1. Kako se definie pojam globalizacije?

Trite bez granica, nadnacionalne zajednice drava, dominacija velikih (transnacionalnih) korporacija i popularna kultura koja se bre nego ikada iri unifikovanim postindustrijskim svetom, uproeno reeno simbolizuju fenomen globalizacije !lobalizacija je transformisala osnovne obrasce na kojima se temelji svetski privredni sistem, nameui novu filozofiju poslovanja na mikro, nacionalnom, regionalnom i me"unarodnom planu 2. Kada su nastale prve globalistike ideje? #deje globalizma zaete su u vremenima kada su se kod pojedinih naroda i njihovih vladara pojavile tenje da iza"u iz svojih lokalnih sredina i posegnu za teritorijama i prirodnim bogatstvima, pre svega susednih, a potom i drugih naroda u njihovom uem i irem okruenju $azvoj proizvodnih snaga i sredstava za komunikacije stvorio je uslove da, u periodu, od kraja %& veka do kraja %' veka, razni istraivai planetarnih prostora krenu u pohode, traei i otkrivajui nove, do tada irem svetu nepoznate teritorije zemalja i kontinenata 3. Da li globalizacija ima i pozitivne i negativne posledice? !eneralno gledajui, globalizacija je proces koji sa sobom nosi mnogobrojne pozitivne, ali i znaajne negativne posledice, koje pored nerazvijenih, izazivaju znatan otpor i u nekim razvijenim zemljama (e"utim, injenica je da ovaj proces ne podrazumeva prethodnu saglasnost zemalja i privrednih subjekata, da je neumoljiv i nezaustavljiv i ostavlja na margini sve one koji mu se protive i opiru ) posebno delikatnoj situaciji su nerazvijene zemlje, koje su pred izborom da i dalje ostanu izvan me"unarodnog trita * bez razvojne perspektive, ili da se ne opiru globalizaciji i svoju sudbinu prepuste me"unarodnim centrima ekonomske moi, to moe doneti ekonomske prednosti, ali i dovesti do gubitka njihove samostalnosti #zbor nije lak, a rezultat je u startu neizvestan, jer je odabrani put u jednom smeru, tj bez povratka, jer jednom ukljuene u proces globalizacije zemlje teko mogu da iza"u bez velikih lomova i potresa +ok su trita bogatih zemalja nepristupana siromanim zemljama, ((, i -vetska banka vre pritisak na ove druge da otvaraju svoja trita vratolomnom brzinom, esto sa

razarajuim posledicama po siromane zajednice ) me"uvremenu, mone multinacionalne kompanije imaju odreene ruke u sprovo"enju investiranja i politike zapoljavanja, to doprinosi siromatvu i nesigurnosti . Kakva su iskustva zemalja u razvoju? #skustvo zemalja u razvoju razotkriva jaz izme"u velikih potencijalnih blagodeti trgovine sa jedne strane, i razoaravajuih rezultata rastue integracije koji se ostvaruju preko trgovine, sa druge strane .ajnovijim debatama o trgovini dominiraju ritualne razmene miljenja izme"u dva tabora/ globofila i globofoba !lobofili dokazuju da trgovina ve postie to da globalizacija deluje u korist siromanih .jihov koncept za budunost glasi/ jo vie istog0 !lobofobi dokazuju da je trgovina po samoj svojoj sutini loa za siromane i da uee u trgovini neizbeno vodi do jo vee bede i nejednakosti 1rirodni zakljuak izveden iz ovog naina razmiljanja je/ to manje trgovine * to bolje0 !. Kakva je uloga "vropske unije u procesu globalizacije? 2vropska unija je me"uvladina i nadnacionalna zajednica 3' evropskih zemalja lanica 4snovana je pod tim imenom %553 godine po )govoru o 2vropskoj uniji (-porazum iz (astrihta) (e"utim, mnogi aspekti )nije postojali su i pre toga, kroz razliite vrste odnosa koji su joj prethodili, poevi od %56% godine, kada su 7elgija, ,rancuska, #talija, 8uksemburg, 9olandija i :apadna .emaka potpisale 1ariski ugovor kojim je formirana 2vropska zajednica za ugalj i elik ;ktivnosti 2vropske unije pokrivaju sve oblasti javne politike, od zdravstva i ekonomske politike, pa do spoljnih poslova i odbrane, ali se raspon njenih nadlenosti znatno razlikuje od oblasti do oblasti ) zavisnosti od toga 2vropska unija moe da lii na/ ,ederaciju (u monetarnim pitanjima, poljoprivredi, trgovini i zatiti ivotne sredine)< =onfederaciju (u socijalnoj i ekonomskoj politici, zatiti potroaa, unutranjim poslovima)< (e"unarodnu organizaciju (u spoljnim poslovima) .ajvanije institucije 2) su/ -avet 2vropske unije, 2vropska komisija, 2vropski parlament i 2vropski sud pravde

+rave lanice su na )niju prenele znatan deo svog suvereniteta #pak, u pravnom smislu, drave lanice ostaju gospodari sporazuma, to znai da )nija nema mo da prenese dodatne nadlenosti sa drava lanica na sebe, bez njihovog pristanka tj bez daljeg zakljuivanja me"unarodnih sporazuma Tako"e, u nekom oblastima su drave lanice ustupile manje svog suvereniteta, posebno u kljunim oblastima od nacionalnog interesa kao to su spoljni poslovi ili odbrana (oe se zakljuiti da sadanji i budui status 2vropske unije ostaje predmet politikih kontroverzi, sa znatno razliitim vi"enjima unutar samih zemalja lanica, kao i izme"u njih 4va jedinstvena struktura pokazuje da je 2vropsku uniju najbolje posmatrati kao svojevrstan entitet #. Kako je dolo do formiranja zajednikog tr$ita "vropske unije? 1oetkom osamdesetih godina 3> veka, 2vropska zajednica je jo uvek bila daleko od toga da postane zajedniko trite $azlozi su bili sledei/ !ranine formalnosti su izazivale kanjenje i uveanje trokova prevoza robe iz jedne drave lanice u drugu< ?o nije bilo mogue da mnogi dravljani 2vropske zajednice obavljaju svoje profesionalne obaveze u drugoj dravi lanici, uprkos odredbama $imskog ugovora u vezi sa slobodom kretanja< )slune delatnosti, kao to su osiguranje, nisu mogle da funkcioniu na nivou :ajednice< )govori za dravne nabavke u svakoj dravi lanici bili su rezervisani za nacionalne proizvo"ae, umesto da budu predmet javne ponude ) 2vropskom parlamentu je izraunato da takva ogranienja kotaju svakog radnika u :ajednici jednu nedeljnu platu svake godine, pa je =omisiji naloeno da pripremi detaljan program sa preciznim kalendarom za jedinstveno trite do %553 godine ) rekordno kratkom roku od sedam nedelja, =omisija je sainila 7elu knjigu sa popisom potrebnih mera i akcija i dinamikom njihovog usvajanja 4vaj dokument je sadrao tridesetak akcija koje je trebalo preduzeti da bi se ostvarilo ?edinstveno trite 4ne su podeljene u tri kategorije/ % )klanjanje fizikih barijera< 3 )klanjanje tehnikih barijera< @ )klanjanje fiskalnih barijera Fizike barijere. 7ela knjiga imala je za cilj potpuno ukidanje, a ne samo ublaavanje graninih kontrola do %553 godine To su navedene mere

koje bi ublaile i uprostile postojee kontrole * poevi od uvo"enja tzv ?edinstvenog administrativnog dokumenta %5AA godine, koji zamenjuje do '> formulara koji su bili potrebni vozaima kamiona koji prelaze unutranje granice 2:, to je pripremilo teren za potpuno uklanjanje svih restrikcija na robu i putnike do kraja tog perioda Tehnike barijere +rugi ideo 7ele knjige imao je za cilj uklanjanje barijera koje stvaraju nacionalni propisi i standardi =omisija je predloila da se njen ambiciozni program uskla"ivanja nacionalnih standarda za hiljade razliitih proizvodnih procesa, zameni sistemom me"usobnog priznavanja me"unarodnih standarda, dok se ne usvoje evropski standardi Fiskalne barijere Trei deo 7ele knjige se uglavnom bavio usaglaavanje poreza na dodatu vrednost i akciznih stopa irom :ajednice =omisija nije smatrala da je za unutranje trite neophodna potpuna harmonizacija, ve da stope mogu varirati BCD 3,6E u odnosu na bilo koju izabranu ciljnu stopu ili normu Filjevi 7ele knjige su zvanino potvr"eni i ozakonjeni u ?edinstvenom evropskom aktu, koji je donesen %5A' godine i koji u pravnom smislu predstavlja reviziju i dopunu 4snivakog ugovora iz %56' godine .jegovim stupanjem na snagu prvobitni ekonomski cilj 2vropske ekonomske zajednice, oznaen u 4snivakom ugovoru kao stvaranje zajednikog trita, dopunjen je novim ciljem, koji je utvr"en kao jedinstveno unutranje trite, koje je odre"eno kao Gpodruje bez unutranjih granica, na kome su obezbe"eni slobodno kretanje lica i promet robe, usluga i kapitalaH $azvoj zajednikog trita nije se mogao posmatrati izolovano, niti kao krajnji cilj, nezavisno od ostalih ciljeva :ajednice ) ekonomskom smislu, trebalo je stvoriti neophodne uslove i trasirati put za ekonomsku i monetarnu uniju ) politkom smislu, uspostavljanje unutranjeg trita je trebalo da podstakne dalje zbliavanje ne samo drava, ve i njihovih naroda i stvaranje politke unije ) pravnom smislu, uspostavljanje i funkcionisanje unutranjeg trita nuno je podrazumevalo u poetku uskla"ivanje, a kasnije i ujednaavanje pravnih propisa drava lanica, najpre u onim oblastima koje su neposredno obuhvaene sa etiri osnovne slobode i pravom konkurencije, a kasnije i drugim oblastima, to bi trebalo da dovede do stvaranja sveobuhvatnijeg i koherentnijeg sistema zajednikog prava

