Tipovi testova u nastavi geografije

Za proveravanje rezultata nastave geografije postoji nekoliko osnovnih tipova testova:

1. prisećanja i dopunjavanja (može i uz pomoć neme karte

2. alternativnih odgovora
3. višestrukog izbora
4. pripadanja

Test prisećanja

- namenjen je za proveravanje znanja iz oblasti

kognitivnog domena znanje činjenica

- to je tip testa u kome učenici treba da se prisete podatka

koji je u zadatku izostavljen i da ga dodaju na odgovarajućem mestu (Ameriku je otkrio moreplovac

po imenu_____)

Test alternativnih odgovora

- test odgovora podrazumeva princip dihotomije (gr.διχο - na dva dela + τομία -

sečenje - podeljenost celine na dva jednaka nepreklapajuća dela)

- u takvoj podeli nešto što je deo jedne polovine ne može biti nikako deo druge polovine

- u zadatku je data neka tvrdnja, a učenik treba da se opredeli da li je ona tačna

- treba da zaokruži jednu od dve alternative "da" ili "ne", odnosno "tačno" ili
"pogrešno„

- ovakav tip testa nije preporučljiv, jer ne omogućava proveru suštinskog znanja

učenici koji ne znaju gradivo mogu slučajno da zaokruže pravu alternativu pa tako nastavnik dobija
netačnu sliku učeničkog znanja

Test višestrukog izbora

- test u kome je na određeno pitanje dato više različitih odgovora, a samo je jedan potpuno
tačan, dok su ostali, u manjoj ili većoj meri, nepotpuni ili pogrešni

- zadatak je da učenik podvuče ili zaokruži tačan odgovor

- ovim tipom testa uspešno se meri ne samo znanje činjenica , što je slučaj sa prisećanjem
i dopunjavanjem, nego i učenikovo razmišljanje i analiziranje

- njime se može objektivno izmeriti rezultat učenikovog rada

Test pripadanja

- sadrži dve ili tri kolone tvrdnji

- zadatak je da učenik zapazi koji su podaci iz jedne kolone u nekoj smislenoj vezi sa podacima iz druge i
da to, na odgovarajući način, označi

- ovakav tip testa može se elastično primeniti radi utvrđivanja sposobnosti učenika da sagledaju veze i
odnose među geografskim pojavama i procesima

- tvrdnje u kolonama treba da budu kratke, jasne i precizne i nedvosmislene

Vrste testova prema postavljenom cilju:

 dijagnostički

 prognostički

 inventarni

 revizioni

 kratka pitanja

Dijagnostičkim testom

- utvrđuju se osnovne slabosti u sistemu znanja učenika

- cilj je da se one otklone i učeniku omogući da dalje napreduje

- dijagnostičkim testom se proverava znanje međusobno nezavisnih podataka. (učenik može

poznavati reljef, ali ne i hidrografiju Srbije)

Prognostički testovi

- ovim testom nastavnik nastoji da unapred predvidi uspeh učenika iz geografije

Inventarni

- ovim testovima nastavnik stiče uvid u znanja učenika na početku školske godine da bi
sagledao praznine u znanju učenika i stvorio osnovu za
savlađivanje predviđenog programa

Revizioni testovi
- se redovno proverava opšti uspeh učenika iz nekog predmeta

- pošto je realizovan deo programa, nastavnik želi da proveri stepen usvojenosti nastavne građe pa za tu
svrhu koristi revizione testove

Test kratkih pitanja

- deset do petnaest pitanja primenjuje se u toku nastave da se sagleda da li su učenici savladali

predmetnu nastavnu celinu (temu)

ovaj tip testa se ne najavljuje unapred

Petominutno ispitivanje

- u školama se sve češće, koriste i druge objektivne metode i tehnike kao, na primer, primena
neformalnih i standardizovanih testova znanja

- upitnici sa većim brojem test-pitanja, zbog objektivnih teškoća (sastavljanje, umnožavanje, kontrolu i
sprovođenja) ređe se primenjuju

- uobičajeno testiranje se izvodi nekoliko puta u toku godine, ali dosta formalno, te je motivaciona, a
donekle i merna vrednost tih ispitivanja smanjena

- u mnogim školama se zbog toga više primenjuje mikro ispitivanje zadacima objektivnog tipa,
odnosno primenjuju se neformalni testovi sa zadacima iz jedne teme

