ZAJEDNICA JUGOSLOVENSKIH ELEZNICA

ZJbr. 16/13-88
251
PRAVILNIK
TEHNIKE KOLSKE DELATNOSTI
Vai od 01.10.1988.
B E O G R A D
1988.
Za ovaj Pravilnik nadlean je Sektor za vozna sredstva Zajednice J
Objavljeno u Slubenom glasniku ZJ br. 6/88
Tekst Pravilnika pripremila je radna grupa J2 u sastavu:
ZJ2: Dumovi Marko (koordinator), Zoran Vujani, Vuenovi Lazar
2G Ljubljana: Petani Ljubo, Orbani Milan,
2TP Zagreb: Sekuli Nikola,
2TO Beograd: Gruji Mia,
2T0 Sarajevo: Omerefendi Hazim,
2TO Titograd: Kova Rajko, Vuli Boo,
2T0 Novi Sad: Kerleta Aleksa,
2T0 Pritina: Junuzi Muhamed,
2T0 Skoplje: Vitanov Kostadin, Brljamov Aleksandar
Glavni i odgovorni urednik
Dragoslav Mitrovi
Urednik
Radovan Bulaji
Tehniki urednik
Slavica Josifovi
Tira 2500. primeraka
I z d a j e i t a m p a :
Zavod za novinsko-izdavaku i propagandnu delatnost J
11001 BEOGRAD, NEMANJINA 6, POTANSKI PREGRADAK 498
S A D R A J Strana
I. OPTI DEO ............................................................................................. 9
lan 1. Predmet Pravilnika ............................................................ 9
lan 2. Svrha P r a v i l n i k a ................................................................ .. 10
lan 3. Delokrug rada tehnike kolske d e l a t n o s t i .................. 10
lan 4. Sastav tehnike kolske delatnosti ....................... '......... 12
lan 5. Identifikacioni broj slubenih mesta T K D .................. 13
lan 6. Obezbedenje tehniko-tehnolokog jedinstva TKD . . 13
lan 7. Komisije i radne grupe T K D ................................. , - . . . . 14
lan 8. Opte odredbe o k o l i m a .................................................... 15
lan 9. Tehnika kolska evidencija ............................................. 16
I I. UVRTAVANJE KOLA U SA OBRA AJ ............................. .............. 17
lan 10. Tehnika dokumentacija .................................................. 17
lan 11. Obeleavanje kola .............................................................. 18
lan 12. Ispitivanje prototipa ........ v ............................................ 18
lan 13. Tehniki pregled i prijem k o l a ....................................... 19
lan 14. Eksploataciono praenje tehnike ispravnosti kola . 20
I II . DELATNOST ODRAVANJA KOLA ............................................... 21
lan 15. Odravanje kola .......... ...................................................... 21
lan 16. Kontrolni pregled k o l a ..................................................... 22
lan 17. Pregled kola posle oteenja i vanrednog dogaaja . 22
lan 18. Postupak sa neispravnim kolima .................................... 23
lan 19. Vanredne opravke k o l a ...................................................... 24
lan 20. Redovne opravke kola ................................... .................. 24
lan 21. Probne v o n j e ..................................................................... 25
lan 22. Sanacija kola ........................................................................ 26
lan 23. Rezervni delovi i m a t e r i j a l ................................. .. 26
lan 24. Kontrolno-prijemni organi J . .. .................................... 27
lan 25. Garancija kvaliteta izrade i odravanja kola ............... 28
lan 26. Trokovi odravanja k o l a ........................................... .. 28
lan 27. Rashodovanje kola i d e l o v a ............................................. 29
3
Strana
IV. IZVRNA TKD ................................................................................ 30
lan 28. Pregledne s t a n i c e ................................................... ............ ....... 30
lan 29. Pregled k o l a .......................................................................... ....... 31
lan 30. Dunosti pri'pregledu kola ..................................................... 32
lan 31. Nadzor nad kolima za vreme vonje ............ : .............. ....... 33
lan 32. Nega kola ........................................... .................................. ....... 34
lan 33. Materijalno-tehniko obezbeenje reda vonje ........ ....... 34
lan 34. Obezbeenje saobraaja u toku zime . . .............................. 35
lan 35. Gariranje kola ...................................................................... ....... 35
lan 36. Obavetavanje radnika TKD ........................................... ....... 36
lan 37. Struna osposobljenost radnika TKD ........................... ....... 37
lan 38. Zdravstvena sposobnost radnika TKD ................................ 38
lan 39. Raspored slube radnika TKD ....................................... ....... 38
lan 40. Kontrola bezbednosti saobraaja i rada T K D ............ ....... 39
III. PRELAZNE I ZAVRNE O D R E D B E ............................................... .......39
lan 41. Tumaenje P r a v i l n i k a ........ ..................................................... 39
lan 42. Prelazne odredbe ......................................................... .............39
lan 43. Zavrne o d r e d b e ....................................... .......................... .......40
PRILOG: Izvod iz Pravilnika 650 ........ ................................................... 41
IZMENE I DOPUNE, ISPRAVKE I TUMAENJA
Redni broj
Predmet
Objavljeno u
SI. glasniku ZJ2
Izmene
i dopune
Ispravke
Tuma
enja
Broj
Godina
1 2 3 4 5 6
5
Pregled poslova - radnih mesta
koja koraju biti snabdevena ovim Pravilnikom
Prema odredbama Pravilnika o objavljivanju i izdavanju samouprav
nih optih akata Zajednice J (Pravilnik 650), Pravilnikom br. 251 moraju
biti snabdeveni:
a) radna mesta i radnici na poslovima u delatnosti vue i voznih
sredstava:
- efa depoa, radionice,
- efa radne jedinice,
- kontrolora bezbednosti eleznikog saobraaja
- kontrolno-prijemnog organa,
- kolskog instruktora,
- nadzornika pregleaa kola,
- pregleaa kola,
- elektromehaniara za kola,
- mainskog dispeera,
- za izradu i tumaenja saobraajno-tehnikih propisa u OOUR,
TO i RZ ZJ,
- za organizaciju, nadzor nad radom i primenu propisa u OOUR,
TO i RZ ZJ,
- biblioteka;
b) radna mesta i radnici na poslovima u saobraajnoj delatnosti:
- efa stanice,
- zamenika ili pomonika efa stanice,
- otpravnika vozova,
- voznog i saobraajnog dispeera,
- voznog i saobraajnog dispeera daljinskog upravljanja,
- kontrolora bezbednosti eleznikog saobraaja
- kolskog instruktora,
- saobraajno-transportnog otpremnika,
- magacionera,
- revizora vozova,
- vozvoe - popisnog vozovoe,
- za izradu i tumaenje saobraajno-tehnikih propisa u OOUR,
TO i RZ ZJ,
- za organizaciju, nadzor na radu i primenu propisa u OOUR,
TO i RZ ZJ,
- biblioteka;
c) radna mesta u ZJ, TO, SOUR, OUR na kojima se obavljaju p o
slovi po odrebama ovo g pravilnika;
d ) ostala radna mesta i radnici mogu imati ovaj pravilnik prema na
hoenju nadlenog rukovodioca.
6
S K R A E N I C E
J = Jugoslovenske eleznice
JS = Jugoslovenski elezniki standard
JUS = Jugoslovenski standard
ZJ = Zajednica jugoslovenskih eleznica, Radna zajednica strunih
slubi
TO = eleznika transportna organizacija, elezniko transportno pre
duzee, elezniko gospodarstvo
TKD = tehnika kolska delatnost
SAS = samoupranvi sporazum
UIC = Meunarodna eleznika unija
7
Na osnovu lana 30. Zakona o osnovama bezbednosti u elez-
nikom saobraaju (SI. list SFRJ br. 2/77) i lana 2. Samouprav
nog sporazuma o udruivanju u Zajednicu jugoslovenskih elezni-
ca (SI. glasnik ZJ br. 2/81, 3/84 i 7/85), Skuptina Zajednice
Jugoslovenskih eleznica na sednici od 1. jula 1988. godine donela
je
251
P R A V I L N I K
TEHNIKE KOLSKE DELATNOSTI
I. OPTI DEO
Predmet Pravilnika
lan 1.
1. Ovim pravilnikom se utvruju osnovne tehnike odredbe
o kolima, nadzoru nad kolima u eksploataciji, bezbednosti, odra
vanju i razvoju kola koja saobraaju na prugama J.
2. Na kola u meunarodnom eleznikom saobraaju, pored
odredaba ovog pravilnika, primenjuju se odrdbe Pravilnika RIC i
RIV i objave UIC. Puni nazivi propisa dati su u prilogu ovog pra
vilnika.
3. Za bezbednost, odravanje, razvoj i nadzor nad kolima od
govorne su, u okviru svojih prava, dunosti i odogovrnosti, elez-
nike transportne organizacije i Zajednica jugoslovenskih elezni
ca.
4. U sluajevima za koje ovaj pravilnik i drugi propisi ne sadr
e odgovarajue odredbe postupa se u duhu ovog pravilnika, a u
skladu sa interesima eleznice i bezbednou saobraaja.
9
mm
Svrha Pravilnika
lan 2.
