11.

Metabolizam
ugljenih hidrata
 11.1. Glikoliza: anaerobna oksida-
cija glukoze 
11.2. Energetski bilans anaerobne
razgradnje glukoze 
11.3. Proces glikolize u aerobnim
uslovima
11.3.1. Reakcije ciklusa (CTK)
11.3.2. Energetski bilans CTK   
11.3.3. Kontrola pojedinih faza u CTK 
11.4. Pentozo-fosfatni put (PPP)
11.5. Metabolizam drugih UH    
11.6. Glukoneogeneza 
 Uvod
 Ugljeni hidrati - koji su kao organske primarne
materije prisutni u hranivima, predstavljaju veoma bitan
energetski izvor organizma životinja. Energija
oslobodjena njihovom razgradnjom neophodna je za
normalno odvijanje mnogih životno važnih funkcija u
organizmu. Unošenjem hrane u organizam životinja
praktično, pored ostalih supstanci, dospevaju i razni
ugljeni hidrati, koji mogu biti u obliku mono-, oligo- i
polisaharida. Razgradnjom dužih ugljenohidratnih lanaca
u digestivnom traktu nastaju prostije, najčešće
monosaharidne jedinice, koje u tom obliku, nakon
resorpcije, dolaze u jetru. U jetri se, vezano za ugljene
hidrate, odvijaju mnoge reakcije, a usmerene su
uglavnom u dva pravca:
 -► u pravcu preuzimanja glukoze iz krvi i
 -► u pravcu otpuštanja glukoze u krv.
 -►Proces preuzimanja glukoze iz krvi odvija se putem više
reakcija u jetri kao npr.:
 - deponovanje u jetri glukoze i drugih heksoza prevedenih u
  glukozu u obliku glikogena,
 - razgradnja glukoze oksidativnim putem i
 - iskorišćavanje glukoze za biosintezu drugih jedinjenja
  neophodnih normalnom funkcionisanju organizma životinja
  (aminokiseline, masne kiseline i sl.).
 -►U toku otpuštanja glukoze u krv odvija se takodje više
reakcija u jetri:
 - razgradnja glikogena deponovanog u jetri do glukoze koju
  prenosi krv,
 - glukoneogeneza, odnosno biosinteza glukoze koja odlazi u krv
  iz drugih, u organizmu prisutnih jedinjenja (aminokiseline i
  dr.), zatim iz metabolita prethodne razgradnje glukoze u
  drugim tkivima (laktati i druga jedinjenja iz skeletnih mišića i
  sl.) i
 - pretvaranje drugih heksoza u glukozni oblik šećera pogodan
  za transport krvlju.
 Ukoliko se u organizmu životinja pojavi višak
glukoze, koji tako nadmaši i praktične energetske
potrebe i potrebe za biosintezom drugih jedinjenja iz
glukoze, dolazi do procesa stvaranja glikogena kao
rezerve. Ovaj proces se naziva glikogeneza.
 Pritom nastali glikogen se deponuje u ćelijama jetre ili
drugih tkiva u kojima se nalazi višak glukoze. Jedan deo
glukoze može se kao konačan višak pretvoriti i u
rezervne lipide. Manji deo glukoze služi, pored ostalog i
za biosintezu drugih ugljenohidratnih jedinjenja
neophodnih organizmu kao što su: manoza, riboza,
dezoksiriboza, aminošećeri i slično, dok pri povećanim
potrebama organizma za energijom, glukoza se u većini
tkiva oksidativno razgradjuje do CO2 i H2O.
 Razgradnja glukoze (glikoliza) može se odvijati u
uslovima prisustva kiseonika (aerobna faza), pri čemu je
energetski bilans mnogo povoljniji od energetskog
bilansa razgradnje glukoze u ulovima bez prisustva
kiseonika (anaerobna faza)(slika 11-1).
11.1. Glikoliza: anaerobna oksidacija
C6H12O6
Slika 11.1.
Gluko za Alternativni putevi razgradnje glukoze u
anaerobnim i aerobnim uslovima.
Gliko liza
-
COO
2C O
CH3 HSCoA
Piruvat O2
2CO2
2CO2
-
COO O
2 CHOH CH2OH C
CH3
2 CH3 S
CH3
CoA