%. Kakav je uticaj "vropske unije na zemlje u tranziciji? 2vropska unija je najvei trgovinski blok na svetu 4d najranijih dana ona se opredelila za uklanjanje trgovinskih barijera izme"u svojih lanica, u cilju ekonomskog prosperiteta i nacionalne i individualne dobrobiti 4na je te iste principe zastupala i na svetskoj pozornici -tav zvaninih organa )nije je da multilateralna liberalizacija trgovine moe da ima veoma velike koristi za svetsku privredu, i da bi njen znaajni deo trebalo da bude usmeren na zemlje u razvoju -matra se da ekonomski rast ostvaren kroz liberalizaciju trgovine predstavlja najvaniji inilac poboljanja socijalnih uslova irom sveta i doprinosi odrivom razvoju -lobodna trgovina moe da znai vee mogunosti za poslovanje, efikasniju raspodelu sredstava i vee bogatstvo +alje smanjenje carina omoguie trgovinskim preduzeima da bolje iskoriste izvozne potencijale, jer e tokovi trgovine sve vie podsticati kvalitet, a potroai bi trebalo da imaju koristi od ireg izbora i niih cena zbog poveane konkurancije =raj osamdesetih godina prolog veka doneo je burne promene u svetu $uenjem 7erlinskog zida granice izme"u #stoka i :apada polako su poele da se briu #stone zemlje su poele promenu svog drutvenog i ekonomskog sistema, u pravcu uspostavljanja trine ekonomije i demokratije zapadnog tipa, kao osnove svog budueg ure"enja 4vaj proces je oznaen kao tranzicija drutveno * ekonomskog sistema $eforme privreda su, nakon protekle jedne i po decenije, dovele do znaajnih rezultata #pak, one se nisu odvijale svuda istim tempom i na isti nain To je u krajnjoj liniji, uz injenicu da se poetno stanje pre zapoinjanja reformi razlikovalo od zemlje do zemlje, dovelo do znaajne heterogenosti me"u zemljama koje spadaju u kategoriju tranzicionih privreda ) tom smislu, razlikuju se dve grupacije ) prvoj grupi su bile zemlje koje su se % maja 3>>& godine prikljuile 2vropskoj uniji (1oljska, Ieka, -lovaka, -lovenija, (a"arska, 2stonija, 8etonija i 8itvanija) 4ne su, zahvaljujui ubrzanim reformama i vo"enju pragmatine politike ostvarile impresivne rezultate u transformaciji privrede, i na kraju tog procesa stupile u punopravno lanstvo 2vropske unije +rugoj grupi pripadaju zemlje koje su imale usporenije reforme i koje su se esto suoavale sa pojavama koje su razarale njihove privrede i drutva (ratna dejstva, ekonomske krize) i koje su u znatnom zaostatku u odnosu na prethodno navedenu grupaciju

&. Kakva je pozicija 'epublike (rbije? 1ozicija -rbije je takva da se nalazi u ovoj drugoj grupaciji, a da se ak i u toj grupaciji po nekim karakteristikama nalazi pri dnu tabele :ato je iskustvo zemalja koje su prole kroz tranzicioni period, i koje su uspeno zavrile tranzicionu kolu od izuzetnog znaaja za dalji razvoj zemlje, jer neposredno odslikava promene koje e neminovno da se dogode na putu ka 2vropskoj uniji =orenite promene u zemljama u tranziciji se najbolje ogledaju na polju trgovine -tanje pre tranzicije je karakterisano izrazito niskim stepenom razvoja trgovine koja je uglavnom bila pod dravnom kontrolom, dok su u ruralnim predelima tu funkciju obavljale kooperative Tranzicija u zemljama zapadnog 7alkana predstavlja istovremeno i politiki ekonomski i proces ?edan od najvanijih politikih aspekata predstavlja integraciju zemalja ovog regiona u 2vropsku uniju -a druge strane, ekonomski proces integracije podrazumeva transformaciju njihovih privreda .jihov proces pridruivanja 2vropskoj uniji podrazumeva sledee sekvance/ 2konomsku stabilizaciju< )spostavljanje svojinskih prava i strukturne reforme koje su neophodne za nesmetano funkcionisanje trita ) ovom smislu tranziciju treba posmatrati kao radikalni raskid sa prolou ). Koje su institucionalne promene prouzrokovane proirenjem "vropske unije? Iesto se pominje da su nove lanice 2vropske unije ve u znaajnoj meri bile integrisane u zapadnu 2vropu 4d poetka 5>Dih godina 3> veka, na snazi je bilo nekoliko sporazuma koji su doveli do jaanja ekonomske saradnje izme"u pridruenih lanica, pre njihovog stupanja na lanstvo, i lanica 2)D%6 #pak, bez obzira na to, njihovim pridruivanjem dolo je do institucionalnih promena koje su bitno promenile ekonomsko okruenje +a bi se ocenile ekonomske posledice irenja 2vropske unije na istok, vano je da se razmotre sledea podruja/ Carinska unija 1ridruene zemlje su postale lanice carinske unije 2) )kinute su sve carine izme"u starih i novih lanica (e"utim, one su bile ukinute razliitim sporazumima i pre pristupanja, osim za poljoprivredne i ostale osetljive proizvode -poljna carina 2) sada se

primenjuje na uvoz novih lanica iz treih zemalja, a nove lanice su prenele svoje nadlenosti prema treim zemljama na 2) Unutranje trite )nutranje trite je proireno na nove lanice To znai da e etiri principa slobode delovati na tritu proirene 2), odnosno da e postojati sloboda kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala 1ravilima unutranjeg trita otklanjaju se prepreke slobodnoj trgovini i me"ugraninom kretanju kapitala i radne snage, tako da su gra"ani u mogunosti da se nasele u bilo kojoj zemlji proirene 2) (e"utim, tokom nekoliko narednih godina postojae znaajni izuzeci )koliko nove lanice ne mogu da garantuju zatitu novih granica 2) sa treim zemljama saglasno engenskom standardu, usledie kontrola lica prilikom prelaska granice izme"u starih i novih lanica 1ored toga, stare lanice mogu da spree useljavanje iz novih lanica u narednih nekoliko godina .a drugoj strani, kupovina poljoprivrednog zemljita i uma u nekim od novih lanica, od strane stanovnika drugih zemalja, bie ograniena neko vreme Acqis communautaire (skup pravnih normi i opte prihvaenih principa koji reguliu odnose u zajednici) se mora u potpunosti primenjivati * uz manje izuzetke tokom ogranienog perioda * u novim lanicama ;cJis sadri sve regulative koje su primenjivane u 2) od njenog osnivanja .jegova primena se smatra preduslovom za funkcionisanje unutranjeg trita Filj ovih regulativa je obezbe"ivanje jednakih ekonomskih uslova sa sve ekonomske subjekte u celoj 2) udet !U. .ove lanice su ukljuene u budetski sistem 2) .a jednoj strani, svaka od njih e morati da uplauje u budet odre"en iznos sredstava .a drugoj strani, one e primati finansijska sredstva iz zajednikog bueta (e"utim, poto su siromane i poto je poljoprivreda u njima znaajnije zastupljena nego u starim lanicama, pridruene zemlje e povui znaajan iznos sredstava iz budeta 2) =ao rezultat, nove lanice e biti neto korisnici, a proirenje e dovesti do stvaranja direktnih budetskih trokova za stare lanice "dlui#anje .ove lanice su ukljuene u institucije koje su znaajne za odluivanje unutar 2), odnosno u 2vropski savet i 2vropski parlament 7roj mesta u 2vropskom parlamentu i glasova u 2vropskom savetu za svaku zemlju, kao i procedura glasanja prilikom donoenja odluka pomou kvalifikovane veine, lei u osnovi -porazuma iz .ice, koji je potpisan u decembru 3>>> godine !#ropska monetarna unija $!%U& 1roirenje 2vropske unije ne znai direktno ukljuivanje novih zemalja u 2() 1ridruene zemlje moraju proi kroz razliite faze, kao to su i sadanje lanice evro zone morale da uine