Ovaj pravilnik ima za cilj:
1. utvrivanje tehnikih, tehnolokih i organizacionih uslova
za racionalnu- organizaciju i obavljanje tehnike kolske delatnosti u:
a) stanicama,
b) preglednim stanicama,
c) radionicama,
d) strunim slubama TO i ZJ;
2. TKD se obavlja u skladu sa naelima:
a) bezbednosti u urednosti saobraaja,
b) funkcionalne lokacije objekata i opreme,
c) savremene tehnike i tehnoloke opremljenosti,
d) planskog odravanja kola,
e) tehniko-tehnolokog jedinstva J,
f) jedinstvene evidencije, planiranja i kontrole.
Delokrug rada tehnike kolske delatnosti
lan 3.
1. Tehnika kolska delatnost je jedna od delatnosti na J iji
su poslovi i radni zadaci odreeni tehnikom podelom rada u
okviru jedinstvenog procesa prevoza eleznicom.
2. Poslovi i radni zadaci TKD proistiu i odreeni su tehni
kim faktorom kola kao jednim od osnovnih transportnih kapaci
teta eleznice.
3. Poslovi i radni zadaci TKD obuhvataju sve radnje i postup
ke potrebne za bezbedan, udoban i ekonomian prevoz elezni
com, uslovljen tehnikim karakteristikama i tehnikim stanjem
kola.
4. U delokrug rada TKD spadaju sledei poslovi:
- izrada tehnikih uslova za razvoj, izradu, isporuku, modifi
kaciju i rekonstrukciju kola i njihovih delova;
- overa tehnike i tehnoloke dokumentacije za kola i njiho
ve delove;
10
- izrada tehnikih uslova i programa prototipskih i tipskih
ispitivanja kola i njihovih delova;
- kontrola kvaliteta materijala i delova kod izrade, opravke,
rekonstrukcije i modifikacije i sanacije kola;
- uestvovanje u prototipskim i tipskim ispitivanjima kola i
njihovih delova;
- odreivanje i dodela oznaka i brojeva kolima;
- prijem i putanje kola u saobraaj;
- nadzor nad tehnikom ispravnou kola;
- kontrola bezbednosti i ispravnosti kola i njihovog tovara u
saobraaju;
- izrada jedinstvenih tehnikih uslova za kontrolu tehnikog
stanja kola u saobraaju;
- odreivanje postupka sa neispravnim kolima;
- odravanje kola;
- izrada jedinstvenih tehnikih uslova za odravanje kola;
- kontrola kvaliteta odravanja kola;
- utvrivanje tehnikih uslova za uvrtavanja kola u kolski
park J;
- tehnika primopredaja kola u zakup i prijem iz zakupa;
- tehniko-ekonomska ocena kola za rashodovanje i voenje
postupka rashodovanja;
- praenje i analiza tehnikog stanja, tehnikih neispravnosti
i uzroka neispravnosti i preduzimanje mera za poboljanje
stanja;
- voenje tehnike evidencije i tehnike dokumentacije o
kolima;
- obezbeenje potrebnih objekata, postrojenja i ureaja koji
slue za obavljanje TKD i rukovanje njima;
- materijalno-tehniko obezbeenje reda vonje;
- izrada tehnikih uslova, standarda, propisa i uputstava koji
se odnose na kola i njihove delove;
- reavanje problema iz oblasti razvoja, eksploatacije i odra
vanja kola;
- saradnja sa drugim delatnostima i uee u izradi dela pro
pisa drugih delatnosti koji se odnose ili proistiu iz tehni
kih karakteristika kola u vezi sa korienjem i postupkom
sa kolinia;
- saradnja sa drugim eleznicama na donoenju odredaba iz
domena TKD;
- obezbeenje tehniko-tehnolokog jedinstva J;
- kontrola rada TKD;
- obuavanje i osposobljavanje kadrova za obavljanje slube
TKD.
Sastav TKD
lan 4.
1. TKD obuhvata:
a) delatnost strunih slubi,
b) delatnost odravanja,
c) izvrnu TKD.
2. Strune slube uestvuju u poslovima vezanima za:
a) razvoj,
b) standardizaciju,
c) eksploataciju i
d) odravanje kola.
3. Delatnosti odravanja se odvija u. kolskim i remontnim ra
dionicama.
a) u kolskim radionicama obavljaju se:
- kontrolni pregledi i
- vanredne opravke sa otkaivanjem;
b) u remontnim radionicama obavaljaju se:
- kontrolni pregledi,
- vanredne opravke sa otkaivanjem i
- redovne opravke.
4. Izvrna TKD je odgovorna za tehniku ispravnost,
bezbednosti u dobnost kola u eksploataciji.
Izvrna TKD se obavlja u stanicama i obuhvata:
a) pregled kolai okviru tehnikih preglednih slubi,
b) vanredne opravke kola bez otkaivanja,
c) predgrevanje putnikih kola i vozova,
d) negu kola.
12
Identifikacioni broj slubenih mest'a TKD
lan 5.
1. ZJ odreuje pripadajui broj za pregledne stanice
i radionice za odravanje. Zahtev za dodeljivanje broja podnosi se
ZJ, koja je duna da proveri osposobljenost radionice i pregled
ne stanice za obavljanje odgovarajue delatnosti.
2. Spisak preglednih stanica i radionica osposobljenih
za odreene delatnosti naveden je u SAS 205.
3. Po izvrenim radovima na odravanju na kolima se
upisuje identifikacioni broj radionica ili pregledne stanice
i datum opravke.
4. Lokacija i kapacitet objekta, postrojenja, ureaja i
opreme TKD odreuje nadlena ZTO za svoje podruje
tako da se osigurava:
- bezbedost, udobnost i urednost saobraaja
- dovoljan broj kola za izvrenje reda vonje,
- ekonomino odravanje kola.
5. Objekti, postrojenja, ureaji i oprema TKD moraju
ispunjavati uslove: higijensko-tehnike zatite, protivpoarne za
tite i drugih zakonskih propisa.
Obezbeenjetehniko-tehnolokog jedinstva TKD
lan 6.
1. Tehnoloko jedinstvo tehnike kolske delatnosti predsta
vlja jedinstven tehniki sistem koji se zasniva na tipizaciji, unifi
kaciji i stadardizaciji kapaciteta tehnike kolske delatnosti i j e
dinstven sistem obavljanja eleznikog saobraaja, koji obezbeu-
ju uredno i bezbedno prevoenje putnika i robe na Jugosloven-
skim eleznicama.
2. Tehnike i organizacione odredbe o nadzoru, eks
ploataciji, bezbednosti, razvoju i odravanju kola zajedni
ki utvruju eleznike transportne organizacije i Zajedni
ca jugoslovenskih eleznica na bazi tehniko-tehnolokog jedin
stva, u skladu sa ovim pravilnikom i drugim vaeim propisima.
13
3. Razvijanje jedinstvenog sistema tehnike kolske de
latnosti zasniva se na:
- principima tipizacije, unifikacije i standardizacije u elez-
nikom saobraaju;
- meunarodnim i domaim tehnikim propisima,
- zajednikim planovima i programima razvoja.
4. Za kola, rezervne delove i kapacitete za odravanje zajedni
ki se na Jugoslovenskim eleznicama utvruju:
a) tehnika dokumentacija;
b) tehniki uslovi izrade, prototipskog i serijskog ispitivanja,
kao i tehniki uslovi kolaudacije;
c) program razvoja tehnike konstrukcije osnovnih trans
portnih kapaciteta, opreme i unifikacije delova i sklopova;
d) tehniki propisi za eksploataciju i odravanje;
e) tehniki uslovi za razvoj, rekonstrukciju, modifikaciju i sa
naciju;
f) tehniki uslovi kontrole u novogradnji i odravanju;
g) program materijalno-tehnikog obezbeenja reda vonje;
h) reenja iz oblasti eksploatacija i odravanja;
i) reenja u vezi sa delatnou tela UIC/ORE;
j) reenja u vezi sa problematikom eksploatacije i odravanja
u unutranjem i meunarodnom saobraaju;
k) kontrola kvaliteta odravanja.
Komisije i radne grupe TKD
lan 7.
1. Radi strunog razmatranja, prouavanja i praenja pojedi
nih pitanja, odnosno pripreme materijala iz domena TKD formi
raju se stalne ili povremene komisije i radne grupe.
2. Komisije i radne grupe mogu se formirati na nivou:
- Jugoslovenskih eleznica i
- eleznikih transportnih organizaicja.
3. Konkretni poslovi, zadaci i rokovi pojedinih komisija utvr
uju se odlukom o formiranju odnosne komisije.
4. Komisije mogu prema potrebi formirati radne grupe, koje
se sastoje od manjeg broja strunjaka. Radna grupa se formira
radi obavljanja odreenih zadataka iz delokruga rada komisije.
5. Prilikom formiranja komisije na nivou J vodi se'rauna o
ravnomernoj zastupljenosti strunjaka iz pojedinih TO.
6. Komisije na nivou J daju Poslovodnom odboru ZJ2 i TO
prdloge za reenja iz oblasti standardizacije, razvoja, eksploataci
je i odravanja kola, u skladu sa lanom 6. ovog pravilnika.