Laktat Etano l Ac e til-S CoA

Anae ro bni me tabo lizam O2 Kre bs ov
ciklus
4CO2 + 4 H2O
Citoplazma (citosol)
Ae ro bni me tabo lizam
Proces glikolize koji se odvija u citosolu, obuhvata razgradnju glukoze preko
piruvata do laktata u anaerobnim uslovima, a realizuje se u dve faze (slika 11-
2). Glukoza
Glukokina za ATP
1
ADP
Glukoza-6-fosfat
Glukozofos fa t-izome ra za
• A - faza glikolize u kojoj 2

se razgradnja glukoze
Fro za-6-fo s fat
ATP
A
Fos fofruktokina za 3
odvija preko niza Fruktoza-1,6-difosfat
ADP

intermedijera i uz učešće
više enzima do Dihidro ks i-aceton-P
4
Glic e ralde hid -3-P

gliceraldehid- 3-fosfata i 4
Gliceraldehid NAD+ + Pi
-3-fos fa t- 5
• B - faza glikolize u kojoj de hidroge na za
NADH + H+
se produžava razgradnja 1,3-Difosfoglicerat

6 ADP
Fos foglice ra t-
glukoze od gliceraldehid-3- kina za
ATP
fosfata do laktata. B 3-Fosfoglicerat
Fos foglice ra t - 7
muta za
2-Fosfoglicerat

Enola za 8 H2O
Fosfoenolpiruvat

P iruva t-kina za ADP

9 ATP
NAD+ +
10 NADH H
Laktat +
Piruvat
La kta t-de hidroge na za
  A - preparativna faza
-2 -2 -2
CH2OH CH2OPO3 CH2OPO3 CH2OPO 3
ATP ADP
O O ATP A DP -2
+2
O CH2O H O C H2O PO3
OH Mg OH +2
Glukokinaza HO Mg HO
OH OH OH OH Fosfofruktokinaza
1. OH OH
OH OH 3.
H
O OH
Glukoza Glukoza-6-fosfat
Fruktoza-6-P Fruktoza-1,6-difosfat

-2 -2 O
CH2OPO3 CH2OPO3
-
CH2OH H2C O P O
O Glukozofosfat-izomeraza O - Dihidroksiaceton-
OH HO
2 C O O fosfat
2. 6 -2 3
CH2OPO3 H2 C OH
OH OH OH 1 -2
O CH2OPO3 Triozofosfat-
OH OH izomeraza
5
HO 2 4. Aldolaza
Glukoza-6-P Fruktoza-6-P 4 4
3 HC O
OH 5 CHOH O Gliceraldehid-
Fruktoza-1,6-difosfat H2 6C O P O
-
3-fosfat
-
O
  B- faza dobijanja
energije
O O
+ + - O O
N AD NADH + H C O P O - H2O
HC O - C O -
5. O Mg
+2 C O
+ Pi -2
CHO H O HC O PO 3 -2
- Gliceraldehid- CHO H Enolaza C O PO 3
H2C O P O -3-fosfat- CH2O H
-dehidrogenaza O (8) C H2
-
O - 2-fosfoglicerat Fosfoenolpiruvat
H2 C O P O
Gliceraldehid-3-P -
O
1,3-difosfoglicerat

O H
+ O
O O -
ADP ATP -
-2 ADP ATP C O C O
- +2
C O PO 3 +2 C O - Mg
Mg C O PO3 C O
CHOH Fosfoglicerat-kinaza CHOH Piruv at-k inaza
-2
(6) -2 CH2 CH3
H2C O PO 3 H2 C O PO 3
Fosfoenolpiruvat Piruvat
1,3-difosfoglicerat 3-fosfoglicerat

+ +
O NADH H N AD O
O O - -
- +2 - C O 10 C O
C O Mg C O
-2 C O Laktat-dehidrogenaza CHOH
CHOH Fosfoglicerat-mutaza HC O PO 3
-2 (7) CH 3 CH3
H2C O PO3 C H2O H
Piruvat Laktat
3-fosfoglicerat 2-fosfoglicerat
 11.2 Energetski bilans glikolize

