Elektronsko Poslovanje Predavanja

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013
POJAM E-POSLOVANJA
Internet tehnologije su potpuno otvorile vrata konceptu elektronske ekonomije time to su
omoguile kreiranje inovativnih poslovnih pristupa u domenu prodaje, kupovine i internom
kreiranju poslovnih procesa. Usmjerenost savremenog poslovanja organizacija ka
globalnom tritu podrazumeva integrisanost informacionih i komunikacionih tehnologija,
kojima se obezbjeuje protok podataka bez prostornih ogranienja.
Elektronska revolucija se prepoznaje i djeluje u irokom ekonomskom kontekstu,
obuhvatajui interne procese i poslovanje organizacije, sve modalitete elektronske trgovine,
potroake preferencije, ali treba imati u vidu da obuhvata i trino okruenje koje utie na
ukupne uslove aktivnosti neke organizacije. Polazei od ovoga stanovnita, moe se
prihvatiti gledite da elektronsku ekonomiju koja uveliko funkcionie i u naem okruenju,
reprezentuju tri bitne komponente:
infrastruktura kao podrka elektronskom poslovanju,
elektronski poslovni procesi (nain kako se realizuje poslovanje)
transakcije elektronske trgovine (prodaja i kupovina).
Ukljuivanje u nove ekonomske tokove podrane informacionim tehnologijama
podrazumeva i novi pristup u dizajniranju poslovnih modela.
Elektronsko poslovanje (e-poslovanje) sistem je izvravanja svih elemenata poslovnih
aktivnosti elektronikim putem. To je sustav u kojem se bilo koja poslovna transakcija
izvrava elektroniki izmeu svih strana involviranih u ekonomski proces.
E-poslovanje (engl. e-Business) savremeni je oblik organizacije poslovanja, koji
podrazumijeva intenzivnu primjenu informatike i, posebice, internetske tehnologije pri
obavljanju kljunih ili jezgrenih (engl. Core) poslovnih aktivnosti.
E-poslovanje (E-business) poslovna transformacija temeljena na:
udruivanju poduzea (integracija),
procesu suradnje (kolaboracija) i
globalnog mrenog povezivanja
uporabom Interneta kao medija
OKVIR E-POSLOVANJA
Vrh slike prikazuje najvanije primene elektronske trgovine. To ukljuuje direktan

marketing, kuno bankarstvo, kupovinu u elektronskim radnjama i trnim centrima,
kupovinu akcija, pronalaenje posla, sprovoenje aukcija i licitiranje, elektronsku saradnju
sa poslovnim partnerima irom sveta i obezbeivanje korisnikih servisa.
Ove primene podravaju etiri glavne kategorije za podrku, kao to je prikazano na
noseim stubovima na slici: (1) ljudi i organizacije koje uestvuju; (2) politika, standardi i
propisi, ukljuujui bezbednost i protokole; (3) marketing i reklama, ukljuujui istraivanje
trita; i (4) upravljanje lancem snabdevanja i logistikom, ukljuujui poslovne partnere. Da
bi se primenjivala elektronska trgovina neophodno je imati vie tipova infrastrukture (donji
deo slike). Konano, upravljanje elektronskom trgovinom koordinira sve gore pomenuto
kao i odluivanje o strategiji, ishodima, finansiranju, zajednikim ulaganjima i sl.
FAZE I PRETPOSTAVKE E-POSLOVANJA

Elektronsko poslovanje postaje standardni dio poslovanja kompanije. U svom razvoju
elektronsko poslovanje je prolo kroz etiri faze:
Prisustvo na webu svaka kompanija ima svoj web site iako esto nisu ni sami
sigurni koji je razlog takvog opredjeljenja (1994-1997) vano je biti online;
Elektronska trgovina pored prisustva na Internetu kompanije razvijaju i
elektronsku trgovinu, uoavajui sve prednosti ovog naina poslovanja (19972000);
Elektronsko poslovanje obavljanje poslovnih transakcija elektronskim putem,
razmena informacija i komunikacija izmeu svih zainteresovanih strana za
poslovanje kompanije (potroai, zaposleni, menadment, stejkholderi) (20002006)
Inteligentni E-business obavljanje svih poslovnih procesa elektronskim
putem, odnosno proces transformacije poslovanja ka potpunoj digitalizaciji i
virtualizaciji (2006 - ...).
Savremeno poslovanje je nezamislivo bez Interneta kao poslovnog integratora i
multimedijalnog resursa koji eleminie trokove, poveava efikasnost, skrauje tok procesa
komunikacije, jednom rijeju - mijenja sutinu upravljanja i poslovanja kompanije. Usvajanje
elektronskog poslovanja utie na poboljanje kompletnih performansi poslovanja
kompanije u turbulentnim uslovima.
Poveanje konkurentnosti je jedan od prioriteta kompanije, a elektronsko poslovanje
postaje kljuna pretpostavka konkurentnosti, koja se postie brzom i pravovremenom
razmjenom informacija i to ne samo unutar kompanije ve i izmeu same organizacije i
4

poslovnih partnera i potroaa. Elektronsko poslovanje znai i primjenu savremene
tehnologije u cilju poveanja efikasnosti poslovnih procesa, ali sve to ne donosi adekvatne
rezultate ukoliko se paralelno ne mijenja i nain upravljanja, proiruje nivo znanja o
poslovnim procesima i aktivnostima u svim segmentima poslovanja.
Osnovne pretpostavke razvoja koje sa sobom donosi elektronsko poslovanje su:
poveanje brzina promjene u poslovanju (dinaminost)
znaaj udaljenosti kao parametra poslovanja gotovo nestaje,
smanjuju se vremenske disproporcije,
globalizuje se svjetsko trite,
uklanjaju se posrednici,
transformie se odnos proizvoa potroa, sistem postaje otvoren i
fleksibilan,
znanje i vjetina (multidisciplinarnost) postaju neophodni resursi.
Uvoenje elektronskog poslovanja kao dominantnog modela poslovanja zavisi od nekoliko
injenica:
svesti top menadmenta o potrebi prelaska na novi nain poslovanja (da bi
organizacije i zaposleni prihvatili novu filozofiju poslovanja, neophodno je da
menadment prvo shvati i predoi neophodnost uvoenja elektronskog
poslovanja i prednosti koje kompanija tim dobija);
moi da se proces implementacije uspjeno obavi (uspjeno sprovoenje
velikih promjena i slamanje otpora prema promjenama) i
kontinuitet u upravljanju cijelim projektom, odnosno novim nainom
obavljanja posla.
Strategija prelaska na koncept elektronskog poslovanja zavisi od konkretne potrebe
kompanije i stepena njene ukljuenosti u elektronsko poslovanje. Optimalni poslovni model
koji moe biti platforma poslovne strategije ne postoji u apsolutnom smislu, on se razlikuje
od kompanije do kompanije, od oblasti do oblasti i uslovljen je samim performansama te
organizacije. Iako danas ekonomija sve vie dobija odlike tehnoloke obojenosti, fokus je na
ljudima i znanju, njihovim vjetinama, kognitivnom procesu, a ne na tehnologiji.
Ono to nazivamo informatikom revolucijom je, u stvari revolucija znanja
Ona je integrator i baza, ali uspjenost definie koliina primenjenog ljudskog znanja i
koritenje prednosti koji ovaj sistem prua, u skladu sa potrebama pojedinane organizacije.
UVOENJE E-POSLOVANJA
Uspjenost jedne kompanije koja svoje poslovanje organizuje na konceptu
elektronskog poslovanja sve je vie uslovljena mogunou da eksploatie znanje, a to je
upravo prednost koju umreeni, otvoreni sistem prua. Znanje je vrijednije i monije od svih
prirodnih resursa, ogromnih fabrika ili mnotva bankovnih rauna, a korporativno znanje
prerasta u dinamiki resurs koji e se neprestano koristiti u svrhu to kvalitetnijeg
poslovanja.
Nauka postaje nova proizvodna snaga, koja preureuje ekonomiju, mijenja strukturu
zaposlenih u korist tehnoloki obojenih djelatnosti. Ekonomiju roba zamjenjuje
informatika ekonomija to dovodi do novog perioda razvoja ljudskog drutva i novog
naina razmiljanja i upravljanja. Mogu se oekivati paralelni procesi globalizacije i
decentralizacije ekonomskih aktivnosti. Razvoj se ogleda u sve veem udaljavanju od
veliine i birokratije i ubrzanom pribliavanju univerzalnosti i individualnosti. U skoro svim
poljima poslovanja uspeh postiu kompanije koje imaju najbolje informacije, ali koje
istovremeno znaju najbolje i najefikasnije da ih iskoriste i upravljaju njima.
Upravljati razvojem nove ekonomije znai oblikovati nove modele poslovanja, uvesti
strategije razlaganja i ponovnog slaganja lanca vrijednosti. Da bi se ove strategije uspjeno
primijenile, bez obzira da li se radi o dokazanim i afirmisanim kompanijama ili o tek
osnovanim koje imaju svoju viziju razvoja, neophodno je proi kroz slijedee korake:
Napraviti takvu strukturu poslovanja koja e initi izazov tradicionalnim
definicijama vrijednosti.
Upoznati novog kupca i sve njegove, kako sadanje, tako i budue osnovne i
specifine zahtjeve
Definisati put: kako u budunosti stvaranje novih vrijednosti pretvoriti u
prihode
Reorganizovati poslovanje kroz tzv. mrvljenje organizacije i uspostavljanje
pravog partnerstva
Prihvatiti i afirmisati injenicu da budue vrijednosti su u integracijama
funkcija, a sve u cilju poklanjanja pune panje kupcima
Podravati stalne promjene kako u tehnologiji, tako i u proizvodima,
organizaciji, nainu odluivanja i voenja, planirati budunost svjesno tako da
ona ne bude rezultat sluajnih okolnosti.
Iz navedenih est koraka moe se takoe uoiti da organizacijski koncept se
predstavlja na sasvim drugi nain, pri emu nije teko uoiti da klasini tehnoloki proces u
znatnoj mjeri biva zamijenjen informacionim tokovima, odnosno procesima, stvara se tzv.
mrea partnerskih odnosa zbog ega novu ekonomiju esto zovu jo i umreenom
ekonomijom.
To je posebna vrsta fleksibilnih saveza gdje dolazi do integracije znanja ljudi iz svih njenih
lanica. Kako je realno oekivati da ovih saveza bude sve vie, kao i da procesi meu njima
6