7. Predsednik i sekretar stalne komisije se odreuju za pe
riod od etiri godine.
8. Sednicom komisije rukovodi predsednik, a u sluaju njego
ve spreenosti sekretar.
9. Na sednicama komisije treba da budu prisutne 2/3 lanova
komisije. lan komisije koji je blagovremeno dostavio svoje mi
ljenje o takama dnevnog rada moe se raunati kao prisutan ako
se na taj nain postie broj od 2/3 lanova komisije.
Opte odredbe o kolima
lan 8.
1. Prema svojoj nameni, konstrukciji i opremi u upotrebi na
Jugoslovenskim eleznicama kola se dele na:
a) putnika,
b) teretna i
c) kola za naroite svrhe.
2. Pod putnikim i teretnim kolima podrazumevaju se kola
koja su vlasnitvo TO i kola korisnika prevoza (privatna kola)
koja je TO uvrstila u kolski park, kao i strana kola koja saobra
aju na prugama J.
3. Sva kola koja su uvrtena u kolski park Jugoslovenskih
eleznica moraju ispunjavati uslove vaeih propisa koji osigura
vaju bezbednost, urednost, ekonominost, tipizaciju, unifikaciju i
standardizaciju kola.
4. Putnika i teretna kola za meunarodni saobraaj moraju
ispunjavati, pored uslova u taki 1. ovog lana, i uslove propisane
u pravilnicima RIC i RIV koji se odnose na konstrukciju, odrava
nje i opremu kola, kao i odgovarajue obaveze uslove UIC.
5. Inventar kola sainjavaju svi oni pokretni predmeti koji
predstavljaju stalnu opremu kola. U svim putnikim i nekim spe
cijalnim teretnim kolima ili kolima za naroite svrhe postavljaju
se spisak i cenovnik inventara kola.
15
6. Pod tovarnim priborom podrazumevaju se odreena sred
stva koja slue za privrivanje, smetaj i zatitu stvari pri prevo-
zu. Tovarni pribor sainjavaju: kontejneri, palete i ostali tovarni
pribor.
#.
7. Pokretni kolski delovi teretnih kola su oni delovi kola koji
nisu stalno privreni za kola i koji se prilikom upotrebe kola po
potrebi mogu skinuti i vratiti na svoja mesta.
Pokretni kolski delovi moraju biti obeleeni po odredbama
Pravilnika RIV, Prilog VII.
Detaljnije odredbe o pokretnim kolskim delovima date su u
Pravilniku RIV.
8. Inventar i pokretni delovi kola ne smeju se odvajati od
svojih kola.
9. Odredbe ovog lana vae i za kola korisnika prevoza koja
se uvrtavaju u kolski park JZ.
10. Odredbe o upotrebi putnikih i teretnih kola i tovarnog
pribora date su u Uputstvu 90, pravilnicima RIC i RIV.
Tehnika kolska evidencija
lan 9.
*
1. Uputstvom 254 propisani su vrsta i obim podataka koji se
prikupljaju i obrauju u vezi sa:
- kolskim parkom na mrei J,
- tehnikom ispravnou kolskog parka i
- izvrenim radovima i odravanjem kolskog parka.
2. Podaci od zajednikog interesa za sve TO i ZJ prikuplja
ju se, sreuju i obrauju radi zajednikog razmatranja, analizira
nja i preduzimanja odgovarajuih mera za to bolje i ekonomini
je poslovanje TO i ZJ.
3. TO i ZJ su obavezne da vode TK-evidencije o svim koli
ma J u zajednikom korienju, privatnim J-kolima i kolima za
eleznike svrhe.
II. UVRTAVANJE KOLA U SAOBRAAJ
Tehnika dokumentacija
lan 10.
1. Tehnika dokumentacija kola, ureaja i sklopova na koli
ma obuhvata:
a) tehniki opis sa dispozicionim crteom;
b) osnovne tehnike i eksploatacione karakteristike;
c) konstruktivne crtee sa detaljima (materijali, dimenzije,
obrada, tolerancije, nazivne elektrine veliine i dr.);
d) proraune vanijih delova (nosee konstrukcije, osovina,
konica, gabarita, prolaza kroz krivinu, pada napona,
energetskog bilansa i dr.);
e) tehnoloke postupke vanijih faza proizvodnje (tehnologi
ju zavarivanja, tehnologiju antikorozivne zatite i dr.);
f) program tipskih ispitivanja komponenata i vozila u celini
(kod prototipske dokumentacije);
g) program serijskih ispitivanja i prijema delova i vozila
(merne liste, postupci kontrole i ispitivanja i dr.);
h) uputstvo za rukovanje;
i) uputstvo za tekue odravanje i redovne opravke;
j ) katalog rezervnih delova.
2. Tehniku dokumentaciju overava Zajednica jugosloven-
skih eleznica.
Overa tehnike dokumentacije se vri radi utvrivanja da je
dokumentacija izraena prema tehnikom opisu i da su prime-
njeni tehniki i drugi propisi (jugoslovenski i interni elezniki
standardi, obavezni meunarodni standardi i propisi koji se od
nose na eleznika vozila), kao i proverena tehnika reenja i dr.
3. Prototipska dokumentacija se moe dostaviti na overu po
grupama, a dokumentacija za seriju se dostavlja jednovremeno za
cela kola. ZJ je duna da sa predstavnicima TO u roku od 30
dana dostavi proizvoau primedbe na dostavljenu dokumenta
ciju.
4. Dokumentacija se overava posle otklonjenih primedbi.
5. Po jedna kopija uputstva za rukovanje i odravanje dosta
vlja se svim TO.
17
6. Broj primeraka tehnike dokumentacije iz take 1. ovog
lana koju sa atestima i izvetajima o ispitivanju kola proizvoa
treba da preda kupcu navodi se u ugovoru.
7. TO su dune da obezbede tehniku dokumentaciju za
osoblje koje radi -na odravanju i pregledu kola, kao i uputstvo za
rukovanje koje je namenjeno vozopratnom osoblju.
8. ZJ je duna da za novorazvijena kola i delove blagovreme
no dopuni Uputstvo 253.
Obeleavanje kola
lan 11.
1. Svaka kola koja su uvrtena u kolski park Jugoslovenskih
eleznica moraju nositi oznake, natpise i brojeve prema Zakonu o
osnovama bezbednosti u eleznikom saobraaju, propisima J-
standarda i Uputstva o upotrebi kola i tovarnog pribora (Uput
stvo 90 i prilozi V i VI).
2. Oznake i natpisi, za nova i rekonstruisana kola, sastavni su
deo tehnike dokumentacije koju overava Zajednica J i dosta
vlja odreenom TO-u.
3. Na osnovu overene tehnike dokumentacije i ispostavlje
nog obrasca TK-3 od strane proizvoaa ili radionice ZJ odre
uje slovne i brojane oznake, kao i brojeve kola. Za kola korisni
ka prevoza potrebna je prethodna saglasnost TO o uvrtavanju
u park J prema SAS 97. Kola korisnika prevoza uvrtavaju se u
park J prema odredbama iz SAS 97.
Ispitivanje prototipa
lan 12.
1. Prototip kola i prototipni delovi za kola moraju biti ispita
ni kako bi se utvrdilo da zadovoljavaju vaee standarde, propise
i tehnike uslove za izradu i isporuku.
Pre pristupanja ispitivanju prototipa investitor je duan da
obezbedi:
- saglasnost o ispunjavanju uslova tipizacije, standardizacije
i unifikacije izdatu od ZJ,
18
overenu tehniku dokumentaciju,
- izvetaj o faznoj i zavrnoj kontroli gradnje kola.
2. Za obim, kvalitet i rokove prototipskih ispitivanja odgovo
ran je proizvoa.
3. Proizvoa ili isporuilac prototipa kola ili prototipskih
delova blagovremeno dostavlja ZJ na pregled i overu program
ispitivanja.
Program mora da se saini na osnovu vaeih meunarodnih
i domaih standarda i propisa. Ako je ista materija razliito obra
ena u dva ili vie propisa, onda se sastavlja programa ispitiva
nja dogovara sa ZJ koji propis promeniti.
4. Izvoenju ispitivanja se pristupa nakon overe programa od
strane ZJ.
5. Ispitivanju je obavezan da prisustvuje i predstavnik J.
6. Po zavretku ispitivanja sainjava se zapisnik, koji potpisu
ju: proizvoa, izvoa ispitivanja i predstavnik J.
7. Izvetaj o ispitivanju mora da sadri: program ispitivanja,
zapisnik o izvrenom ispitivanju i rezultate ispitivanja kola i sa
stavnih delova. Na osnovu izvetaja J donosi odluku da li prihva
ta predloeni tip kola ili rezervnog dela, prema kome e se oba
vljati serijska proizvodnja.
8. Detaljnije odredbe o predaji saobraaju prototipa kola
date su u Pravilniku 201.
Tehniki pregled i prijem kola
lan 13.
1. Novoizgraena i rekonstruisana kola mogu se uvrstiti u sa
obraaj na prugama J ako je:
a) ZJ overila tehniku dokumentaciju kola iz lana 10. ovog
pravilnika i
b) komisija naruioca izvrila tehniki pregled i prijem kola
u mestu i na probnoj vonji.