 U toku razgradnje glukoze do piruvata dolazi do

utroška molekula ATP i to u reakciji nastajanja glukoza-
6-fosfata jedan molekul ATP i pri stvaranju fruktoza-
1,6-difosfata takodje jedan molekul ATP. Prevodjenje
oslobodjene energije u ciklusu razgradnje glukoze u
fosfoestarske energijom bogate veze ATP, odvija se u
reakcijama nastajanja 3-fosfoglicerata (2 molekula ATP)
i piruvata (2 molekula ATP). Prema tome u reakcijama
razgradnje glukoze do C3-jedinjenja (piruvata) imamo
sledeći utrošak i biosintezu ATP (tabela 11-1).
 Tabela 11-1. Energetski bilans razgradnje glukoze
u glikoliznom putu
Reakcije G0 mol-1
kJ kcal
Glukoza + ATP  glukoza-6-fosfat + ADP - 16.7 - 4.0
Glukoza-6-fosfat  fruktoza-6-fosfat + 1.7 + 0.4
Fruktoza-6-fosfat + ATP  fruktoza-1,6-difosfat + ADP - 13.8 - 3.3
Fruktoza-1,6-diP  dihidroksiaceton-P + gliceraldehid-3-P + 23.8 + 5.7
+ 7.5 + 1.8
Dihidroksiaceton-fosfat  gliceraldehid-3-fosfat
+ 12.4 + 3.0
2(Gliceraldehid-3-fosfat) + 2NAD+ + 2Pi  - 37.6 - 9.0
2(1,3-difosfoglicerat) + 2 NADH +2H+ + 8.8 + 2.1
2(1,3-difosfoglicerat) + 2 ADP  2(3-fosfoglicerat) + 2ATP + 3.4 + 0.8
2(3-Fosfoglicerat)  2 fosfoglicerat - 62.8 - 15.0
2(2-Fosfoglicerat)  2 fosfoenolpiruvat + 2H2O
2Fosfoenolpiruvat + 2ADP  2 piruvat + 2 ATP
Glukoza + 2 ADP + 2 Pi  2 piruvat + 2 ATP - 73.3 - 17.5
 11.3 Krebsov ciklus
 Faza aerobnog metabolizma usmerena je na potpunu oksidaciju
piruvata do krajnjih razgradnih jedinica ugljendioksida i vode uz
oslobadjanje odgovarajuće količine energije. Ciklus razgradnje
piruvata u aerobnim uslovima detaljno je objasnio biohemičar
Hans Krebs[1] po kome je ovaj ciklus dobio naziv Krebsov
ciklus. Ovaj ciklus naziva se i ciklus trikarbonskih kiselina, jer
u toku njegovog odvijanja stvaraju se molekuli kiselina sa tri
karboksilne grupe, kao i ciklus limunske kiseline (citratni
ciklus) zbog veoma bitne uloge koju ima citrat u njemu.

[1]Hans Krebs, rodjeni Nemac (1900-1981), 1933. godine
emigrirao je u Englesku (Kembridž, Šefild, Oksford) gde je veoma
aktivno radio na rešavanju mnogih problema iz oblasti dinamike i
regulacije metabolizma, 1937. godine definisao je Krebsov ciklus,
a 1953. godine dobio je Nobelovu nagradu.
 Mesta odvijanja Glikolize i
reakcija Ciklusa trikarbonskih
kiselina u ćeliji su različita. Dok se
glikoliza (kod prokariotskih i
eukariotskih ćelija) odvija u
citosolu, dotle se ciklus
trikarbonskih kiselina odvija u
plazmi ćelijske membrane (kod
prokariota), odnosno u
mitohondrijama (kod
eukariota), pa time i životinja.
Većina enzimskih sistema koji
učestvuju u ciklusu trikarbonskih
kiselina sadržani su u matriksu
mitohondrija.
 Sam ciklus trikarbonskih
kiselina ima dvojaku ulogu
(amfibolična uloga), jer se u
njemu susreću reakcije razgradnje
(katobolizam) i reakcije sinteze
(anabolizam).
 Krebsov ciklus
 Oksidativnom dekarboksilacijom piruvata uz učešće
multienzimskog (PDH) kompleksa sastavljenog od tri
enzima i prisutnog CoASH nastaje acetil-SCoA.
Nastali acetil-SCoA predstavlja “aktivirani acetat”, koji
se uključivanjem u Krebsov ciklus ili citratni ciklus,
razgradjuje do krajnjih proizvoda CO2 i H2O. Krebsov
ciklus praktično predstavlja stecište krajnjeg
metabolizma i drugih organskih jedinjenja, a to su pre
svih, pored ugljenih hidrata, aminokiseline i masne
kiseline.
 U ciklusu trikarbonskih kiselina na svaki uključeni
molekul acetil-SCoA nastaju 2 molekula CO2 uz
oslobadjanje elektrona i H+ . Akceptori elektrona i H+ u
toku skoro svih reakcionih faza Krebsovog ciklusa su
NAD+ i FAD , koji prelaze u NADH i FADH2.
 Krebsov ciklus
 Tokom svakog ciklusa trikarbonskih kiselina nastaju:
 2 molekula GTP,
 6 molekula NADH i
 2 molekula FADH2
 sa uključenjem 2 molekula acetil-SCoA (jedan molekul
glukoze daje 2 molekula acetil-SCoA). Oksidacijom
svakog molekula NADH nastaju 3 molekula energijom
bogatog ATP, i još dva molekula ATP pri formiranju
svakog FADH2 . Na ovaj način svaki razgradjeni
molekul glukoze daje ukupno 36 molekula ATP. (GTP
je ekvivalentan ATP).
11.3.1 Reakcije u CTK
 Prva reakcija CTK ?
 Pirogroždjana kiselina - (odn. piruvat) dobijen
glikolizom u citosolu transportuje se u mitohondrije
gde se razlaže do CO2 i H2O u CTK. Piruvat ne ulazi
direktno u ciklus već se pre oksidativno-dekarboksiluje
uz učešće enzimskog kompleksa piruvat-
dehidrogenaze (PDH-kompleks) do stvaranja
energijom bogatog tioestarskog jedinjenja acetil-SCoA
uz oslobadjanje CO2 i redukovanog NADH.

