UNIVERZITET U BEOGRADU

BEOGRADSKA POSLOVNA KOLA

SEMINARSKI RAD
Tema: Posao i linost menade!a
Mentor: Student:
Dr Sneana Leki Muharem Mulahmi
Porezi i carine (E) Prva godina
Seminarski rad Posao i linost
menadera
Sadraj:
Sadraj:!
" #vod!
! Po$ao menadera%
& Podela menadera'
% Po$lovne uloge menadera(
) Li*no$t menadera ""
+ ,-razovanje"%
"+
. ,$o-ine menadera ".
' /aklju*ak"'
( Literatura!0
"# U$od
!
Seminarski rad Posao i linost
menadera
1i$u $e $vi menaderi2 na 3o*etku 3ro4log veka2 koji $u -ili zaintere$ovani za
mak$imiranje 3roduktivno$ti 3riklonili $hvatanjima kla$i*nog menadmenta Moda je
naj*uveniji 3red$tavnik ovog 3ravca menadmenta -ila Mari Parker 5ollet 6ako je ivela na
vrhuncu kla$i*nog menadmenta u njenom 3i$anom radu ilu$trovano je mnogo du-lje
razumevanje ljud$kih relacija u organizacijama u odno$u na njene 3redhodnike Dva glavna
do3rino$a njenog rada 3olju komunikacija $u 3red$tavljeni u ") konce3tu jedne univerzalne
*injenice i !) jednog univerzalnog cilja #niverzalna *injenica $e naziva druga*ije kruni ili
reci3ro*ni odgovor 5ollet je verovala da je tradicionalna $timulan$7odgovor reakcija -ila
3reterana $im3li8ikacija koja jedno$tavno ne 3o$toji u inter3er$onalnim relacijama #me$to
toga govorila je da ljudi imaju zajedni*ki2 interakcij$ki uticaj jedni na druge i time je ukazala
na kriti*ni zna*aj 8id-ek 3etlje na dana4nju ($avremenu) teoriju komunikacija #niverzalni
cilj2 5olletova je 3onekad nazivala koordinacijom2 3o $vom izgledu je antici3irao $i$tem$ki
3ri$tu3 menadmentu koji je dana$ veoma 3o3ularan 9akav 3ri$tu3 3red$tavlja na*in na koji
$u za3o$leni u jednoj organizaciji vo:eni ka i$3unjenju njihovih ciljeva 5olletova2 me:utim2
3riznaje da integracija nije uvek mogua ;Predra$ude2 neznanje2 neodo-ravanje 3romena2
oklevanje kod izraavanja razlika2 geogra8$ke i $ocijalne -arijere komunikaciji 7 $ve to dovodi
do -lokiranja 3roce$a; Do3rino$ teoriji menadmenta i komunikacija 3o kojoj je 5ollet
$tekla $lavu je 7 koordinacija
"
Po njenom $hvatanju glavni 3o$ao menadera je da vr4i
koordinaciju ,va tvrdnja je 3red$tavljala 3omak u odno$u na autokrati*nu teoriju nau*nog
menadmenta # 3eriodu izme:u !07tih i &07tih godina 3ro4log veka2 vodei 3rinci3i teorije
kla$i*nog menadmenta dovedeni $u u 3itanje <azvojne tendencije2 3o3ut ja*anja ameri*kog
radni*kog 3okreta2 3red$tavljaju izazov kla$i*noj menadment 8ilozo8iji i dovode do razvoja
nove ere 3oznatije kao era ljud$kih relacija Menadment 3o*inje da $hvata zna*aj tretiranja
radnika vi4e kao ljud$kih -ia a manje kao dodataka (3rivezaka) ma4inama ,$novne
3ret3o$tavke u ovom razdo-lju $u $ledee:
a) Ljudi ele da $e o$eaju kori$nim i zna*ajnim
-) Ljudi imaju 3otre-u za 3ri3adanjem i 3otre-u da -udu 3riznati kao li*no$ti
c) ,ve 3otre-e $u zna*ajnije od novca u motivaciji ljudi za rad
=o4 je Meri Parker 5ollet 3redvidela ovu 3romenu 8ilozo8ije Me:utim2 -ilo je
o$tavljeno *uvenim >a?thorn Studijama da i zvani*no otvore eru ljud$kih relacija
Drugi zna*ajniji deo za3o*inje $a aktiviranjem rada Ma@oa i <oethli$-ergera na
$tudiji Sveo-uhvatan 3rogram intervjui$anja za3o$lenih ima za $vrhu $tvaranje otvorenog2
"
koordinacija $3o$o-no$t ra$3ore:ivanja 3o$la na vi4e ljudi
&
Seminarski rad Posao i linost
menadera
$u3ervizor$kog odno$a $a za3o$lenima Prema $avremenim menadment 3ri$tu3ima2
menaderi2 naj-olje mogu da razre4e 3ro-leme u 8unkcioni$anju organizacija kori4enjem
nau*nih metoda za$novanih na matemati*kim i tehni*kim znanjima
%# Posao menade!a
# $avremenom $vetu2 menaderi kao dru4tvena gru3a zauzimaju zna*ajan dru4tveni
3oloaj u $trukturi dru4tva 1jihove delatno$ti $u veoma $loene i kom3lek$ne tako da
3red$tavljaju2 3rema Piteru Drakeru jedan od najvanijih re$ur$a $avremenih organizacija
Menaderi u3ravljaju organizacijama i 3o$lovima 3reko drugih ljudi koje u$meravaju ka
o$tvarivanju 3o$tavljenih ciljeva ,ni $u u okviru organizacije odgovorni za organizacione
rezultate2 zato 4to de8ini4u ciljeve2 odre:uju na*ine za njihovo o$tvarivanje i uti*u na one koji
u organizacionoj $trukturi 3reduzea zauzimaju 3odre:en 3oloaj2 tako da menaderi
3laniraju2 organizuju2 vode i kontroli4u aktivno$ti $vih *lanova organizacije # tom $mi$lu2 od
njih i njihovog rada u velikoj meri zavi$i u$3eh ili neu$3eh neke organizacije2 zavi$i o3$tanak
ili razvoj 3reduzea Dakle2 menader$ki 3o$ao je veoma $loen Sloeno$t menader$ke
delatno$ti zahteva interdi$ci3linarni 3ri$tu3 u i$traivanju # tom $mi$lu2 3rema nekim
autorima menader$ke delatno$ti o-uhvataju najmanje *etiri dimenzije 9o $u: aktivno$ti2
odno$no 8aze menadment 3roce$a2 koje o-uhvataju 3laniranje2 organizovanje2 vo:enje i kontroluA
razvoj mi$li o u3ravljanju2 *ime je o-uhvaeno 3oznavanje o$novnih do$tignua najvanijih 3ravaca i
3ri$tu3a menadmentuA ek$terni uticaji iz okruenja2 kao 4to $u dru4tveni 3riti$ci2 $trategija kao
reakcija na 3otre-e konkurenata i zahteve 3otro4a*a2 3oliti*ki uticaji2 ekonom$ka $ituacija2 8inan$ij$ki
8aktori2 i tome $li*no2 i interni 8aktori iz organizacije2 kakvi $u organizaciono ili kor3orativno
3ona4anje2 kultura2 $i$tem in8ormi$anja2 me:uljud$ki odno$i2 li*ne vredno$ti2 eti*ke vredno$ti i norme
organizacije2 itd Svi ovi 8aktori zna*ajno uti*u i -itno odre:uju menader$ki 3o$ao2 tako da $e
odgovor na 3itanje B4ta to2 u $tvari2 rade menaderiC2 moe traiti u 8azama 3roce$a
menadmenta # tom $mi$lu2 Dnri 5ejo je identi8ikovao 3et o$novnih aktivno$ti koje *ine
$u4tinu menadmenta 9e aktivno$ti $u: 3redvi:anje i 3laniranje2 organizovanje2 nare:ivanje2
koordinacija i kontrola Piter Draker2 *iji je do3rino$ razvoju menadmenta izuzetno zna*ajan
zato 4to je i$ticao da menadment 3red$tavlja 3o$e-an 3o$ao u okviru organizacije koji $e
