FUNKCIJE JEZIKA

Prof.dr Vesna Radoman

FASPER
Jezik ne slui samo za sporazumevanje
Jezik osim ove vane funkcije ima i niz drugih
Nas interesuju funkcije jezika u
psihosocijalnom kontekstu,pre svega njegova
povezanost sa mentalnim aktivnostima
Postoje brojni i razliiti pokuaji da se
namene i funkcije jezika klasifikuju ali nijedan
od njih ne daje iscrpnu i potpunu sliku
raznovrsnosti koja postoji
STANI V. i LJUBEI M.:
psiholoki relevantne funkcije su
Semantika
Komunikaciona
Funkcija sticanja iskustva
Funkcija delovanja
_____________________
Knjiga: Jezik govor spoznaja,Hrvatska
sveuilina naklada, Zagreb 1994.
Semantika funkcija
Re je nosilac znaenja, odnosno ona sadri
odredjeno znaenje ili tanije pobudjuje
(predstavlja dra) odredjeno znaenje.
Istovremeno samo znaenje determinie koje
emo rei izabrati kao odgovarajue za njegovu
prezentaciju.
Re koja nema znaenje /neki oblici afazije ili re
stranog jezika
Brojne su teorije znaenja :Ozgudova, Skinerova,
Ogden i Riardsa (simbol,misao,referent)
Ogden i Riards:
misao


simbol ---------- referent

U trouglu referencije
Odnos simbola i referenta je arbitraran
Na primer:
-Sinonimi jednog jezika (ogovara,opada,
opanjkava, otrcava)
-Razli.rei razli.jez. (child,l`anfant,otrok )

-Gestovni ili ikoniki znak (simbol)
Ideaciona funkcija

Jezik slui za saopstavanje naih ideja i misli

Primer: Smatram da je govor fundamentalna
i distinktivna karakteristika ljudske vrste
Emotivna funkcija jezika
Jezik ne slui samo za emitovanje ideja
Jezik (govor)slui za emitovanje emocija tj.
izraavanje naeg afektivnog i emotivnog
odnosa prema onome o emu govorimo ili
piemo

Primer: Uvredjena sam zbog tako runih
stvari koje mi imputira
Rubintajn,Dekson,Brajovid
SMATRAJU DA JE EMOTIVNA FUNKCIJA
GOVORA GENERIKI PRIMARNA I NA NIEM
NIVOU SLOENOSTI
NEUROLOG DEKSON KOJI SE BAVIO
AFAZIJAMA UOIO JE DA NEKI PACIJENTI NE
MOGU DA IZGOVARAJU ALI MOGU DA
OTPEVAJU
BRAJOVI: TERAPIJA MUCANJA I DRUGIH GOV.
POREMEAJA PEVANJEM
Konativna funkcija
Jezik moe imati motivacionu tj. konativnu
funkciju. Jezik u ovom sluaju slui za
izraavanje spremnosti i volje da se uestvuje
u nekoj akciji ili delatnosti.
primer: Ja elim da mojim studentima
napravim power point prezentaciju za
sledededi as predavanja jer im to pomae u
spremanju ispita
Jezik slui za saoptavanje
Misli
Emocija
Namera
kod sve tri nabrojane funkcije jezika:
ideacione,emotivne i konativne
Fatika funkcija
Odnosi se na uspostavljanje i odravanje
kontakta (neki autori dodaju i prekidanje
kontakta)
Zadovoljava opte ljudsku potrebu za
drutvenodu (Mek Dugal:gregarni instinkt)
Ima ulogu u svim oblicima zajednitva kao sto
su ceremonije,obredi,neki porodini
razgovori,ljubavni razgovori itd.
Primer: Kako ste Dobro sam
Konstrukciona funkcija
Jezik je vano sredstvo miljenja kojim se
formiraju, konstruiu misli.Govor slui kao
instrument pomodu koga se misli, dakle on
konstruie nau misao.
Vigotski: ( Miljenje i govor) unutranji
govor slui organizovanju, usmeravanju,
kontroli miljenja. Re je okosnica za razvoj
pojma i tako za razvoj pojmovnog,
apstraktnog miljenja.

Funkcija rasteredenja (abreakcija)
Oslobadjanje emocionalnog naboja koji moe
da stvara manje ili vede tekode u
funkcionisanju linosti postie se i preko
govorenja (pisanja).
Tako jezik moe da ima i rasteredujudu funkciju
Primer: psovanje ili prianje golicavih viceva
Funkcija samopotvrdjivanja linosti
Govor i jezik mogu imati ulogu pribavljanja
osedanja vanosti,sigurnosti i
samopouzdanja,uspostavljanja linog
identiteta,integriteta,uvrdivanja self
koncepta
primer: trogodinji deak kae:Ja (sam)
Marko,Marko dobar, Marko veeeliki, Marko
jak
Funkcija sticanja znanja i iskustva
Jezik se koristi kao sredstvo saznavanja o svetu oko nas,
o ljudima, dogadjajima,injenicama.
Posebna vrsta je kolsko uenje i sticanje kolskog
znanja
esto se ostvaruje povezivanjem govornih informacija
sa informacijama neposrednog perceptivnog iskustva
ali i sa viim nivoima miljenja
primer: re senka se slepom tumai reima i
njihovim povezivanjem sa informacijama iz iskustva
steenog drugim perceptivnim kanalima (npr. sluhom)
Funkcija sticanja znanja-nastavak
Vrlo kompleksno podruje koje je malo
istraivano jeste kako se povezivanjem rei i
njihovih znaenja proiruje iskustvo, odnosno
znanje, naroito kod apstraktnih sadraja.
To je pitanje irenja saznanja koje zapoinje
poznatim znaenjima rei (pojmova) da bi se
dostigli nepoznati pojmovi tj.duhovno osvajanje
stvarnosti.
Primer : studenti npr. Verbalnim sredstvima
savladjuju koncepte uslovnog refleksa i I Q -a
Funkcija kontrole sopstvenih
postupaka
Koridenjem verbalnih simbola upudenih sebi
postajemo sposobni da organizujemo,
koordiniramo i izvedemo niz aktivnosti
Primer: sada se smiri, koncentrii i kreni da
radi jednu po jednu stvar

Funkcija sredstva delovanja
ovek govori da bi uticao na druge, na njihovo
miljenje,osedanja,ponaanja, savest.
Molbe,traenje, zapovedanje,savetovanje
drugog,nagovaranje,uveravanje,upozoravanje
itd.(Posebno prisutna kod vaspitavanja dece, u
odnosu terapeut-klijent,politicari-glasai itd.)
primer: prve rei deteta kao sto su voda
digni itd. Najede nemaju karakter
konstatacije nego zahteva ili zapovesti
Funkcija socijalizacije
Jezik moe imati ulogu drutvenog oblikovanja
deteta ali i odraslog preneenjem drutvenih
zabrana, normi, stavova koje utiu na novo
intrapsihiko preoblikovanje (npr Super-ego)i
na novo usvojeno drutveno prihvatljivo
ponaanje
Primer: To nije lepo, to se ne sme raditi
Funkcija izraavanja socijalnog identiteta
Upotreba jezika moe ukazati na socijalno i
geografsko poreklo, socijalno ekonomski
status, obrazovanje i profesiju govornika
Primer: Pigmalion Eliza Dulitl i prof.Higins
Ovaj primer jo pokazuje uticaj govornog
treninga i habilitacije na promene u
celokupnoj linosti (znaaj za specijalnu
edukaciju i rehabilitaciju i za psihologiju
linosti)