COO
- HSCoA C O2 O
PDH-kompleks
C O CH3 C SCoA
CH3 A cetil-SCoA
NAD+ NADH
Piruvat
 Slika 11-14.
Tok reakcija u ciklusu trikarbonskih kiselina (CTK)

 CTK - obuhvata 8
biohemijskih reakcija
koje se mogu podeliti
u 3 faze i to:
  I faza (reakcija 1),
  II faza (reakcije 2-
5) i
  III faza (reakcije 6-
8).
 I faza - (reakcija 1)
 U I fazi (reakcija 1) - acetil-SCoA (2 C atoma) ulazi u ciklus i
reaguje sa oksalacetatom (4 C atoma) pri čemu nastaje citrat (6 C
atoma) i HSCoA. Ova faza predstavlja kondenzaciju jer dolazi do
stvaranja nove C-C veze. Reakcija kondenzacije ide postepeno uz
katalitičko učešće enzima citrat-sintetaze (EC 4.3.1.7). Na slici
11-28. prikazana je pomenuta reakcija kondenzacije.
H O O
*Enz B: + H C C S CoA Enz BH + CH2 C S CoA
Citrat-sintetaza H
Acetil-SCoA - -
+ OOC CH2 C COO
O
O
- CoASH H2O CH2 C S CoA Oksalacetat
CH2 COO
-
HO C COO
- HO C COO
-
CH2 COO
- CH2 COO

Citrat Citril-SCoA

Enz-B: = Bazna grupa enzima

 II faza - (reakcija 2)

 U drugoj fazi (reakcija 2) - citrat nastao

kondenzacijom acetil-SCoA i oksalacetata se
izomerizuje uz katalitičko delovanje akonitat-hidrataze
(akonitaze) (EC 4.2.1.3) i prelazi, preko nestabilnog
intermedijernog cis-akonitata, koji je vezan za enzim
akonitazu, u izocitrat.
- H2O - -
CH2 COO CH2 COO CH2 COO
HO C COO
- - + H2O -
C COO CH COO
- Akonitaza - -
H C COO CH COO HO CH COO
H cis-A konitat Izocitrat
Citrat
 II faza – (reakcija 3)
 U reakciji 3 - izomerizacijom nastali izocitrat uz
katalitičko delovanje izocitrat-dehidrogenaze (EC
1.1.1.42) prelazi u -keto-glutarat. Ova faza
predstavlja prvu reakciju od dve reakcije oksidativne
dekarboksilacije u ciklusu trikarbonskih kiselina.
- + NADH - CO2 -
CH2 COO NAD CH2 COO + CH2 COO
+2 H
- Mg -
CH COO CH COO CH2
- Izocitrat- - -
HO CH COO dehidrogenaza O C COO O C COO
Izocitrat Oksalsukcinat  -Ketoglutarat
 II faza – (reakcija 4)
 U reakciji 4 - odvija se oksidativna dekarboksilacija,
pri čemu dolazi do izdvajanja CO2 i kondenzacijom sa
prisutnim CoASH nastaje energijom bogato jedinjenje
sukcinil-SCoA. Istovremeno dolazi i do redukcije
NAD+ do NADH (slika 11-31.)
-
COO NADH O
+
CH2 NAD +2 C S CoA
TPP,Mg
CH2 CH2
FAD
C O CoA-SH CH2
CO2 -
-
COO Liponska kiselina COO
 -Ketoglutarat Sukcinil-S-CoA
 II faza – (reakcija 5)

 U reakciji 5 - sukcinil-SCoA kao tioestar se uz katalizu

enzimom sukcinat- tiokinazom (EC 6.2.1.4) hidrolizuje
pri čemu nastaju sukcinat i CoASH (slika 11-32).