postanu dinaminiji, prilikom stvaranja strategija razvoja, upravljaki tim o tome mora
voditi rauna i pokuati ih planski odreivati, odnosno, usmjeravati. Tu se, naravno, ne misli
na kratku plansku odreenost, ali koncepcijsku i fleksibilnu u svakom sluaju, da. Jedna od
znaajnijih komponenti upravljanja razvojem u budunosti e biti upravljanje procesima
unutar te mree.
Intelektualni kapital preuzima primat nad materijalnim kapitalom, pa je sasvim
logino da upravljati razvojem, u sutini znai upravljati intelektualnim kapitalom.
Elektronsko poslovanje, kao novi oblik poslovanja, u sutini nije ukinuo nijednu od faza
poslovnih procesa, ali ih je postavio na drugaiji nain, odnosno, obezbjeuje njihovu
realizaciju na znatno bri, efikasniji, kvalitetniji, a esto i jeftiniji nain.
Pored e-trgovine, e-poslovanje ine i ostale faze procesa poslovanja kao to su e-marketing,
e-proizvodnja, e-bankarstvo i druge e-forme finansijske industrije.
E-poslovanje koje esto zovu i digitalna ekonomija, namee nove principe ekonomskog
ponaanja.
RAZVOJ E-POSLOVANJA
Razvoj e-trgovanja,u SAD i zapadnoj Evropi kao zaetnika e-poslovanja odvijao se u
fazama, bolje rei u tri faze:
U svojoj pravoj fazi ( 1994.-1997. ) e-poslovanje je znailo prisutnost, odnosno
obezbjeenje uslova da svaka firma, bez obzira na njenu veliinu, bude prisutna na
internetu i da ima svoj web vor. Ljudi nisu tano znali to rade, ali su znali da moraju biti
virtualno ( online ) prisutni.
Druga faza e-trgovanja traje u periodu 1997.-2000. godine, i za nju je karakteristina
pojava poslovnih transakcija kupovanja i prodavanja posredstvom digitalnih medija, ali isto
tako po izvrenim transakcijama prilazilo se razmjeni odgovarajuih papirnih dokumenata.
Trea faza e-poslovanja poinje ( 2000-? ) i osnovno pitanje koje se postavlja u
samom njegovom poetku je kako internet moe uticati na profitabilnost? Prihvaanje
interneta kao medija poslovanja daje rezultate i u produktivnosti. Tako u amerikim
tvrtkama koje posluju elektronski, produktivnost stalno raste, a oekuje se da se udvostrui
u iduoj dekadi.
Dakle, e-poslovanje nije samo pitanje realizacije transakcija e-trgovanja ili kupovanja i
prodavanja putem web-a; ono predstavlja cjelovitu strategiju redefiniranja starih poslovnih
modela, uz pomo tehnologije, u cilju osiguranja najveih dobrobiti za kupca i maksimalnog
profita.
Sve se vie koriste usluge interaktivne multimedije koja je ve 1996. godine ostvarila
10 posto BDP-a SAD-a. Procjenjuje se da e multimedija 2005. godine ostvariti promet od
oko 1500 milijardi amerikih dolara.
S razvojem e-poslovanja pojavili su se i pametni proizvodi ( smart products ), koji su
zbog ipova ugraenih u njih u principu multifunkcionalni, kao npr. kartice koje reguliu
koliinu namirnica u hladnjaku, mjerenjem temperatura i vlanosti zraka ureaji za
zalijevanje cvijea sami reaguju itd. To, naravno, podrazumijeva drugaije prodavce i
drugaije kupce. I za jedne i za druge, opte pravilo je, da se radi o ljudima sa veim
stepenom obrazovanja.
TA JE E-POSLOVANJE
Elektronsko poslovanje jeste voenje poslova na Internetu, to ne podrazumeva
samo kupovinu i prodaju, nego i brigu o klijentima i poslovnim partnerima, kao i
organizacija poslovanja u sopstvenoj firmi online i organizacija prema klijentima. Brzina,
globalizacija, unapreenje produktivnosti, dolaenje do novih klijenata i dioba znanja meu
organizacijama i institucijama u cilju ostvarivanja konkurentne prednosti jesu termini koji
odreuju elektronsko poslovanje, prema reima Lu Gerstnera, generalnog direktora IBM.
Ukratko, sinonim za savremeno poslovanje jeste elektronsko poslovanje.
EB = EC+BI+CRM+SCM+ERP
e-Commerce (Electronic Commerce EC - elektronska trgovina) je kupovina ili prodaja
dobara ili usluga putem Interneta, narocito putem servisa World Wide Web. U praksi se
ovaj termin cesto koristi umesto novijeg termina e-business, to znaci poslovanje putem
Interneta. Termin e-Commerce moze se definisati i kao proces upravljanja online
finansijskim transakcijama od strane pojedinaca ili kompanija. Ovaj proces ukljuuje kako
maloprodajne, tako i veleprodajne transakcije. Termin Online je sinonim za Internet (biti na
liniji = biti na Internetu). Fokus e-Commerce-a je u sistemima i procedurama pomou kojih
dolazi do razmjene razliitih finansijskih dokumenata i informacija. Ovi sistemi ukljuuju
transakcije kreditnim karticama, e-cash (elektronska gotovina), e-billing (elektronsko
plaanje), e-cheques (elektronski ekovi), electronic invoices (elektronski rauni), narudbe i
finansijske izjave. e-Commerce praktino omoguuje nastavak korienja tehnologije
elektronskih razmjena podataka (EDI).
BI poslovni podaci i istraivanje prua primarne i naknadne informacije o tritu,
potroaima, konkurenciji i ostalim iniocima poslovanja na osnovu kojih se definie
strategija poslovanja.
CRM (odnos sa potroaima) predstavlja potporu izmeu poslovanja (preduzea i
krajnjeg korisnika) kupca, direktnu strategiju nastupa,
SCM upravljanje zalihama-lancem dobavljaa koordinacija kanala distribucija isporuke
proizvoda pravovremeno do potroaa.
ERP (primena inicijativa) je organizacija i optimizacija poslovnog procesa u skaldu sa
smanjenjem trokova poslovanja.
e-business, ( Electronic business EB-elektronsko poslovanje), po reima strunjaka IBM koji
su definisali elektronsko poslovanje kao siguran, fleksibilan i integralni pristup dostavljanju
raznih ekonomskih vrednosti kroz kombinaciju sistema i procesa koji obavljaju osnovne
poslovne operacije sa jednostavnou i obuhvatom koji omoguuje primena Inernet
9