veoma razlikuje od $vih drugih 3o$lova2 8ormuli$ao konce3t u3ravljanja 3utem ciljeva2 i
ukazao na 3otre-u uvo:enja 3ojma $trategija i to iz vojne terminologije u 3o$lovnu 3rak$u2
*ime je izvr4io razlikovanje $trategij$kih i o3erativnih odluka2 jer je 8ormuli$ao konce3te
e8ika$no$ti i e8ektivno$ti2 jer je ukazao na izuzetno veliki zna*aj inovacija i 3reduzetni4tva2 jer
%
Seminarski rad Posao i linost
menadera
je vizionar$ki ukazao na -udue trendove u razvoju menadmenta video je delatno$t
menadera kao uku3no$t 3et aktivno$ti 9o $u:
" 3laniranje2 koje $e odno$i na utvr:ivanje ciljeva organizacije i na mogue na*ine kako
-i $e ti ciljevi o$tvarili2 3ri *emu $e od menadera u ovoj 8azi zahteva $3o$o-no$t da
do-ro iz-alan$ira elje i moguno$ti2 i to ne $amo u $ada4njo$ti2 nego2 4to je i mnogo
vanije2 u -uduno$tiA
! organizovanje2 koje $e odno$i na analizu aktivno$ti2 3o4to menaderi moraju ja$no da
de8ini4u 3o$ao2 da izvr4e 3odelu rada i gru3i4u 3o$love 3rema $rodno$ti u radne ili
organizacione celine jer $e tako kon$titui4e odgovarajua organizaciona $trukturaA
& integri$anje2 koje $e odno$i na gru3u aktivno$ti menadera u $mi$lu motivi$anja i
komunikacije2 3o4to oni moraju da $tvaraju timove $a razli*itim zadacima i
odgovorno$tima2 da integri4u njihove $3o$o-no$ti i energiju2 4to zahteva veliko znanje
i ve4tinu menaderaA
% merenje2 koje $e2 u $tvari2 odno$i na aktivno$ti kontrole2 3ri *emu $e za e8ika$no$t
kontrole zahteva de8ini$anje $tandarda2 nakon *ega $e vr4i merenje2 3a 3ore:enje
o$tvarenih rezultata $a utvr:enim $tandardima i 3reduzimanje mera korektivne akcije a
za to $u zadueni menaderiA i
) razvoj2 koji $e odno$i na uku3no$t mera2 edukacije i inovacije znanja u $mi$lu
3ro8e$ionalnog razvoja za3o$lenih2 kao i $vih nivoa menadera
Eeliki do3rino$ analizi menadera kao dru4tvene gru3e dao je i >enri Minc-erg2 koji
je 3rou*avajui odre:ene u$taljene $tavove u literaturi2 a nazvao ih je 8olklor2 i odre:ene
konkretne *injenice2 a nazvao ih je 8akta i$takao da u menader$kom 3o$lu 3o$toje *etiri
8olklora i *etiri 8akta Prvo 7 5olklor
!
$e odno$i na una3red de8ini$an 3lan aktivno$ti
menadera2 jer $e $matra da $u oni $i$tem$ki 3laneri 5akta $u da menaderi ne rade -a4
$i$tem$ki2 jer o-avljaju veliki -roj izuzetno razli*itih 3o$lova2 o-avljaju ih u delovima a ne
kao celinu2 o-avljaju ih $a 3uno 3rekida i u di$kontinuitetu Drugo 7 5olklor $e odno$i na
$hvatanje da menaderi ne moraju da o-avljaju vi4e duno$ti odjednom da -i im o$talo vi4e
vremena da 3laniraju aktivno$ti i re4avaju $trategij$ka ume$to o3erativnih 3itanja i 3ro-lema
5akta $u druga*ija2 jer je u 3rak$i menader$ki 3o$ao 3un razli*itih duno$ti2 u koje $e
uklju*uju i rituali2 i ceremonije2 3regovori2 3a lo-iranje i 3ovezivanje organizacija $a
okruenjem2 i tome $li*no 9ree 7 5olklor 3red$tavlja ono $hvatanje 3o kome vi4i nivoi
menadmenta zahtevaju o-ilje in8ormacija da -i $e o-ez-edio 8ormalni in8ormacioni $i$tem
!
5olklor 1e radi $e o kla$i*nom 8olkloru nego o vr$ti menader$ke analize
)
Seminarski rad Posao i linost
menadera
5akta $u druga*ija2 jer menaderi $e u 3rak$i vi4e okreu ne8ormalnim kanalima
komuniciranja2 kakvi $u u$meni razgovori2 tele8on$ki kontakti i $a$tanci Fetvrto 7 5olklor $e
odno$i na $tanovi4te da je menadment i nauka i 3rak$a 5akta2 mi$li $e na 3rak$u2 to dovode
u 3itanje 1ekoliko godina ka$nije2 Minc-erg je otkrio da menaderi jednu treinu $vog
radnog vremena kori$te za rad $a $aradnicima i 3odre:enima2 jednu treinu za rad $a
3artnerima izvan organizacije i jednu treinu radnog vremena kori$te za $ve druge aktivno$ti
6na*e2 3o$e-an zna*aj Minc-ergovog i$traivanja odno$i $e na identi8ikaciju de$et o$novnih
uloga koje menaderi o-avljaju Pod ulogama je 3odrazumevao $ku3 organizacionog
3ona4anja 3ovezanog $a odgovarajuim 3oloajem Po njegovom mi4ljenju2 $vaki 3oloaj
uklju*uje vei -roj uloga 9ako je $ve menader$ke 3o$love 3odelio u tri velike gru3e2
odno$no u tri 8unkcije 9o $u:
Prvo 6nter3er$onalne gru3e uloga u kojima $e odvija komunikacija me:u ljudima2 te
je ova gru3a 8unkcija menadera direktna 3o$ledica autoriteta koji 3roizilazi iz 3ozicije
menadera u gru3i2 tako da u tom $mi$lu razlikuje tri 3ojedina*ne uloge koje menaderi tre-a
da o-ave:
7 uloga glave kue (8igurehead)2 koja $e odno$i na o-avljanje odre:enih ceremonijalnih
i $im-oli*kih duno$ti2 naj*e4e 3ravnih i dru4tvenih2
7 uloga lidera (leader)2 3od kojom $e 3odrazumeva da menader mora da vodi $ve
za3o$lene u organizaciji ka odre:enom cilju2
7 uloga onoga koji 3ovezuje (liai$on) organizaciju $a $3oljnim okruenjem2 $a razli*itim
organizacionim delovima ili 3o$lovnim 8unkcijama u okviru organizacije
Drugo 6n8ormativne gru3e uloga koje $e odno$e na delatno$t 3rimanja i davanja
in8ormacija u okviru i izvan organizacije2 na odlu*ivanje koje 3roizilazi iz odgovarajuih i
relevantnih in8ormacija2 tako da ova gru3a o-uhvata tri 3ojedina*ne uloge 9o $u:
7 monitor (monitor) 7 #loga menadera je da 3o$matra okruenje i 3riku3lja $ve
relevantne in8ormacije ne $amo o okruenju2 ve i o konkurentima2 ku3cima2
do-avlja*ima i $amoj organizaciji Ganali 3riku3ljanja in8ormacija mogu -iti 8ormalni2
uglavnom $e vezuju za 3o$tojeu organizacionu $trukturu2 i ne8ormalni2 3od kojim $e
3odrazumevaju $vi o$tali na*ini dola$ka do in8ormacija
7 3ort3arol 7$3iker ($3oke$3er$on) 7 #loga menadera je da daje in8ormacije o $vojoj
organizaciji i da je 3red$tavlja u naj-oljem $vetlu
7 interni davalac in8ormacija (di$$eminator) 7 #loga menadera $e odno$i na 3reno4enje
i $ao34tavanje $vih vanih in8ormacija2 namera2 odluka2 3redloga i $uge$tija $vim
za3o$lenim u organizaciji
+
Seminarski rad Posao i linost
menadera
