Putovanje Čajlda Harolda

Džordž Gordon Noel Bajron

 Ključni pojmovi
• Engleski romantizam
• POEMA – duža, obimnija pesma u kojoj se prepliću
elementi lirske poezije sa narativnim elementima.
Poemu kao pesničku vrstu stvorio je DŽ. G. Bajron.
• BAJRONIZAM – slobodan ljudski duh u pobuni protiv
postojećeg despotskog poretka, prkosan i neumoljiv
osvetnik. U Bajronovim delima provlači se
pesimistička nota da ljudskom zlu nema leka.
• bajronistički junak
• ironija
• spenserova strofa
 lord Džordž Gordon Noel Bajron
• rođen 1788. godine u Londonu, u siromašnoj plemićkoj porodici. Otac mu je umro
dok je bio vrlo mlad. Rano je ostao hrom, pa je zbog te fizičke mane mnogo patio.
• Kada je imao deset godina, nasledio je zamak, imanje i titulu lorda, što mu je
omogućilo da postane član Doma lordova.
• Važio je za mladića izuzetne lepote i držanja. I vrlo često se govorilo o njegovoj
raspusnoj i ekscentričnoj prirodi koja je uključivala i neke rodoskrvne veze.
Osuđivan zbog vređanja građanske pristojnosti, Bajron će buntovno napustiti
Englesku.
• Njegova prva zbirka poezije (Časovi dokolice), objavljena 1807. nije imala značajan
odjek.
• Bajron je na apsolventskom putovanju po Mediteranu proveo pune dve godine,
1809‒1811, i tu je stekao bogata iskustva koja će pretočiti u svoju poeziju. Među
najvažnijima je osećanje svetskog bola ‒ veltšmerc (nem. Weltschmerz). Prva dva
poglavlja čuvenog Putovanja Čajlda Harolda objaviće 1812. godine po povratku
sa tog putovanja, a treće i četvrto objaviće 1816. i 1818. godine nakon drugog
putovanja u Holandiju, Nemačku. Italiju i Grčku.
• Najveće Bajronovo delo po obimu (a i značaju) je satirični ep Don Žuan koji je
započeo 1818. u Veneciji i koji nije dovršio zbog prerane smrti 1824. godine,
pomažući ustanike u Grčkoj.
 Putovanje Čajlda Harolda
• Čajld – nije dete, već štitonoša, kopljanik koji tek treba da postane vitez.
• Autobiografski karakter glavnog junaka u početku dela nije bio tako
otvoren, ali se kasnije književni junak gotovo izjednačava sa autorom. Po
štampanju Hodočašća Bajron postaje prva ličnost engleske književnosti,
književni uzor, a bajronizam će se uzdignuti do mitskih razmera.
• Bajron je Putovanje Čajlda
Harolda ispevao u aleksandrincu
(simetričnom dvanaestercu, sa
pauzom posle šestog sloga),
Spenserovskom strofom za koju
je karakteristično to da se sastoji
od devet stihova u strogo zadatom
metričkom ritmu. Stihovi su
povezani rimom: ababbcbcc.

• Lirski fragment Laku noć se nalazi

između 13. i 14. strofe Prvog
pevanja i ima drugačije formalne
odlike od ostatka dela. Strofe se
sastoje od osam stihova koji su
raspoređeni u kombinaciji dužih
stihova i kraćih stihova sa rimom
ababcdcd.
 Zbogom, zbogom! rodni Žalim što odlazim a nema /
Zar bojiš se što huče vali
žali Ničeg za čim bih plakao

Analiziraj kulminativni
Ustanovi odnos lirskog Šta je iznenađujuće u
momenat Čajldovog opraštanja
subjekta prema zavičaju. – odnosu Čajldovih od zavičaja. – Šta je iznedrilo
Na koji način se Čajld saputinika prema odlasku u njegovo duhovno
oprašta od rodnog žala? – nepoznato? – Tumači šta u raspoloženje? – Do kakve
Izdvoj osećanja koja njima izaziva nespokoj? – spoznaje je došao Čajld živeći
dominiraju u njegovom Šta predstavlja temelj i u svom zavičaju? – Zapazi
oproštajnom obraćanju vrednost njihovih života? – kakav stav zauzima Čajld
prema radosti, odnosno
zemlji. – Zapazi motive Kakav se dubog kontrast
propasti života i protumači ga.
koji grade poetski prostor i ostvaruje kroz razgovor – Svestrano protumači stih
vreme u uvodnim strofama Čajlda i njegovih pratilaca? „Žalim što odlazim a nema /
i protumači njihovu – Izdvoj distihe kojima Ničeg za čim bih plakao.“ –
simboliku. – Analiziraj Čajld zaokružuje razgovor Šta motiviše njegovu čežnju ka
motiv galeba koji kriči. – sa saputnicima. – Na koji daljinama i nepoznatom? – 
Koja značenja sugeriše način razumeš paradokse u Svestrano protumači bogata
slika pustog doma obraslog njegovom značenja motiva „pučina
najveća“, „morske milje“ ,
korovom? Svestrano ih autoportretisanju?
„pustinja i spilja“ u Čajldovoj
osvetli. Obrazloži svoj odgovor. imaginaciji.