tehnologija, predstavlja skup poslovnih aktivnosti koje se odvijaju posredstvom
informaciono-komunikacionih tehnologija, a posebno Interneta, i koje podrazumevaju:
optimizaciju poslovnih procesa ( proizvodnja, marketing, veleprodaja,
distribucija, prodaja, naplata, isporuka, dopuna zaliha );
unapreenje odnosa sa ciljnim javnostima ( klijentima, zaposlenima,
dobavljaima, distributerima ) i
unapreenje ostalih poslovnih servisa podrke ( banke, advokatske agencije,
raunovodstvene agencije, zakonodavstvo i vladine agencije ).
Bilo koja firma ima mogunost primjene elektronskog poslovanja u svom poslovnom
procesu. U praksi, veina firmi postepeno uvodi komponente elektronskog poslovanja u
pojedine poslovne procese. Osnovni razlog postepenog uvoenja elektronskog poslovanja u
firmama jeste postepeni razvoj automatizacije poslovnih procesa. Da bi se u nekoj firmi
uveo neki proces elektronskog poslovanja, odgovarajui poslovni proces u firmi mora biti
prethodno automatizovan.
Proizvodnja procesi orijentisani na proizvodnju ukljuuju nabavku, narudbe,
automatizovano voenje obnavljanja zaliha, procese plaanja i druge
elektronske komunikacije sa dobavljaima, ali isto tako i na kontrolu
proizvodnje i sve procese koji su direktno povezani sa procesom proizvodnje;
Kupci procesi koji su fokusirani na kupce ukljuuju marketing, elektronsku
prodaju, obradu narudbi i isplatu i podrku u odnosu sa kupcima;
Interni ili upravljaki fokusirani poslovi ukljuuju automatizovane usluge
zaposlenima, obuke, portal informacija, video konferencija i regrutaciju kadra.
Dakle, ..ponovno promiljanje i preoblikovanje modela poslovanja vae tvrtke nije
samo pitanje vaeg izbora. U informacijskoj eri e-poslovanja to je prvi korak na putu
stjecanja dobiti pa ak i golog preivljavanja.To znai da odravanje postojeeg stanja nije
nikakva opcija. Neophodna je konstantna razgradnja i ponovna izgradnja lanca vrijednosti
za kupca. Zbog toga i u uslovima e-trgovine, neophodno je stalno mjeriti nove modele koji
e firmu dovesti u situaciju da stalno oslukuje svoje kupce, te tako postane najjeftinijim,
kupcima najpoznatijim i najboljim proizvodima i uslugama.
10
AMBIJENT E-POSLOVANJA
Novi razvoj zasnovan na novom ambijentu e-poslovanju-meuorganizacijski procesi:
Restrukturiranje privrede i racionalnije koritenje ekonomskih resursa
Reinenjering poslovnih procesa kao razvojna komponenta e-poslovanja
Integracija poslovnih funkcija prema potrebama razvoja i zahtjevima trita
Ekonomska globalizacija sa svim svojim posljedicama, kako u organizaciji nacionalnih i
internacionalnih ( regionalnih, svjetskih ) trita, tako i u uspostavljanju jaih, irih, i u
veem broju kooperativnih proizvodnih procesa stvorila je pretpostavku primjene visokih
tehnologija, kompjuterizovanih sistema proizvodnje, skraenje ivotnih ciklusa proizvoda i
znaajnog rasta pomonih i uslunih aktivnosti. Sve te promjene u ambijentu i novom
nainu poslovanja zahtijevale su promjene u organizacijskoj strukturi koja je do tih vremena
bila glomazno postavljena sa krutom vertikalnom hijerarhijom u menaderskom
odluivanju.
Novi razvoj je zahtijevao fleksibilnu organizaciju sa horizontalnom strukturom
odluivanja, jer u uslovima globalne konkurencije pravovremeno se moe reagirati na
tritu samo pod tim uslovima. Proizvodni sistemi koji su do tada bili pravi divovi, a nisu
blagovremeno izvrili restruktuiranje svojih poslovnih procesa, vrlo brzo su poeli da na
tritu gube svoju poziciju. Restruktuiranje privrede u svim djelatnostima i na svim nivoima
je nunost, kako bi se blagovremeno moglo odgovoriti na sve prefinjenije zahtjeve
potroaa. Nove informaciono komunikacijske tehnologije su sastavni dio poslovnog
instrumentarija i vana osnova za kvalitetno odvijanje ovih procesa.
Sa tako razvijenom organizacijom postavljenoj na znatno fleksibilnijim odnosima,
uspostavljaju se odnosi kooperacije i partnerstva. Kooperacija i partnerstvo se trae i kod
drugih sistema, najee na relaciji dobavlja-proizvoa-kupac, kako bi se na tritu ojaale
pozicije i ostvario maksimalan profit. Bez IK tehnologija to bi bilo izuzetno teko, moglo bi se
rei nemogue. Kompjuterski potpomognuta proizvodnja rezultira proizvodima razliitog
asortimana uz uvaavanje srodnih dizajnerskih rjeenja. Vrijeme prelaska sa jednog dizajna
na drugi, odnosno vrijeme podeavanja maina je kratko i sastoji se samo od identifikacije
programa.
Svako u organizacionoj strukturi mora komunicirati i saraivati sa svima na nivou
jedne organizacione ravni, kao i izmeu organizacionih ravni. Kooperativni odnosi se mogu
razvijati izmeu firmi iste djelatnosti ili razliitih djelatnosti. Ako se govori o odnosima na
relaciji proizvoa-dobavlja, onda proizvoa zajedno sa dobavljaem eli da kreira svoje
inpute u pogledu kvaliteta, mjesta i uslova nabave, cijene, vremena isporuke i sve druge
znaajne elemente. Takoe prodavci na tritu najbolje znaju ta ele potroai, pa zajedno
sa proizvoaima kreiraju proizvod koji trite prihvata.
Jedno vrijeme vladalo je miljenje da je reinenjering poslovnih procesa bio znaajna
faza i odvijao se u periodu 70-ih i 80-ih godina dvadesetog vijeka. Automatizacijom
11