9ree Hru3a dono4enja odluka 3red$tavlja i o-uhvata razli*ite a$3ekte
8unkcioni$anja organizacije u $mi$lu odlu*ivanja2 3a $e u $kladu $a tim de8ini4u *etiri
3ojedina*ne uloge menadera 9o $u:
7 3reduzetnik (enter3reneur) 7 ,vo je uloga menadera u kojoj $e od njega o*ekuje da
kreira takvu klimu i da dono$i takve odluke kojima e $e a8irmi$ati inovativno$t2
3oveati kreativno$t organizacije2 koje e dove$ti do 3rilago:avanja novim u$lovima2
3o-olj4ati 3er8orman$e2 i tome $li*no
7 alokacija re$ur$a (recource allocator) 7 /na*ajna menader$ka uloga2 jer $e odno$i na
dono4enje odluka u vezi -itnih organizacionih re$ur$a a kako -i $e o$tvarili 3o$tavljeni
ciljevi
7 3regovara* (negotiator) 7 9o je 3regovara*ka uloga u $mi$lu dono4enja odgovarajuih
odluka u vezi $kla3anja raznih ugovora i $3orazuma $a 3o$lovnim 3artnerima
7 re4avanje 3ro-lema (di$tur-ance handler) 7 Menader$ka uloga koja $e odno$i na
3reduzimanje niza zna*ajnih mera kako -i $e odre:eni 3ro-lemi 3revazi4li ili re4ili
Me:utim2 >enri Minc-erg je nakon nekih dvade$etak godina2 3onovo i$traujui i$tu
3ro-lematiku menader$kih aktivno$ti2 revidirao neke $voje ranije $tavove2 i$ti*ui da razli*iti
$tilovi menadmenta zavi$e od vredno$ti2 i$ku$tva2 znanja2 kom3etentno$ti2 3rirode 3o$la i
3rihvaenih mentalnih 4ema Pri tome2 $u4tinu menader$kog 3o$la je video u 3reduzimanju
akcija2 i to direktno2 indirektno 3reko ljudi2 i 3omou in8ormacija Direktno $e odno$i na
akcioni nivo2 4to zna*i da menaderi direktno rade i $ami o-avljaju neki 3o$ao 9akav $til i
takvi ljudi $e nazivaju BradnicimaC Pomou ljudi2 to je akcioni nivo2 4to zna*i da menaderi
rade 3reko drugih 9akav $til $e naziva Blider$kimC Pomou in8ormacija2 to je in8ormacioni
nivo2 4to zna*i da menaderi rade na o$novu in8ormacija 9akav $til $e naziva
Badmini$trativniC Dakle2 menaderi o-avljaju $loene aktivno$ti menadment 3roce$a koji $e
odno$e na 3laniranje2 organizovanje2 u3ravljanje2 kontrolu2 koji $e odno$e na de8ini$anje
organizacione $trukture koja moe da o-ez-edi realizaciju 3laniranih ciljeva i zadataka i koji
$e odno$e na oda-ir kadrova koji e raditi na izvr4avanju 3laniranih aktivno$ti 6$to tako2 da -i
mogli da rade u$3e4no2 menaderi moraju da komuniciraju2 da 3rimaju i daju in8ormacije2 da
imaju znanje2 ali i intuiciju2 o$eaj2 da 3recizno de8ini4u 3olitiku2 3ravila2 3rocedure2
3o$tu3ke2 3lanove2 3rograme2 3rojekte2 da mi$le analiti*ki i konce3tualno2 da $e 3ona4aju
di3lomat$ki2 4to zna*i da -udu ve4ti2 $nalaljivi i 8lek$i-ilni2 a $ve to i$klju*ivo z-og
dono4enja u3ravlja*kih odluka i z-og 3reduzimanja akcija
.
Seminarski rad Posao i linost
menadera
&# Podela menade!a
Podela menadera moe $e izvr4iti na dva na*ina: 3o horizontalnoj i 3o vertikalnoj
hijerarhij$koj $trukturi organizacije Gada $e menaderi 3o$matraju u vertikalnoj $trukturi organizacije
govori $e o nivoima menadera2 a kada $e 3o$matraju u horizontalnoj $trukturi2 govori $e o ti3ovima
menadera
1ivoi menadmenta u -ilo kojoj organizaciji zavi$e od velikog -roja 8aktora
1ajvaniji $u: veli*ina organizacije2 $taro$t organizacije2 organizaciona $truktura2 -roj
za3o$lenih2 3riroda aktivno$ti organizacije2 tradicija2 titule menadera i tome $li*no 9ako je u
$vakoj organizaciji mogue razlikovati tri o$novna nivoa menadera: to3 menadere2 $rednji
nivo menadera i nie menadere 9o3 menaderi $e nalaze na vrhu organizacione
hijerarhij$ke $trukture organizacije ,dgovorni $u za 8unkcioni$anje celoku3ne organizacije2
de8ini4u ciljeve i $trategije za njihovo o$tvarenje2 u3oznaju $3oljnje i unutra4nje okruenje
organizacije i dono$e odluke od zna*aja za celinu organizacije # 3rivrednim organizacijama
nazivaju $e *e$to i izvr4nim direktorima2 a kada je u 3itanju kor3orativni vla$ni*ki o-lik
3reduzea nazivaju $e ceo (chie8 eIecutive o88icer)2 mada mogu imati i druga zvanja2 kao 4to
$u: generalni direktori2 *lanovi u3ravnog od-ora2 3red$ednici2 generali2 dekani2 rektori2
kancelari2 izvr4ni 3ot3red$ednici2 vi$oki $avetnici2 i tome $li*no ,ni $u najodgovorniji za
8unkcioni$anje $vake organizacijeA 3o$eduju najveu mo Srednji nivo menadera uglavnom
je veza izme:u to3 menadera i tzv 3rve linije 1aj*e4e $e vezuju za rukovodioce 3ojedinih
radnih i 3o$lovnih jedinica2 njihov -roj i $truktura zavi$e od veli*ine organizacije2 odgovaraju
to3 menaderima2 najdirektnije $u odgovorni za rezultate rada menadera nieg nivoa #
3o$lednje vreme2 mnoge organizacije $manjuju -roj $rednjih menadera da -i 3oveali
e8ika$no$t i $manjili tro4kove u organizaciji 1ii nivo menadera2 odno$no tzv menaderi
3rve linije direktno odgovaraju za 3roizvodnju2 vr4enje u$luga2 odgovorni $u za za3o$lene2
odgovorni $u da 3rue tehni*ku 3omo2 da motivi4u za3o$lene2 da re4avaju o3erativne
3ro-leme i dono$e o3erativne odluke 1ekada $u $e ovi nii nivoi menadera nazivali
$u3ervizorima2 4e8ovima2 3redradnicima2 dana$ $e nazivaju liderima2 3onegde i
admini$tratorima 6na*e2 $vi za3o$leni u nekoj organizaciji koji ne o-avljaju nikakve
menader$ke 3o$love nazivaju $e izvr4iocima Prema $hvatanju veine autora koji $u $e -avili
i$traivanjem menadmenta2 da -i $e o$tvarili ciljevi i zadaci na $vim nivoima menadmenta
3otre-na $u odgovarajua znanja2 $3o$o-no$ti i ve4tine uz odgovarajue i$ku$tvo 1aime2
$tru*na znanja 3odrazumevaju znanja i $3o$o-no$ti za 3rimenu metoda i tehnika u
$3eci8i*nim o-la$tima2 kao 4to $u2 recimo2 8inan$ije Domen me:uljud$kih odno$a
'
Seminarski rad Posao i linost
menadera
3odrazumeva $3o$o-no$ti i ve4tine za rad $a ljudima2 3odrazumeva 3od$ticaje za rad2
$tvaranje 3ogodne atmo$8ere za rad2 razvoj gru3nog rada i u$meravanje na3ora za o$tvarivanje
3o$tavljenih ciljeva Gonce3tualne $3o$o-no$ti 3odrazumevaju $hvatanje i 3oimanje celine