1*. Kako se definie zapadni +alkan? :apadni 7alkan ini est zemalja To su/ -rbija, Frna !ora, 9rvatska, 7osna i 9ercegovina, 7?$ (akedonija i ;lbanija, a proces pridruivanja )niji je jasan cilj kome sve one tee ) vezi sa tim ciljem postavlja se pitanje/ +a li je mogue podsticati reforme koje su neophodne u veoj ili manjoj meri svim ovim zemljama ako istovremeno nema ubedljive perspektive za lanstvoK 4ni koji su unutar 2) pobornici njenog daljeg proirenja, perspektivu lanstva zemalja zapadnog 7alkana vide kao sutinsko sredstvo da se postignu bezbednost, stabilnost i ekonomski napredak na evropskom kontinentu 4snovne karakteristike trgovinske politike zemalja zapadnog 7alkana u periodu pre tranzicije bile su vezane za etatizaciju trgovine i centralnoD plansko snabdevanje stanovnitva 4vakvo opredeljenje je bilo vezano za opte trendove u drutvu, poto sline tendencije nisu zaobile ni druge sektore +ravno vlasnitvo proizvelo je monopole u svim sferama i dovelo je do razliitih oblika protekcionizma To je bila politika guenja konkurencije, odnosno stvaranja monopola, posebno u spoljnoj trgovini ;ktuelne promene u zemljama ovog regiona sprovode se sa ciljem produbljivanja me"usobnih odnosa koji e se odvijati na osnovama trine privrede i unapre"enja trgovinske saradnje me"u njima -provo"enje reformi ima za cilj pripremanje za postepeno, to bezbolnije prihvatanje veeg stepena liberalizacije, odnosno za pridruivanje 2vropskoj uniji koja se zasniva na slobodnom kretanju ljudi, robe, usluga i kapitala ;ktivnim unapre"enjem regionalne saradnje na koju obavezuju potpisani -porazumi o stabilizaciji i pridruivanju, treba da se pokae spremnost za prihvatanje intenzivnije trine utakmice, do koje se neminovno dolazi procesom liberalizacije 11. Kakav je odnos "vropske unije prema regionu zapadnog +alkana? :apadni 7alkan je region sa stratekom lokacijom na prelazu izme"u 2vrope i ;zije, sa znaajnim ekonomskim potencijalima i prirodnim resursima (e"utim, dominantna karakteristika ovog regiona su, u bliskoj prolosti, bili veoma slabi tokovi me"usobne trgovine koji su prouzrokovani politikim neslaganjima i ratnim dejstvima na prostoru bive -,$? To je prouzrokovalo jo slabije vidove drugih ekonomskih veza, imajui u vidu da je spoljna trgovina prethodnica i osnova razvijenijih oblika me"unarodne ekonomske saradnje

)napre"enje odnosa izme"u drava ovog regiona i 2) uslovljeno je ispunjavanjem odgovarajuih uslova koji su definisani u zakljucima sa -amita u =openhagenu %55@ godine, a oni se pored ostalog (razvoj demokratije, vladavina prava, zatita ljudskih i manjinskih prava) odnose i na ekonomsku transformaciju, a njihovo ispunjenje predstavlja preduslov za pristupanje 2vropskoj uniji =riterijumi iz =openhagena utvr"uju da zemlja kandidat za pridruivanje 2vropskoj uniji mora postii/ -tabilnost institucija kojima se garantuje demokratija, vladavina prava, potovanje ljudskih prava i prava manjina< ,unkcionalnu, efikasnu i kompetitivnu trinu privredu koja je u stanju da izdri pritisak na jedinstvenom tritu 2)< -posobnost preuzimanja obaveza punopravnog lanstva, ukljuujui i sprovo"enje ciljeva politike, ekonomske i monetarne unije .akon ovih optih uslova, definisani su i dodatni uslovi koje drave kandidati moraju da ispune pre primanja u punopravno lanstvo 4ni se mogu generalno grupisati u tri oblasti, politiku, ekonomsku i pravnu, mada se me"usobno prepliu i utiu jedni na druge #zvetaj o ispunjavanju uslova, 2vropskom savetu daje 2vropska komisija Filj 2vropske unije je da se 7alkan transformie na taj nain to bi se u regionu uveli principi na kojima se zasniva evropski projekat * vladavina prava, trina privreda, slobodna trgovina i ekonomska i politika saradnja 4vo je dugoroni projekat, koji svim zemljama u regionu nudi mogunost da se ukljue u 2vropsku uniju, insistirajui istovremeno da se prethodno uspostavi tesnija regionalna saradnja 7alkan mora opet da postane mesto integracije i saradnje, umesto rasparavanja i sukoba -tabilizovanje 7alkana putem jedne regionalne strategije je samo prvi korak ka njihovom pridruivanju i integraciji u 2vropsku uniju Leliki izazov, zajedniki svim zemljama regiona, ostaje izgradnja jakih drava koje potpuno funkcioniu i koje su u stanju da omogue efikasnu regionalnu saradnju i unaprede odnose sa )nijom #spunjenje ovog cilja zavisi pre svega od politike volje i sposobnosti samih zemalja, kao i njihove spremnosti da se ujednae sa evropskim vrednostima i standardima 12. ,ta predstavlja -roces stabilizacije i pridru$ivanja? +anas u 2vropskoj uniji vlada novi tip odnosa koji je nastao posle proirenja 3>>& godine, i za razliku od ranijih vremena kada je u )niji bila manjina evropskih drava, sada ih je veina )nija vie nije ekskluzivni,

nego sveevropski klub 7iti lan )nije nije stvar uslova koje mogu ispuniti samo neke zemlje, ve instanca preko koje se verifikuje da li je neka zemlja u stanju da ispuni uslove demokratije, vladavine prava i trine privrede $eenja za probleme modernih drutava se trae u oblicima trine demokratije u okviru vladavine prava -talno irenje )nije potvr"uje da je to opredeljenje skoro svih evropskih drava #ako su zemlje zapadnog 7alkana faktiki okruene 2vropskom unijom, one trenutno nisu tako blizu punopravnom lanstvu ) svetlu novonastalih okolnosti ulazak zamalja zapadnog 7alkana u 2vropsku uniju bie tei i sporiji nego to bi inae bio -ledei razlozi potvr"uju navedeno/ -ve zemlje zapadnog 7alkana su direktno ili indirektno bile pogo"ene ratnim sukobima, to je ostavilo znaajne politike, ekonomske, drutvene, etnike i druge posledice< )jedinjene nacije, -;+, 2) i druge organizacije i zemlje su posle okonanja ratova na ovom prostoru pokrenule programe obnove, ali oni nisu dali dobre rezultate kao to se oekivalo 1omou ovih programa su konsolidovane javne finansije i poveana je makroekonomska stabilnost, obnovljeni su mnogi stambeni objekti, fabrike, istorijski spomenici #pak, oni nisu mogli da obnove pokidane privredne veze, da pokrenu profitabilne poslove, ili da utiu na privlaenje stranih direktnih investicija< ) zemljama zapadnog 7alkana, postkomunistike reforme su bile bile blage i nekonzistentne, to je usporavalo pribliavanje 2vropskoj uniji, a znatna strana pomo je dodatno smanjivala ionako malu spremnost za sprovo"enje reformi 1roces stabilizacije i pridruivanja, kao strategiju prema zapadnom 7alkanu, 2vropska unija je usvojila %555 godine .jime je svakoj od zemalja regiona ponu"ena evropska perspektiva, koja direktno zavisi od brzine i stepena ispunjavanja odre"enih uslova 1regovore o -tabilizaciji i pridruivanju su prve poele i zavrile (akedonija i 9rvatska (akedonija je -porazum potpisala u aprilu 3>>% godine, a u decembru 3>>6 potvr"ena joj je kandidatura za lanstvo 9rvatska je -porazum potpisala u oktobru 3>>% godine, u leto 3>>& potvr"ena joj je kandidatura za lanstvo, a u oktobru 3>>6 godine, posle estomesenog odlaganja zbog nedovoljne saradnje sa Tribunalom u 9agu, poela je i pregovore o punopravnom lanstvu u 2) ;lbanija je pregovore poela u januaru 3>>@ godine, sporazum je parafiran u februaru, a potpisan je u junu iste godine 4d vlade u Tirani se