proizvodnje definisane tehnoloke linije, sistem dotoka inputa je ekonometrijskim
metodama optimiziran, kao i proces skladitenja i distribucije gotovih proizvoda, pa se
mislilo da je ispunjenjem tih obaveza ta faza i zavrena.
E-poslovanje predstavlja najvei izazov modelu poslovanja od pojave raunara do
danas. Raunari su poveali brzinu poslovanja i prije, ali nisu promijenili osnovne principe
poslovanja, a e-poslovanje jest. Ako bilo ko od uesnika u poslovnom lancu stvaranja
vrijednosti za kupca, svoj posao pone obavljati digitalno, to moraju uraditi i svi ostali, u
protivnom rizikuju da budu iskljueni iz buduih poslovnih transakcija. Dakle, ..ponovno
promiljanje i preoblikovanje modela poslovanja vae tvrtke nije samo pitanje vaeg izbora.
U informacijskoj eri e-poslovanja to je prvi korak na putu stjecanja dobiti pa ak i golog
preivljavanja.
Prouavanje kupca sa svim njegovim karakteristikama moe donijeti znaajnu trinu
prednost. Pria o ratu u domeni maloprodaje knjiga putem interneta izmeu kompanija
Amazon.com. i kompanije Barnes&Noble ( B&N ) je samo pria. Procijenjen promet ove
dvije kompanije je preko 75 milijardi $ sa internacionalnom prodajom od oko 30% koju
pokriva nekoliko on-line partnera. U poetku je Amazon.com. bolje reagovao, popravio
svoju trinu poziciju i kupcima prodavao po niskim cijenama, katalokim putem, preko
interneta. B&N su morali reagovati, pa su prouavanjem on-line kupaca doli da oni 5-10
puta vie kupuju knjige od klasinog kupca, te isto tako prouavajui njihovu demografiju
zakljuili su da oni ive na udaljenijim mjestima. Davanjem koliinskog rabata za vei broj
kupljenih knjiga i brzu isporuku, ponovo su vratili svoje izgubljene pozicije, ak ih i popravili.
I ta smanjenja su zahtijevala reinenjering poslovnih procesa, postavljanje drugog modela
poslovanja, to ih je uinilo drugaijim i prihvatljivijim sa aspekta potroaa.
Firma mora biti sposobna izgraditi cjelovit lanac vrijednosti eli li sebi obezbijediti
budui uspjeh. Ono to nastojanja u pogledu reinenjeringa poslovanja u e-poslovanju, ini
drugaijim od ranijih procesa, je brzina stvaranja kompleksnijih i predanijih odnosa meu
poslovnim subjektima. Kao rezultat toga posvuda vidimo sinergistike nakupine, poslovne
eko-sustave, koalicije, kooperativne mree i pojave izmjetanja dijelova poslovanja izvan
tvrtki, kako bi se u novom okruenju stvorio cjelovit lanac vrijednosti. To izmjetanje
dijelova poslova izvan tvrtki, ustvari afirmie jednu od temeljnih vrijednosti e-poslovanja, a
ona je ubiranje plodova partnerstva. Partnerstvo se moe postii jo i ugovornom
proizvodnjom, investicijskim partnerstvom, zajednikim koritenjem kadrovskih potencijala
itd. U odnosu na klasini sistem privreivanja, u e-poslovanju dolazi do tzv. mrvljenja
organizacije sa uspostavljanjem posebnih odnosa i procesa koji podravaju IK tehnologije i
e-poslovanje. I ta izmrvlljena organizacija jednom uraena, nije neka nepromjenljiva
veliina.
12
MEUORGANIZACIJSKI ODNOSI-E
POSLOVANJE- PRIMJER IZ PRAKSE
Integracija poslovnih funkcija, kao i aplikacije koje ih podravaju, predstavljaju kljune
uspjehe e-poslovanja. Ako se prodaja ostvaruje preko interneta, onda ta aplikacija treba biti
integrisana sa aplikacijama za upravljanje prodajom, zalihama, distribucijom,
raunovodstvom i drugim funkcijama u ukupnom procesu. ta se time postie? Prije svega
znaajna uteda u vremenu, ljudskim resursima, smanjuje se mogunost subjektivnih
slabosti u ukupnom poslovnom rezultatu.
Danas se mnogi menaderi vieg ranga bore sa pitanjima kakva je njihova arhitektura
e-poslovanja, kakva je vizija, strategija, u kojoj mjeri su integrisani poslovni procesi, kako su
integrisane aplikacije. Nije rijedak sluaj da se propusti oko lako postavljene arhitekture eposlovanja i slabo integrisanih poslovnih funkcija i aplikacija prebacuje na informatike
strunjake. To je zabluda i greka. Odluke da se ide u razvoj arhitekture e-poslovanja
poslovna je, a ne tehnika greka.
Dobar primjer kvalitetno izgraene arhitekture e-poslovanja se nalazi kod FDX
Corporation, koja godinje troi milijardu dolara na informacijsku tehnologiju i sisteme za
praenje poiljaka. Ona se dovela u poziciju da bude skladite, odjel za ispunjavanje
narudbi i odjel za otpremu robe drugim firmama.
Tako kada firma National Semiconductors samo registruje svoje narudbe u sjeditu
Santa Clara ( Californija ), FDX preusmjerava te narudbe u svoje skladite u Singapuru,
odakle se vri direktna isporuka ipova National-u. Tako integrisane funkcije sa
integrisanim aplikacijama, skrate vrijeme sa 4 sedmice na 7 dana i naprave utedu od 1,7%
ukupnih trokova prodaje. Procjene su da to trite danas pravi promet oko 100 milijardi
dolara, onda je jasno da ulaganja u informacijsku tehnologiju su, gledano samo kroz utede i
kroz jednog partnera isplative, ne raunajui druge mnogo vanije partnere.
PRAVNI ASPEKT E- POSLOVANJA

Informacione tehnologije su svojim inovacijama izvrile redefinisanje poslovnih
procesa na taj nain to su smanjile neefikasnost u radu unutar samih privrednih
subjekata,kao i neefiksasnost u odnosima sa drugim poslovnim subjektima. U dananje
vreme firme se suoavaju sa stalnim pritiskom da poslove obavljaju bolje, bre, jeftinije, dok
odravanje visokog nivoa rezultata i dalje ostaje prioritet. U aktuelnim odnosima trgovinsko
poslovnih saradnji, standardni poslovni proces je jednostavno neadekvatan, pa je zbog toga
sklapanje ugovora preko Interneta nezaobilazan inilac za izgradnju novih i boljih poslovnih
odnosa.
13