3o$lovanja2 de8ini$anje odno$a delova me:u $o-om i $a celinom2 konce3tualne $3o$o-no$ti $e
odno$e i na razumevanje me$ta organizacije na tri4tu i njenog odno$a $a o$talim
organizacijama Podela menadera 3o horizontalnoj $trukturi vezana je za 3rirodu
odgovorno$ti menadera2 3a $e u tom $mi$lu razlikuju tri o$novna ti3a menadera2 i to $u:
8unkcionalni2 generalni i 3rojektni ,dgovorno$t 8unkcionalnih menadera vezana je za
$3eci8i*na 3odru*ja u organizaciji2 odno$no vezana je za odre:ene organizacione delove u
kojima $e o-avljaju i odre:ene 3o$lovne 8unkcije 9e 8unkcije $u: o3eracije (3roizvodnja2
u$luge)2 marketing2 8inan$ije2 i$traivanje i razvoj2 kadrovi (u3ravljanje ljud$kim re$ur$ima)2
ra*unovod$tvo2 3ravni 3o$lovi2 o-ez-e:enje kvaliteta i tome $li*no ,dgovorno$t generalnih
menadera vezana je za celu organizaciju ili za odre:eni -roj organizacionih jedinica koje $e
$a$toje od vi4e 3o$lovnih 8unkcija ,dgovorno$t 3rojektnih menadera vezuje $e za
koordinaciju na3ora $vih za3o$lenih iz vi4e 3o$lovnih 8unkcija i organizacionih delova a u
cilju o$tvarivanja $3eci8i*nih zadataka u okviru 3ojedinih o-jekata /na*i2 menaderi $u
3otre-ni $vakom razvijenom dru4tvu2 ali $u zna*ajni i za nerazvijena dru4tva 9a 3otre-a je
evidentna2 jer je nuno reguli$ati ekonom$ke2 ali i $ve druge dru4tvene 3roce$e Da -i $e to
o$tvarilo2 moraju da 3o$toje menaderi kao 3o$e-na dru4tvena gru3a kako -i 3reuzeli tu
$loenu 8unkciju u3ravljanja kao $voju i$klju*ivu delatno$t

'# Poslo$ne (lo)e menade!a

Proce$ne aktivno$ti 3laniranja2 organizovanja2 uticanja i kontrole $u $imultane i
me:u$o-no 3ovezane aktivno$ti2 4to uloge menadera *ini veoma kom3lek$nim i dinami*nim
Menaderi $u2 3re $vega2 3o$lovni ljudi Po$lednje decenije dvade$etog veka 3rotekle $u u
u-rzanom razvoju nau*nih znanja2 teorij$kih i 3rimenjenih di$ci3lina2 4to je u$lovilo 3otre-u
8ormiranja originalnih karakteri$tika i kom3lek$nih $3o$o-no$ti 3o$lovnih ljudi (li*no$ti) u
cilju u$3e4nijeg o$tvarivanja njihovih $vakodnevnih uloga 6zgradnja i razvoj li*nih 7
3otre-nih $3o$o-no$ti o$tvaruje $e 8or$iranjem dve o$novne linije li*nog i 3ro8e$ionalnog
razvoja =edna linija razvoja li*no$ti 3odrazumeva 3ermanentno $ticanje novih $tru*nih znanja
i $talno 3ro8e$ionalno u$avr4avanje u aktivno$tima o-razovanja za $truku u okviru 3ro8e$ije
Druga linija razvoja o-uhvata o-razovne aktivno$ti organizacije i 3ojedinca na razvijanju
(
Seminarski rad Posao i linost
menadera
li*nih 3ro8e$ionalnih karakteri$tika i ja*anju eti*kih vredno$ti2 u-e:enja2 ve4tina
komuniciranja i drugih elemenata koje $e 3odvode 3od 3ojam o-razovanja za o-avljanje
$truke Stalnim o-razovanjem za vrlo kom3lek$ne uloge menader 3o$taje 3re $vega
o-jektivan 3rema ljudima2 $tvarima i $tanjima2 $3o$o-an za koncentri$ano$t u $vim
$ituacijama2 tj logi*ki u$red$re:en na 3rimanje2 3rera:ivanje2 inter3retiranje i oda4iljanje
in8ormacija2 4to ga de8ini4e kao e8ektivnog komunikatora ,d li*no$ti komunikatora u
3o$lovnoj $ituaciji zahteva $e 8unkcionalno 3rilago:avanje u 3ro$toru2 vremenu2 ulogama2
$ituacijama i ada3tiranje na o$tale li*no$ti i timove2 4to je jedino mogue u$3e4no izve$ti uz
$talnu 3rimenu $trategi*no$ti2 kao $ledee vane karakteri$tike $vakog 3o$lovnog
komunikatora Do-ar $trateg u 3o$lovnim komunikacijama mora 3o$edovati jo4 nekoliko
o$o-inaA 3re $vega2 od njega $e o*ekuje 8lek$i-ilno$t2 ne $amo 3rema drugim ljudima u
medu$o-nim odno$ima i interakcijama ve i 3rema nau*nim2 tehni*kim i kulturnim na$le:ima
o$tvarenim tokom 3rethodnih vremena2 a koja na li*no$t uti*u kroz 8aktore okruenja Sva ova
znanja i in8ormacije 3otre-no je $trukturalno $agledati i im3lementirati u komunikaciji koja
je krvotok u3ravljanja $o-om2 ciljevima2 idejama2 aktivno$tima2 organizacijama
Gomunicirajui na kognitivnom2 emotivnom i 8izi*kom nivou2 izdrljivi2 u3orni i 3roaktivni
komunikatori moraju u $vim odno$ima i$3oljiti i $enzitivno$t2 jer ova o$o-ina o-ez-eduje
;u$3e4nu -or-u 3rotiv nagomilavanja $o3$tvenih gre4aka i nedo$tataka;2 do kojih dolazi 3od
dej$tvom 3rirodnih 7 entro3ij$kih $ila 3rakti*no$t2 kao li*na karakteri$tika 3o$lovnog
komunikatora2 omoguava u $avremenim 3o$lovnim relacijama veoma vane ve4tine i
$3o$o-no$ti razlikovanja i$tinitog od neta*nog2 3ravog od 3ogre4nog2 -itnog od ne-itnog2
3ro$tog od kom3lek$nog 9eorija tvrdi2 a 3rak$a 3otvr:uje da2 ukoliko nije motivi$an za
ciljeve2 ideje i 3o$ao ili na na*in 3rimeren ulogama i $ituacijama2 3o$lovni *ovek $a $vojom
individualnom kulturom2 4irinom o-razovanja2 $tilom 7 nije u$3e4an E8ektivan i e8ika$an
3o$lovni *ovek2 menader2 rukovodilac ili izvr4ilac 3o$la mora imati vi4edimenzionalne
$3o$o-no$ti: konce3tualne2 ($tru*no73ro8e$ionalne)2 in8ormati*ko7komunikacij$ke2
dijagno$ticko73rog7nozer$ke2 tri4no78inan$ij$ke2 metodolo4ko7i$traiva*ke2 admini$trativno7
tehni*ke2 3$iholo4ko7analiti*ke2 $ociolo4ko7evaluacij$ke2 odno$no integralno 3o$matrano2
intelektualne2 3erce3tivne2 komunikacij$ke i 3rakti*ne Sve na-rojane $3o$o-no$ti zahtevaju
-rojni zadaci modernog me7nadmenta Me:u njima $e mogu 3o$e-no a3o$tro8irati tri:
3raenje 3er8orman$i 3o$la2 kontroli$anje 3o$la i 3laniranje -uduno$ti 3o$la (kroz
3redvi:anje -uduih 3er8orman$i) ,dgovori na ova i $li*na 3itanja retko $u jedno$tavni i
zahtevaju do-ro ra$u:ivanje menadera 9a 3itanja $u *e$to 3raena ne3redvidivim -uduim
doga:ajima2 ili zahtevaju ogromnu koli*inu in8ormacija iz $3olja4njeg okruenja ili je
"0
Seminarski rad Posao i linost
menadera
izgradnja re4enja 3ro-lema 3raena raznim 3re3rekama u 3otoku in8ormacija i 8unkcioni$anju
$i$tema komunikacije i u3ravljanja 3o$lom Menaderi iniciraju 3romene u $vim 3rakti*nim
$ituacijama2 in$3iri4u ljude na realizovanje zajedni*kih 3rojekata i u$meravaju njihove na3ore