O GTP
GDP, Pi -
C S CoA COO
CH2 CH2
CH2 CH2
-
CoA-SH -
COO COO
Sukcinil-SCoA Sukcinat
 Smisao II faze CTK ?

 Smisao II faze CTK - je oslobadjanje

CO2 iz C atoma uvedenih u ciklus u obliku
AcetilSCoA.
 Smisao III faze CTK ?
 Smisao III faze CTK - je regeneracija
oksalsirćetne kiseline koja se realizuje u
reakcijama 6-8.
- -
CO O - COO
FADH2 OO C H
CH2 FAD C H2O
+
HO C H
CH2 Sukcinat- C Fumaraza CH2
Dehidrogenaza - -
- H COO 7 COO
CO O 6
Sukcinat Fumarat L-malat
Malat- NAD
+
Dehidrogenaza
8.
NADH
-
CO O
C O
Oksalacetat
CH2
-
CO O
 11.3.2 Energetski bilans CTK
G0 mol-1
Reakcije kJ kcal
1. Piruvat + CoA-SH + NAD+  -33.4 -8.0
acetil-S-CoA + NADH + H+ + CO2
2. Acetil-S-CoA + oksalacetat + H2O  -32.2 -7.7
citrat + CoA-SH + H+
+6.3 +1.5
3. Citrat  izocitrat -7.1 -1.7
4. Izocitrat + NAD+  -ketoglutarat + NADH + CO2 -33.4 -8.0
5. -Ketoglutarat + NAD+ + CoA-SH 
sukcinil-S-CoA + NADH + H+ + CO2 -3.3 -0.8
6. Sukcinil-S-CoA + GDP + Pi  sukcinat + GTP +
CoA-SH 0 0
-3.8 -0.9
7. Sukcinat + FAD  fumarat + FADH2
8. Fumarat + H2O  L-malat
9. L-malat + NAD+  oksalacetat + NADH + H+
Sumarna reakcija: -77.7 -18.6
+
 Energetski bilans CTK
 Pošto je svaki NADH ekvivalentan 3 ATP, FAD je ekvivalent 2 ATP,
a GTP je ekvivalent 1 ATP imamo sledeći ukupan energetski bilans
po jednom molekulu glukoze (tabela 11-7):
 Tabela 11-7. Oslobodjena energija po molekulu glukoze.

Ukupno
Reakcija ATP

glukoza  2 piruvata 2 ATP

2 piruvata  CO2 + H2O 30 ATP
4 ATP
2 NADH + H+  2 NAD+
36 ATP
11.3.3. Kontrola pojedinih faza u CTK
 11.4. Pentozofosfatni put (PPP)

 Sl. I. Shema:
A. Oksidativne reakcije u pentozofosfatnom putu
1 + -
H C OH NADP+ NADPH + H 1 C O 1 COO
+2
H C OH Mg H C OH +H2O H C OH
O O
HO C H Glukoza-6-fosfat- HO C H Laktonaza HO C H
dehidrogenaza
H C OH H C OH H C OH
H C O H C O H C OH O
- - -
H2 C O P O H2 C O P O H2 C O P O
- - -
O O O
Glukoza -6-fos fa t 6-Fos foglukono- -la kton 6-Fos foglukona t