zahteva da sprovede izborne, pravne i ekonomske reforme, a pre svega da se obrauna sa korupcijom i organizovanim kriminalom ako eli da nepreduje u procesu pridruivanja 2) -rbija i Frna !ora su pregovore o stabilizaciji i pridruivanju zapoele zajedno, u okviru +ravne zajednice -F!, %> oktobra 3>>6 godine, ali su oni suspendovani zbog nedovoljne saradnje sa 9akim tribunalom 1regovori sa Frnom !orom su nastavljeni 3M septembra 3>>M godine, nakon njenog osamostaljenja -porazum je parafiran %6 marta 3>>' godine, a potpisan je %6 oktobra 3>>' godine 1arafiranje sporazuma sa 2) prethodi potpisivanju --1, a oznaava da su pregovori o sporazumu zvanino zavreni, odn da su pregovarai postigli saglasnost oko tog dokumenta .akon toga u 2) sledi tzv interna procedura u kojoj se --1 prevodi na jezike svih zemalja lanica 2), kako bi on bio pravnoDtehniki isti na svakom od ovih jezika ) tom postupku, drave lanice 2) imaju pravo da iskau svoje eventualne rezerve na dogovoreni tekst u pregovorima, pa taj posao zahteva, obino, nekoliko meseci +ok je za parafiranje potrebna samo saglasnost 2vropske komisije, za konano potpisivanje teksta sporazuma, neophodna je saglasnost svih drava lanica 2) Tekst --1Da mora da bude prihvaen i od strane 2vropskog parlamenta (procedura pristanka) kako bi bio spreman za potpisivanje 2vropska komisija i delegacija Llade -rbije su %@ juna 3>>' godine u 7riselu nastavile prekinute pregovore o stabilizaciji i pridruivanju, i tada je odrana i prva zvanina runda pregovora #zvreno je i uskla"ivanje novog teksta -porazuma o stabilizaciji i pridruivanju u koji su ukljuene izmene prouzrokovane odvajanjem Frne !ore 1regovori su zakljueni %> septembra 3>>' godine u 7riselu, zavretkom pete tehnike runde pregovora izme"u -rbije i 2) #ste godine, ' decembra parafiran je --1 .arodna skuptina $epublike -rbije je 5 septembra 3>>A godine ratifikovala --1 i 1relazni trgovinski sporazum --1 i 1relazni sporazum su potpisani 35 aprila 3>>A godine u 7riselu 4d % januara 3>>5 godine -rbija je poela jednostrano da primenjuje prelazni trgovinski sporazum, dok se ratifikacija --1Da u dravama lanicama 2) oekuje tokom tekue godine ) 1roces stabilizacije i pridruivanja poslednja je krenula 7osna i 9ercegovina, 36 novembra 3>>6 godine, a tehniki deo pregovora je zavren krajem 3>>M godine -porazum je parafiran %& decembra 3>>', a potpisan je %M juna 3>>A godine +rava potpisnica -porazumom dobija podrku i pravo na pomo 2), ali on stupa na snagu tek poto ga ratifikuje svaka od zemalja lanica 2)

.aredna faza u pribliavanju 2) podrazumeva podnoenje kandidature za lanstvo, a to se obino doga"a u toku sprovo"enja --1Da -porazumi o stabilizaciji i pridruivanju su me"unarodni ugovori, ijim e potpisivanjem drave potencijalni kandidati dobiti status drave pridruene 2vropskoj uniji .jegovim potpisivanjem odnos izme"u zemlje potpisnice i 2) postaje dvostrano obavezujui, sa tano utvr"enim obavezama i jedne i druge strane .jime se, u zavisnosti od razvoja drutva i napretka u reformama, potvr"uje mogunost pristupanja odre"ene zemlje 2vropskoj uniji, i definiu se me"usobna prava i obaveze do momenta stupanja konkretne zemlje u lanstvo 2) 4ni su po svemu slini !#ropskim sporazumuma, osim to sadre odredbe o politikom dijalogu i regionalnoj saradnji --1 podrazumeva postepeno usvajanje zakonodavstva 2) u mnogobrojnim oblastima 1olitiki dijalog je ubaen u --1 zato to se smatra da zemlje zapadnog 7alkana jo uvek nisu politiki stabilizovane i dobro ura"ene, pa su potrebni stalan nadzor i pritisak 2) da bi se odre"ena pitanja reila na prihvatljiv nain $egionalna saradnja je predstavljala problem za zemlje zapadnog 7alkana, zbog navedenih sukoba i ratova 2vropska unija zahteva da se pre potpisivanja --1Da uine koraci ka normalizaciji politikih odnosa i liberalizaciji trgovine -matra se da bilo koja zemlja zapadnog 7alkana ne moe da ima dobre odnose i pojaanu saradnju sa 2), ako nema dobru saradnju sa susedima )nija koristi privlanost saradnje i pomo koju prua kao sredstvo da pritisne zemlje zapadnog 7alkana da unapre"uju me"usobne odnose $egionalnim sporazumima se trai uspostavljanje politikog dijaloga me"u balkanskim zemljama, uspostavljanje zone slobodne trgovine u skladu sa odredbama -T4, uzajamni ustupci vezani za kretanje radne snage, liberalizacija plaanja i pruanja socijalnih usluga, kao i saradnja u pitanjima pravde i unutranjih poslova ) toku sprovo"enja procesa stabilizacije i pridruivanja potrebno je da se skrene panja na tri komponente koje su bitne za njegovo uspeno okonavanje i pridruivanje 2vropskoj uniji To su/ '(rego#aranje +obro pripremljeni pregovori koji bi trebalo da ukljuuju sve relevantne faktore drutva ')e*ormski procesi. :a najosetljiviju i najvaniju oblast potreban je ljudski potencijal, odnosno administrativni kapacitet za izvravanje obaveza iz -porazuma o stabilizaciji i pridruivanju '+omunikacije .eophodna je dobro koncipirana, stalna i sveobuhvatna komunikaciona strategija koja e javnom mnjenju omoguiti dobijanje

adekvatnih informacija, kako bi se predupredio otpor u drutvu prema ideji evropskih integracija 13. Kakav su zaokret u trgovinskoj politici prema "vropskoj uniji napravile zemlje zapadnog +alkana? 4d %5&6 godine, pa do pada 7erlinskog zida, 7alkan je, ako izuzmemo grki gra"anski rat %5&5 godine, bio stabilan * bez sukoba i nemira (e"utim, %55% godine izbila je jugoslovenska kriza, poeli su ratni sukobi, tenzije su jaale, a sve je to neminovno imalo uticaj na me"udravne ekonomske i politike odnose izme"u balkanskih zemalja ) periodu posle +rugog svetskog rata zemlje 7alkana su bile podeljene u tri sistema/ D$umunija, 7ugarska i ;lbanija su se razvijale u okviru socijalistikog ekonomskog sistema< D!rka i Turska su pripadale pripadale kapitalistikom sistemu< D-,$? je bila nesvrstana 4vakav razvoj pod razliitim drutvenoDekonomskim sistemima, ostavio je i razliite posledice na zemlje ovog regiona 1ojam Gjugoistona 2vropaH je uveden kako bi se izbegle negativne konotacije koje su se vezivale za balkansko poluostrvo, i on je u geopolitikom smislu obuhvatao i 7ugarsku i $umuniju .jihovim ulaskom u 2vropsku uniju pojam Gjugoistona 2vropaH je suen, tako da je u politikoDekonomsku terminologiju uveden pojam Gzapadni 7alkanH koji se iskljuivo odnosi na est napred pomenutih zemalja .ajvei izazov za zemlje zapadnog 7alkana je budue lanstvo i integracija sa 2vropskom unijom To podrazumeva da e ove zemlje morati da usklade svoje politike i institucije kao i da sprovedu socijalna i ekonomska prilago"avanja koja e obuhvatiti i trgovinu, pri emu je vrlo bitno imati poverenje u sam proces tranzicije, kao i poverenje u dravne institucije -ama odluka da se odustane od komunistikog ili socijalistikog obrasca razvoja, sa sobom je povlaila drastine promene u svim sferama politike (ada su neke zemlje pad komunizma gledale kao put svog Gpovratka u 2vropuH, verujui da e im se ubrzo obezbediti lanstvo u 2), otrina tekue realne situacije brzo je savladala takvu euforiju 2vropska unija nije bila raspoloena da ih brzo primi u svoje lanstvo, ali je odmah dala podrku tranzicionim procesima i pomogla u pripremi zemalja za njihov eventualni prijem

4no to je sigurno transformisano u zemljama zapadnog 7alkana u odnosu na predtranzicioni period su principi trgovinske politike ) tom smislu moe se rei da se nova trgovinska politika zasniva na sledeim principima/ 4tvaranje privrede, a posebno otvaranje privrede za strane ulagae, je znaajno uticalo na razvoj svih sektora privrede, a posebno trgovine 4tvorena privreda je dovela do poveane konkurencije, koja je zatim dovela i do breg razvoja celog trgovinskog sektora 1okazalo se da su strani trgovinski lanci bili glavni nosioci inovacija u trgovini i da su oni predstavljali znaajan podsticaj za prestrukturisanje domae trgovine Tako"e, ne treba zaboraviti i da je samo otvaranje prema svetu imalo znaajan uticaj na trgovinu, jer je dovelo do veeg izbora roba i time vee mogunosti da se zadovolje potrebe potroaa< )kidanje dravnog monopola je za posledicu imalo ubrzan razvoj privatnog sektora privrede =onkurencija u okviru privatnog sektora je omoguila i bolje zadovoljenje potreba potroaa 1aralelno sa ukidanjem monopola dravne privrede ila je i politika privatizacije, koja je dovela i do relativno brze promene vlasnitva, poto je trgovinu, po pravilu bilo lake privatizovati nego neka velika proizvodna preduzea iji je viak zaposlenih predstavljao znaajni socijalni problem< +eregulacija je dovela do demontae centralnoDplanskog mehanizma i do uvo"enja trita kao instrumenta za uskla"ivanje privrednih aktivnosti (e"utim, pokazalo se da je izgradnja regulative mukotrpan i dugotrajan posao, znaajno tei nego sputanje centara odluivanja sa nivoa drave, na nivo preduzea 1 . Koji je osnovni preduslov za uspe. trgovinske politike? 4snovni preduslov za uspeh trgovinske politike je reformisanje politike, administrativne i institucionalne infrastrukture u svakoj zemlji Tamo gde je ova infrastruktura nerazvijena, jedina efikasna trgovinska politika e biti ona koja podrazumeva relativnu otpornost na politike manipulacije $azvijenost regulative trgovinske politike varira od zemlje do zemlje #pak, opta je ocena da su zemlje u tranziciji zapadnog 7alkana manje restriktivne po veini pitanja u odnosu na razvijene zemlje 2vrope 1osredni dokaz za to je brzi ulazak stranih trgovaca na trite, koji je dobrim delom izazvan oekivanom brzom transformacijom okruenja u ovim zemljama, u pravcu onog koji ve postoji u 2vropskoj uniji