u traenju novih konce3ata2 3odranih i$traivanjima i ;de$tilovanim; i$ku$tvom iz
konkretnih $lu*ajeva Menaderi 3o$tiu organizacione ciljeve izvo:enjem *etiri 3rimarne
3roce$ne 8unkcije 3laniranje2 organizovanje2 razumevanje uticaja i kontroli$anje Dktuelna
je zna*ajna razvojna 3odr4ka teoriji menadmenta koja i$ti*e da menadment u 3rak$i mora
uklju*iti digitalne dimenzije koje kom3lementarno 3odravaju i ja*aju 3roce$ne 8unkcije
3laniranja2 organizovanja2 o$tvarivanja uticaja (in8luencing) i kontrole $tanja #o*avamo da
$e2 u odno$u na tradicionalni konce3t2 koji kori$ti termin ;rukovo:enje; ili ;vo:enje;
(leading)2 u konce3tu modernog menadmenta kori$ti termin in8luencing 2 odno$no2
razumevanje i o$tvarivanje uticaja Po$e-no $e a3o$tro8ira glagol razumevanje2 jer to
3red3o$tavlja moguno$t 3o$tizanja do-re komunikacije izme:u menadera i o$talih *lanova
organizacije
*# Linost menade!a
,$o-ine li*no$ti -itno odre:uju odno$ 3rema radu2 odre:uju *ovekovo 3ona4anje u
3roce$u rada2 kao 4to je i *ovekovo 3ona4anje odre:eno u$lovima rada2 koji o3et 3ovratno
uti*u na njegovu li*no$t , tome 4ta je li*no$t i 4ta -i $e 3odrazumevalo 3od 3ojmom li*no$ti
3o$toje razli*ita $hvatanja 9a razli*ito$t $hvatanja u velikoj meri je 3ovezana $a razvojem
dru4tva2 menjanjem me$ta 3ojedinca u dru4tvu2 3ovezana je $a veoma kvalitetnim -ogaenjem
njegovog duhovnog $veta i $a 3rogre$ivnim razvitkom $ocijalnih 8unkcija 9ako da $vaka
nauka koja izu*ava *oveka2 $voju 3anju u$merava2 naravno u $kladu $a 3redmetnim
odre:enjem2 na razli*ite u$love i a$3ekte individualne integri$ano$ti2 autonomije i aktivno$ti
<ecimo2 u medicini $e 3od li*no4u 3odrazumeva ona individua koja u normalnim
okolno$tima $voje 3o$tu3ke kontroli4e2 koja je $3o$o-na da $e orijenti4e u 3ro$toru i vremenu2
koja $e 3ridrava elementarnih normi higijene # 3ravnim naukama2 li*no$t je no$ilac
3ravnog 3oretka2 gra:an$kih 3rava i o-aveza i kao takva je $ve$na $te3ena $voje
odgovorno$ti # kulturolo4kim naukama li*no$t je no$ilac i 3otro4a* materijalnih i duhovnih
vredno$ti # $ociolo4koj nauci li*no$t je 3roizvod dru4tvenih odno$a u odre:enoj zajednici2 ali je i
$u-jekt dru4tvenog ivota koji je u$vojio norme i vredno$ti2 4to omoguava u*e4e u kolektivnoj
interakciji Etiku intere$uje individua kao moralni $u-jekt2 kao li*no$t koja je $ve$na $voje $lo-ode i
kao takva $3o$o-na da odgovori $ave$ti i duno$ti2 da -ude *a$na i do$tojan$tvena i da ima razvijen
""
Seminarski rad Posao i linost
menadera
o$eaj za 3ravdu Menadment intere$uje li*no$t koja e u$3e4no voditi menadment 3roce$ i koja e
uticati na o-likovanje $tavova vredno$ti2 mi4ljenja i o3aanja u cilju 3ravednog odlu*ivanja i do-rih
me:uljud$kih odno$a Me:utim2 celovitim odre:enjem li*no$ti -avi $e 3$ihologija2 iako
$avremena mi$ao $ve ja$nije ukazuje da je ona nedovoljan okvir za razumevanje li*no$ti
Po$toji veliki -roj odre:enja li*no$ti Po ,l3ortu li*no$t je dinami*ka organizacija onih
3$iho8izi*kih $i$tema unutar $ame individue2 $i$tema koji odre:uju njeno karakteri$ti*no
3ona4anje i njen karakteri$ti*an na*in mi4ljenja /a 1ikolu <ota li*no$t je jedin$tvena
organizacija o$o-ina koja $e 8ormira uzajamnim delovanjem 3ojedinca i $ocijalne $redine i
tako odre:uje o34ti2 za 3ojedinca karakteri$ti*an na*in 3ona4anja /na*i2 $vaku li*no$t
karakteri4u relativno trajne o$o-ine2 o$o-ine koje $u me:u $o-om 3ovezane i zavi$ne i koje
tako *ine jedin$tvenu organizaciju ili $trukturu /ato $e li*no$ti me:u $o-om razlikuju 6na*e2
o$o-ine li*no$ti $u celovito$t2 o$o-eno$t i do$ledno$t u 3ona4anju2 tako da $e 3od o$o-inama
li*no$ti ne 3odrazumevaju $amo o$o-ine tem3eramenta i karaktera2 ve $e 3odrazumevaju i
$3o$o-no$ti2 i motivi2 kao i karakteri$ti*an na*in zadovoljavanja 3otre-a ,$o-ine koje *ine
li*no$t 8ormiraju $e2 3ored -iolo4kog na$le:a2 i tokom ivota u $ocijalnoj $redini u kojoj
deluju na$le:eni $ocijalni u$lovi Jiolo4ki 8aktori koji uti*u na razvitak li*no$ti $u nervni
$i$tem2 endokrini $i$tem i tele$na kon$titucija ,vi 8aktori $u2 3re $vega2 odre:eni ili uklju*uju
na$le:e2 3a kao takvi imaju zna*aja za 8ormiranje li*no$ti Me:utim2 mnogo vei zna*aj na
8ormiranje li*no$ti ima uzajamni uticaj na$le:a i $redine =er2 odre:ene na$le:ene di$3ozicije
3od uticajem $redine mogu -iti 3oti$nute2 ne moraju $e uo34te 3ojaviti2 a mogu $e *ak i
zameniti 9ako $vaka $redina na $3eci8i*an na*in 3ogoduje 8ormiranju odre:enih o$o-ina #
$ocijalnoj $redini $e 3ojedinac razvija i 8ormira kao li*no$t 9o je 3roce$ $ocijalizacije Eeliki
je -roj raznih vr$ta $ocijalnih 8aktora od kojih zavi$i 8ormiranje li*no$ti Dli2 u literaturi $e
naj*e4e 3ominju: 3orodica i 3orodi*ni u$lovi2 4kola2 gru3a vr4njaka2 ro:aci i 3oznanici2 i$taknute
li*no$ti u dru4tvu2 -rak i odno$i u -raku2 zanimanje2 3o$lovni odno$i2 materijalno $tanje2 $ocijalni
3oloaj2 kla$no7$lojna 3ri3adno$t2 dru4tveno7ekonom$ki $i$tem2 kultura ,d o$o-ina li*no$ti zavi$i i
*ovekovo 3ona4anje na radu # tom $mi$lu2 3ona4anje li*no$ti u radnoj $redini tre-a
3o$matrati kao 3ona4anje li*no$ti koja $amo$talno razmatra $vet na o$novu $vog $u-jektivnog
i$ku$tva ($amo$ve$t)2 koja omoguava zadravanje $voje individualno$ti i onda kada $e trai
uni8ormno$t ($u-jektivno$t) i kada je do$ledna u $vom 3ona4anju (integritet) D na o$novu
o-lika 3ona4anja i njegovih 3$ihi*kih o$o-ina $tvorena je ti3ologija li*no$ti Pojam ti3a
o-uhvata $i$tem o$o-ina koji $e moe razlikovati od drugih $i$tema2 a razlikovanje odre:enog
-roja ti3ova u koje $e 3oku4avaju $vr$tati $ve o$o-e ili deo o$o-a naziva $e ti3ologijom 9ako
ti3ologije o-uhvataju dva ili vi4e razlikovanih ti3ova =edna od 3rvih ti3ologija li*no$ti je
"!
