РАНИ СТУПЊЕВИ

ЕМБРИОГЕНЕЗЕ,
ПОСТЕМБРИОНАЛНО
РАЗВИЋЕ И СТАРЕЊЕ
БРАЗДАЊЕ
 Браздање представља серију митотичких деоба
зигота између којих нема растења. Браздањем се
једна једина ћелија- зигот трансформише у
вишећелијски ембрион.
 Облик ембриона се у току браздања не мења, а
резултат браздања је ембрионални супањ бластула.
 Облик и величина ембриона се не мења само су
бластомере све мање.
 На браздање утиче жуманце тако што успорава
процес, па на основу тога постоје 2 типа браздања:
1. Холобластичко- потпуно
2. Меробластичко- непотпуно
БРАЗДАЊЕ

 Зигот се дели узастопним митотичким деобама

између којих нема раста
 Од једне ћелије настају 2,4,8,16...,при чему су прва и
друга раван усправне, а трећа хоризонтална.
 Резултат браздања- бластула
 Равномерним браздањем настаје једнослојни
бластодерм, а у унутрашњости је шупљина бластоцел
 Неравномерним браздањем настаје бластодиск
 Бластула сисара назива
се бластоциста и састоји
се из:
 ембриобласта

 трофобласта

 бластоцела

 Oд ембриобласта настаје
ембрион, а од
трофобласта настаје
хорион.
ГАСТРУЛАЦИЈА

 Гаструлација је процес којим се од једнослојне

бластуле образује прво двослојна, а затим и
трослојна гаструла. После образовања бластуле
долази до снажних покрета ћелијских маса па се
први пут од почетка развића мења лоптаст облик
ембриона. Ти покрети ћелијских маса
(морфогенетски покрети) доводе до образовања
гаструле. Слојеви гаструле добијају назив клицини
листићи и представљају основу од које ће настати сви
органи како ембриона тако и одрасле јединке.
 Део бластодерма који се уврнуо ка бластоцелу постаје
унутрашњи клицин лист (ендодерм), а део који се није
померао остаје као спољашњи (ектодерм). Ектодерм и
ендодерм су примарни клицини листови. Од њих
настаје и трећи клицин лист– мезодерм. Мезодерм је
средишњи слој постављен између ектодерма и
ендодерма. Клицини листови облажу дупљу гаструле
названу гастроцел (архентерон на слици). Гастроцел
комуницира са спољашњом средином преко отвора
бластопора и од њега у даљем развићу могу да настану
или усни или анални отвор.
 Од ектодерма ће настати нервна цев

 Од мезодерма нотохорда

 Од ендодерма цревна цев

Гаструлација
1. Увлачење слоја бластомера у 2. Премештање слоја бластомера у
унутрашњост унутрашњост уз спољашњи зид

3. Кретање појединачних
бластомера у унутрашњост
4. Раслојавање спољашњег
слоја
5. Превлачење једног слоја преко
другог

ГАСТРУЛА НАСТАЈЕ КОМБИНАЦИЈОМ РАЗЛИЧИТИХ ПОКРЕТА

ПОТЕНТНОСТ ЈАЈНЕ ЋЕЛИЈЕ
 Постоје разлике у потентности јајних ћелија
различитих животиња. Јајна ћелија сисара је
тотипотентна на ступњевима од 2,4 и 8 бластомера,
то значи да се раздвајањем ових бластомера могу
добити потпуно развијене јединке, а након ступња од
8 бластомера оне постају различите. Захваљујући
тотипотентности рађају се једнојајчани близанци.
 ПОСТЕМБРИОНАЛНО РАЗВИЋЕ
 Након ембрионалног развића младунци се рађају
или излегу, након чега расту, развијају се до
достизања изгледа родитеља своје врсте.
 Према изгледу младунаца и степену промена које
се дешавају разликује се 3 типа постембрионалног
развића:
- раст и ремоделирање – младунци су минијатуре
родитеља, растом мењају пропорције и достижу
величину тела родитеља
-непотпун преображај- умерене промене,
подразумева прелазак кроз ступњеве нимфи када се
мења величина и облик тела до адулта.
- потпун преображај- велике промене у изгледу.,
пример развиће лептира, пчела, жабе..
РЕГЕНЕРАЦИЈА
 Способност обнављања оштећених или одстрањених
делова тела, укључује интензивне деобе ћелија,
њихову реорганизацију и миграције.
 Може бити делимична када се обнављају оштећена
ткива или мање повреде органа. Или потпуна када се
регенерише читав орган.
- код кичмењака регенеративна способност је
најизраженија код репатих водоземаца (даждевњаци)
- јетра човека, регенерише се 70% ткива
 СТАРЕЊЕ

 Процес током којег се смањује функционалност органа,

брзина нервне проводљивости, мишићна снага,
активност и количина ензима који учествују у
репарацији генетичког материјала.
 Процеси старења код човека се испољавају:

- губитком воде из ћелија, што води накупљању токсина

- смањењем метаболизма и постепеним снижавањем
функција појединих органа, нарочито хормонске
активности
- таложењем калцијума у међупршљенским хрскавицама,
што узрокује смањено кретање и кривљење кичме
- сужавањем крвних судова, па се органи слабије
снабдевају крвљу, што узрокује слабљење рада органа
ТЕОРИЈЕ СТАРЕЊА
ТЕОРИЈЕ СТАРЕЊА
1. Теорија нагомилавања мутација
Према овој теорији процес старења је последица
накупљања штетних мутација које се дешавају током
живота. Ове мутације се нагомилавају и изазивају
трајна оштећења ћелије, међутим иако је тачно да се
мутације дешавају не постоје докази да изазивају
убрзано старење.
2. Теорија скраћивања крајева хромозома
Истрошене ћелије се обнављају сталним деобама, али
број деоба је ограничен због чега се временом губе
нуклеотиди на крајевима хромозома, па организам
временом губи способност обнављања због чега
стари.
ТЕОРИЈЕ СТАРЕЊА

3. Теорија слободних радикала

Слободни радикали су реактивни молекули који настају
као нуспродукти метаболизма, они даље реагују са
компонентама ћелије и оштећују их. Када дође до
оштећења молекула ДНК настају мутације.
4. Теорија генског сата
Гени контролишу све процесе у организму, тако да у
великој мери контролишу и процес старења.
Мутације ових гена изазивају прогерију. Оболели су
познати као ,,остарела деца” јер долази до убрзаног
старења, па ове особе ретко доживе петнаесту годину
и не достижу полну зрелост.
РАЗВИЋЕ ЧОВЕКА
 Раст и развиће човека се може поделити на
пренатални ( пре рођења) и постнатални период
(после рођења) или детаљније:
1. ембрионални период ( од зачећа до 8. недеље)
2. рани фетални период ( од 8. до 28. недеље)
3. касни фетални ( од 28. до 40. недеље)
4. постнатални период- рано детињство ( од рођења до
2. године)
5. детињство ( од 2. године до пубертета)
6. пубертет ( адолесценција)
Развиће као процес траје до краја живота јединке, а за
то време она оставља потомство и постепено стари.