Treba naglasiti da u ovim zemljama postoje znaajni razlozi koji ograniavaju i oteavaju razvoj regulative, me"u kojima se istiu/ .edovoljno iskustvo u reavanju problema trine privrede * zemlje u tranziciji zapadnog 7alkana se po prvi put susreu sa pojedinim problemima #ako su to problemi sa kojima su se, u najveoj meri susretale pojedine razvijene zemlje, to ne moe da u potpunosti nadomesti nedostatak sopstvenog iskustva Tako"e, ne postoji svest da je takva regulativa neophodna, to umanjuje motivaciju za donoenjem neophodnih pravila< Iesto postoje i interesne sfere koje pokuavaju da spree da se takva regulativa donese :bog toga, kao i zbog nedovoljnog iskustva, deava se da se sa donoenjem regulative otpone tek kada problemi postanu toliko veliki, da se njihovo reavanje vie nikako ne moe odloiti< +ravni budet teko pokriva neke urgentne potrebe 7udet je po pravilu uvek GnategnutH, a velika socijalna davanja se u ovom periodu ne mogu izbei 1rihodna strana budeta pati od pada ekonomske aktivnosti koja je vezana za poetak tranzicionih procesa, kao i za okove koje su doivele pojedine zemlje (ratovi, hiperinflacija, lomovi finansijskog i privrednog sistema), i oteanog prikupljanja poreza i formiranja posebnog sektora sive ekonomije ) ovakvim uslovima u budet je teko uvoditi bilo kakve dodatne izdatke, a donoenje regulative podrazumeva i trokove< .astojanje da se privuku strani investitori predstavlja imperativ za tranzicione ekonomije zapadnog 7alkana -trani investitori u zemlju unose kapital koji je mnogo potreban zemljama u regionu Tako"e, oni unose i znanje koje je u ovim zemljama prilino oskudan resurs ) nadi da e privui strane investitore, manje razvijene zemlje su u situaciji da ponude Gneto vieH To se pre svega odnosi na poresko zakonodavstvo i poreske olakice, ali se moe odnositi i na nie trokove poslovanja :akoni o zatiti ivotne sredine u ovim zemljama nisu u istoj meri restriktivni kao to su u zapadnim zemljama, pa su trokovi proizvodnje znatno umanjeni, to ove zemlje ini atraktivnim za strane investitore< 1ostojanje drugih Ggoruih pitanjaH 7ez obzira to je razvoj trgovine od izuzetnog znaaja za zemlju, stvaranje adekvatne regulative u ovoj oblasti najee nema prioritet -tanje u trgovini, zateeno pre tranzicionih procesa, daleko je ispod onog nivoa razvoja koji je zemlje :apada naveo na uvo"enje vre trgovinske regulative 1ri tome, u

spontanim doga"ajima vezanim za razvoj trgovine u tranzicionim ekonomijama zapadnog 7alkana, pozitivni efekti znaajno nadmauju negativne, ime se gubi podsticaj za uvo"enjem regulative, iako se ovi negativni efekti kasnije mogu znaajno multiplikovati 1od prizmom posmatranja dravnih institucija su prvenstveno oni problemi koji su datom momentu okarakterisani kao GgoruiH, odnosno oni, ije je odlaganje reavanja izuzetno tetno po privredu #ako je ovakav stav u velikoj meri razumljiv, sa druge strane on preti da se pretvori u ignorisanje onih problema koji nisu urgentni, to je svakako kontraproduktivno (anja restriktivnost u ovim zemljama nije uvek vezana za nedostatak pravnih akata koji bi regulisali odre"eno podruje, ve postoje i evidentni primeri tekoa u sprovo"enju istih # pored vidljivog napretka, proces tranzicije u regionu jo nije zavren i ini se da veina zemalja regiona jo uvek nije prela onu vanu raskrsnicu u procesu sistemskih reformi, posle kojih transformacija ovih privreda u trine, postaje nepovratan proces :a privrede koje su nainile ogranien napredak u smislu sprovo"enja reformi, vano je da sagledaju da e i u budunosti, trino orijentisane reformske politike imati znaajnu ulogu u promovisanju daljeg procesa reformi i ubrzanog ekonomskog rasta 4padajui rezultati se vie ne mogu objanjavati poetnim kritinim uslovima koji su karakteristini za tranzicioni proces, ve samo sporom i neadekvatnom reformskom politikom ) tom smislu i tvorci te politike ne mogu vie odlagati bolno likvidiranje i prestrukturisanje starog sektora, ekajui da se obezbedi alternativa stvaranjem novih preduzea +rava bi trebalo da podri nova mala i srednja preduzea, koja mogu predstavljati pravi akcelerator daljoj privrednoj aktivnosti i dravnom sektoru Tamo gde direktna prodaja dravne imovine stratekim investitorima nije ostvariva, tvorci reformske politike se suoavaju sa tekoama u izboru izme"u/ 1rivatizacije prodajom neefikasnim vlasnicima, u smislu slabog korporativnog vo"stva, uz rizik da imovina i dobit manjine akcionara budu izloeni eksproprijaciji od strane onih koji su preuzeli kontrolu nad preduzeem< i 1roduetka dravnog vlasnitva, kao posledice neadekvatne politike koja nije u stanju da obezbedi transparentnu privatizaciju 4granieni institucionalni kapacitet esto ne moe da sprei komadanje imovine od strane neadekvatne i nestrune uprave u preduzeima

) takvim uslovima postaje izuzetno vano razviti pravne i regulatorne institucije kako bi se predvidelo vo"enje preduzea -tvaranje zdravih konkurentskih uslova, uz kreiranje privlanog investicionog ambijenta, omoguilo bi dolazak stranih partnera koji svojim znanjima i trinim potencijalima mogu obezbediti novu organizaciju poslovanja i dobar menadment koji je orijentisan na oivljavanje proizvodnje i na vee izvozne rezultate 1!. Kakav je uticaj strani. direktni. investicija /(D01 na privrede zemalja doma2ina? .a poetku novog milenijuma privrede zemalja zapadnog 7alkana nale su se pred vanim problemom ekonomskog razvoja koji se ogleda u nedostatku kapitala 2konomska kriza, zastarela tehnologija i nedostatak domaeg kapitala u svim zemljama regiona, nameu potrebu privlaenja stranih investicija u cilju obezbe"ivanja odrivog privrednog razvoja -trane direktne investicije (-+#) imaju izuzetan znaaj za privrede zemalja domaina 4ne, pored proizvodnog fakrora ukljuuju i transfer tehnologije, organizacionih i menaderskih znanja 1oseban znaaj kod stranih direktnih investicija ima i ona komponenta investicionog paketa koja se odnosi na obezbe"enje pristupa me"unarodnim tritima roba i kapitala i irenje izvoza industrijskih proizvoda 4vo je naroito bitno za zemlje u tranziciji, iji opstanak zavisi od rasta izvoza, koji e obezbediti smanjenje spoljnotrgovinskog deficita i pruiti neophodna sredstva za reavanje problema zaduenosti -trane direktne investicije, pored toga to donose strani kapital i moderna tehnoloka i organizaciona znanja, omoguavaju i laki pristup me"unarodnoj trgovini u ukljuivanje u globalne distributivne mree transnacionalnih korporacija (e"utim, uticaj -+# na jaanje izvoznih aktivnosti zemlje domaina nije nedvosmisleno pozitivan i umnogome zavisi od prirode i nivoa sposobnosti lokalnih aktera i preduzetih mera ) tom smislu, neki od glavnih efekata -+# na izvoznu konkurentnost su sledei/ "bezbe,enje pristupa me,unarodnim tritima )napre"enje izvoza ne podrazumeva samo konkurentne proizvode, ve i neophodnost postojanja strunosti i znanja iz oblasti marketinga i me"unarodnog poslovanja .ajveu korist -+# mogu doneti upravo u ovoj oblasti, posebno kada se radi o tritima gde razgranate distributivne mree i kreiranje trgovakih marki imaju vanu ulogu u plasmanu proizvoda ) trgovini proizvodima visokih tehnolokih vrednosti (koja se uglavnom odvija izme"u transnacionalnih kompanija i nihovih filijala * intrafirmska trgovina) ukljuivanje u mree