Seminarski rad Posao i linost
menadera
>i3okratova2 koju je ka$nije do3unio Halen2 koji razlikuje koleri*ki ti3 (karakteri4u ga
intenzivna o$eanja2 odlu*no$t2 razdraljivo$t2 $klono$t ka agre$ivnom 3ona4anju)2
$angvini*ki ti3 (karakteri4e ga -rza 3romena ra$3oloenja $a izraenom $klono4u ka vedrom
ra$3oloenju2 uz 3ovr4no$t emocija)2 8legmatik (karakteri4e ga retko i $3oro reagovanje2 te4ko
i$3oljavanje ionako $la-ih o$eanja2 ne3okretljivo$t2 ali $taloeno$t)2 melanholik (karakteri4u
ga retke reakcije2 uz dominaciju dugotrajnih i intenzivnih o$eanja tuge i za-rinuto$ti) Slede
ti3ologije Gre*mara i Keldona2 koji $u razlikovane ti3ove $vr$tavali u zavi$no$ti od tele$nih
karakteri$tika i =ungova ti3ologija2 koji je razlikovanje 3ojedinaca na4ao u odre:enim
3$ihi*kim 8unkcijama2 odno$no u o$novnim na*inima reagovanja li*no$ti 9ako je li*no$ti
3odelio na ek$trovertni ti3 (karakteri4e ih okrenuto$t 3rema $3olja4njem $vetu2 drugim
ljudima2 3rema $tvarno$ti) i introvertni ti3 (karakteri4e ga okrenuto$t 3rema $e-i) 9re-a jo4
na3omenuti da na odno$ 3rema radu zna*ajno uti*u i me:uljud$ki odno$i2 organizacija rada i
o-lik rukovo:enja #ti*u i menadment kao metod u3ravljanja i menaderi kao dru4tvena
gru3a Da -i jedan menader -io u$3e4an2 odno$no da -i u$3e4no o-avljao $ve u3ravlja*ke
uloge i zadatke2 3ored znanja i $3o$o-no$ti mora da 3o$eduje i odgovarajue o$o-ine li*no$ti
# literaturi $e navodi veliki -roj o$o-ina koje $u izuzetno zna*ajne i koje karakteri4u
u$3e4nog menadera 9ako $e naj*e4e navodi da do-ar menader tre-a da -ude:
7 Eredan i radan2 4to -i zna*ilo da njegov rad mora da -ude uzor $vim *lanovima
organizacije
7 6nteligentan2 4to zna*i da 3o$eduje one intelektualne $3o$o-no$ti koje e mu
omoguiti da -rzo u*i i -rzo $e 3rilago:ava 3romenama
7 Po4ten i 3ravi*an2 jer e tako najlak4e $tei autoritet kod $vojih $aradnika
7 Energi*an i am-iciozan2 da -i mogao da i$traje kad nai:e na te4koe i odlu*an da
o$tvari 3o$tavljene ciljeve
7 5lek$i-ilan2 da -i $e -rzo i na 3ravi na*in 3rilagodio novona$talim okolno$tima u
okruenju
7 Greativan i ma4tovit2 4to zna*i da mora -iti otvoren 3rema novim idejama2 i $3o$o-an
da 3odne$e teret konkurencije i uvek 3onudi ne4to novo
7 ,3timi$ta2 $a 3ozitivnim $tavom i 3ozitivnom energijom i 3rema drugim ljudima2 i
3rema ivotu uo34te
7 =aka i $ta-ilna li*no$t2 da 3omogne da $e -rojni 3ro-lemi $avladaju2 da $e ni*ega ne
3la4i2 da veruje u $e-e2 druge ljude2 u odluke i akcije koje 3reduzima
7 Gomunikativan2 jer $e u$3e4na komunikacija *e$to 3o$tavlja kao jedan od odlu*ujuih
8aktora za u$3e4no$t menadera
"&
Seminarski rad Posao i linost
menadera
1aravno2 ove2 ali i druge o$o-ine menadera2 veoma $u zna*ajne za u$3e4no$t
menadment 3roce$a ,ne2 $a$vim $igurno2 uti*u na o-likovanje $tavova2 vredno$ti2 mi4ljenja2
o3aanje2 na dijagnozu2 4to $ve uku3no -itno odre:uje na*in dono4enja odluka i 3reduzimanja
odgovarajuih akcija Gada $e razmatraju $ve navedene o$o-ine koje u$3e4an menader tre-a
da 3o$eduje2 3o$tavlja $e i logi*ko 3itanje: da li 3o$toji li*no$t koja $ve te o$o-ine zai$ta
3o$edujeL
+# O,!a-o$an.e

# $avremenom dru4tvu2 koje $e $ve vi4e ozna*ava kao civilizacija znanja2 znanje
3o$taje jedan od zna*ajnih 8aktora dru4tvenog razvoja i izuzetno vaan razvojni re$ur$ Gao
zna*ajan razvojni re$ur$2 znanje e imati odlu*ujuu ulogu ne $amo za na3redak civilizacije
uo34te2 nego i za na3redak $vakog 3ojedinca Svet je u ovom veku $uo*en $a -rzim
dru4tvenim 3romenama D 3romene koje $e 3redvi:aju2 u velikoj meri2 odno$ie $e na
3oveanje znanja koje e u-rzati dru4tveni razvoj Stoga e o-razovanje kao dru4tveni 3roce$
$ticanja znanja imati ne$umnjiv zna*aj za $avremeno dru4tvo2 a organizacioni o-lici
$avremenog o-razovanja i $avremeni o-razovni 3rogrami 3o$tae razvojni re$ur$ od
izuzetnog zna*aja Pod razvojem $e naj*e4e2 u $ociolo4kom $mi$lu2 3odrazumeva
3revazilaenje nedovoljno$ti i otklanjanje 3re3reka ili ograni*enja kako -i $e o$tvarili
odre:eni dru4tveni ciljevi i -olji u$lovi ivota # tom $mi$lu2 ta *ovekova 3otre-a i tenja ka
o$tvarivanju -oljeg ivota 3o$taje univerzalna kategorija u $hvatanju razvoja 6na*e2 razvoj je
$loeni integrativni 3ojam2 tako da njegov $a$tav *ine: 3romena2 kao o$nova $vakog razvojaA
3roce$2 kao uku3no$t raznih vr$ta delatno$tiA $truktura2 kao zajedni4tvo $a$tavnih elemenata
razvojaA *inioci2 kao me:uzavi$no$t veza i odno$a koji *ine razvoj2 i jezgro2 kao o$novni
3okreta* $vakog razvoja Promena2 kao o$nova $vakog razvoja i kao $ocio7o-razovni konce3t2
3red$tavlja izuzetno vanu $nagu delovanja 3ojedinca u dru4tvu
,na tran$8ormi4e tradicionalne $i$teme u 3relazne2 a 3relazne ne3rekidno na$tavlja da
una3re:uje /ato je veoma vano izu*avati 3romene u razvoju dru4tva2 ali i 3romene u
o-razovanju2 3ri *emu je 3o$e-no vano i$3itati na koji na*in uti*u na $u4tinu o-razovnog
$i$tema 6 to 3o$e-no u 3eriodu 3rela$ka indu$trij$kog u in8ormati*ko dru4tvo =er2
in8ormati*ko dru4tvo je $a $o-om donelo veoma intenzivne 3romene u $vim o-la$tima
dru4tvenog ivota2 a 3o$e-no u o-la$ti tehnologije2 nauke2 ekonomije2 3olitike2 religije2
