47.

Opta patologija oteenja jetre:

Razna nepovoljna stanja mogu otetiti biomehanizam hepatocita i celularne strukture jetrinog
parenhima.
Promene u morfologiji delije jetre mogu biti izraz:
1. ADAPTACIJE DELIJE
2. DELIJSKOG (I)REVERZIBILNOG OTEDENJA
3. TKIVNE REAKCIJE (inflamacija, regeneracija, fibroza)

*ADAPTACIJA DELIJE:
Kako morfoloki izgleda delija koja se adaptira?
-hipertrofira joj ER (cilj: da osposobi hepatocite da efikasnije detoksikuju neke materije kad je njihov
priliv u jetru povedan)
-hipertrofija cele delije/organa
-hiperplazija ( cilj: delija se tako adaptira na stres; mikroskopski-zadebljavaju lamine hepatocita)
-metaplazija
-atrofija
OTEDENJE DELIJE:
Uzroci otedenja: fiziki, hemijski, bioloki, poremedaju ishrane, genski defekti, poremedaj arterijske i
venske cirkulacije, starenje
Reverzibilno oteenje:
1. HIDROPSNA PROMENA
2. MASNA PROMENA
3. AKUMULACIJA RAZLIITIH SUPSTANCI

HIDROPSNA PROMENA
Usled akutne infekcije/intoksikacija delije otiu zbog vedeg natapanja vodom.
Manji stepen natapanja: lak edem, granulirana citoplazma
Vedi stepen natapanja: hidropsna degeneracija (sitna i krupna vakuolizacija citoplazme)
Jo vedi stepen natapanja: balonska degeneracija ( hepatocit lii na balon) tipino za akutni
virusni hepatitis
Retikularna( mreasta) degeneracija- hidropsno nabubreli hepatocit+ mreasta citoplazma,
tipino za holestazu
Hijalina degeneracija Mallory hijalin ( amorfne, homogene, eozinofilne grupisane granule
unutar citoplazme hepatocita) tipino za Wilsonovu bolest, HCV, hepatocelularni karcinom

MASNA PROMENA
Nastaje povedanjem koncentracije intracelularnih lipida. Posledica je neravnotee izmedju
stvaranja,koridenja i eliminacije masti na celularnom nivou.
Postoje: makrovezikularna i mikrovezikularna masna promena
Posledica je konzumacije alkohola,lekova,hipoksije,urodjenih poremedaja metabolizma, HCV-a.
AKUMULACIJA RAZLIITIH SUPSTANCI
Pigmenti u jetri: SVAKA POJAVA PIGMENTA U JETRI JE PATOLOKA! (lipofuscin ( smedji zrnast pigment,
pigment starenja, nakuplja se perivenalno-oko v.centralis) , bilirubin ( znak je holestaze), hemosiderin
(smedji pigment;nastaje zbog poremedaja metabolizma Fe/povedane hemolize Er/ nekroze hepatocita),
ceroid (uto-smedj; nakuplja se u Kupferovim delijama), Dabin-Dzonsonov pigment( crn pigment),
bakar-nosei pigment( tipian kod Wilsonove bolesti).
Ireverzibilno oteenje: NEKROZA
3 osnovna oblika nekroze:
1. Koagulacijska nekroza
2. Litika nekroza
3. Apoptozna nekroza
Koagulacijska nekroza: Hepatociti su bledi, ouvanog osnovnog oblika
Litika nekroza: hepatociti bubre i liziraju,oko njih inflamatorne delije,mikroskopski se vide prekidi
lamina hepatocita i umnoene Kupferove delije
Apoptozna nekroza ( kasni stadijum apoptoze): vide se pojedinana apoptozna telaca (acidofilna), bez
inflamacije!
Prema obimu i lokalizaciji,nekroza jetre:
1. FOKALNA
2. ZONALNA
3. NEZONALNA
4. KONFLUENTNA

Fokalna nekroza: nekroza pojedinanih hepatocita/malih grupa hepatocita
Zonalna nekroza: nekroza gotovo svih hepatocita odredjene zone acinusa/lobulusa;
Moe biti: PERIVENULARNA (ishemija,toksini)
MID-ZONALNA (uta groznica)
PERIPORTNA; 2 tipa: PEACE MEAL i NON-PEACE MEAL
Peace meal nekroza: litina; inflamacijska destrukcija pojedinih hepatocita
Non peace meal nekroza: je nekroza periportnih hepatocita; litina
Nezonalna nekroza: je veda zona ishemijske nekroze
Konfluentna nekroza: je nekroza grupa susednih hepatocita;
Po obimu i lokalizaciji moe biti:
Fokalna (litika/koagulacijska; sliva se nekoliko grupa nekroze u jednu)
Bridging (lii na most od mrtvih delija koji povezuje odredjene zone jetrinog acinusa/lobulusa;
moe povezivati portni prostor sa v.centralis, dva susedna najira dela jetrinog acinusa, dve
susedne v. Centralis)
Panacinusna ( litika, nekroza zahvata pojedine acinuse)
Multiacinusna ( zahvata vie serijski povezanih jetrinih acinusa)