transnacionalnih kompanija (T.=) moe imati odluujui znaaj za poveanje izvoza -zgradnja lokalnih #eza ) situaciji kada T.= obezbe"uju inpute za svoju proizvodnju na lokalnim tritima, -+# u okviru izvozno orijentisanih sektora, na indirektan nain povezuju domae dobavljae sa inostranim tritem Takva domaa preduzea mogu vremenom postati sposobna da samostalno nastupaju na me"unarodnim tritima #zbor T.= da koriste proizvode domaih proizvo"aa je, pre svega uslovljen trokovima i uslovima isporuke neophodnih proizvodnih inputa (ogue je da u poetnim periodima ulaska u novu zemlju, T.= nastavi da se snabdeva preko uhodanih kanala dobavljaa iz inostranstva, sa kojima ve postoji razgranata mrea poslovnih veza (e"utim, s obzirom da postojanje dobavljaa u blizini proizvodnih pogona ima mnogobrojne prednosti, jer omoguava snienje trokova nabavke i poveanje efikasnosti poslovanja, T.= mogu investirati u razvoj lokalnih dobavljaa, pod uslovom da trokovi unapre"enja tehnologije nisu suvie visoki ) sluaju visokih trokova razvoja dobavljaa za T.=, neophodna je podrka vlade lokalnim preduzeima u cilju jaanja sposobnosti i dostizanja potrebnog nivoa tehnoloke baze +reiranje statikih konkurentskih prednosti 1rilivom stranih direktnih investicija, zemlja domain moe obezbediti nedostajue resurse kao to su kapitalna dobra, znanje, tehnologija i dr , a koji su neophodni za efikasno korienje postojeih komparativnih prednosti (prirodni resursi, jeftina radna snaga ) T.= mogu doprineti poboljanju sposobnosti i vetini svojih zaposlenih, ali ne mogu unaprediti lokalnu bazu obrazovanja i sposobnosti )koliko sama zemlja domain ne ulae u poboljanje osnovne strukture stanovnitva, postoji opasnost da izvozni rast baziran na aktivnostima T.= dostigne svoj vrhunac i u u"e u stagnaciju +reiranje dinamikih konkurentskih prednosti ) zemljama sa dobrom obrazovnom bazom, T.= mogu doprineti kreiranju dinamikih konkurentskih prednosti, donosei nova znanja i moderne tehnologije 4vo je bio sluaj sa dinaminim sektorima kao to je elektronska industrija u nekim delovima jugoistone ;zije -+# su omoguile razvoj novih, izvozno orijentisanih industrija, pre svega elektronske, obezbe"enjem povlaenog pristupa izvoznim tritima u okviru sistema T.=, ili kroz veze sa T.= Tako su u elektronskoj industriji amerike T.= osnovale filijale u ;ziji kao deo svoje integrisane mree proizvodnje i trgovine =ao rezultat intenzivnih izvoznih aktivnosti amerikih filijala, neke od zemalja ovog regiona (-ingapur, (alezija, Tajvan, ?una =oreja i dr ) su integrisane u

me"unarodnu podelu rada u elektronskoj industriji i specijalizovane u proizvodnji za svetsko trite +osadanja iskustva zemalja u tranziciji potvr"uju da se uloga stranog privatnog kapitala poveava srazmerno brzini kojom se ostvaruje tranzicija ovih privreda 1risustvo -+# u jednoj privredi ili regionu je/ #ndikator, pre svega interesa stranih kompanija za lokacijske prednosti nacionalnih ekonomija< 1otvrda poverenja investitora da se proces transformacije uspeno odvija i da e dati pozitivne rezultate, to se posebno odnosi na zemlje u tranziciji< 4tvorena prilika za krai put do svetskog trita i bru integraciju u globalne ekonomske tokove .a slian nain, skromni iznosi priliva investicija u odre"ene ekonomije ili regione, imaju najee suprotno tumaenje i predstavljaju direktan odraz usporenog ekonomskog razvoja koji stranim investitorima ne prua privlaan makroekonomski ambijent, niti daje garancije daljeg rasta i razvoja, a donosi opasnost dalje marginalizacije i ekonomskog zaostajanja takvih teritorija 2konomska i politika heterogenost imaju direktan odraz i u nivou privuenih investicionih sredstava u region zapadnog 7alkana, koji je skroman u odnosu na ostale tranzicione regione #nvesticije su u zemlje regiona dolazile iz evropskih zemalja (pre svega iz .emake, #talije, ;ustrije i ,rancuske), zatim iz -;+Da, a od susednih zemalja primetno je interesovanje investitora iz !rke i Turske -ve zemlje zapadnog 7alkana nastoje da ubrzaju procese zbog kojih kasne na planu reformi i transformacije svojih privreda, a me"u njima su sledei/ +a bi se postigao ekonomski rast, ne postoji drugo reenje osim ubrzanja procesa privatizacije i privlaenja stranog kapitala 4vo najbolje potvr"uje primer zemalja koje su najdalje otile na reformskom putu i koje su istovremeno ostvarile najvie stope ekonomskog rasta< 2laboracije i priprema programa restrukturisanja uslov su za dobijanje multilateralnih i raznih bilateralnih kredita :emlje koje su se najbre reformisale, privukle su najvee iznose stranog kapitala, a taj priliv znaio je osim ubrzanja strukturnih reformi i poboljanje eksterne finansijske situacije zemlje, poveanje deviznih rezervi, manja

ogranienja u tekuem bilansu, liberalizaciju deviznih restrikcija, dobijanje povoljnijeg kreditnog rejtinga< 1riliv stranih direktnih investicija je osnova rasta proizvodnje i izvoza i boljeg pozicioniranja kvalitetnih domaih proizvoda na svetskom globalnom tritu, zahvaljujui distribucionim kanalima investitora 1riliv -+# u zemlje regiona zapadnog 7alkana je u direktnoj korelaciji sa nainom na koji privatni investitori ocenjuju neposrednu budunost ekonomija sa tzv Gloim pedigreomH ) ovoj raunici procena nepovratnosti politikih i ekonomskih reformi ima kljunu ulogu, a tu razvoj regionalne saradnje moe dati veliki i vaan doprinos Nto se tie tipa investicija koje se mogu oekivati u okviru ovih zemalja, mora se poi od njihovog geostratekog poloaja 4ne se nalaze na raskrsnici izme"u 2vrope i ;zije, to infrastrukturni sektor ini vrlo atraktivnim za strane ulagae, pod pretpostavkom politike i socijalne stabilnosti ovih prostora Niroka lepeza infrastrukturnih mra, najkrai put nalazi upravo preko ovih prostora, bilo da su u pitanju elezniki ili avionski koridori, naftovodi, gasovodi, plovni putevi i sl ) pitanju su domeni koji predstavljaju i razvojne probleme ovog regiona, ije bi reenje vodilo povoljnijem ekonomskom ambijentu za privlaenje ostalih tipova stranih direktnih investicija 1#. Koji je bitan preduslov za privlaenje strani. direktni. investicija? 7itan preduslov za privlaenje -+# je stvaranje adekvatnog pravnog i institucionalnog ambijenta u -rbiji, jer strani investitori posebno vode rauna o pravosudnom sistemu zemlje u koju nameravaju da plasiraju kapital ) sluaju -rbije (prema ocenama -vetske banke i drugih me"unarodnih institucija) on je i dalje problematian, pa zato panju u narednom periodu treba koncentrisati na izgradnju funkcionalnijeg pravosudnog sistema =ao poseban segment zatite, vrlo je vano uspostaviti adekvatnu sudsku zatitu prava intelektualne svojine -porost i odugovlaenje postupka pred sudom smatra se velikom pretnjom, kao i nepoznavanje ili nedovoljno poznavanje odre"enih oblasti .i postupak arbitrae nije dovoljno razvijen, tako da primenu ovog oblika reavanja sporova treba dodatno podsticati Tako"e, nemogunost sticanja prava svojine na gra"evinskom zemljitu predstavlja jednu od kljunih prepreka rezvoju povoljne klime za plasman -+# 1roblem je evidentan i kada su u pitanju katastar i zemljine knjige (vrlo slaba pokrivenost teritorije zemljinim knjigama), usled ega je bitno limitirana funkcija hipoteke kao monog sredstva obezbe"enja poverilaca kod kreditiranja ;dministrativne

procedure su, u nekim oblastima i dalje neobjanjivo komplikovane i teko rezumljive stranim investitorima, jer se prvenstveno vezuju za organizacione propuste :a stvaranje atraktivnog investicionog okruenja izuzetno je vaan odnos -rbije sa me"unarodnim finansijskim institucijama (((,, -vetska banka), to treba da rezultira rastom rejtinga koji je vrlo bitan sa aspekta investicionih performansi 1%. Kako se definie 3entralnoevropska zona slobodne trgovine 3"456 2**#? ) okviru 1akta za stabilnost jugoistone 2vrope * (emorandumom o razumevanju, predvi"eno je uspostavljanje zone slobodne trgovine u regionu jugoistone 2vrope kroz mreu bilateralnih sporazuma izme"u osam zemalja regiona, ija ukupna povrina ini prostor preko M6>>>> km 3 i sa populacijom od oko ezdeset miliona stanovnika, tako da bi sa postojeom geostratekom lokacijom i raspoloivim ekonomskim i ljudskim potencijalima, taj prostor predstavljao respektibilno trite robe, usluga i kapitala 1oto je projekat sporazuma o slobodnoj trgovini iniciran od strane 2vropske unije i 1akta za stabilnost, vano je da 2) bude uz te drave u fazi njihovog sprovo"enja +ravama koje imaju slabu ekonomiju potrebno je due vreme kako bi razvile privredne potencijale i postale konkurentne -porazumi ne bi trebalo da predstavljaju samo obaveze preuzete kako bi se formalno zadovoljila me"unarodna zajednica, jer je slobodna trgovina vaan korak za ekonomski razvoj regiona i njegovo pribliavanje 2vropskoj uniji F2,T; (Fentral 2uropean ,ree Trade ;greement) je sporazum koji danas definie jedinstvenu zonu slobodne trgovine u jugoistonoj 2vropi, iako samo ime sporazuma opisuje sporazum drava centralne, odn srednje 2vrope 1rvobitni sporazum su potpisale zemlje Liegradske grupe, 1oljska, (a"arska i Iehoslovaka 3% decembra %553 godine u =rakovu u 1oljskoj -porazum je stupio na snagu jula %55& godine =asnije lanice su postale -lovenija (%55M), $umunija (%55'), 7ugarska (%55A), 9rvatska (3>>3), (akedonija (3>>M) -ve zemlje prvobitnog sporazuma, osim 9rvatske i (akedonije su ule u 2vropsku uniju i time napustile F2,T; :bog toga je odlueno da se sporazum proiri tako da pokrije i ostale balkanske drave koje su ve stvorile matricu bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini u okviru 1akta za stabilnost .a -amitu zemalja jugoistone 2vrope, u 7ukuretu M aprila 3>>M godine usvojena je deklaracija o proirenju koje e obuhvatiti ;lbaniju, 7osnu i 9ercegovinu, (oldaviju, -rbiju, Frnu !oru i ).(#= (u ime