kulture2 etike2 komunikacija i me:uljud$kih odno$a 9o je neminovno dovelo do 3romene
"%
Seminarski rad Posao i linost
menadera
$tavova2 vredno$ti i kategorijalnih $i$tema vredno$ti2 $tila i na*ina ivota # tim okolno$tima i
dru4tveni odno$i 3o*ivaju na mnogo humanijim o$novama nego 4to je to -ilo ranije Pratei
dru4tvene 3romene2 i o-razovanje $e 3rilago:ava novim okolno$tima kako -i $e mlade
generacije 3ri3remile za $vet 3un rizika i izazova2 za $vet u kome e dominirati znanje
,-razovanje2 kao veliki izazov $avremenoj civilizaciji2 kao no$ilac i 3okreta* dru4tvenih
3romena2 kao na*in in8ormi$anja o 3romenama i 3rihvatanja novih $tavova i vredno$ti i kao
3ut ka $ticanju novih znanja razli*ito $e u literaturi odre:uje i razli*ito $e u 3rak$i de8ini4u
njegovi ciljevi Me:utim2 -rojna $hvatanja2 3ri$tu3i i odre:enja o-razovanja i3ak $e mogu
$vr$tati u dve gru3e
/a jedne $avremeno o-razovanje do3rino$i o$tvarivanju dru4tvenog ivota2 to je
o$novni dru4tveni 3roce$ odravanja *oveka i na3retka *ove*an$tva2 kao i kontinuiteta
kulture /a druge je $avremeno o-razovanje klju*ni 8aktor ekonom$kog razvoja i znanja od
koga zavi$e $vi o$tali dru4tveni 3roce$i Pri tome $u ciljevi i zadaci o-razovanja deo o34tih
dru4tvenih ideala i tenji i kao takvi 3red$tavljaju o34tu orjentaciju u u$meravanju uku3nih
o-razovnih aktivno$ti u cilju o$tvarivanja njihove uloge u dru4tvu # $tvari2 tradicionalna
odre:enja o-razovanja 3olaze od $hvatanja o-razovanja kao $i$temat$kog $ticanja nau*nih
znanja o 3rirodi2 dru4tvu i ljud$kom mi4ljenju i ovladavanja radnim ve4tinama i navikama
kojima $e razvijaju i o-likuju odre:ene crte li*no$ti i u$vaja odre:eni 3ogled na $vet
Savremenija $hvatanja o-razovanja 3olaze od toga da je o-razovanje $i$tem in$titucionalnog
$ticanja znanja i o$3o$o-ljavanja ljudi da $ti*u znanja2 ve4tine i navike koje $u im 3otre-ne
Polazei od $vih do$ada4njih odre:enja i uvaavajui $ve do$ada4nje 3ri$tu3e o-razovanju2
$avremeno o-razovanje $e $a $ociolo4kog $tanovi4ta de8ini4e kao dru4tveni 3roce$ kojim $e
$ti*e znanje2 i to $a $tanovi4ta njegovog zna*aja za civilizacij$ke 3romene na glo-alnom 3lanu
i $tanovi4ta 3otre-e za razvijenom li*no4u koja je o$novni 8aktor znanja kao razvojnog
re$ur$a # tom $mi$lu2 o-razovanje kao razvojni re$ur$ tre-a da omogui2 $i$temom
o-razovanja i o-razovnim $adrajima koji $e u njemu o$tvaruju2 realizovanje o$novnih ciljeva
koji $e odno$e na razvoj li*no$ti2 o*uvanje *ovekovog 3rirodnog okruenja i $tvaranje $ve$ti o
glo-alnim 3ro-lemima $avremenog *ove*an$tva Proce$ o-razovanja $e odvija u okviru
in$titucionalnog $i$tema o-razovanja 9akav $i$tem o-uhvata $ve o-razovne in$titucije koje $u
3ovezane i organizovane u jednu jedin$tvenu mreu # tom $mi$lu2 $vaka zemlja ima $voj
$3eci8i*ni $i$tem o-razovanja2 mada veliki -roj o-razovnih $i$tema ima neka o34ta i
zajedni*ka o-eleja koja $e odno$e na organizaciju2 nivoe o-razovanja i trajanje 4kolovanja
# 3o$lednje vreme2 ta zajedni*ka o-eleja u o-razovanju odno$e $e i na $tudij$ke
3rograme i na$tavne $adraje 6na*e2 vi$oko o-razovanje u Evro3i karakteri4u dva dominantna
")
Seminarski rad Posao i linost
menadera
modela o-razovanja2 i to: dualni model (;-inarni model;) i jedin$tveni model Dualni model
vi$okog o-razovanja karakteri4e 3o$tojanje dva nezavi$na i odvojena $egmenta
univerzitet$ko i neuniverzitet$ko Svaki model ima odre:ene $3eci8i*no$ti i karakteri$tike
9ako je univerzitet$ko o-razovanje zadralo tradicionalne karakteri$tike o-razovanja2 4to
zna*i da je deo $i$tema vi$okog o-razovanja i da kao takvo 3rua odgovarajue akadem$ko
o-razovanje u o-la$ti nau*no7i$traiva*kog rada 1euniverzitet$ko o-razovanje2 kao deo
$i$tema vi$okog o-razovanja2 odno$i $e na 3ro8e$ionalno u$meravanje u $mi$lu 3ri3reme
$tru*njaka za odre:ena zanimanja 1euniverzitet$ko o-razovanje je u mnogim zemljama
3o*elo u-rzano da $e razvija 4ezde$etih godina dvade$etog veka Movekova 3otre-a za $talnim
u*enjem i$kazuje $e kao:
u*enje za znanje 3odrazumeva $avladavanje nau*nih in8ormacija i ovladavanje
$red$tvima $aznanja2 a odno$i $e na o$tvarenje $u4tine $mi$lenog ivljenja2 razvijanje
$3o$o-no$ti $aznavanja2 razumevanja i otkrivanja2 va$3itanje 3anje2 3amenja i
mi4ljenjaA
u*enje za rad 3odrazumeva $ticanje novih znanja koja $e 3rakti*no mogu 3rimenitiA
u*enje za zajedni*ki ivot 3odrazumeva $ticanje $aznanja o drugima2 $agledavanje
njihovih 3otre-a i uvaavanje njihovih razli*ito$tiA
u*enje za 3o$tojanje 3odrazumeva 3ri3remu za $amo$talno i kriti*ko ra$u:ivanje o
$vim 3ojavama i 3roce$ima iz okruenja
"+
Seminarski rad Posao i linost
menadera
/# Oso,ine menade!a
;E8ektivno$t; je jedan od naj8rekventnijih 3ojmova2 kako u $vakodnevnom razgovoru2
tako i u teoriji i 3rak$i organizacije i menadmenta E8ektivna odluka2 e8ektivno re4enje2
e8ektivan 3otez2 e8ektivan rezultat2 e8ektivna akcija2 e8ektivna reklama2 e8ektivna 3rezentacija2
$amo $u neki od $intagmi 3o$lovnog voka-ulara Po$toji vi4e a$3ekata za de8ini$anje ovog
3ojma =edan od eminentnih kreatora teorije i 3rak$e menadmenta Piter Draker ("((!)