2. Komisija za tehniki pregled i prijem kola treba da utvrdi
da su kola uraena prema overenoj tehnikoj dokumentaciji, a
u skladu sa vaeim standardima i propisima. Kola koja se prima
ju treba da odgovaraju usvojenom prototipu i na njima moraju
biti otklonjeni svi nedostaci koji su se javili kod prototipa.
19
3. Kola koja su pri ispitivanju u mestu dala zadovoljavajuie
rezultate mogu se pustiti u probnu vonju sa pismenom dozvo
lom koju izdaje komisija za prijem. Kada se uoeni nedostaci na
probnoj vonji otklone (kolaudacija), komisija za prijem popunja
va zapisnik o prijemu novih i opravljenih kola (TK-2) i dozvolu za
putanje kola u javni elezniki saobraaj (TK-4).
4. Odredbe ovog lana odnose se i na kola koja se uvoze, u
skladu sa Zakonom o osnovama bezbednosti u eleznikom sa
obraaju.
Eksploataciono praenje tehnike ispravnosti kola
lan 14.
1. Prototip, novoizgraena kola i njihovi sastavni delovi ispi
tuju se u eksploataciji najmanje jednu godinu.
Ureaji za grejanje i klimatizaciju kola ispituju se najmanje
dve sezone grejanja i klimatizacije. U periodu od jedne godine
proizvoa, ZJ, vlasnik kola i druge TO detaljno prate rad: pro
totipa, novoizgraenih kola iz usvojene serijske proizvodnje i ure
aja i sklopova na kolima.
2. Eksploataciono praenje kola i ureaja na kolima tokom
perioda eksploatacionog ispitivanja, a kasnije i tokom celog rad
nog veka kola treba da utvrdi:
- nedostatke na kolima koje treba otkloniti,
- stanje istroenosti delova,
- pogonsku sigurnost kola i delova,
- pouzdanost kola u celini i pojedinih delova,
- funkcionalnu podobnost delova na kolima,
- pristupanost, mogunost za montau i demonetau delova,
- podobnost za odravanje,
- normative rezervnih delova,
- potreban alat i opremu za odravanje kola i pojedinih delo
va.
3j Po zavretku eksploatacionog ispitivanja novih kola 2TO u
iji su inventarski park kola uvrtena sastavlja izvetaj o eksplo-
atacionom ispitivanju kola, koji dostavlja ZJ i proizvoau.
Nedostatak koji nee znatno smanjiti upptrebljivost kola ili
nedostatak koji predstavlja odstupanje od utvrenih standarda ili
20
tehnikih uslova koji nema vei uticaj na upotrebu ili rad kola
smatra se manjom manom.
Ndostatak koji ne utie na imobilizaciju kola, a uoi se kod
najmanje 15% isporuenih kola iste serije, ili delova na kojima, i
to bilo u konanom vidu bilo u sigurno utvrenim zaecima, sma
tra se veom manom.
Nedostatak koji utie na procenat imobilizacije kola iste seri
je bude vei za 0,5% smatra se masovnim nedostatkom (kriti
nom manom).
Uoeni masovni nedostaci i vee mane moraju se otkloniti
kako se ne bi javljali u prethodno navedenim razmerama.
Prilikom analize eksploatacionog rada kola treba utvrditi da
li su nastale neispravnosti posledica nekvalitetnog rukovanja i
odravanja ili su u pitanju: konstruktivni nedostaci, nekvalitetan
materijal i d'elovi kola.
4. Na kraju eksploatacionog ispitivanja, a pre isteka garan
tnog roka, poruilac i isporuilac e obaviti detaljan pregled kola
i sklopova i ureaja na kolima.
Ovaj pregled se obavlja u okviru konanog prijema (superko-
laudacije) kola ili pojedinih ureaja.
Svi nedostaci uoeni na superkolaudaciji moraju se otkloniti.
5. U sluaju ugradnje novih ureaja u kola koja su bila u eks
ploataciji, postupak overe dokumentacije prijema i eksploatacio
nog praenja identian je postupku sa kolima.
III. DELATNOST ODRAVANJA KOLA
Odravanje kola
lan 15.
1. Odravanje kola obuhvata delatnost koja se obavlja s ci
ljem da se smanji verovatnoa pojave neispravnosti, odnosno ako
do neispravnosti doe, da se kola dovedu u ispravno stanje u to
kraem vremenskom periodu.
2. Odravanje kola obavlja se obaveznom primenom tehnolo
gije i vrste materijala prema vrsti nedostataka, uz pridravanje
vaee tehnike dokumentacije overene od strane J i odgovara
juih propisa i standarda.
21
3. Odravanje kola moe biti:
a) redovno, koje se periodino ponavlja i unapred planira;
b) vanredno, koje se obavlja radi otklanjanja kvarova, nedo
stataka i istroenja,
4. Detaljnije odredbe o odravanju kola date su u Pravilniku
241 i SAS 205.
Kontrolni pregled kola
lan 16.
1. Putnika i specijalna teretna kola u okviru redovnog odra
vanja moraju se podvrgnuti kontrolnim pregledima, iji su rokovi
i obim radova precizirani Pravilnikom 241 i Uputstvom 240.
2. Prilikom kontrolnih pregleda moraju se otkloniti svi nedo
staci na kolima tako da kola budu dovedena u potpuno ispravno
stanje za bezbednu i pouzdanu upotrebu u saobraaju.
Pregled kola posle oteenja
i vanrednog dogaaja
lan 17.
1. Sva kola na kojima je uinjeno i utvreno oteenje mora
ju biti posebno pregledana.
Cilj ovog pregleda je da se utvrdi:
a) uzrok oteenja,
b) obim oteenja,
c) visina trokova prouzrokovanih oteenja i
d) odgovornost za oteenje.
2. Obim oteenja kola u stanicama gde postoji pregleda
kola utvruje pregleda kola.
3. Oteenje kola u stanicama gde nema pregledaa kola
utvruje se po odredbama Pravilnika 2, Uputstva 90 i Uputstva
253.
4. Za utvrivanje oteenja kola prilikom udesa ili vanrednog
dogaaja nadlena je komisija koja vri isleenje, u skladu sa SAS
209, Uputstvom 79 i drugim vaeim samoupravnim optim akti
ma.
22
5. Procena kolske tete obavlja se na osnovu vaeih cena po
SAS 205. Ovako ispostavljena procena kolske tete je orijentacio-
na, a konana visina tete se utvruje na osnovu rauna za izvre
nu popravku.
6. Radi ubrzavanja rada oko procene oteenja u putnikim
kolima su istaknuti spisak i cenovnik inventarskih predmeta.
7. Postupak za procenu kolske tete odreen je u Uputstvu
253, 254. i SAS 209.
8. Za oteenje stranih kola vae propisi pravilnika RIC i R1V.
9. Zavisno od veliine oteenja prilikom vanrednog dogaa
ja, organ tehnike kolske delatnosti i vlasnik kola odredie da li
je potrebno izvriti probnu vonju pre uvrtavanja kola u saobra
aj.
Postupak sa neispravnim kolima
lan 18.
1. Kola odreena za redovnu opravku, rekonstrukciju ili ras-
hodovanje upuuju se iz jedne u drugu TO na ijem se podruju
nalazi radionica, olistana listicama TK-34 i sa propratnicom
Kol-13 u skladu sa Uputstvom 90.
2. Kola za tekuu opravku po pravilu se upuuju u odgovara
juu najbliu radionicu. Ukoliko je ta radionica na podruju dru
ge TO, nain upuivanja regulisan je u SAS 205.
3. Ako se prazna kola otpreme u drugu TO protivno odred
bama pod 1. i 2. ovog lana, pa se na podruju druge TO ustano
vi da su kola neispravna i zbog toga nesposobna za upotrebu,
pregleda kola ispostavlja lisicu TK-34 i upuuje kola na oprav
ku.
U zaglavlju listie TK-34 mora se upisati: broj voza, prelazna
stanica voza po teretnici i vretne dolaska voza u stanicu, shodno
SAS 93.
Detaljnije odredbe o postupku sa primljenim neispravnim
kolima sa podruja druge TO date su u SAS 205 i SAS 93.
4. Putnika kola kod kojih je istekao kontrolni pregled ili re
dovna opravka, kao i neispravna kola upuuju se u opravku ako
je radionica udaljena od mesta iskljuenja, van slube putnikim
ili direktnim teretnim vozom, u sluaju da ne ugroavaju bezbed-
nost saobraaja.
23
5. Putnika i tovarena teretna kola u vozu mogu se olistati i
uputiti posednuta (tovarena) u sastavu voza u krajnju stanicu
radi manje opravke ukoliko nedostaci na njima ne ugroavaju
bezbednost saobraaja i pogonsku sigurnost kola u skladu sa SAS
205.
6. Posutpak upuivanja kola za dezinfekciju, dezinsekciju i
deratizaciju dat je u SAS 93 i Uputstvu 90.
Vanredne opravke kola
lan 19.