Meutim, ubrzan razvoj informacionih tehnologija i razvoj Interneta kao medija
izmeu subjekata u poslovnim procesima otvorio je novo pitanje kada je ugovorno
poslovno pravo u pitanju. To je uslovilo donoenje Direktive od strane Evropske unije o
elektronskim potpisima. Pomenuta Direktiva predstavlja pravno utemeljenje elektronskog
potpisa. Na osnovu nje su donijeti zakoni o elektronskom potpisu u svim zemljama Evropske
unije, kao i u veini ostalih zemalja Evrope.
Dve najvanije stvari koje su istaknute u Zakonu o elektronskom potpisu su
propisivanje uslova pod kojima je elektronski potpis pravno ekvivalentan svojerunom
potpisu i uslova koji moraju da ispune certifikaciona tela koja izdaju kvalifikovane certifikate
za verifikaciju kvalifikovanih elektronskih potpisa. Zakonom o elektronskom potpisu jasno je
napravljena razlika izmeu elektronskog potpisa i kvalifikovanog elektronskog potpisa to
predstavlja bitno razgranienje odluujuih elemenata pri korienju ovog naina poslovne
komunikacije. Ako elimo da objasnimo ta je elektronski potpis onda dolazimo do zakljuka
da je to skup podataka u elektronskom obliku, koji su pridrueni ili su logiki povezani sa
elektronskim dokumentom i oni slue za identifikaciju potpisnika, a dok je kvalifikovani
elektronski potpis onaj elektronski potpis kojim se pouzdano garantuje identitet potpisnika,
integritet elektronskih dokumenata i onemoguava naknadno poricanje odgovornosti za
njihov sadraj i koji ispunjava uslove utvrene Zakonom o elektronskom potpisu.
Tekst Zakona o elektronskom potpisu tano navodi sve uslove koje potpis u elektronskom
obliku treba da zadovolji da bi se smatrao kvalifikovanim elektronskim potpisom i da bi
imao isto pravno dejstvo i dokaznu snagu kao i svojeruni potpis, odnosno svojeruni potpis
i peat, u odnosu na podatke u papirnom obliku. On upuuje da je potpis povezan sa
potpisnikom i da ga sa sigurnou identifikuje.
DIGITALNI POTPIS
Digitalni potpis (digital signature) je elektronska verzija potpisa, na osnovu kog se
identifikuje poiljalac i dokazuje verodostojnost poruke. Moe se shvatiti kao nain
obezbjeivanja servisa integriteta u smislu potvrde ispravnosti ili tanosti. Baziran je na
asimetrinom kripotgrafskom modelu ili ifrovanju sa javnim kljuem. Osnovni dijelovi tog
kriptografskog modela su ifrovanje, deifrovanje i klju.
ifrovanje se sastoji od transformacije itljivog teksta podataka u oblik neitljiv za
onoga kome taj tekst nije namijenjen, a deifrovanje je postupak vraanja ifrovanog teksta
u itljiv oblik. Javni klju bi predstavljao poetnu vrijednost algoritma kojim se vri
ifrovanje. U ovakvom modelu ifrovanja poruke, sam postupak ifrovanja teksta moe
nainiti bilo ko, bitno je da tekst moe proitati ili deifrovati jedino osoba koja ima
odgovarajui privatni klju. Jedino osoba sa privatnim kljuem moe digitalno potpisati neki
tekst, dokument, a svako ko ima javni klju moe provjeriti ispravnost potpis.
14

Digitalni potpis je matematika, kriptografska metoda koja se uglavnom sastoji od tri
algoritma:
Algoritam za generiranje privatnog kljua. Ovaj algoritam koristi skup formula
za generiranje kljua, pratei razdiobu vjerojatnosti da bi nasumino odabrao
znakove tako da klju nema ponavljanja te da ga je gotovo nemogue
replicirati. Uz tako generirani privatni klju, algoritam stvara i pratei javni
klju.
Algoritam za potpisivanje koji uz pomo privatnog kljua, te poruke koju elimo
potpisati, generira potpis. Ovaj algoritam generira saetak (eng. hash)
originalne poruke, te ga kriptira privatnim kljuem, stvarajui tako jedinstveni
potpis
Algoritam za provjeru valjanosti potpisa. Ovaj algoritam koristi pristiglu poruku,
javni klju, te potpis da bi potvrdio valjanost potpisa odnosno podrijetlo te
poruke.
Sam potpis nastaje na slijedei nain:
Originalnu poruku provedemo kroz algoritam saimanja, tako da dobijemo
jedinstveni saetak odnosno hash. Hash funkciju matematiki moemo definirati kao
funkciju koja transformira proizvoljan broj elemenata ulazne domene u jedan element
kodomene. Gledano s programerske strane, ona za poruku varijabilne duljine daje saetak
konstantne duljine, pa je prema tome, iz saetka, nemogue rekonstruirati polaznu
informaciju ili bilo koji njezin dio. Algoritmi iz obitelji SHA (Secure Hash Algorithm) grupe
namijenjeni su za koritenje u aplikacijama za digitalno potpisivanje gdje postoji potreba
potpisivanja velike datoteke na siguran nain prije ifriranja privatnim kljuem
kriptosustava. Potom se nad saetkom pokree DSA algoritam (Digital Signature Algorithm)
te se saetak kriptira naim privatnim kljuem i time nastaje digitalni potpis. Digitalni potpis
tada prilaemo uz originalnu poruku i ona je tada spremna za slanje.
15
PRAVILA E-POSLOVANJA
16
TRENDOVI E-POSLOVANJA
Modni hirovi se raaju brzo, ire se brzo i umiru brzo. Trendovi u digitalnoj ekonomiji
zapoinju polako, ali se ire poput poara kada korisnici zapale baklje svojih zahtjeva, a na
organizacijama kupcima i korisnicima je da prihvate izazov.
Kupci i korisnici usluga veoma brzo mijenjaju svoju naviku kupovine i traenja usluga,
posebno upotrebom novih tehnologija. Prepoznavanje trenda nije samo nova mogunost ePoslovanja, ve i prepoznavanje novih proizvoda, usluga i poslovnih ideja. Takav trend moe
obuhvatiti:
elju za oslobaanjem od stresa,
elju za boljim ivotnim skladom,
vei interes za porodicu i okolinu i sl.
Dobri stratezi ve sada prepoznaju znaaj mobilne komunikacije, prije nego to je ona
zagospodarila ovim prostorima. Preusmjeravanje kompanije (organizacije, preduzea,
ustanove,...) na novi smjer, moe da traje i vie godina, ali njeni kapetani moraju znati ta je
to pred njima da se ne nasuu kao Titanik.
Sposobnost da se sagledaju ti trendovi daje bolje anse za bolje razumijevanje mogunosti
koje stoje pred organizacijama. Najbitnije je za rukovodne kadrove da sagledaju: koja je to
zajednika nit koja se provlai kroz sve te glavne trendove.
17
Korisnici cijene usluge koje su brze. Mogu se postii smanjenjem broja koraka koji su
neophodni za opsluivanje korisnika. Korisnici ne vole odgaanje usluga ili ekanje u redu.
Kako se raspoloivo vrijeme korisnika smanjuje, on sve vie poinje da udi za brom
kupovinom ili dobijanjem usluge On-line putem. Poruka je jasna: Organizacije moraju
skratiti procesno vrijeme prodaje ili davanja usluge. Kanjenje u bilo kom koraku tog
procesa je neprihvatljivo, a ono najee nastaje zbog loe dizajniranih procesa koji u sebi
sadre puno nepotrebnog.
Trend digitalne ekonomije je promjena kompletnog modela poslovanja i to predstavlja
jedinu prihvatljivu strategiju. Aplikacije e-Poslovanja moraju obavezno skratiti vrijeme
ekanja korisnika na uslugu. Poslovni procesi, bez obzira na aplikacije koje ih podravaju,
takoe moraju biti preorjentisani na bru prodaju ili pruanje usluga korisnicima. Bitno je
razumjeti i dijagnostifikovati razloge zato je proces prodaje ili davanja usluga spor.
Analizom, moe li integrisani sistem ubrzati uslugu, zahtjeva strategiju promjene i novog
dizajna koja se realno moe implementirati.
18
OSNOVE E-POSLOVANJA
Najznaajniji kriterijum za podjelu elektronskog poslovanja je svakako stepen
korienja elektronske tehnologije u savremenom poslovanju. Po ovom kriteriju elektronsko
poslovanje moemo podijeliti na:
Potpuno elektronsko poslovanje - To znai da se kompletan ekonomski ciklus
od prozvodnje preko trgovine i distribucije mora obavljati potpuno uz primjenu
elektronskih tenologija.
Djelimino elektronsko poslovanje - podrazumeva elektronifikaciju pojedinih
poslovnih procesa. Ovaj vid ekonomskog poslovanja se ee sree u praksi, i
to zbog: nedostatka finansijskih sredstava, niskog stepena razvijenosti
pojedinih tehnologija, ali i radne intezivnosti nekih aktivnosti.
Elektronsko poslovanje se sastoji iz dva glavna dela: strategije elektronskog
poslovanja i primene elektronskog poslovanja (operativni procesi). Strategijama
elektronskog poslovanja definiu se svi poslovni procesi koji imaju za krajnji cilj zadovoljstvo
klijenta i profit firme. Meutim, da bi se ostvario cilj elektronskog poslovanja, potrebno je
kreirati i voditi operativne procese koji u biti ine elektronsko poslovanje.
OBLASTI ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