=osova i (etohije), tako da sa (akedonijom i 9rvatskom F2,T; sada broji osam lanica .ovi sporazum je potpisan %5 decembra 3>>M godine +o ratifikacije je dolo @% marta 3>>' godine, tako da je novi sporazum stupio na snagu % maja 3>>' godine 1osle kompletiranja mree bilateralnih sporazuma, ocenjeno je u posebnoj $adnoj grupi 1akta za stabilnost ?i2, koja se bavi pitanjima liberalizacije i olakanja trgovine, da je za dalji napredak $egiona, pojaan razvoj me"usobne saradnje i stvaranja jo povoljnijih uslova za sve zemlje za njihovo ukljuenje u 2vropske integracije, nuno da se ovi bilateralni sporazumi zamene samo jednim sporazumom Tako bi u $egionu vaio jedinstveni multilateralni sporazum o slobodnoj trgovini ija primena bi trebalo da dovede do uspostavljanja :one slobodne trgovine u ovom regionu 1rihvaeno je reenje da se harmonizacija postojeih bilateralnih sporazuma realizuje kroz pristupanje zemalja sporazumu F2,T;, koji je modifikovan pre svega u smislu ublaavanja uslova za pristupanje -porazumu, jer su iskljueni uslovi da zemlja potpisnica mora biti lan -vetske trgovinske organizacije, i da mora imati potpisan -porazum o stabilizaciji i pridruivanju sa 2vropskom unijom Tako izmenjen sporazum F2,T; nazvan je F2,T; 3>>M 1redstavnici vlada su se obavezali da e se jedinstveni sporazum bazirati na/ 7ilateralnim trgovinskim koncesijama odobrenim u okviru postojeih bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini izme"u potpisnica i traenjem mogunosti za njihovo proirenje< )kljuivanju odredbi koje su vezane za modernu trgovinu, kao to su pravila konkurencije, dravna pomo, javne nabavke i zatita prava intelektualne svojine, trgovinu u sektoru usluga, kao i uskla"ivanje sa pravilima i procedurama -vetske trgovinske organizacije< )kljuivanju jasnih i efikasnih procedura za reavanje sporova i mehanizama za unapre"enje postupaka podnoenja albi svih strana u skladu sa -porazumom i pravilima -T4< 4lakavanju postepenog uspostavljanja zone dijagonalne kumulacije porekla 2vropska unija * zapadni 7alkan, kao to je predvi"eno saoptenjem 2vropske komisije od 3' januara 3>>M godine< 4bezbe"enju potrebnog okvira koji e omoguiti punu i efikasnu primenu -porazuma -porazumom o izmenama i pristupanju -porazumu o trgovini u centralnoj 2vropi, bilateralni sporazumi o slobodnoj trgovini prestaju da vae

1&. 7a emu se zasniva pristupanje (vetskoj trgovinskoj organizaciji? 4d me"unarodnih institucija najvei uticaj na pojedinane aktere u me"unarodnoj trgovini ima -vetska trgovinska organizacija, koja svojim delovanjem direktno utie na ponaanje svojih zemalja lanica, ali i pojedinanih firmi * uesnika u me"unarodnoj trgovini 4na je stvorena sa ciljem da se eliminiu sve barijere u svetskoj trgovini i stvore uslovi za njeno slobodno odvijanje -vetska trgovinska organizacija (-T4) je formirana % januara %556 godine, na bazi (arakekog sporazuma ((aroko), kao rezultat multilateralnih trgovinskih pregovora u okviru !;TTDa, posebno finalne )rugvajske runde koja se odvijala od %5AM do %55& godine .a (arakekoj konferenciji !;TTDa odranoj %6 aprila %55& godine, predstavnici %3& zemlje uesnice doneli su odluku da se !;TT transformie u -vetsku trgovinsku organizaciju Tim sporazumom je, osim oblasti trgovine i zaposlenosti, obuhvaeno jo 35 specijalnih instrumenata koji reguliu druge ekonomske sektore kao to su/ poljoprivreda, industrija, tekstil i odea, trgovina uslugama, strane direkrne investicije od znaaja za trgovinu, zatita intelektualne svojine i sl !;TT je predstavljao prvi embrion globalizacije u oblasti carina i trgovine 4n je stupio na snagu % januara %5&A godine #ako nije imao ststus me"unarodne organizacije, iroko je bio prihvaen kao najvaniji instrument regulisanja trgovinskih odnosa u svetu .ajznaajniji principi koje su prihvatile zemlje potpisnice !;TTDa su/ -tatus najpovlaenije nacije, koji podrazumeva da svaka zemlja lanica, prizna drugoj zemlji lanici isti trgovinski status, kao zemlji koja ima najpovoljnije uslove trgovine sa njom< 1rincip nacionalnog tretmana podrazumeva da strane firme zemalja lanica imaju isti tretman kao domae firme u drugim zemljama lanicama< 1rincip konsenzusa podrazumeva da e svi trgovinski sporovi biti reavani sporazumno izme"u drava u sporu< :abrana diskriminacije i ogranienja, posebno kvantitativnih, ne dozvoljava nove mere spreavanja uvoza ili izvoza roba izme"u zemalja potpisnica 1rihvaeno je pravilo da se ne mogu uvoditi nova spoljnotrgovinska ogranienja u jednoj zemlji, bez konsultacija sa zemljama lanicama i bez

njihove saglasnosti Tako"e, zemlje lanice ne mogu davati vee trgovinske povlastice zemljama nelanicama, nego to imaju izme"u sebe G(e"utim, i pored dobrih principa !;TT nikada nije uspeo da iskoreni kvantitativna niti druga ogranienja koja se primenjuju u me"unarodnoj razmeniH !lavne aktivnosti -T4 su/ )pravljanje trgovinskim sporazumima< +elovanje u formi foruma za me"unarodne pregovore< 1omo pri ure"ivanju me"unarodnih trgovinskih sporova< 1rouavanje nacionalnih trgovinskih politika< 1omo dravama u razvoju na podruju trgovinske politike (tehnika pomo i obrazovanje)< -aradnja sa drugim me"unarodnim organizacijama Ilanovi -T4 moraju poslovati u skladu sa sporazumima -T4 na nediskriminatorski nain, koji odraava njihova prava i njihove obaveze #majui u vidu iroko postavljene nadlenosti , -T4 je odluila da se pokrene nova runda pregovora kojima bi se dalje regulisalo njeno polje rada i otkolonile uoene tekoe i prepreke -vetska trgovinska organizacija je kljuna me"unarodna institucija koja slui kao glavni forum za savladavanje konfliktnih situacija u me"unarodnom poslovanju -porazum kojim je ona ustanovljena je jedinstven i obuhvata !;TT i sve sporazume i aranmane zakljuene pod njegovim pokroviteljstvom, kao i kompletne rezultate )rugvajske runde -porazum je otvoren i za zemlje koje nisu uestvovale u )rugvajskoj rundi, ali su one dune da prihvate rezultate svih rundi pregovora bez izuzetka $estriktivna politika primanja novih lanova, koju diktiraju razvijene zemlje :apada, ima za posledicu da se izvan ove organizacije jo uvek nalaze zemlje kao to su $uska federacija i jo neke republike biveg ---$D a (=azahstan, )zbekistan, Tadikistan) koje imaju ogroman broj stanovnika i isto takvo trite ) okviru reintegracije zemalja zapadnog 7alkana u me"unarodne ekonomske i trgovinske odnose, proces pristupanja -T4 zauzima jednu od najznaajnijih aktivnosti, tim pre to je lanstvo u -T4 preduslov za pridruivanje 2vropskoj uniji -vetska trgovinska organizacija danas ima %6@ lanice, a @> zemalja je trenutno u procesu pristupanja Ilanice -T4 mogu biti drave, ali i carinske teritorije (Tajvan, (akao, 9ong =ong) 4d dana podnoenja zahteva za pristupanje -T4, kandidati za lanstvo dobijaju status