1. Vanredne (tekue) opravke se obavljaju na pojedinim delo-
vima, sklopovima i ureajima kola radi otklanjanja kvarova na-
stalih u eksploataciji.
2. Vanredne opravke se dele na:
- opravke kola u vozu (bez otkaivanja) i
- opravke kola koja se moraju otkaiti iz voza i uputiti u ra
dionicu (sa otkaivanjem).
3. U cilju to racionalnijeg odravanja i eksploatacije kola tre
ba nastojati da se tekue opravke obavljaju bez iskljuivanja kola
iz saobraaja. >
4. Prilikom obavljanja vanrednih optavki posebna panja
obraa se na to da dozvoljene krajne mere istroenosti delova
kola ne prekorauju tolerancije istroenja odreene u UIC, JUS i
J2-standardima, drugim propisima i da sklopovi i ureaji na koli
ma ispravno funkcioniu.
Redovne opravke kola
lan 20.
1. Redovne (investicione) opravke kola se planiraju i perio
dino ponavljaju. Pod redovnim opravkama kola podrazumevaju
se pregledi, kontrole i opravke svih ili ogranienog broja delova,
sklopova i ureaja u cilju dovoenja kola u propisano tehniko
stanje za dotinu vrstu opravke, a prema definisanom obimu ra
dova za svaku vstu redovne opravke.
24
2. Posle izvrene redovne opravke kola treba da budu spo
sobna za pouzdanu eksploataciju do sledee-redovne opravke.
3. Rokovi redovnog odravanja dati su u Praivlniku 241.
4. Odluku o produenju roka redovne opravke donosi nadle
ni organ TO na osnovu komisijski utvrenog bezbednog i pouz
danog tehnikog stanja kola. Kod. produenja roka redovne
opravke kola sa obrtnim postoljima,'potrebno je podii kola kod
pregleda konstrukcije i delova obrtnih postolja i izvriti ultra
zvuno ispitivanje osovina.
Probne vonje
lan 21.
1. Probna vonja kola obavlja se radi ispitivanja kola u toku
vonje ,sa optereenjem, na otvorenoj pruzi, pod tano utvrenim
uslovima, u cilju utvrivanja njihove sposobnosti za obavljanje
bezbednog i urednog saobraaja.
2. Probna vonja se obavlja:
a) kod novogradnje putnikih i teretnih kola,
b) posle redovnih opravki putnikih kola,
c) kod putnikih kola posle vanrednih opravki veeg obima
na sklopovima i ureajima bitnim za bezbednost saobra
aja,
d) posle zamene jednog osovinskog sklopa sa kliznim leiti
ma kod putnikih kola,
e) na poseban zahtev naruioca opravke teretnih i putnikih
kola,
f) na predlog komisije, a posle vanrednog dogaaja.
Kola koja su pri pregledu u mestu dala zadovoljavjajue re
zultate mogu se pustiti u probnu vonju.
3. Probna vonja se obavlja pri najveoj propisanoj brzini
kola, ukoliko to stanje pruge dozvoljava, u oba smera, a najmanje
50 km u jednom smeru.
Probna vonja za ispitivanje rada alternatora putnikih kola
moe se obavljati i u jednom smeru, na odstojanju od najmanje
100 km.
Probna vonja prototipa kola treba da se obavi pri 10% veoj
brzini od deklarisane. Za vreme probne vonje i posle obavljene
25
probne vonje vri se kontrola funkcionisanja pojedinih delova
ureaja, sklopova i kola u celini. Nedostaci utvreni prilikom
probne vonje se konstatuju i moraju se otkloniti.
4. Detaljnije odredbe o probnim vonjama date su u Pravilni
ku 241 i Uputstvu 266.
Sanacija kola
lan 22.
1. Sanacija kola i delova obavlja se izmenama i poboljanjem
konstruktivnih elemenata i neodgovarajuih materijala kojima se
otklanjaju masovni nedostaci koji utiu na procenat imobilizacije
kola iste serije bude vei za 1%
2. TO su dune da u redovnim opravkama saniraju uoene
nedostatke na kolima.
Rezervni delovi i materijal
lan 23.
1. Rezervni delovi i materijal kola mora da odgovara prema
svojim konstruktivnim i tehnikim karakteristikama: 'vaeim
JUS, JS, objavama UIC, drugim vaeim propisima i tehnikim
uslovima za izradu i isporuku koji su ovjereni od strane ZJ.
2. Delovi i materijal koji utiu na bezbednost i funkcional
nost rada kola mogu se ugraivati na kolima samo ako je doku
mentacija overena od strane ZJ. Dokumentacija moe biti overe-
na u sklopu sa kompletnom dokumentacijom kola na kojima se
ugrauje deo ili nezavisno od dokumentacije kola.
3. Izgubljeni kolski delovi koji se pronau na pruzi treba da
se otpreme najblioj kolskoj radionici.
4. Rezervni delovi moraju biti jednoznano ifrirani u okviru
Imenika mateijalnih sredstava na J.
5. Rezervni delovi i materijal treba da budu smeteni u maga-
cinima i zatieni od propadanja.
6. Organizacione jedinice tehnike kolske delatnosti treba da
odrede maksimalne i minimalne nivoe zaliha u magacinima kako
bi se omoguilo kontinualno odravanje kola. Ovi nivoi zaliha i
godinji planovi dalova odreuje se na osnovu:
- normativa utroaka i tehnikih karakteristika,
26
- programa modifikacije i odravanja rezervnih delova i
kola,
- srednjeg vremena leanja delova u magacinu,
- uslova nabavke i isporuke delova i materijala.
7. TO su dune da izvre prijem delova od isporuioca kako
bi se utvrdilo da li rezervni delovi i materijal odgovaraju u kvali
tativnom i kvantitativnom pogledu postavljenim zahtevima, vae
im propisima, standardima i tehnikoj dokumentaciji.
8. B l i e odredbe o nabavci i upotrebi rezervnih delova date
su SAS 206.
Kontrolno-prijemni organi J
lan 24.
1. Rad kontrolno prijemnih organa (KPO) za vozna sredstva
organizuju TO na svojoj teritoriji, a zasniva se na vaeim pro
pisima i uputstvima.
2. Kontrola i prijem se organizuju kod:
a) novogradnje kola,
b) odravanja kola,
c) izrade, regeneracije i isporuke rezervnih delova i materija
la.
3. Kontrolu i prijem TO mogu ustupiti specijalizovanoj i
ovlaenoj domaoj ili stranoj organizaciji ili strunim licima.
4. KPO u odravanju, rekonstrukciji i novogradnji kola, re
zervnih delova i materijala, obavlja poslove vezane za:
a) primporedaju kola,
b) meufaznu i faznu kontrolu popravke ili proizvodnje kola,
c) kontrolu tehnolokog postupka izrade, popravke kola i
delova,
d) kontrolu i overu tehnikih i finansijskih dokumenata i
evidencije vezane za izradu, rekonstrukciju i popravku
kola i delova,
e) meseno izvetavanje naruioca radova o tekuoj proble
matici sa njegovim kolima,
0 prijem kola,
g) probnu vonju kola,
h) kolaudaciju,
27
j ) pregled dokumentacije,
k) reavanje tehnikih pitanja u garantnom roku,
1) superkolaudaciju.
5. KPO odgovara za svoj rad nadlenoj TO. Vlasnik kola ili
TO u ijem su inventarskom parku kola ima pravo uvida u rad
KPO za svoja kola, a moe i da uputi svog KPO na terioriju druge
TO radi svojih kola i poslova predvienih takom 4. ovog lana.
6. TO je duna da izda reenje o radu svojih stalnih, privre
menih i povremenih KPO.
7. Detaljnije odredbe o radu KPO sadrane su u Sporazumu
221.
Garancija kvaliteta izrade i odravanja kola
lan 25.
1. Izvrilac opravke i novogradnje kola je obavezan da u pro
pisanom ^garantnom roku o svom troku otkloni sve kvarove na
stale na kolima, ureaju, sklopu ili delu koji su u garanciji, pod
uslovom da je rukovanje i odravanje kola u eksploataciji bilo
pravilno i vreno po vaeim propisima i uputstvima i da kvar
nije posledica nasilnog oteenja.
Garnacija se odnosi i na oteenja na kolima koja su nastala
kao posledica kvara na nekom ureaju, sklopu ili delu koji su u
garantnom roku.
2. Detaljnije odredbe o garanciji kvaliteta izvrenih opravki
date su u SAS 205, Uputstvu 239 i u ugovorima TO sa remonteri-
ma i proizvoaima kola.
3. TO i ZJ su dune da obavljaju kontrolu osposobljenosti
radionica za odravanje kola i kontrolu kvaliteta opravki na koli
ma.
Trokovi odravanja kola
lan 26.
1. Trokove redovnog odravanja putnikih, teretnih i kola za
naroite svrhe snosi TO odnosno korisnik prevoza u ijim se os
novnim sredstvima nalaze kola.
28
2. Naknade i meusobni odnosi za tekue odravanje putni
kih i teretnih kola utvreni su u SAS 205.
3. Trokove tekueg odravanja kola za naroite svrhe snosi
TO u ijim se osnovnim sredstvima vode ova kola.
Rashodovanje kola i delova
Clan 27.