- nastavnik ispituje na nekoliko minuta pre završetka časa i u tom intervalu se uređuju
rezultati

- prednosti mikro ispitivanja nad objektivnim ispitivanjima većeg opsega su:

a) učenici su više motivisani, odnosno stavljaju u položaj psihičke pripravnosti i gotovosti za

sticanje i usvajanje novih pojmova, odnosno intenzivnije se "zateže unutrašnja opruga
svesti" učenika

b) primenom ovog ispitivanja moguće je meriti produktivnost održanog časa

c) nastavniku je omogućeno kontinuirano praćenje napretka učenika i povećava metrijska

vrednost ocene, odnosno povećava se objektivnost i pouzdanost ocene koju nastavnik
daje na kraju klasifikacionog perioda ili školske godine

d) moguće je meriti upotrebljivost i pouzdanost oblika i sredstava pripremljenih u nastavnom

radu i upoređivati časove različite organizacije i tehnološke koncepcije;

e) primenom ovog ispitivanja moguće je blagovremeno uočavati praznine u znanjima

učenika i ukazivati im individualizovanu pomoć
- tehnika primene ovih ispitivanja je jednostavna - test pitanja se obično pripremaju iz jedne
nastavne jedinice

- test pitanja se na pet do sedam minuta pre završetka časa zadaju učenicima koji odgovaraju
u svojim sveskama ili na nemim kartama

- kontrolu i sređivanje obavljaju sami učenici izmenom svezaka

- tačni odgovori prema broju postavljenih pitanja, prebrojavaju se odmah, a rezultati se

ispisuju na tabli iza rednog broja postavljenog pitanja

- nakon sređivanja, učenik sagledava sopstveni uspeh

- ako se ova ispitivanja češće primenjuju, učenici su motivisani i misaono su

aktivniji u toku rada, jer očekuju proveravanje na kraju časa

- ovim ispitivanjima učenici su obavešteni o sopstvenom i tuđem uspehu, a time je

omogućeno da više puta dožive radost uspeha, što, kako su pedagozi utvrdili, rađa
nove uspehe

- nastavnik, preko ovog ispitivanja, ostvaruje uvid u rezultate sopstvenog rada, odnosno u
produktivnost održanog časa
- pouzdaniji rezultati se dobijaju ako se ispitivanje ne obavlja zadavanjem pitanja, nego
putem napisanog upitnika sa 5-10 pitanja

- tako se mogu bolje srediti rezultati i sagledati na koja pitanja učenik jeste, a na koja
nije odgovorio

- posle toga može se ukazati individualizovana pomoć davanjem fišea sa zadacima iz gradiva
koje učenik nije, u dovoljnoj meri usvojio

- preko ovakvog ispitivanja se prati napredovanje učenika, jer u ocenskim rešetkama

ostaje materijalni trag o uspehu učenika, te je svođenje uspeha na
klasifikacionom periodu olakšano, a metrijska vrednost ocene i objektivnost
ocenjivanja povećana

ovakvo ispitivanje i kvalitativno sređivanje, omogućava nastavniku da pruži potpunije informacije

roditeljima o aktivnosti učenika na času i uspehu koji postiže i daje informaciju nastavniku
koje gradivo učenik nije dovoljno usvojio

- potpunija slika o razvoju, znanju i napredovanju učenika mogla bi se steći ako bi se

mikro ispitivanje provodilo ne samo na časovima sticanja znanja nego i nakon
završetka određene teme

- putem tih ispitivanja mogao bi se ostvariti uvid kako su učenici usvojili gradivo na samom
času, kao i koliko su, samostalnim radom kod kuće ili u školi, to gradivo utvrdili i
upotpunili

- primenom mikro ispitivanja moguće je meriti upotrebljivost i efikasnost primenjenih

nastavnih oblika i sredstava rada, te upoređivati, odnosno sagledavati i koliko je primenjeni
 oblik rada, na primer, grupni ili individualni, doprineo većoj misaonoj aktivnosti učenika, tj.
uslovio određeni učinak učenja

Prednosti testa

- test omogućava da se rezultat nastavnog procesa proveri objektivnije, potpunije i pouzdanije nego što se to
može postići usmenim i pismenim proveravanjem (pismeni zadaci, pismene vežbe)

- ispitivanje testom je ekonomično i brzo, a pregled i svođenje rezultata se obavlja lako, jednostavno i brzo