MEĐUNARODNA TRGOVINA SA ASPEKTOM NA TRGOVINSKI BILANS BOSNE I HERCEGOVINE

- ZAVRŠNI/DIPLOMSKI RAD-

Predmet: Globalna ekonomija i poslovna diplomatija

Ime i prezime studenta: Ime i prezime mentora:

Boris Kusmuk Doc. Dr Ljubiša Todorović
Broj indeksa: 1084/2016
Studijski program: Poslovna ekonomija
Smjer: Opšti
 Međunarodna trgovina predstavlja razmenu dobara i
usluga koja tom prilikom prelaze međunarodno
priznate granice ili teritorije.
 To je grana ekonomije, i zajedno sa međunarodnim
finansijama, čini širu disciplinu poznatu kao
međunarodni ekonomski odnosi.
 U ovom radu osvrnućemo se na spoljnu trgovinu BiH
te njen trgovinski bilans koji je značajan indikator za
ukupno stanje domaće privrede, posebno ukoliko
posmatramo monetarnu vrijednost uvoza u odnosu na
izvoz.
 U radu treba da upoznamo osnove
funkcionisanja međunarodne trgovine, njene
karakteristike, koristi, rizike; Upoznaćemo se sa
delovanjem Carinskih i Monetarnih unija te
Svetske trgovinske organizacije. U nastavku ćemo
se osvrnuti na pojam trgovinskog bilansa, te
njegovo delovanje na nivou Bosne i Hercegovine i
njenu spoljnu trgovinu.
 Istorija međunarodne trgovine

 Pojam međunarodne trgovine

 Propisi međunarodne trgovine

 Međunarodne trgovinske teorije

 Rizici u međunarodnoj trgovini

 Aktivni regionalni trgovinski blokovi

 Koristi i neophodnost međunarodne trgovine

Pretstavljaju zone slobodne trgovine sa zajedničkim
vanjskim tarifama.
Postojeće carinske unije su:
 Južnoafrička carinska unija,
 Istočnoafrička carinska unija,
 Centralnoamerička carinsaka unija itd.

Veće trgovinske zone od cariskih unija su trgovinski

blokovi.
Definišu se kao situacije u kojima više zemalja
postignu dogovor da koriste jednu valutu.
Primer monetrane unije :
 Evro se koristi u 12 zemalja članica EU,

 CFA franak BEAC se koristi u Kamerunu,

Centralnoafričkoj republici, Čadu, Republici
Kongo,
 CFA frank BCEAO se koristi u Beninu, Burkini
Faso, Obali slonovače, Gvineji Bisao, Maliju,
Nigeru, Sengalu i Togu itd.
 To je međunarodna, multilateralna organizacija
koja postavlja pravila za sistem globalnog
trgovanja i razrešava nesuglasice među
zemljama članicama koje su potpisnice oko 30
različitih sporazuma.

 Principi trgovine u sklopu WTO

 Struktura WTO
 Protekcionizam

 Trgovinska politika

 Slobodna trgovina

 Ravnoteža u otvorenoj ekonomiji i efekti

deficita državnog budžeta
 Svetsko tržište i multinacionalne kompanije

 Globalizacija svetske privrede

 Međunarodna trgovina i strategija osvajanja novih

tržišta
 Pojam spoljne trgovine
 Aspekt trgovinskog bilansa Bosne i
Hercegovine
 Recesija u okviru trgovinskog bilansa Bosne i
Hercegovine
 Struktura robne razmene po proizvodima
prema ekonomskoj namjeni
 Struktura robne razmjene BiH sa
inostranstvom posmatrana po zemljama
porekla uvozne robe i destinacijama izvoza
 Strateški pravci u vodjenju strategije vanjske
trgovine
 Projekcija kretanja vanjskotrgovinske razmene
u BiH za period 2018 - 2020. god.
 Rizici u trgovinskoj razmeni
Uzimajući u obzir sve prethodno navedeno u ovom
radu, možemo da zaključimo da uprkos teškoj
ekonomskoj situaciji, pokazatelji vanjskotrgovinske
razmene Bosne i Hercegovine su ohrabrujući. U
ekonomskom smislu, 2017. godina je bolja od 2016.
godine a prvih 8 meseci tekuće godine beleži se rast u
odnosu na isti period prethodne godine. Prema
statističkim podacima, ostvarili smo rast industrijske
proizvodnje i povećali stopu pokrivenosti uvoza
izvozom. Pred Bosnom i Hercegovinom je težak
izazov ići rame uz rame sa državama regiona a
kamoli ostalim većim i jačim zemljama, što naravno
ne treba da bude kamen spoticanja u ekonomsko-
privrednom razvoju, jačanju privrede i povećanju
BDP-a.