posmatraa 1rema pravilima -T4, posmatrai su u obavezi da u periodu od pet godina pokrenu pregovore za stupanje u punopravno lanstvo 1). Koje su prednosti lanstva u (vetskoj trgovinskoj organizaciji? Ilanstvo u -vetskoj trgovinskoj organizaciji predstavlja jedan od kljunih koraka za integraciju zemlje u moderne me"unarodne ekonomske odnose 4no je istovremeno i vaan element podrke procesu unutranjih ekonomskih reformi, kao i neophodan korak u procesu pridruivanja 2vropskoj uniji ) tom smislu, pristupanje -T4 predstavlja i vaan element razvojne strategije zemalja u tranziciji, kao i zemalja u razvoju 4snovne prednosti lanstva u -T4 se ogledaju u sledeem/ (ogunost pristupa tritima drugih zemalja pod povoljnijim uslovima< #zuzetno vaan signal stranim investitorima o stabilnosti i predvidivosti ekonomskog sistema kojim se smanjuje faktor rizika za potencijalne ulagae< #zgradnja trine privrede i podsticaj modernizaciji i reformama privrednog zakonodavstva -vaka zemlja pojedinano pregovara o uslovima pristupanja -vetskoj trgovinskoj organizaciji, a ponu"ena lista koncesija i dogovora, koju sama sastavlja, podlee revidiranju ) celoj proceduri uskla"ivanja stavova, zainteresovana zemlja mora biti spremna da odgovori na sva pitanja koje postavljaju lanice -T4 )skla"ivanje stavova moe biti dugotrajno, a uslovi koje se u toku pregovora postavljaju mogu biti veoma kompleksni i razliiti od sluaja do sluaja +akle, postoji visok stepen neizvesnosti u pogledu duine trajanja pregovora, uslova koji se moraju ispuniti, ustupaka koji e biti prihvaeni, pa i oko toga da li e uopte biti ostvareno punopravno lanstvo u -T4 :a zemlju koja je u procesu pristupanja je vrlo vano da obezbedi nekoliko bitnih preduslova/ 1olitiku podrku procesu pristupanja, odnosno punu podrku vlade kako bi se, pored ostalog, omoguilo da pregovaraki tim ima mogunost direktnog i efikasnog uea u izmenama koji su vani za pristupanje -T4<

 $ealizaciju efektivnih reformi spoljnotrgovinskog sistema, kao i ireg zakonodavstva, u cilju stvaranja trine privrede i pravnog sistema koji je uporediv sa sistemima razvijenih trinih privreda< #nformisanje celokupne javnosti u zemlji (poslovnih i naunih krugova, udruenja potroaa, lanova parlamenta, medija), kako bi se obezbedio nacionalni konsenzus o vanosti to skorijeg pristupanja ovoj organizaciji< ,inansijskoDmaterijalno i kadrovsko jaanje institucija koje su nosioci procesa pripreme i pregovaranja 1itanje ulaska u -T4 vezano je za potencijalne efekte liberalizacije i redosled reformi u zemljama kojima predstoji ulazak u -T4 .eki ekonomisti insistiraju na brzini, ali injenica je da brza liberalizacija zahteva i relativno brza strukturna prilago"avanja koja u politikom smislu mogu biti rizina To upuuje na zakljuak da je veoma vano prethodno definisati i dosledno sprovoditi odgovarajui program mera, koji podrazumeva i odre"enu vrstu socijalne sigurnosti, sa ciljem lakeg prihvatanja i sprovo"enja reformi +a bi se lake sprovodila i prihvatila liberalizacija, mora se razviti povoljna klima u svakoj zemlji koja tei da bude aktivan uesnik u savremenim svetskim tokovima -vaka zemlja ima mogunost izbora da li eli ili ne eli da pokrene proceduru za sticanje statusa lana -T4 =roz mehanizam pregovaranja, zemlje u razvoju, odn zemlje u tranziciji, a naroito zemlje na najnioj lestvici razvijenosti, imaju mnogo realnije anse da zajednikim naporima ostvaruju jau pregovaraku poziciju i izbore se za svoje specifine interese u tako vanoj oblasti za njihov razvoj kao to je me"unarodna trgovina .e bi trebalo da bude dileme da li zemlje koje su jo uvek van -T4 treba, ili ne treba da se ukljue u taj veliki multilateralni trgovinski sistem :a njih je mnogo znaajnije pitanje kako da ostvare to bolju pregovaraku poziciju, i to bre prilagode svoje nacionalne ekonomije za to bezbolnije prihvatanje pravila i principa -T4, jer e na taj nain i njihovi gorui razvojni i tranzicioni problemi biti bre i efikasnije reavani )kljuivanje u -T4 je, nesumnjivo povoljnija opcija nego opstanak van te me"unarodne organizacije 7itno je da se u pregovorima izdejstvuje poseban i povoljniji tretman i ostvari izuzimanje od odre"enih pravila i principa u oblasti trgovine, u skladu sa interesima pojedinih zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji :emlje koje bi ostale izvan -T4, bile bi liene mogunosti da organizovano, u okviru pregovora utiu na svoju sudbinu u me"unarodnoj trgovini 4ne bi, pre svega, ostale liene pogodnosti koje

prua slobodan pristup drugim tritima, ali bi ostale i bez odre"enih pozitivnih efekata otvaranja sopstvenih trita prema konkurenciji 2*. Kakve posledice nosi trgovinska liberalizacija? 2konomisti se u najveoj meri slau da liberalizacija donosi znaajne koristi za svaku zemlju 1rema teoretskim argumentima, koristi od trgovinske liberalizacije su poboljanje alokacije resursa i raspoloivost kvalitetnijih iCili jeftinijih materijala za proizvodnju, kao i raspoloivost novih tehnologija Tako"e, slobodna trgovina dovodi do ekonomski racionalnije strukture trita, ekonomije obima i transfera knoODhoO ) literaturi preovladava miljenje da trgovinska liberalizacija neizostavno dovodi do poveanja izvoza, a time i do privrednog rasta, i ona je prihvaena od strane svih relevantnih multilateralnih institucija (-T4, -vetske banke, ((,) ) skladu sa ovim miljenjem, u poslednjih 3>Dak godina veliki broj zemalja u razvoju je liberalizovao svoje trgovinske reime .eke od ovih liberalizacija su bile GdobrovoljneH, dok je veina njih sprovedena na zahtev me"unarodnih finansijskih institucija, koje svoje kreditne aranmane direktno vezuju za liberalizaciju spoljne trgovine * kao jednog od vanih kriterijuma za dobijanje kredita 4snovni razlog za to zasnovan je na miljenju da je otvorenost jedne privrede u pozitivnoj korelaciji sa visinom privrednog rasta (e"utim, postojea iskustva zemalja u razvoju koje su sprovele trgovinsku liberalizaciju vrlo su razliita, i generalno gledajui, empirijska veza izme"u otvorenosti privrede i privrednog rasta nije mnogo ubedljiva # pored znaajnog broja studija sluaja za razliite zemlje evidentno je neslaganje o prirodi veze $ezultati su uglavnom neubedljivi D neke studije pokazuju pozitivnu vezu, dok druge ukazuju da veze nema ili je ak negativna )tvr"ivanje empirijske veze izme"u trgovinske liberalizacije i privrednog rasta obeleena je mnogobrojnim nedostacima, kako konceptualne, tako i tehnike prirode 4snovni uzrok neslaganja u literaturi je nain na koji autori shvataju pojam trgovinske liberalizacije #skljuivo insistiranje na merama trgovinske politike , odn na eliminisanju trgovinskih barijera kao dovoljnog za privredni rast, rezultira dvosmislenim i neubedljivim rezultatima # sami kreatori ekonomskih politika, u najveem broju sluajeva, insistiraju na komplementarnim ekonomskim politikama pri trgovinskoj liberalizaciji, to je u krajnjoj instanci u potpunom skladu sa politikama koje propisuje Laingtonski konsenzus (Laingtonski konsenzus

((,Da, -vetske banke i Llade -;+ o stabilizaciji, liberalizaciji i strukturnom prilago"avanju kao idealnom receptu za odrivi privredni rast, primenjivan je, manje ili vie uspeno, u novim privredama centralne, istone i jugoistone 2vrope, kao i u baltikim republikama koje su se odvojile od ---$Da To je bio svojevrstan eksperiment i trijumf ideje no#og globalizma, mada su neki antiglobalisti tvrdili da je privredni rast ovih zemalja bio utoliko bri, ukoliko su te zemlje u manjoj meri prihvatale ideju GspasonosnogH recepta me"unarodnih finansijskih organizacija ) Lano je imati na umu da za uspeh trgovinske liberalizacije nije dovoljan sam njen in, ve iri spektar ekonomskih politika i mera, ali i nekih drugih faktora kao to su tzv prirodne barijere 1ojedini autori ukazuju da prirodne barijere, iako se vrlo esto potcenjuju ili ak potpuno zanemaruju, mogu igrati veoma vanu ulogu 4ne se ogledaju pre svega u povienim transportnim trokovima koji su prouzrokovani neefikasnom infrastrukturom, i predstavljaju jedan od osnovnih razloga za neadekvatan odgovor izvoznog sektora na trgovinsku liberalizaciju u veini zemalja u razvoju