- -
COO + COO
NADPH + H
+
H C OH CO2 H2C OH
H C OH NADP +
+2 H
OH C H Mg C O C O
6-Fosfoglukonat- 6-Fosfoglukonat- H C OH
H C OH -dehidrogenaza H C OH -dehidrogenaza
H C OH O H C OH O H C OH O
- - -
H2 C O P O H2 C O P O H2 C O P O
- - -
O O O
6-Fos foglukona t -Ke to kis e lina Ribuloza -5-fos fa t
 B. Neoksidativne reakcije u
pentozofosfatnom putu
 Non-oxidative phase

 ribulose 5-phosphate → ribose 5-phosphate (phosphopentose

isomerase)
 ribulose 5-phosphate → xylulose 5-phosphate (phosphopentose
epimerase)
 xylulose 5-phosphate + ribose 5-phosphate → glyceraldehyde 3-
phosphate + sedoheptulose 7-phosphate (transketolase)
 sedoheptulose 7-phosphate + glyceraldehyde 3-phosphate →
erythrose 4-phosphate + fructose 6-phosphate (transaldolase)
 xylulose 5-phosphate + erythrose 4-phosphate → glyceraldehyde
3-phosphate + fructose 6-phosphate (transketolase)
B. Neoksidativne reakcije u PPP
Ribuloza - 5-fos fa t
Fosfopentozo- Fosfopentozo-
3-epimeraza izomeraza

1 1
H2C OH CHO
2 2
C O H C OH
3 3
HO C H H C OH
4 4
H C OH O H C OH O
5 - 5 -
H2 C O P O H2 C O P O
- -
O O
Ksiluloza-5-fosfat Riboza-5-fosfat

Transketolaza (prenos C2)

+2
TPP, Mg
3
1 CH2OH CHO
H2C OH H2C OH 4
C O
2 C O H C OH O
C O
1 5 -
HO C H C O P O
HO C H
2 -
H C OH O
Prenos Prenos 3 Gliceraldehid-3-fosfat
H C OH
transketolazom transaldolazom 4
H C OH O
5 -
H2C O P O
-
O
Sedoheptuloza-7-fosfat
Transaldolaza (prenos C3)

2
CH2OH CHO 1 CH2OH
3
C O H C OH 2 C O
2 4 1
HO C H H C OH O HO C H
3 Transketolaza 5 - 3
H C OH (prenos C2) H2C O P O H C OH
4 - 4
H C OH O O H C OH O
5 - Eritroza-4-fosfat 5 -
H2C O P O H2C O P O
- -
O O
Fruktoza-6-fosfat Fruktoza-6-fosfat
CH2OH
CHO
C O
H C OH O
-
HO C H
H2C O P O
-
H C OH O
O -
Gliceraldehid -3-fosfat H2C O P O
-
O
Ksiluloza-5-fosfat
 Slika 11-17. Povezanost glikolize i pentozo-fosfatnog puta.

+
PPP
Gluko za-6-fo s fat + 2 NADP Ribulo za-5-fo s fat +CO2 2NADPH
+

Glikoliza Glukoza-6-fosfat-izomeraza Fosfopentozo-

izomeraza

Frukto za-6-fos fa t Riboza-5-fosfat

Fosfofrukto-kinaza

Fruktoza -1,6-difos fa t 1. Transketolaza

2. Transaldolaza
3. Transketolaza
Fruktoza-difosfat
aldolaza

Dihidroks ia ce ton fos fa t Glic e ralde hid-3-fos fa t  Piruvat

Triozofosfat-izomeraza
 Ako u ćelijama organizma postoji potreba za više NADPH u odnosu
na pentoze, odvijaju se oksidativne reakcije pentozo-fosfatnog
ciklusa, koje se mogu predstaviti bruto formulom na sledeći način:

 6 glukoza-6-fosfat + 12 NADP+ + 6 H2O  6 riboza-5-fosfat +

6CO2 + 12 NADPH + 12 H+

 Ukoliko je potrebno više pentoza od NADPH odvijaju se

neoksidativne reakcije i iz riboza-5-fosfata nastaju gliceraldehid-3-
fosfat i fruktoza-6-fosfat. Fruktoza-6-fosfat izomerizuje u glukoza-6-
fosfat i skupa sa gliceraldehid-3-fosfatom uključuje se u glikolizni
ciklus razgradnje.
 Razgradnju glukoza-6-fosfata do piruvata, uključujući bilanse
glikoliznog i pentozo-fosfatnog ciklusa, koji su uporedo prikazani na
slici 11-17, možemo zbirno predstaviti sledećom reakcijom:

 3 glukoza 6-fosfat + 6 NADP+ + 5 NAD+ + 5 Pi + 8 ADP 

5 piruvat + 3 CO2 + 6 NADPH + 6 NADH + 8 ATP + 2 H2O + 8 H+
 Uloga pentozo-fosfatnog ciklusa u razgradnji
glukozo-6-fosfata veoma je važna iz najmanje
dva razloga jer:
 I - stvara redukovani oblik NADPH, koji
učestvuje u mnogim životno bitnim procesima
biosinteze kao što je biosinteza masnih kiselina
dugog niza, biosinteza holesterola, redukcija
dihidrofolne kiseline, biosinteze tirozina, itd.
 II - stvara ribozu-5-fosfat koja učestvuje u
izgradnji nukleinskih kiselina i nukleotida itd.
 11.5. Glukuronatni put