INFLAMACIJA, REGENERACIJA I FIBROZA
Inflamacija jetre( hepatitis)-prisutne su delije zapaljenja u tkivu jetre.
Postoje: portni , periportni i intraacinusni/intralobulusni hepatitis
Inflamacija jetre moe biti I i II
I: kao I napad Ly na Ag ispoljene na hepatocitima
II: kao lokalna reakcija na otedenje/nekrozu parenhima

Celije inflamacije tipine za odredjene poremedaje jetre: virusni hepatitis ( Ly i MF); alkoholni
hepatitis i gnojne infekcije( Neutrofili); holestaza ( meoviti zapaljenjski infiltrat) ; parazitoze(
eozinofili).
Regeneracija
3 grupe regulatora regeneracije:
Nutritivi i hormoni ( proteini, insulin, glukagon, kateholamini)
Polipeptidni faktori rasta nespecifini za jetru (epidermalni , heparin-vezujudi, insulinu slini)
Faktori rasta specifini za jetru ( faktor rasta hepatocita)
Kako prepoznati regeneraciju? Zadebljavaju lamine hepatis, nedostatak pigmenta, vedi broj
dvojedarnih/viejedarnih hepatocita, anizonukleoza( nejednaka veliina jedara)
Fibroza jetre je prekomerno stvaranje vezivnog tkiva.
Nastaje aktivno ( hronini aktivni hepatitis) i pasivno (posle nekroze,kod akutnog/hroninog hepatitisa)
48. Kongenitalne anomalije i bolesti jetre kod dece
postoje:
Anomalije oblika i poloaja ( malformacije, malpozicije)
Vaskularne anomalije
Anomalije bilijarnog trakta

Anomalije oblika i poloaja
Agenezija-nedostatak jednog lobusa ili cele jetre
Hipoplazija- nedovoljna razvijenost jednog lobusa ili cele jetre
Abnormalna lobuliranost jetre- postojanje prekomernog lobusa, jednog ili vie
Distopija- jetra ka levo, ka gore,ka dole
Ektopija- kad se tkivo jetre razvije u drugom organu
Heterotopija- postojanje drugog tkiva u jetri

Vaskularne anomalije
Malpozicija
Akcesorne grane
Hepatoportne anastomoze
Atrezija/hipoplazija v. Portae
Reduplikacija v. Portae
Kavernozna transformacija v.portae
Teleangiektazija sinusoida

Anomalije bilijarnog trakta
Najvanije anomalije su one koje pripadaju grupi pod nazivom fibrocistina bolest jetre i
bilijarnog trakta.
To su intra i ekstrahepatine hamartomatozne promene *Hamartom je ograniena dobrodudna
proliferacija komponenti normalnog tkiva.
Intrahepatine promene:
Kongenitalna fibroza jetre- je fibroza bez nodularne hiperplazije parenhima
Cistina bolest jetre- manifestuje se kao policistina promena; moe biti solitarna, kao
mikrocista, makrocista
Karolijeva bolest- karakterie se fokalnom dilatacijom bilijarnih duktusa
Bilijarni mikrohamartom
Meoviti hamartom jetre- je meka,edematozno cistina promena gradjena od nezrelog
mezenhima, mestimino cistino degenerisanog
Ekstrahepatine promene:
Holedohusna cista- je loptasto cistino proirenje celog holedohusa ili samo jednog
segmenta
Idiopatska dilatacija holedohusa
Divertikulum holedohusa
Holedohocela
Striktura holedohusa

INFANTILNA OPSTRUKCIJSKA HOLANGIOPATIJA
je grupa bolesti jetre novorodjenadi i odojadi za koje se pretpostavlja da su steene
(infekcijama).
Virusna infekcija u perinatalnom periodu koja se ispoljava kao neonatalni hepatitis
intrahepatika duktopenija( nestajanje bilijarnih duktusa) / ekstrahepatina bilijarna
atrezija (cistina dilatacija holedohusa).
Neonatalni hepatitis je zapaljenje jetre. Karakteristika: gigantocelularni hepatitis,
holestaza, nekroza...
Duktopenija je intrahepatina atrezija bilijarnih duktusa. Smanjuje se br.i veliina
bilijarnih duktusa, dolazi do holestaze, a kasnije i do fibroze (bilijarne ciroze).
Ekstrahepatina atrezija bilijarnih duktusa je stanje suenosti ili potpune neprolaznosti
ekstrahepatinih bilijarnih duktusa.