1. Razlozi za rashodovanje (kasaciju) kola mogu biti:
a) starost teretnih kola, za brzine do 50 km/h, vea od 55 go
dina, a protekao im je rok redovne opravke;
b) starost teretnih kola, za brzine vee ili jednake 80 km/h,
vea od 45 godina ukoliko se kola ne preobelee za brzine
do 60 km/h;
c) opta dotrajalost kola po isteku roka redovne opravke
koja iskljuuje celishodnost dalje opravke;
d) teko oteenje ili unitenje koje bi zahtevalo ekonomski
neopravdane trokove;
e) neekonominost i nepodesnost za eksploataciju.
2. Kola za ksaciju po kriterijumima a, b, c i e kasira iskljui
vo TO vlasnik kola, dok se kola po kriterijumu d kasiraju po
uslovima iz SAS 209 i SAS 93.
3. Za kola koja se rashoduju po kriterijumima a i b TO vlas
nik kola sainjava spisak za kasaciju u tekuoj godini.
4. Za kola koja se rashoduju po kriterijumu c sluba TKD ili
KPO J pri radionici ispostavlja komisijski izvetaj o predlogu
za rashodovanje kola (TK-5) na osnovu kojeg vlasnik kola daje
saglasnost za kasaciju.
5. Za kola koja se rashoduju po kriterijumu d TO vlasnik
kola ispostavlja raun za ukupnu tetu krivcu za teko oteenje
ili unitenje kola.
6. TO vlasniku kola se po izvrenoj kasaciji dostavlja komi
sijski izvetaj o definitivnom rashodovanju kola (TK-6) i MAT-13
za finansijsko knjigovodstvo (po kriterijumima a, b i c). na osno
vu kojeg se ispostavlja raun za pridobijeni materijal od kasacije.
7. Prilikom rashodovanja kola po kriterijumu d vlasnik kola
treba u roku od tri meseca da donese odluku i d saglasnost za
rashodovanje kola koja su teko oteena.
Po dobijanju TK-6 i MAT-13 i ispostavljanju rauna po krite-
rijumu d, TO vlasnik kola sainjava spisak rashodovanih kola i
dostavlja ga svim odgovarjajuim slubama u ZJ i TO radi bri
sanja kola iz kolskog parka po SAS 93.
8. Navedeni kriterijumi u taki 1. ne odnose se na pojedina
kola za eleznike svrhe koja mogu saobraati u vozovima samo
pod posebnim uslovima koje odrede slube TKD.
9. Na osnovu primljenog izvetaja o teko oteenim ili uni
tenim J-kolima u inostranstvu ZJ odluuje da li e se takva
kola rashodovati ili oteena vratiti u zemlju, i o tome izvetava
stranu eleznicu korisnicu kola i TO vlasnika kola.
Izvetaj mora da sadri datum i as od kada se kola smatraju
rashodovanim.
10. Rezervni delovi dobijeni od rashodovanja kola se osposo
bljavaju i koriste za odravanje kola koja su u upotrebi.
11. Osovine teretnih kola se rashoduju:
a) ako su starije od 55 godina, a odreene su za brzine do 60
km/h,
b) ako su starije od 45 godina, a odreene su za brzine vee
ili jednake 80 km/h.
12. Kriterijumi za rashodovanje rezervnih delova kola su ana
logni kriterijumima za kola iz take 1, stav c, d i e, ovog lana.
IV. IZVRSNA TKD
Pregledne stanice
lan 28.
1. Pregledne stanice su slubena mesta TKD u kojima se oba
vlja pregled kola.
2. Pregledne stanice su radna mesta pregledaa kola.
3. Pregledne stanice se organizuju u:
a) polaznim stanicama,
b) usputnim stanicama,
c) krajnjim stanicama,
d) rasporednim stanicama,
e) ranirnim stanicama,
30
f) prelaznim graninim stanicama,
g) lukim stanicama,
h) pristaninim stanicama,
i) na industrijskim kolosecima
4. TO utvruje za svoje podruje raspored preglednih stani
ca u skladu sa naelima lana 5 take 4 ovog Pravilnika.
5. U likim i pristaninim stanicama i na industrijskim kolo
secima potrebno je locirati preglednu stanicu ako se proseno
pregleda najmanje 3.000 kola meseno.
Pregled kola
lan 29.
1. Kola moraju biti u ispravnom tehnikom stanju da ne
ugroavaju bezbednost, urednost i udobnost saobraaja.
Kola morjau biti u tehiki ispravnom stanju da se mogu bez
opasnosti po saobraaj uvrtavati u vozove i u njima kretati sa
najveom doputenom brzinom za ta kola.
2. Pregled kola u okviru stalnog nadzora obavlja se:
a) pojedinano i
b) u vozovima.
3. Pojedinani pregled kola obavlja se u sledeim sluaje
vima:
a) pre upotrebe i utovara,
b) posle utovara, a pre dodavanja vozu,
c) posle istovara odnosno upotrebe,
d) posle vanrednog dogaaja (oteenja, iskliznua i raskinu-
a),
e) posle dodavanja kola u vozove vee brzine,
f) na zahtev staninog i vozopratnog osoblja,
g) periodino se pregledaju sva putnika garnirana kola i
kola u rezervi.
4. Pregled kola u vozovima obavlja se u:
a) polaznim stanicama pre polaska voza,
b) usputnim stanicama pri prolasku,
c) krajnjim stanicama po prispeu.
31
d) usputnim stanicama gde se vri promena sistema snabde-
vanja kola energijom,
e) prelaznim graninim stanicama kod vozova koji se prima
ju ili predaju susednoj eleznici.
5. Prilikom pregleda kola obavezno se utvruje:
a) da su tehniki sposobna za saobraaj;
b) da mogu pouzdano da se kreu najveom doputenom br
zinom za prevoz putnika i tovara a da se ne ugroava bez-
bednost saobraaja;
c) da su utovarena po Prilogu II Pravilnika RIV - Propisi za
tovarenje 95, a ako se radi o naroitoj poiljci, po Uput-
stvu 99;
d) da imaju sve predmete naznaene u inventaru, kao i po
kretne delove;
e) da su na kolima ureaji za koenje, osvetljenje, grejanje,
provetravanje, hlaenje, i drugi ispravni i pouzdano rade;
f) da kola sa kliznim leitima imaju znake (skalu) periodnog
podmazivanja;
g) da su na kolima ispisane obavezne oznake;
h) da imaju oznake redovne opravke i kontrolnog pregleda i
da od datuma njihovog izvrenja nije protekao rok prema
propisima Pravilnika 241, kao i Pravilnika RIC i RIV za
odnosnu vrstu kola.
6. Pregled kola se obavjja prema odredbama Uputstva 253,
Uputstva 233, Uputstva 256,|Pravilnika RIC i RIV.
7. Sve nedostatke na kolima koji ugroavaju bezbednost sa
obraaja ili koji onemoguavaju upotrebu kola treba odmah ot
kloniti. Ukoliko ovo nije mogue, kola se moraju iskljuiti iz sa
obraaja i uputiti u opravku.
Dunosti pri pregledu kola
lan 30.
1. U preglednim stanicama pregled kola obavlja pregleda
kola.
2. U stanicama gde postoje elektromehaniari za kola, pregled
i tekue opravke elektropostrojenja bez otkaivanja obavljaju
elektromehaniari. Elektromehaniar za neispravna kola ispo
32
stavlja listu TK-77 i S-22 a pregleda kola olistava kola. Postupak
pregleda i upotrebe elektroopreme na kolima dat je u Uputstvu
253, Uputstvu 256 i Uputstvu 257.
3. U stanicama gde nema pregledaa, pregled kola obavljaju
lica koja su za to odreena Pravilnikom 2, Uputstvom 253 i Uput-
stvom 233. Ukoliko mainovoa, vgzno ili stanino osoblje ne
moe utvrditi da su kola sposobna za saobraaj, trai se pomo
najblie tehniko-pregledne slube o postupku sa kolima.
4. Pregled unutranjosti kola koja imaju pratioca (spavaa,
kuet, restoran i druga specijalna kola) obavlja pratilac kola.
Pratilac je duan da o svim uoenim neispravnostima obave-
sti pregledaa kola, a u sluaju neispravnosti elektroopreme, pra
tilac obavetava i elektromehaniara.
5. Prilikom utovara i istovara kola magacioner saobraa-
jno-transportne delatnosti kontrolie pravilnost tovarenja, upo
trebu kola i tovarnog pribora.
Kada je u pitanju tovarenje vrlo tekih i glomaznih predmeta
ili naroitih poiljki, ispravnost tovarenja i osiguranje tovara li
no mora da kontrolie pregleda kola i lica koja su za to odree
na Pravilnikom 2 i Uputstvom 99.
6. Dunosti prilikom pregleda i probe konice kod vozova
precizirane su u Upustvu 233.
Nadzor nad kolima za vreme vonje
lan 31.
1. Vozno i vozopratno osoblje je duno da za vreme izlaska
voza iz stanice, vonje na otvorenoj pruzi i za vreme bavljenja
voza u stanici registruje sve neispravnosti na kolima prema
odredbama Pravilnika 2.
