedinim godinama.
Izdvajanja za rezerve za izravnanje rizika vre se u
godinama u kojima su poslovi osiguranja profitabilni, u cilju
zatite finansijskog poloaja kompanije u onim godinama
kada su tete vee od proseka.
Promene u rezervama za izravnanje rizika odraavaju se na
rezultate poslovanja iskazane u bilansu uspeha osiguravaa.
Prema lanu 112. Zakona o osiguranju RS: ...rezerve za
izravanje rizika se formiraju na teret rashoda drutava za
osiguranje, posebno za svaku vrstu neivotnog osiguranja,
osiguranja i
koriste se za vremensko izravnanje toka teta u pojedinim
vrstama osiguranja...
REZERVE ZA IZRAVNANJE RIZIKA ARGUMENTI ZA I
PROTIV NJIHOVOG OBRAUNA
Rezerve za izravnanje rizika se formiraju na bazi
standardnog odstupanja merodavnog tehnikog rezultata u
tekuoj godini u odnosu na prosean merodavan tehniki
rezultat u posmatranom periodu.
Osnov obrauna rezervi je tehnika premija u
samopridraju ostvarena u tekuoj godini.
Drutvo je u obavezi da obrazuje rezerve ako je u datoj vrsti
osiguranja standardno odstupanje najmanje 0,05 ili je godinji
merodavni tehniki rezultat makar jedanput bio vei od 1 u periodu
od 2005. godine, odnosno, od dana osnivanja.

Ako je merodavni tehniki rezultat date vrste osiguranja u

tekuoj godini vei / manji od prosenog za posmatrani
period, drutvo je duno da smanjuje / poveava (do
dostizanja predviene gornje granice) rezerve za
izravnanje rizika pri svakom obraunu.
REZERVE ZA IZRAVNANJE RIZIKA ARGUMENTI ZA I
PROTIV NJIHOVOG OBRAUNA
EU direktivama neivotnog osiguranja u okviru Solventnosti I
bilo je predvieno obavezno formiranje rezervi za izravnanje
rizika (engl. equalisation provisions) u osiguranju kredita,
kredita i
ostavljena mogunost zemljama lanicama da zahtevaju ili
omogue formiranje ovih rezervi u ostalim vrstama neivotnih
osiguranja.
osiguranja
Izmeu zemalja lanica EU postojala su izraena odstupanja u
pogledu visine rezervi za izravnanje rizika i naina njihovog
formiranja.
Pojedine zemlje su zahtevale da svaka kompanija u svim linijama
neivotnih osiguranja formira date rezerve.
U pojedinim zemljama formiranje datih rezervi je bilo obavezno
samo za odreene rizike (npr. nuklearne i rizike teroristikih
napada)
U veini zemalja EU osiguravai su ostvarivali povlaeni poreski
tretman po osnovu izdvajanja za rezerve za izravnanje rizika.
REZERVE ZA IZRAVNANJE RIZIKA ARGUMENTI ZA I
PROTIV NJIHOVOG OBRAUNA
U proseku na nivou zemalja EU, rezerve za izravnanje rizika su iznosile
19% u odnosu na neto zaraene premije osiguranja i oko 9% u odnosu
na ostatak tehnikih rezervi u samopridraju.
samopridraju
Imajui u vidu zahtevano uee kapitala od 18% (odnosno 16%) u
bruto premiji osiguranja prema modelu fiksnog koeficijenta, iznos
rezervi za izravnanje rizika se mogao smatrati znaajnim, iako su
postojale izraene varijacije u datom pogledu izmeu pojedinih
zemalja.
Broj zemalja lanica

Uee rezervi za izravnanje rizika u neto zaraenim premijam

Poreenja radi, uee rezervi za izravnanje rizika u bruto premiji

kompanija na tritu osiguranja Srbije u 2011. godini iznosilo je 5,76%.
5,76%
REZERVE ZA IZRAVNANJE RIZIKA ARGUMENTI ZA I
PROTIV NJIHOVOG OBRAUNA

U uslovima primene Solvetnosti II, osiguravajue

kompanije u zemljama lanicama EU nemaju obavezu
obraunavanja rezervi za izravnanje rizika i ove
rezerve ne predstavljaju deo tehnikih rezervi
neivotnih osiguranja.

Navedeno iskljuenje rezervi za izravnanje rizika

delimino doprinosi smanjenju ukupnih tehnikih
rezervi za 24,9% u QIS5 u poreenju sa Solventnou
I (pored efekta diskontovanja buduih novanih
tokova).
REZERVE ZA IZRAVNANJE RIZIKA ARGUMENTI ZA I
PROTIV NJIHOVOG OBRAUNA

Evropska Komisija zahteva da sve osiguravajue

kompanije koje posluju u Evropskoj uniji od 2005.
godine primenjuju meunarodne raunovodstvene
standarde i standarde finansijskog izvetavanja, to
se odraava i u domenu rezervisanja za tete.

Meunarodni standard finanijskog izvetavanja IFRS 4

prua smernice za raunovodstvo ugovora o
osiguranju. Generalna namera je bila da se
kompanijama dozvoli da koriste postojee
raunovodstvene politike, uz izvesne modifikacije.
Kljune promene u raunovostvenoj praksi u domenu
rezervisanja za tete obuhvataju sledee:
REZERVE ZA IZRAVNANJE RIZIKA ARGUMENTI ZA I
PROTIV NJIHOVOG OBRAUNA

rezerve za katastrofalne tete (catastrophe provisions)

u budunosti izvan perioda koji je pokriven postojeim
ugovorima o osiguranju nisu dozvoljene;

rezerve za pokrie sluajnih fluktuacija teta (claim

equalization provisions) nisu dozvoljene;

zahteva se prepoznavanje i priznavanje buduih teta,

i njihovo ukljuivanje u analizu buduih novanih
tokova;

pozicije pasive moraju biti prikazane zajedno sa

efektima iz reosiguranja, dok se pozicije aktive
prikazuju odvojeno od efekata iz reosiguranja
REZERVE ZA IZRAVNANJE RIZIKA ARGUMENTI ZA I
PROTIV NJIHOVOG OBRAUNA
Potreba za rezervama za izravnanje rizika nije jednako
izraena u svim linijama poslovanja.
U linijama koje karakterie visoka uestalost i nizak
intenzitet teta nije neophodno vriti ujednaavanje
rizika, jer on nee znaajno fluktuirati po pojedinim
godinama;
U drugim linijama poslovanja, gde je niska frekvencija i
visoki intenzitet teta,
teta agregatna raspodela teta je
asimetrina udesno i fluktuacije u ukupnom iznosu teta
izmeu pojedinih godina mogu biti izraene.
Samim tim, nije logino podjednako zahtevati formiranje
rezervi za izravnanje rizika u svim linijama poslovanja, ve
samo u onim linijama u kojim postoji realna potreba na
osnovu statistikih podataka iz prolosti.
HVALA NA PANJI!