49. DISMETABOLIKE HEPATOPATIJE
su otedenja jetre uzrokovana poremedajem metabolizma razliitih materija.
Poremedaji metabolizma mogu biti urodjeni i steeni.
Urodjene metabolopatije:
Ne manifestuju se odmah po rodjenju, jer je potrebno vreme da bi se te materije nagomilale u
jetri u tolikoj meri da dovedu do razvoja morfolokih, funkcionalnih i klinikih znakova
hepatopatije.
Npr. Glikogen, glikoproteini, cistin, oksalati, lipidi, porfirin, gvodje, bakar adaptivne promene,
degeneracije, pigmentacije, nekroze, inflamacije, fibroze, displazije...

POREMEAJ METABOLIZMA U.H.
GLIKOGENOZE: nakupljanje glikogena u hepatocitima; postoji X tipova bolesti
tip I (von Gierke) : citoplazma hepatocita puna glikogena; jetra je tea 3-4 puta od normalne
tip II ( Pompe) : glikogen se taloi u lizozomima
tip III (Forbes)
tip IV ( Andersen): glikogen je abnormalne gradje, zato se nagomilava u hepatocitima,hepatociti
propadaju ,dolazi do ciroze

GALAKTOZEMIJA: nakupljanje galaktoze u hopatocitima; *galaktoza + glukoza laktoza
zato de ishod bolesti direktno zavisiti od unoenja mleka.
Osnovna morfoloka obeleja: izrazita masna promena hepatocita, proliferacija bilijarnih
duktulusa,to dovodi do fibroze,koja dalje vodi u cirozu.
FRUKTOZEMIJA: je nepodnoljivost fruktoze,postoji deficit enzima neophodnog za normalno
metabolisanje fruktoze.
u 6. mesecu ivota nastaje neonatalni gigantocelularni hepatitis i masna promena,to vodi u
fibrozu,koja dalje vodi u cirozu.

POREMEAJ METABOLIZMA GLIKOPROTEINA

DEFICIT ALFA 1 ANTITRIPSINA: hepatociti i MF proizvode normalno alfa globulin koji titi tkivo
od destruktivnog dejstva proteolitikih enzima; najvie titi pluda.
Kod ovog poremedaja ovaj globulin je abnormalno savijen i ne moe da se izlui iz hepatocita,to
dovodi do hroninog hepatitisa,ciroze, hepatocelularnog karcinoma.
POREMEAJ METABOLIZMA A.K.
TIROZINEMIJA: tirozin je a.k. koja se stvara u jetri. Nakupljanje tirozina u jetri dovodi do ciroze
jetre.
CISTINOZA: u lizozomima Kupferovih delija nakupljaju se kristali cistina.
OKSALOZA: u jetri se taloe oksalati.
POREMEAJ METABOLIZMA LIPIDA
U jetri se lipidi patoloki nakupljaju u hepatocitima i u Kupferovim delijama. Na ovo se jos
nadovezuju atrofija, holestaza, eritrofagocitoza, fibroza, ciroza
GAUCHEROVA BOLEST je metaboliki poremedaj gde dolazi do nakupljanja masti u
makrofagima. Uzrok ove bolesti je nedostatak enzima beta glukocerebrozidaze koji bi normalno
trebalo da se nalazi u citoplazmi i lizozomima.
Morfoloka karakteristika su Goeove delije ( fenotipski izmenjeni makrofagi). * u jetri su
makrofagi Kupferove delije
NIEMANN-PICKOVA BOLEST
Smanjena aktivnost enzima sfingomijelinaze poremeden metabolizam sfingomijelina
sfingomijelin se nakuplja u mnogim tkivima.
Karakteristika- velike penaste delije.
REYEOV SINDROM
Je bolest novorodjenadi i dece nejasne etiologije.
Masna promena hepatocita, edem mozga. Najede mu prethodi virusna infekcija

POREMEDAJ METABOLIZMA PORFIRINA( PORFIRIJE)
To su poremedaji biosinteze porfirina i hema.
Porfirije mogu biti hepatike i eritropoezne.
GENETSKA HEMOHROMATOZA
Je poremedaj metabolizma gvozdja. Bolest se ispoljava u zrelom dobu. Posledica: mnogo veda
apsorpcija gvodja iz digestivnog trakta,tj prekomerno skladitenje u organizmu. Kliniki: koa je
bronzane boje.
WILSONOVA BOLEST
Je poremedaj metabolizma bakra koji se prekomerno nakuplja u tkivima.
Osnovni defekt i patogeneza nerazjanjeni.
Kliniki: otedenje jetre,neuroloko otedenje
Delijske promene nekroza fibroza ciroza

*jetra ne moe da izlui bakar u u to dovodi do preteranog nakupljanja bakra u mozgu, oima
i jetri. To dovodi do degeneracije neurona u bazalnim ganglijama. U kornei se vide Kajzer-
Flajerovi prstenovi.