Oblasti elektronskog poslovanja su:
e-Filozofija: elektronska filozofija, odnosno, Business Philosophy, Strategy &
Policy je, pak, takva filozofija poslovanja koja ima za cilj klijenta, a koja je
utemeljena na strategiji posmatraj globalno, djeluj lokalno, u distribuiranom
okruenju Interneta, gde je cilj ostvariti odabrani nivo interaktivnosti s
klijentom.
e-Komunikacije: elektronske komunikacije podrazumjevaju oblast elektronskog
poslovanja u kojoj se elektronska tehnologija primjenjuje za razmjenu poruka
izmeu poslovnih subjekata. Najznaajniji mediji elektronskih komunikacija su:
elektronska razmjena podataka-EDI, EAN komunikacija-EANCOM i Internet
komunikacioni servisi.
e-Marketing: strateko odluivanje o poslovnim procesima (eIntelligence) u
cilju zadovoljenja potreba korisnika i firme zasniva se na kreiranju baza znanja
o profilu i potrebama kupaca, osoblja firme, menadmenta, i ostalih ciljnih
javnosti u poslovnom okruenju firme.
e-Trgovina:Elektronska trgovina je danas najznaajnija oblast elektronskog
poslovanja. Sve definicije elektronske trgovine moemo podeliti u tri
kategorije: opte, ire i ue. Opte definicije daju najopirnije poimanje
19

elektronske trgovine. Na primer, elektronska trgovina se definie kao opti
pojam za poslovanje uz pomo telekomunikacija i sredstava baziranih na
komunikacijama. Ove definicije ne daju znaenje ve samo utvruju njegove
granice. ire definicije pokuavaju da daju znaenje, ali ukljuuju i aktivnosti
koje nisu samo trgovinske. Tako se elektronska trgovina definie kao svaka
upotreba eleketronskih mrea i tehnologija za trgovinske i druge ekonomske
aktivnosti. U ire definicije spadaju i one koje kombinuju aktivnosti i
tehnoloke aplikacije, pa se za elektronsku trgovinu kae da je to poslovanje
elektronskim putem. Ono je bazirano na elektronskoj obradi i prenosu
podataka ukljuujui tekst, zvuk i video. Ona ukljuuje mnoge aktivnosti kao
elektronsko trgovanje robom i uslugama, elektronsku isporuku digitalnih
sadraja, elektronski transfer novca, elektronsko trgovanje aukcijama,
elektronske listove, trgovinske aukcije, direktan marketing i postprodajne
usluge. Ona podrazumeva i proizvode i usluge, tradicionalne aktivnosti
(obrazovanje, zdravstvo) i nove aktivnosti (virtuelne trne centre). Ue
definicije smatraju da elektronska trgovina predstavlja elektronificiranu
trgovinsku aktivnost, pa je definiu kao kupovinu proizvoda i usluga i
informacija putem elektronske mree. Ima pogrenih shvatanja da elektronska
trgovina predstavlja trgovinu putem Interneta. Internet trgovina je sastavni
deo elektronske trgovine. Smatra se da je najprikladnija definicija ona, koja
elektronsku trgovinu definie kao trgovinsku aktivnost koja se obavlja
primenom el.mrea
e-Plaanja:elektronska plaanja podrazumevaju transfer novca i izvrenje
plaanja primenom elektronske tehologije. Elektronska plaanja velikih
vrednosti se obavlaju upotrebom privatnih informacionih mrea. Korisnici ovih
mrea su banke i druge finansijske institucije. Ovakve mree se koriste za
obavljanje meunarodnih plaanja (kao to je mrea S.W.I.F.T. organizacije) i za
unutranji platni promet (primer amerike mree FEDWIRE). Plaanje malih
vrednosti se elektronski obavlajju uglavnom primenom elektronskih kartica.
Najsavremeniji vid platnih kartica su platne kartice sa elektronskim
oitavanjem informacija i one omoguavaju elektronska plaanja uglavnom
primenom elektronskog prenosa sredstava sa mesta prodaje (EFTPOS).
e-Proizvodnja:elektronska proizvodnja podrazumeva stvaranje proizvoda i
izvrenje usluga primjenom elektronske tehnologije. Ovo je nova oblast
elektronskog poslovanja i uslovljena je nastankom elektronskih proizvoda.
Distribuirano okruenje obezbjeuje rad na daljinu: "telework", "work at
home", "virtual teams", "procedures at intranet", "Web expert conferencing"...
Internet takoe omoguuje upravljanje kvalitetom proizvoda koji su kreirani na
osnovu potreba korisnika u realnom vremenu.
20

e-Tehnologija: Da bi se ostvario sistem efikasnog i isplativog elektronskog
poslovanja, firma mora da posjeduje odreenu informacionu i komunikacionu
infrastrukturu, da ima opisane poslovne procese na nivou upravljanja bazama
podataka i da strateki i operativno koristi podatke iz informacionog sistema za
upravljanje na razliitim hijerarhijskim nivoima odluivanja. Elektronske
tehnologije su one tehnologije koje omoguuju ostvarenje online poslovnih
procesa, od nivoa Web softverske tehnologije (asp, php, sql, java...), dizajna
(Web design) i njihove upotrebljivosti na nivou potreba korisnika ("usability").
One obuhvataju i procese razmjene izmeu zainteresovanih strana u
poslovnom procesu (B2C, B2B, B2E, B2G, C2G, eBanking ...).
e-Distribucija: jedna od karakteristika elektronskih proizvoda je mogunost
elektronske distribucije, obzirom da ovi proizvodi nemaju materijalni oblik.
Internet je kanal za distribuciju koji obezbjeuje najnie trokove distribucije i
zahtjeva manje angaovanje kapitala za distribuciju. Potpuno elektronsko
poslovanje se razlikuje od djeliminog, po tome to ukljuuje elektronsku
distribuciju. Da bi se uspjeno zavrio proces razmjene dobara izmeu
zainteresovanih strana u procesu online poslovanja, potrebno je obezbjediti
prilagoene modele lanaca distribucije fizikih i nematerijalnih dobara i usluga.
e-Zatita: Da bi kompletan proces online poslovanja bio ureen i u skladu sa
potrebama zainteresovanih strana, mora postojati pravni okvir koji osigurava
bezbjedno poslovanje sa maksimalno smanjenim rizicima.
ANALIZA OKRUENJA
Kod pristupa unaprijeenju e-poslovanja neophodno je potovati pravila igre i imati
strateki cilj.(Kao u ahu matirati protivnika po pravilima igre). Neophodno je uz izvrenu
analizu i postavljanje pravila pristupiti izradi e-obrazaca kao temelje e-poslovanja. (Kao u
ahu ,treba koristiti pomo i ostalih mogunosti kako bi se ostvario cilj).
Cilj je: DOMINANTNA VISOKOPROFITABILNA POZICIJA NA TRITU
Prvi korak u identifkovanju predvodnika u e-Poslovanju je traenje kompanije (organizacije,
preduzea, ustanove,...) koja sebi postavlja inovativna pitanja i koja preoblikuje pravila
davanja poslovanja. Kad prganizacija odgovori na strateka pitanja koja sebi treba da
postavi, za rezultat e dobiti revoluciju u poslovanju. Mijenjajui pitanja inovatori mijenjaju
pravila igra za sve uesnike.
Inovativne kompanije (organizacije, preduzea, ustanove,...)nastoje preoblikovati smijer
kretanja dosadanjeg poslovanja koristei se prednostima novih tehnolokih mogunosti.
Dobro zamiljena i provedena digitalizacija poslovnih procesa moe promijeniti odnos
izmeu davaoca i korisnika usluga. Postavljanje novih pitanja ne samo da proizvodi nove
odgovore, ve ponovo oblikuje kompletan lanac poslovanja. Pitanje postati digitalnim nije
21