2. O svim uoenim neispravnostima vozno i vozopratno oso
blje obavetava pregledaa kola u krajnjoj stanici. U sluaju da
nedostatak moe ugroziti bezbednost saobraaja, obavetava se
tehniko-pregledna sluba u sledeoj preglednoj stnaici.
3. Neispravnosti uoene u putu na 4-osovinskim kolima u
putnikim vozovima kondukter upisuje u obrazac RIC-x TK-62a i
obavetava pregledaa kola.
Obrazac TK-62a mora biti postavljen u svim 4-osovinskim
kolima u unutranjem i kolima u meunarodnom saobraaju.
33
4. Kod garnitura putnikih vozova posebnog komfora ili gar
nitura u ijem se sastavu nalaze nova ili rekonstruisana kola TO
mogu odrediti struno tehniko-kontrolno lice koje e u putu vr
iti nadzor nad tehnikom ispravnou i istoom kola i u obrt
nim stanicama koordinirati rad na otklanjanju uoenih nedosta
taka.
5. Po dolasku voza u krajnju stanicu sve neispravnosti se mo
raju otkloniti.
Nega kola
lan 32.
1. Sva putnika kola pre ukljuivanja u saobraaj moraju biti
ista i namirena vodom i sanitarnim materijalom.
2. U zavisnosti od vremena zadravanja putnikih kola na
smetajnim kolosecima sprovode se sledee vrste ienja:
a) redovno ienje i pranje putnikih kola ije je zadrava
nje due od 90 minuta na kolosecima za ienje;
b) temeljno ienje spolja i unutra u odreenim vremen
skim intervalima, u cilju obezbeenja istoe i komfora u
normalnom radu.
Temeljno ienje je obavezno za sva kola i morase spro-
voditi u rokovima predvienim Pravilnikom 241 i 258;
c) malo ienje putnikih kola radi se na kolima u stanici
gde je bavljenje voza na kolosecima za ienje due od 30
minuta;
d) ambulantno ienje putnikih kola obuhvata odravanje
higijene i popunu sanitarnim materijalom u kolima u
toku vonje;
e) generalno ienje se obavlja jednom u est meseci.
3. ienje, dezinfekcija i deratizacija putnikih i teretnih
kola regulisani su u Pravilniku 258 i Uputstvu 90.
Materijalno-tehniko obezbeenje reda.vonje
lan 33.
1. Red vonje se utvruje i planira na osnovu potrebnog obi
ma prevoza robe i putnika, kao i na osnovu inventarskog i rad
34
nog parka putnikih i teretnih kola specificiranih po serijama i
tehnikim karakteristikama.
2. Stanje putnikog i teretnog kolskog parka treba da obezbe-
di pouzdano i uredno izvrenje reda vonje.
3. Za izvrenje novog reda vonje TO su dune da do kraja
januara dostave ZJ podatke o:
- postojeem i planiranom inventarskom i radnom parku
kola;
- planiranom procentu mobilizacije kola, koji se odreuje u
odnosu na srednju vrednost ostvarenog procenta mobili
zacije prethodnog i vaeeg reda vonje;
- mobilizaciji' u prethodnom i vaeem redu vonje;
- uzrocima iskljuenja kola;
- ambulantnom ienju putnikih vozova;
- kapacitetima za odravanje kola.
4. TO su dune da vre dnevnu, mesenu i godinju analizu
iskljuenih kola. Ukoliko se raspolae razvijenim informacionim
sistemom za praenje saobraaja, analiza materijalnog obezbee-
nja reda vonje i mobilizacije obavlja se uz primenu sredstava za
automatsku obradu podataka.
Obezbeenje saobraaja u toku zime
lan 34.
1. TO sprovode mere za osiguranje bezbednog, urednog i
udobnog odvijanja saobraaja u toku zime, koje su date u Uput-
stvu 256 i Uputstvu 333.
Osim ovih, TO su dune da sprovedu i druge mere koje
smatraju da su potrebne u cilju obezbeenja saobraaja.
2. TO su dune da dostavljaju ZJ - Sektoru za vozna sred
stva 1Operativnoj slubi precizne dnevne izvetaje o problematici
tehnike kolske delatnosti u toku zimskog perioda.
Gariranje kola
lan 35.
1. U cilju ouvanja kola treba da se vri primopredaja kola iz
meu radnika saobraajne delatnosti i radnika jedinice delatno-
35
sti odravanja ili nege kola, pri emu se ova obavezno zakljuava
ju.
2. Od tog trenutka kola moraju biti pod stalnim nadzorom
uvara podruja na kome se vri redovni pregled, opravka ili
nega kola. Ne sme se dozvoliti pristup kolima i boravak u kolima
neovlaenim licima.
3. Ukoliko se raspolae pokrivenim prostorom, u njega pri
oritetno treba smestiti opravljena i oiena kola. Ukoliko se
ovim ne raspolae, opravljena i oiena kola do otpreme u sa
obraaj treba smetati na mestima gde su mogunosti za ponov
no oteenje ili prljanje najmanje. Primopredaja se takoe oba
vlja pri predaji kola za saobraaj.
4. Detaljnije odredbe pregleda kola u rezervi i garniranih
kola date su u Uputstvu 253 i Pravilniku 652.
Obavetavanje radnika TKD
lan 36.
1. Osoblje thnike kolske delatnosti mora se obavetavati o
svim izdatim propisima, nareenjima, uputstvima i dogaajima
koji se odnose na njihovu slubu.
2. Osoblje izvrne TKD mora biti obaveteno o saobraaju u
toku smene. Nain obavetavanja regulisan je poslovnim redom
stanice ili drugog slubenog mesta gde postoje izvrne TKD i
Uputstvom 253.
3. Obavetenje se vri isticanjem objava i pismenim naree
njima u knjigama stalnih i privremenih naredbi. Hitna *obavete-
nja moraju se saoptavati i usmeno prilikom stupanja radnika na
slubu ili u toku slube.
4. Rukovodilac jedinice TKD duan je da se stara da se svako
slubeno obavetenje vri na vreme i tano, da izdata obavetenja
svi radnici to pre prime na znanje i da one koji bi to propustili
pozove na odgovornost.
5. Knjige stalnih i privremenih naredbi moraju se s vremena
na vreme pregledati i obavetenja koja su postala bespredmetna
oznaiti. Na kraju godine rukovodilac izvrne TKD izdaje spisak
vaeih naredbi i saoptenja za narednu godinu.
Popunjene knjige naredbi stavljaju se u arhivu i uvaju pet
godina.
36
6. U stanicama gde postoji informacioni sistem za praenje
saobraaja radnici tehnike kolske delatnosti dobijaju potrebne
informacije i preko informacionog sistema.
Struna ospoboljenost radnika TKD
lan 37.
1. Radnici TKD su struno osposobljeni za poslove koje oba
vljaju u skladu sa Pravilnikom 646 i samoupravnim optim akti
ma kojima se ureuju ta pitanja.
2. Svaki radnik TKD mora biti snabdeven odgovarajuom do
kumentacijom, propisima i priborom za vrenje svoje slube, o
emu mora da vodi rauna rukovodilac jedinice.
Radna, mesta izvrne slube moraju biti snabdevena odgova
rajuim propisima za vrenje slube.
Radnik se mora starati da bude snabdeven svim propisima,
dokumentacijom i priborom za vrenje svoje slube, da ih uva u
ispravnog stanju i da u njih blagovremeno unosi sve nastale do
pune, izmene, ispravke i tumaenja. Za nedostajue propise se
obraa svom rukovodiocu.
3. Rukovodilac slubene jedinice TKD je odgovoran da oso
blje kojim rukovodi poznaje propise svoje slube i daje vri ured
no i prvilno.
4. Rukovodilac jedinice mora svakog radnika izvrne TKD
snabdeti, uz potvrdu prijema na propisanom obrascu, svim onim
pravilnicima i uputstvima po Pravilniku 646 koji se odnose na
njegovu slubu i iz kojih se mora spremiti za polaganje ispita. Za
izvrenje ovoga odgovoran je rukovodilac jedinice.
5. Izvrno osoblje je duno da za vreme obavljanja izvrne
slube odrava svoje struno znanje na potrebnom nivou kako bi
moglo uspeno obavljati poverene dunosti.
Rukovodilac jedinice ili za to odreeni radnik (kolski in
struktor) mora najmanje dva puta meseno vriti redovno poua
vanje radnika izvrne TKD iz propisa koji se odnose na njihovu
slubu.
O izvrenom pouavanju mora se voditi knjiga pouavanja.
Zdravstvena sposobnost radnika TKD
lan 38.
1. Radnici izvrne TKD iji je rad neposredno vezan za bez-
bednost eleznikog saobraaja moraju ispunjavati posebne
zdravstvene uslove propisane Pravilnikom 655, u skladu sa Zako
nom o osnovama bezbednosti u eleznikom saobraaju.
2. Radnici TKD koji uivaju alkoholna pia ili opojne droge
ne smeju obavljati slubu.
3. Zdravstvena sposobnost lica u izvrnoj TKD mora se pro-
veravati periodino i u odreenim sluajevima kako je to propi
sano u Pravilnicima 655 i 657.