Slika 11-18.
 Glukuronatni put Šematski prikaz glukuronatnog puta
je, takođe,
alternativni put
oksidacije glukozo-
6-fosfata.
Šematski prikaz
ovog puta dat je
na slici 11-18.
 11.6 Metabolizam i korišćenje
drugih ugljenih hidrata
 Iako glukoza ima centralno mesto u metaboličkoj razgradnji glikoliznim ciklusom, u
organizam životinja dospevaju putem hrane i drugi mono- i polisaharidi. I njihovo korišćenje je
veoma bitno, a razgradnja se odvija, nakon niza transformacija, ciklusom glikolize. Tako na
primer monosaharidi se prevode u molekule fosforilovanih heksoza ili trioza, koje se direktno
uključuju u glikolizu. Polisaharidi se hidrolizuju i fosforiluju prelazeći tako u pojedine oblike koji se
mogu uključiti u glikolizni ciklus.
 Glikogen - koji predstavlja polisaharid izgradjen iz glikoznih jedinica, hidrolizuje se uz
katalitičko delovanje glikogen-fosforilaze (EC 2.4.1.1) do glukoza-1-fosfata (reakcija 11-3)

(glukoza)n + Pi  glukoza-1-fosfat + (glukoza)n-1 (11-3)

 Da bi se uključila u glikolizni ciklus glukoza-1-fosfat se prevodi uz katalizu enzima

fosfoglukomutaze (EC 2.7.5.1) u glukoza-6-fosfat.
 Saharoza - se prvo hidrolizuje do fruktoze i glukoze. Fruktoza se uz enzim heksokinazu
(EC 2.7.10.1) fosforiluje, a potom se iz ovog oblika u jetri prevodi u gliceraldehid-3-fosfat, koji se
direktno uključuje u glikolizni ciklus.
 Laktoza - koja je kao disaharid veoma prisutna u mleku, se hidrolizuje do glukoze i
galaktoze. Galaktoza se prevodi nizom reakcija katalizovanih sa tri enzima do glukoza-1-fosfata
prema sledećoj slici:
 Slika 11-18.
Transformacija galaktoze u glukoza 1-fosfat.

G alaktoza + A TP

Galaktokinaza
ADP

G alaktoza-1-fosfat
UDP-Glukoza
Heksoza-1-P-uridil- UDP-Galaktozo-
transferaza 4-epimeraza
UDP-Galaktoza
G lukoza-1-fosfat
 11.7 Glukoneogeneza

 Anaerobni put razgradnje glukoze do laktata vodi

preko niza intermedijera i uz učešće više enzima i
enzimskih kompleksa.
 Veći broj medjufaznih reakcija su reverzibilne.
Medjutim, u tri stepena odvijaju se ireverzibilne
metaboličke reakcije, koje praktično onemogućavaju
obrnut proces glikoliznoj razgradnji. Ipak u organizmu
životinja odigravaju se i reakcije, koje su samo na prvi
pogled obrnut proces glikolizi, a koje omogućavaju
stvaranje glukoze iz piruvata. Ovaj proces stvaranja
glukoze, odnosno glikogena iz piruvata (3 C jedinica)
naziva se glukoneogeneza.
 Ireverzibilne reakcije glikolizne razgradnje odvijaju se u sledećim
fazama:
 * pri nastajanju piruvata iz fosfoenolpiruvata uz enzimsku
aktivnost piruvatkinaze pri čemu dolazi do prevodjenja oslobodjene
energije u ATP,
 * u toku fosforilacije fruktoza-6-fosfata, pri čemu uz enzimsku
katalizu fosfofruktokinaze i utrošak ATP nastaje fruktoza-1,6-difosfat
i
 * pri stvaranju glukoza-6-fosfata iz glukoze uz enzimsku
aktivnost heksokinaze i utrošak ATP.
 Prva navedena reakcija je egzogena, dok su dve preostale
endogene i odvijaju se uz utrošak ATP.
 Glukoneogenezni put - je put nastajanja glukoze iz piruvata.
On počinje reakcijom prelaska piruvata u fosfoenolpiruvat i odvija se
dalje prema slici 11-23.
 Piruvat
Pirivat-karboksilaza CO2 + ATP
Pi + ADP
Oksalacetat
Slika 11-23. Fosfoenolpiruvat- GTP
Glukoneogenezni put karboksikinaza
GDP + CO2
nastajanja glukoze iz Fosfoenolpiruvat

piruvata. 2 stepena
(reversna glikoliza)