luksuz nego nasuna potreba. To nije nain osiguranja finog pomaka granice operativnog
djelovanja, nego uenje kako iskoristiti mogunosti digitalne ekonomije, a istovremeno
osigurati visok nivo kvalitete.
Prvi korak u preoblikovanju je analiza okruenja, sagledavanje stanja ispod povrine njene
aktivnosti, te traenje nadolazeih obrazaca e-Poslovanja, modela i rjeenja na kojima e
organizacija biti graena. Slika pokazuje pokazuje razliku izmeu obrazaca e-Poslovanja,
njenih modela i poslovnih rjeenja. Ta tri obrasca postavljaju pravila igre.
Potrebno je, prije svega:

identifikovati obrasce,
utvrditi koje tehnologije izazivaju probleme,
utvrditi manjkavosti postojeih modela.
Utvrditi koje tehnologije izazivaju probleme je veoma sloen zadatak. Visoke tehnologije
kreu se od istinski korisnih (pretraivai i Web), preko potencijalno dobrih kao to su
beini Web i digitalne usluge, do svjetlosnih odbljesaka visokih tehnologija.
Jednom kad je obrazac shvaen, vrijeme je da se bui dublje. Model ePoslovanja odreuje
kako dostii krajnji cilj. On pomae da se fokusira na kupca, komintenta ili korisnika usluge,
interne dobavljae i akcije koje osiguravaju kvalitetno, a jeftino poslovanje.
22
USREDOTOENJE NA CJELOVITU SLIKU

Poslovanje mora promijeniti svoje ponaanje eli li ostati konkurentnim prebacujui se sa
starih na nove trine kanale, s procesa usredotoenih na proizvodnju k onima u ijem
aritu je kupac, od starih posrednika k novima i od fizikih k digitalnim proizvodima. Prije
skoka u dubinu promjena koje donosi e-poslovanje i preusmjeravanje vaeg djelovanje
prema budunosti vano je stati i razmotriti nadolazee strukturne obrasce koji
karakteriziraju e-ekonomiju. Razumijevanje obrasca e-poslovanja koji najbolje odgovara
zahtjevima pomoi e da se odgovori na sljedea temeljna pitanja:
kako segmentirati i usluiti kupce na najbolji i trokovno najuinkovitiji nain?
koja od digitalnih tehnologija moe pomoi oko toga cilja?
Kad je pravo vrijeme za ulaganje kojima se digitalizira firma?
Kako postii da veina prednosti koja donosi digitalizacija zapljusne poslovne
operacije, ukljuujui poveanje brzine izvoenja poslovnih procesa,
poboljanju kvalitetu i personalizirane usluge kupcima?
23
OBRAZAC E-KANALA
e-Kanal ini niz odnosa izmeu firmi i kupaca i izmeu firmi i njihovih
partnera/distributera. Ti kanali, zvani i marketikim kanalima, ine meuzavisne
organizacije, povezane s ciljem isporuke proizvod ili usluga na trite. Kupci dananje
vrijeme vape za novim proizvodima i boljim uslugama-bolje, bre, vie pretvara se u
kakofoninu grmljavinu. Velike firme je oslukuju . One koriste tehnologiju da bi promijenile
marketinke kanale u kojima uestvuju. Iz lanca se uklanjaju pojedine karike ili se ume
nove, sve u cilju poveavanja efikasnosti marketinkog kanala. Predvodnici poslovanja ude
za razumijevanjem tipova promjena strukture kanala koje firme mogu dovesti temeljem etrgovanja i onoga to kupci oekuju od tih novih e-kanala.
Zahtjev za stalnim unapreovanjem servisa ini borbu za kuoce agresivnijom nego
ikada. Novi naini povezivanja poslovanja i kupaca snano mijenjaju dinamiku upravljanja
kanalima. S proizvodima i uslugama koji su udaljeni za samo klik miem, kupci imaju vea
mogunosi izbora nego ikada prije, zgob ega su se promijenila i pravila koja su odreivala
privrenost kupaca. To poslovanje na nain o kojem se samo desljee prije nije moglo ni
sanjati.
Koja strategija u pogledu kanala e-trgovine predstavlja pravi izbor koji bi trebalo
usvojiti? Odgovor ovisi o tome koji model poslovanja odgovara danom poslu. E-Kanali
operiraju na sljedeim modelima poslovanja:
Unapreenje transakcija. Taj pristup temelji se na drugaijem koritenju ve
postojeih marketinkih kanala, dajui im proirenu funkcionalnost koju
omoguuje tehnologija.
Saimanje e-kanala. Taj pristup tehnologiju koristi za reduciranje broja karika u
lancu koji ini kanal, smanjenjem broja posrednikih karika.
irenje e-kanala. Taj pristup produljuje kanal dodavanjem funkcionalnosti u
posredovanju.
Inoviranje e-kanala. Taj pristup tehnlogiju koristi za razvoj novih kanala koji e
zadovoljiti do tada nezadovoljne potrebe kupaca.
Unapreenje transakcije
24
irenje e-kanala
OBRAZAC KOMBINOANJA STARE I NOVE

STRUKTURE FIRME
Takozvane firme starog kova iskoritavajui tehnologiju u cilju poveanje
proizvodnosti, ubrzano poiu nalikovati firmama nove ekonomije. U isto vrijeme nekoliko
na Internetu utemeljenih firmi takoer nastoji izgraditi stvarne fizike prodajne kanale, kao
dodatak svom virtualnom kanalu. Najvrui trend u domeni e-maloprodaje vjerovatno nee
biti jednostrane firme koje e prodaviti iskljuivao putem Mree. Najizgledniji trend
oblikovat e se oko obrasca mjeovite srukture, mjeanca izmeu online/offline modela
poslovanja, koji e u sevi sadrati praksu fizikog i online poslovanja.
25
Taj obrazac omoguiti e postojeim firmama koje posluju klasinim nainom

profitiranje od nadolazee online prisutnosti. Klju za maksimiziranje porecijala ovaju
kanala jeste u njihovom glatkom isprepletanju, omoguujui kupcu da kupuje u svako
vrijeme i gdje god bio. Ova staregija kupca postavlja u sredite porcesa kupiovanja. Koristei
je, kupac moe obaviti narudbu iz svoje kue i izabrati trgovinu u kojoj e kupovati.
Ta strategija izgraena je na sljedeim kljunim pretpostavkama.
Fizike trgovine mogu ponuditi udobnost i osobnu uslugu kakva se na moe
mjeriti ni sa ima na Webu. U obrascu kombiniranja klasinog i poslovanja
putem Weba, naruuje se online nainom i robu moete vratiei na zamjenu u
firminu trgovinu. I kada kupac kroi fiziki u trgovinu sam prodava moe
pomou klasinih naina prodaje da ga privoli da ode sa jo neim osim onoga
to je online kupio.
Auteritet dobavljaa dokazanog trgovca trebao bi osigurati kvalitetniju robu
putem njegovih Web orova, negoli tek uspostavljeni vor s praznim popisom
dobavljaa ili vezom u nastajanju, a sve za isti novac.
U svijetu napuenom s preko etiri milijona Web vorova trina marka znai
vie nego ikada. Trgovine dodkazanih trgovaca su ive, trodimenzinalne
oglasne ploe. One potroae uvode u aktivnosti koje su upeatljive od bilo
ega na Webu.
Gledano iz trokovne perspektive, tradicionalne trgovci imaju ozbiljne
prednosti. Npr. tradicionalni trgovci troe upola manje vremena za pridobijanja
novog kupca od trgovca koji posluju samo putem Weba.
26

