Zakonsko nasleđivanje

(Pojam i značaj zakonskog nasleđivanja; Krug zakonskih

naslednika, parentelarno-linearni sistem, pravo
predstavljanja, nasleđivanje u prvom naslednom redu)
 Pojam zakonskog nasleđivanja
• Nasleđivanje u odsustvu delotvornog i potpunog testamentarnog
raspologanja ostavioca;
• Zakonsko (intestatsko) nasleđivanje uređeno je dispozitivnom normama
naslednog prava;
• Zakonsko nasleđivanje:
a) Neimenovanje naslednika u ostaviočevom zaveštanju;
b) Ništavost ostaviočevog zaveštanja;
c) Opoziv ostaviočevog zaveštanja;
d) Nemogućnost testamentarnog naslednika da nasledi ili davanje
negativne nasledne izjave naslednika;
e) Raspolaganje delom zaostavštine u testamentu (mešovito nasleđivanje).
 Značaj zakonskog nasleđivanja
• Osnovni i najčešći vid sukcesije;
• Normalno nasleđivanje;
• Primena pravila zakonskog nasleđivanja čak i onda kada je
ostavilac testamentarno raspolagao;
• Osnov pozivanja na nasleđe ≠ formalni izvor naslednog prava;
• Osnov pozivanja na nasleđe su pravne činjenice;
• Pravne činjenice kod zakonskog nasleđivanja – brak, krvno
srodstvo, adoptivno srodstvo, državljanstvo;
• Pravne činjenice kod testamentarnog nasleđivanja – testament.
 Krug zakonskih naslednika – porodično
zakonsko nasleđivanje
Princip „porodičnog zakonskog
nasleđivanja“;

Ostaviočevi zakonski naslednici (čl. 8 ZON-

a):

1. svi potomci (deca, unuci, praunuci);

2. supružnik;
3. roditelji;
4. braća i sestre;
5. svi potomci braće i sestara (bratanci,
sestrići, njihova deca, unuci, itd.);
6. dedovi i babe;
7. stričevi, ujaci i tetke;
8. braća i sestre od stričeva, ujaka i tetki i
njihovi potomci;
 Krug zakonskih naslednika – porodično
zakonsko nasleđivanje
• Princip zatvorenog kruga (numerus clausus) zakonskih naslednika;
• Tazbinski srodnici, vanbračni partneri i ostali krvni srodnici ostavioca
koji ne spadaju u krug zakonskih naslednika nisu ostaviočevi zakonski
naslednici;
• Pravila zakonskog nasleđivanja:
A. Redovna pravila zakonskog nasleđivanja (ostaviočevi krvni srodnici
i bračni supružnik);
B. Posebna pravila zakonskog nasleđivanja (adoptivni srodnici, država,
razlozi pravičnosti).
Redovna pravila zakonskog nasleđivanja (čl.
8 – čl. 21 ZON-a)
• Redosled pozivanja na nasleđe i veličina naslednih kvota ostaviočevih
naslednika (bračnog supružnika i njegovih krvnih srodnika);
• Porodična pravičnost;
• Parentelarni sistem;
• Parentela (parens)/nasledni red (termin u Zakonu o nasleđivanju);
• Parentela – ostaviočevi srodnici koji potiču od jednog ili više
rodonačelnika koji su prema stepenu srodstva jednako udaljeni od
ostavioca.
Redovna pravila zakonskog nasleđivanja (čl. 8 –
čl. 21 ZON-a)
• Rodonačelnik prve parentele je ostavilac (prvu parentelu čine svi ostaviočevi
potomci);
• Rodonačelnici druge parentele su ostaviočevi roditelji, a pored njih u sastav ove
parentele ulaze i svi njihovi potomci (braća, sestre, bratanci, sestrići, itd.)
• Rodonačelnici treće parentele su ostaviočevi dedovi i babe (u sastav treće parentele
ulaze i stričevi, ujaci, tetke, braća i sestre od strica, ujaka i tetki, itd.).
• Princip hijerahije – pripadnici daljeg naslednog reda se ne pozivaju na nasleđe dokle
god postoje pripadnici bližeg naslednog reda (čl. 8, st. 3 ZON-a);
• Parentelarni sistem:
1. Parentelarno – graduelni sistem;
2. Parentelarno – linearni sistem.
Parentelarni sistem – I, II i III parentela

10 9 12 11

5 6
1. sin;
1313 2. ćerka;
3. unuk 1;
14 7
4. unuk 2; 88
5. otac;
6. majka;
7. rođeni brat;
8. sestra po majci;
1 2 9. baba po ocu;
10. deda po ocu;
11. baba po majci;
12. deda po majci;
3 4 13. tetka (rođena sestra ostaviočevog oca);
14. polustric po dedi.
 Modaliteti parentelarnog sistema
1. Parentelarno – graduelni sistem: odnos između pripadnika iste
parentele uređuje se prema kriterijumu stepena srodstva.
 Pripadnici bližeg stepena srodstva isključuju iz nasleđa
pripadnike daljeg stepena srodstva;
 Pripadnici naslednog reda koji su u istom stepenu srodstva sa
ostaviocem nasleđuju na jednake delove.
1. sin;
2. ćerka;
3. unuk (sin
1 2 ostaviočeve ćerke).