Raspored slube radnika TKD
lan 39
1. Radnici TKD obavljaju svoje radne zadatke dnevno i u tur
nusima.
Ukupno trajanje smene radnika izvrne TKD iznosi najvie 12
asova, a moe se produiti najvie za 4 asa dnevno, prema
odredbama Zakona o osnovama bezbednosti u eleznikom sa
obraaju.
2. Raspord slube radnika TKD mora se blagovremeno sai-
niti i objaviti.
Raspored slube odreuje rukovodilac jedinice TKD.
3. Ukoliko bi u objavljenom rasporedu slube nastale prome-
ne, treba ih blagovremeno saoptiti radnicima na dokazan nain.
4. Sluba se mora vriti po rasporedu slube i svako samo
voljno menjanje rasporeda je zabranjeno. Meusobna izmena ras
poreda doputena je samo po odobrenju nadlenog rukovodioca.
5. Svaki radnik mora doi u slubu u odreeno vreme, zdrav
stveno sposoban, odmoran i trezan. Za vreme slube zabranjeno
je spavanje bez obzira na trajanje efektivnog rada.
6. U svim slubenim mestima TKD gde je sluba neprekidna
sluba se predaje i prima lino, i to pismeno i usmeno. Predava-
lac mora primaocu saoptiti sve to je potrebno da se sluba od
mah moe nastaviti pravilno, bez zastoja i smetnje.
38
Kontrola bezbendosti saobraaja i rada TKD
lan 40.
1. TO su dune da organizuju i trajno vre kontrolu bezben
dosti u urednosti eleznikog saobraaja prema Zakonu o osno
vama bezbednosti u eleznikom saobraaju.
2. ZJ je duna da prati i analizira stanje bezbednosti i ured
nosti u eleznikom saobraaju i sprovoenje propisa iz ove obla-
sti i da predlae i preduzima potrebne mere za unapreenje bez
bednosti i urednosti eleznikog saobraaja.
3. Kontrolori u okviru TO su duni da najmanje jednom u
dva meseca u svakoj radnoj jedinici TO izvre kontrolu radne i
tehnoloke discipline TKD.
4. TO treba da sarauju sa ZJ i Saveznim, Republikim ili
Pokrajinskim komitetom za saobraaj i veze i zdravstvenim usta
novama prilikom kontrole bezbednosti i urednosti saobraaja.
Istim organima TO treba do kraja januara da dostavljaju godi
nje izvetaje za protekli period o svom radu i stanju bezbednosti i
urednosti saobraaja i tehnikoj kolskoj delatnosti.
Detaljnije odredbe o obavljanju slube u prisustvu lica ovla-
enog za nadzor i nadlenog rukovodioca date su u Pravilniku 2.
V. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
Tumaenje Pravilnika
lan 41.
1. Zvanino tumaenje odredaba ovog pravilnika daje Skup
tina Zajednice J.
2. Struno tumaenje odredaba ovog pravilnika daje Sektor
za vozna sredstva ZJ.
Prelazne odredbe
lan 42.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai
Pravilnik tehnike kolske slube br. 1770/69, od 1. februara
1969.
39
Zavrne odredbe
lan 43.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavlji
vanja u Slubenom glasniku ZJ, a primenjivae se od 1. okto
bra 1988. godine.
ZJ br. 16/13-88 PREDSEDNIK
SKUPTINE ZAJEDNICE J
Miioslav orevi, s.r.
40
PRILOG
IZVOD IZ PRAVILNIKA 650
Broj Naziv eleznikog propisa
1 ' 2
1 Signalni pravilnik
2 Saobraajni pravilnik
32 Samoupravni sporazum o zajednikoj upotrebi, naknadi za izvreni
radi prekovremeno zadravanje kola
40 Saobraajno uputstvo
52 Uputstvo o tenikim normativima i podacima za izradu i izvrenje
reda vonje
79 Uputstvo o postupcima za sluaj vanrednog dogaaja
91 Praivlnik za uzajamnu upotrebu teretnih kola u meunarodnom sa
obraaju (RIV)
92 Pravilnik o uzajamnoj upotrebi putnikih i prtljainih kola u meu
narodnom saobraaju (RIC)
93 Samoupravni sporazum o zajednikoj upotrebi i izjednaenju teret
nih kola, kontejnera i pokrivaa na mrei J
95 Prilog II Pravilnika RIV - Propisi za tovarenje kola
97 Samoupavni sporazum o uvrtavanju kola i kontejnera u kolski park
J
99 Uputstvo za prevoz naroitih poiljaka
201 Pravilnik o nainu tehnikog pregleda ispitivanja i predaji saobraa
ju prototipa eleznikih vozila
205 Samoupavni sporazum o tekuem odravanju teretnih i putnikih
kola
206 Samoupravni sporazum o rezervnim delovima voznih sredstava i
postrojenja u zajednikom i masovnom korienju na J
208 Pravilnik o opremanju eleznikih inskih vozila aparatima za gae
nje poara
209 Samoupravni sporazum o naknadi teta na transportnim sredstvima
na prugama J
211 Pravilnik o zavarivakim radovima na eleznikim vozilima
215 Pravilnik o eleznikim standardima
221 Samoupravni sporazum o meusobnim odnosima, uslovima rada i
odgovornosti kontrolno-prijemnih organa u novogradnji i odrava
nju voznih sredstava
225 Samoupravni sporazum o zajednikom korienju tehnikih sredsta
va za kontrolu ispravnosti i utvrivanje tehnikih karakteristika os
novnih transportnih kapaciteta
226 Uputstvo za primenu Samoupravnog sporazuma o tekuem odrava
nju teretnih i putnikih kola
227 Uputstvo o merama bezbednosti od elektrine struje na elektrificira
nim prugama JZ
231 Pravilnik o konicama eleznikih vozila
233 Uputstvo o koenju vozova
234 Uputstvo za ugradnju ureaja na teni gas za kuvanje u voznim sred
stvima J
235 Uputstvo za produenje roka periodine opravke salonskih, inspek
cijskih i drugih specijalnih kola
238 Uputstvo za odravanje leita inskih vozila
239 Uputstvo o garnaciji kvaliteta izvrenih opravaka eleznkog vozila
240 Uputstvo za obavljanje kontrolnih pregleda teretnih kola J
241 Pravilnik o odravanju eleznikih vozila
242 Uputstvo za opravku kolskih osovinskih sklopova i leita
244 Uputstvo za merenje omskog otpora na osovinskom slogu elezni
kih vozila
245 Uputstvo za odravanje konica eleznikih inskih vozila
247 Uputstvo za odravanje elektropostrojenja za grejanje u kolima za
putnike vozove
250 Uputstvo za eksploataciju i odravanje okretnih postolja tipa Y25 i
Y27 usvojenih na J
251 Pravilnik tehnike kolske delatnosti
252 Uputstvo o podmazivanju kola
253 Uputstvo o pregledu kola
254 Uputstvo o voenju evidencije tehnike kolske delatnosti
na prugama J
255 Zbirka TK-obrazaca
256 Uputstvo za grejanje putnikih kola
257 Uputstvo za osvetljavanje i korienje elektrinih ureaja malog i ni
skog napona
258 Pravilnik o nezi inskih vozila
265 Uputstvo za vaganje eleznikih vozila
266 Uputstvo za probnu vonju eleznikih vozila posle izvrene opravke
333 Uputstvo za obezbeenje saobraaja u toku zime
600 Zakon o udruivanju u Zajednicu jugoslovenskih eleznica
601 Zakon o osnovama bezbednosti u eleznikom saobraaju
631 Statut Zajednice jugoslovenskih eleznica
632 Samoupravni sporazum o udruivanju u Zajednicu jugoslovenskih
eleznica
. 639 Samoupravni sporazum o naunoistraivakom radu na J
649 Prvilnik o utvrivanju poslova na kojima radnici neposredno uestr-
vuju u vrenju eleznikog saobraaja
1________________________ _ _ 2_______________________________
42
1
2
646 Pravilnik o strunoj spremi radnika koji neposrendo uestvuju u vr
enju eleznikog saobraaja
650 Pravilnik o objavljivanju i izdavanju samoupravnih optih akata
Zajednice J
651 Pravilnik o organizaciji i radu Unutranje arbitrae Zajednice J
652 Pravilnik o unutranjem redu na eleznicama
655 Pravilnik o posebnim zdravstvenim uslovima koje moraju ispunjava
ti elezniki radnici koji neposredno uestvuju u vrenju eleznikog
saobraaja
656 Pravilnik o opremanju vozova priborom za prvu pomo
65^ Pravilnik o proveravanju sposobnosti za rad radnika koji neposred
no uestvuju u vrenju eleznikog saobraaja
658 Pravilnik o zajednikim kriterijumima za utvrivanje odreenih pra
va, obaveza i odgovornosti radnika koji uestvuju u vrenju elezni
kog saobraaja
670 Uputstvo za dokazivnanje prisustva alkohola u organizmu radnika za
vreme rada na J
676 Uputstvo za primenu Pravilnika o strunoj spremi radnika koji ne
posredno uestvuju u vrenju eleznikog saobraaja.