3-Fosfoglicerat

2 stepena
(reversna glikoliza)

Triozo-fosfat
Aldolaza (isto kao
u glikolizi)
Fruktoza-1,6-difosfat

Fruktoza-difosfat- (Fosfofruktokinaza u
fosfataza glikolizi; potreban ATP)
Fruktoza-6-fosfat
Glukoza-6-fosfat-izomeraza
(isto kao u glikolizi)
Glukoza-6-fosfat

(Heksokinaze u glikolizi;
Glukoza-6-fosfataza potreban ATP)

Glukoza
 Poznato je da ćelije skeletnih mišića ne sadrže enzime neophodne za
odvijanje reakcija glukoneogeneze, pa zbog toga iz laktata, koji nastaje
anaerobnom glikolizom razlaganjem piruvata (odnosno glukoze) ne mogu u
ovim tkivima izgraditi glukozu. Kao što je već pomenuto, nastali laktat
prelaze krvotokom u jetru gde može učestvovati u procesu glukoneogeneze.
 Na ovaj način pri radu skeletnih mišića glikogen i glukoza u vidu laktata
prelaze u jetru, a u mišiće mogu doći nove količine glukoze iz jetre koja se
može ponovo transformisati uz oslobadjanje eneregije u laktat ili deponovati
kao glikogen.
 Ovaj proces prelaska glikogena u vidu glukoze iz jetre u mišiće i
glikogena preko glukoze u vidu laktata u jetru poznat je kao Korievi-ciklus
(slika 11-22a).
 U ciklus glukoneogeneze mogu se uključiti i neke aminokiseline (npr.
alanin) pod uslovom da se u toku metabolizma razgradjuju do piruvata ili
pak do dikarbonskih kiselina sa 4 C atoma (oksalacetat i sl.). Ovo
uključivanje aminokiselina u ciklus glukoneogeneze ima važnu ulogu u
vreme gladovanja životinja, odnosno u trenucima nedostatka glikogena i
glukoze u jetri. Na ovaj način jetra praktično uspeva da održi koncentraciju
glukoze u krvi u nekim optimalnim uslovima. Ciklus alanina prikazan je na
slici 11-22b.
Slika 11-22. Odnos između glukoneogeneze u jetri i glikolize u
perifernim tkivima. a. Koriev ciklus, b. Ciklus alanina
 11.8. Pretvaranje ugljenih hidrata
u masti
 Posle obroka bogatog ugljenim hidratima - dolazi do povećanja
koncentracije glukoze u krvi. Prethodno je deo resorbovane glukoze jetra
iskoristila za sintezu glikogena do popune depoa.
 Putem krvi veća količina glukoze - se dostavlja organima i
tkivima. Usled većeg razlaganja glukoze, u ćelijama raste koncentracija
ATP. Povećana koncentracija ATP blokira ciklus limunske kiseline pa citrat
izlazi iz mitohondrija u citoplazmu, gde se razlaže pomoću citrat lijaze na
acetil-KoA i oksalacetat. Ovo je poznati put kojim se acetil-KoA prenosi iz
mitohondrija u citoplazmu, gde treba da posluži kao polazno jedinjenje za
sintezu masnih kiselina (sl. 11.23).
 Oksalacetat nastao razlaganjem citrata - najpre se redukuje u
malat. Malat se oksidiše u piruvat (enzim ima NADP za koenzim). Piruvat
može ponovo da uđe u mitohondrije. NADPH, nastao oksidacijom malata,
predstavlja deo redukcionih ekvivalenata koji su potrebni za sintezu masnih
kiselina. Preostali deo dobija se u pentozofosfatnom putu. Na taj način višak
ugljenih hidrata lako se pretvara u masti. Mada se ove reakcije odigravaju
do izvesnog stepena u svim ćelijama, one su kvantitativno najznačajnije u
adipocitima masnog tkiva.
Slika 11-23. Šematski prikaz reakcija u kojima se
ugljeni hidrati pretvaraju u masti.

Citosol
?