3
 Modaliteti parentelarnog sistema
2. Parentelarno – linearni sistem: pripadnici parentele se dele na uže skupove tj. linije u
okviru kojih važi pravo predstavljanja;
Linija – zakonski naslednici koji čine najbliži ostaviočev srodnik u naslednom redu i svi
njegovi potomci;
Svaki najbliži srodnik u okviru jedne parentele jeste nosilac jedne linije.

1. sin 1;
2. ćerka;
3. sin 2;
4. unuka (ćerka
3 ostaviočevog sina 1);
1 5. unuk (sin
2
ostaviočevog sina 1)
6. unuka (ćerka
ostaviočeve ćerke);
7. unuk (sin
4 5 6 7 8 ostaviočevog sina 2);
8. unuk (sin
ostaviočevog sina 2).
 Pravo predstavljanja
1. Princip reprezentovanja – nosilac linije isključuje iz nasleđa svoje potomke
(„jedan za sve“ princip);
2. Princip nastupanja/pravo predstavljanja u užem smislu (princip „svi za
jednog“):
 Umesto srodnika (reprezentovano lice) koji ne može da nasledi ostavioca,
dolaze potomci tog srodnika (reprezentanti) koji svi zajedno nasleđuju
onoliko koliko bi taj srodnik dobio da je postao naslednik;
 Reprezentanti nasleđuju ostavioca po sopstvenom pravu (teorija
formalnog nastupanja);
 Reprezentanti ne moraju biti naslednici lica koje predstavljaju;
 Ispunjenost opštih uslova koje se traže za bilo kog naslednika ceni se
prema ostaviocu.
 Pravo predstavljanja – uslovi za primenu
1. Svojstvo reprezentovanog lica mogu imati samo ostaviočevi srodnici iz prve, druge i treće
parentele; Supružnik ostavioca ne može da bude reprezentovano lice;

2. Reprezentovano lice ne može ili neće da nasledi ostavioca;

3. Reprezentanti su potomci reprezentovanog lica.

Primer br. 1: Iza ostavioca su ostali sin, ćerka i tri unuke od ostaviočeve ranije preminule ćerke.
Ostaviočev sin ima dvojicu sinova. Svi ostaviočevi potomci u konkretnom slučaju ispunjavaju opšte
uslove koji se traže za bilo kog naslednika. Kome će u konkretnom slučaju pripasti zaostavština?

Primer br. 2: Iza ostavioca su ostali sin, ćerka i tri unuke od ostaviočeve ranije preminule ćerke.
Ostaviočev sin, koji je dao negativnu nasledničku izjavu, ima dvojicu sinova. Ostali potomci
ispunjavaju opšte uslove koji se traže za bilo kog naslednika. Kome će u konkretnom slučaju pripasti
zaostavština?
 Nasleđivanje po naslednim redovima – prvi
nasledni red
• U srpskom pravu postoji neograničen broj naslednih redova;
• Prvi nasledni red – svi ostaviočevi potomci i supružnik ostavioca;
• Drugi nasledni red – supružnik ostavioca, roditelji ostavioca i svi
potomci ostaviočevih roditelja;
• Treći nasledni red – dedovi i babe ostavioca i svi njihovi potomci;
• Četvrti nasledni red – pradedovi i prababe ostavioca.
 Prvi nasledni red
Zaostavština ostavioca se deli na jednake delove između dece ostavioca i supružnika
ostavioca;
Zakonodavac tretira supružnika kao tzv. zakonsku kćer ostavioca (filia loco), tako da on
predstavlja jednu liniju u okviru prvog naslednog reda;
Kada ostaviočevo dete ne može ili neće da nasledi dolazi do primene prava predstavljanja
(primena prava predstavljanja u prvom naslednom redu je neograničena).
 Prvi nasledni red
• Ukoliko supružnik ostavioca ne može ili neće da nasledi ne primenjuje se
pravo predstavljanja, već se zaostavština deli na jednake delove između
dece ostavioca.