e8ektivno$t de8ini4e kao $3o$o-no$t da $e odrede 3ravi zadaci kako -i $e u 3o$lu radile 3rave
$tvari ;<aditi 3rave $tvari; 3odrazumeva iz-or 3ravih ciljeva 6z-or 3ravih ciljeva je klju*
u$3eha neke organizacije Dakle2 e8ektivno$t 3odrazumeva iz-or 3ravih ciljeva2 a kada $u
iza-rani 3ravi ciljevi2 onda je na:ena ;3rava $tvar koju tre-a raditi;
1aredno 3itanje je kako ili na koji na*in utvrditi da je ura:ena 3rava $tvar ,dgovor je
$adran u 3ojmu e8ika$no$t Prema Draker7u2 e8ika$no$t je $3o$o-no$t minimiziranja radnih
na3ora i ulaganja drugih re$ur$a (vremena2 novca2 energije i $l) za o$tvarivanje 3ravih ciljeva
Prema tome2 3rave ciljeve tre-a realizovati na 3ravi na*in2 tj raditi 3rave $tvari na 3ravi
na*in =er2 3utevi za o$tvarenje ciljeva mogu -iti vrlo razli*iti2 a $amo jedan od njih je 3ravi
Po$ao je izvr4en e8ika$no akoje izvr4en na 3ravi na*in
Menaderi menjaju $vet tako 4to uti*u na razvoj novih 3roizvoda i u$luga ,ni menjaju
$vet 3ruajui 3odr4ku razvoju ljudi koji $a njima rade # menjanju $veta oni $ve aktivno$ti
organizacije 3rilago:avaju ekolo4kim2 dru4tvenim i 3oliti*kim 3otre-ama2 3ri *emu moraju
zadovoljiti kriterijume e8ika$no$ti i e8ektivno$ti Eeza izme:u e8ektivno$ti i e8ika$no$ti je
evidentna Potre-no je 3rvo zadovoljiti kriterijume e8ektivno$ti da -i $e mogla 3o$tii
e8ika$no$t Drugim re*ima2 nedo$tatak e8ektivno$ti $e ne moe nadoknaditi ni najveim
$te3enom e8ika$no$ti ,dgovorno$t $e de8ini4e kao $3o$o-no$t iz-ora naj-oljeg odgovora ili
3ronalaenja naj-oljeg re4enja 3ro-lema u datoj $ituaciji Po$lovni 3ro-lem $e moe
3o$matrati kao razlika 3otre-nog i 3o$edujueg znanja u datoj $ituaciji Pro-lem je re4en kada
je takva razlika $vedena na nulu2 tj kada $e nivo ra$3oloivog izjedna*i $a nivoom 3otre-nog
znanja
".
Seminarski rad Posao i linost
menadera
0# Za1l.(a1
,$nova nau*nog menadmenta lei u o3eracionom i$traivanju i -azirana je na
$ledeim 3ret3o$tavkama:
") Si$temati*no$t u 3o$matranju $i$temaA
!) Gon$trukcija modela2 $i$tema koji $e 3o$matra2 kojom $e moe $imulirati 3ona4anje
$i$temaA
&) #3otre-a metoda dedukcije da -i $e do4lo do modela -udueg 3ona4anja $i$temaA
%) 6 na kraju izvr4iti te$tiranje modela i u3orediti model $a $tvarnim $i$temom
Si$tem$ki 3ri$tu3 menadmentu za$novan je na teoriji Lud?iga von Jertalan88@7a 3o
kojoj $e $vi $i$temi mogu 3odeliti na zatvorene ili otvorene (/atvoreni $i$temi ni$u u
interakciji $a okruenjem a otvoreni je$u) Po njemu $i$tem je $ku3 veeg -roja delova koji iz
nekog intere$a 8unkcioni4u kao celina Si$tem$ki 3ri$tu3 je teorija 3o kojoj $e razumevanje
8unkcioni$anja delova $i$tema mora za$nivati na razumevanju celine $i$tema
Menadment $i$tem je otvoreni $i$tem *iji $u o$novni delovi: oragnizacioni in3ut2
organizacioni 3roce$ i organizacioni aut3ut ,vi delovi kom-inovano 3o$toje da -i o$tvarili
organizacione ciljeve 5aktori okruenja koji uti*u na menadment $i$tem $u: vlada2
do-avlja*i2 ku3ci i konkurencija Svaki od ovih 8aktora 3onao$o- 3red$tavlja 3otencijalni
8aktor -itnog uticaja kojim $e moe 3romeniti -uduno$t $i$tema
6n8ormacije -itne za analizu menadment $i$tema do-ijaju $e iz $vih do$ada navednih
3ri$tu3a:
a) kla$i*nog 3ri$tu3a menadmentu2
-) 3ri$tu3a ljud$kih relacija i
c) nau*nog 3ri$tu3a
#3otre-a ova tri izvora in8ormacija za analizu $i$tema $e naziva trougaoni
menadment (triangular management) 7 3red$tavljen je na $lici ("%) Sinteza in8ormacija2
3riku3ljanih na o$novu ova tri 3ri$tu3a2 je kriti*na za e8ektivnu u3otre-u menadment
$i$tema /na*aj komunikacija u $i$tem$kom 3ri$tu3u je 4iri i $veo-uhvatniji jer $e $ada2 3ored
unutarorganizacione komunikacije2 kao -itan 8aktor javlja i komunikacija $a okruenjem 9o
je 3ri3adajue 3eriodu razvoja u*ee organizacije Pod u*eom organizacijom dana$
3odrazumeva organizacija koja $e -avi: do$tizanjem konkurent$kih 3redno$ti2 u-rzavenjem
3roce$a tehnolo4kih 3romena2 zadovoljenjem 3otre-a ku3aca i 3oveanjem $vog glo-alnog
"'
Seminarski rad Posao i linost
menadera
uticaja /na*i u*ea organizacija je organizacija koja $e do-ro $nalazi u kreiranju2 do$tizanju i
tran$8eru znanja i moe modi8ikovati relativno lako $voje 3ona4anje u $kladu $a novim
$aznanjima Menaderi koji hoe da izgrade takvu2 u*eu2 organizaciju moraju da $tvore
3ogodno okruenje2 u kome e $e ohra-rivati u*enje i razmena in8ormacija me:u *lanovima
oraganizacije
"(
Seminarski rad Posao i linost
menadera
2# Lite!at(!a
" =ovanovi2 P "Kako postati dobar menader"2 Hra8o$log2 Jeograd2 "((.
! Leki2 S2 "Korporativna drutvena odgovornost"2 Figoja 4tam3a2 Jeograd
& Leki2 SA <an:i2 DA Menadment Jeograd$ka Po$lovna Kkola2 Jeograd !0"!
!0