Osnova uspjene realizacije strategije dokazanih firmi koje uspjeno realizuju
kombinaciju stare i nove strukture, jest brzina i zamah kojima oni uspostavljaju i pokreu
svoje online operacije.
OBRAZAC E-PORTALA
Portali su ubojite aplikacije-poslovanja. Portal se definie kao posrednik koji nudi
skup servisa za specifinu i dobro definiranu skupinu korisnika. Npr. Yahoo i Licos su portali
koji organiziraju kolekcijske vijesti, eBay, E-LOAN i E*TRADE servise vezano za aukcije,
finansiranje zajmova i sl.
SUPERPORTALI: skupljai svega i svaega: Yahoo, Amazon.com, Microsoft i dr. Ovo rade radi
vee iskoritenosti kapaciteta i Zakona velikih prinosa i fiksnih trokova.
Portal nastaje kada se novi igrai uspiju pozicionirati izmeu kupaca i dobavljaa. esto ti
novi igrai, ekstermno usredotoeni na kupa, ulaze u lanac kako bi razrijeili specifino
nezadovoljstvo kupca trenutanim nainom obavljanja poslova. Novi portali ili nude servise
koji prodajnom kanalu dodaju novu vrijednost ili smanjiju trokove poslovnih transakcija
koji proizlaze iz odnosa kupac/dobavlja.
U zavisnosti od namjene portali se dijele u etiri grupe i to:
aukcijski portali
transakcijski portali
meutransakcijski portali
megatransakcijski portali
27
GRADITELJI E-TRITA
Svaki graditelj e-trita je online posrednik, koji povezuje sasvim razliite kupce i
prodavae u zajednikoj vertikalnoj industriji, kao to je hemijska industrija ili industrija
elika. Takvo trite nudi mogunost uklanjanja neuinkovitosti kanala prikupljanjem
ponuda od mnotva prodavaa ili povezujui kupce i prodavae radi razmjene ili aukcije.
Zbog dobrobita koje nude kupcima i prodavaima e-trite se razmnoava zapanjujuim
tempom. E-Trita kupcima snizuju trokove kupovanja i obezbjeuju nove dobavljae.
Dobavljaima snizuju trokove prodaje i pomau zadobiti nove kupce. E-Trite funkcionira
kao posrednik od povjerenja, ije dobro integirane poslovne procedure tede na trokovima
i poveavaju uinkovitost procesa kupovine i prodaje.
Graditelji e-trita svoj prihod beru od transakcijskog, pretplatnog ili modela
poslovanja koji se temelji na povienju cijena. Koristei transakcijski model, graditelj trita
uzima postotak od ukupnog volumena transakcija. Taj postotak u pravilu je izmeu 0,5 i 10
posto, i troak je esto raspodijeljen izmeu kupca i prodavca. Graditelji trita koji koriste
pretplatni model zaraunavaju fiksni iznos, ovisno o broju kompletiranih transakcija. U
modelu koji se temelji na poveanju cijena ili virtualnoj distribuciji, graditelji trita kupuju
od dobavljaa i preprodaju kupcu. Poveanje cijena kree se od 2 do 10 posto, zavisno o
kupljenom proizvodu i dodatnim uslugama.
28
29
Graditelji e-trita igraju glavnu ulogu u industrijama koje imaju sljedea obiljeja:
Veliko trite;
Fragmentirani oskrbni lanac;
Neprepoznata diferencijacija dobavljaa ili proizvoda;
Visoki trokovi traenja informacija;
Visoki trokovi uporeivanja proizvoda
Veliki trokovi radnog procesa.
Nova e-trita eksperimentiraju s novim modelima poslovanja, poput tehnotermita
koji grickaju temelje firmi stare ekonomije.
Primjer muzike industrije:
30
VRSTE E-POSLOVANJA
E-poslovanje obuhvaa :
Elektroniku trgovinu;
Elektroniki marketing;
Elektroniko poslovanje u javnoj upravi;
Elektroniko bankarstvo;
Elektroniko obrazovanje;
Elektroniko poslovanje u zdravstvu;
Elektroniku proizvodnju.
31
ELEKTRONSKA TRGOVINA
Elektronska trgovina (eng. Electronic Commerce) ili E-trgovina (engl. e-Commerce)
predstavlja poslovnu komunikaciju i prenos dobara i usluga (kupovina i prodaja), preko
mree i kompjutera, kao i prenos kapitala, koritenjem digitalne komunikacije. Ukljuuje i
ostale poslovne funkcije preduzea, kao to su marketing, finansije, proizvodnja, prodaja i
administrativna funkcija, koje su neophodne u procesu trgovine. Ovakvim nainom
definisanja smo izbegli estu greku koja podrazumeva poistovjeenje elektronske trgovine
sa elektronskim poslovanjem. E-trgovina je ipak samo manji podskup e-poslovanja, zajedno
sa oblastima kao to su elektronsko bankarstvo, mobilno poslovanje, virtuelne organizacije,
elektronske berze, elektronsko poslovanje u javnoj upravi, itd.
Za razliku od tradicionalnog trita, elektronsko trite ima neutralnu posredniku
ulogu izmeu kupca i prodavca i obavlja usluge obema stranama u transakcijama.
Elektronsko trite predstavlja virtuelno mesto na kom se susreu kupci i prodavci radi
razmene roba i usluga. Ovo trite koristi Internet tehnologije i standarde radi distribucije
proizvoda i obavljanja online transakcija. Ono to najvie razlikuje elektronsko trite od
tradicionalnog je, pre svega, smanjenje ulaznih barijera i mogunost pretraivanja i
dobijanja informacija o proizvodima i tranji.
Poslovanjem po principima elektronske trgovine, Internet prua niz mogunosti za
maloprodaju:
nisu potrebne skupe nekretnine niti araniranje izloga
neophodno je minimalno prodajno osoblje
postoji mogunost da se prodaje kupcima na bilo kojem geografskom podruju
omoguena je trenutna komunikacija
prezentuje se interaktivni multimedijalni katalog koji moe da prui onoliko
informacija koliko kupac eli (bez skupih klasinih kataloga i potanskih
trokova)
veoma brzo se moe vriti prilagoavanje za promene u prodajnim cenama i
nivou zaliha
velika je mogunost adaptacije zahtevima kupaca
S druge strane javljaju se i odreeni problemi u prodaji preko Interneta:
mnogi potencijalni kupci jo uvek ne koriste Internet
mnogi nemaju brze veze
kupovina preko Interneta zahteva veliku dozu poverenja (sa obe strane)
ugroena privatnost: lina (proaktivni marketing, cookies), finansijska
(zloupotreba kartica)
problem stvarnog postojanja prodavca na Internetu
32

bezbednost obavljanja transakcije
Neophodno je navesti i set osnovnih stvari koje sajber trgovce ine uspenim:
popusti
super selekcija: bogata ponuda
posebne usluge: podseanje na vane datume, postprodajne usluge, ...
komfor: iz fotelje, non-stop, mesecima unapred
brza isporuka
zabava: video igre, ale
koncept dodatne vrednosti (engl. added value)
TIPOVI E-TRGOVINE
Moe se razlikovati nekoliko tipova (formata ili vrsta) e-trgovine. Kljuni kriterij
razlikovanja je stepen digitalizacije. Digitalizacija kao transformacija iz fizikog u digitalni
oblik. Digitalizacija se moe odnositi na:
proizvode (usluge);
poslovne procese (naruivanje, plaanje, izvrenje);
nain isporuke.
Mogu se razlikovati tri dimenzije e-trgovine:
a) proizvod (Y) (fiziki proizvod; digitalni proizvod)
b) nain isporuke (X) (fiziki posrednik (ili agent); digitalni posrednik (ili agent))
c) proces (fiziki proces; digitalni proces)
33

Trgovina moe biti:
a) tradicionalna trgovina obuhvata sve tri dimenzije (proizvod; nain isporuke i
proces) su tradicionalni. Sve tri dimenzije su fizike. Nita nije u digitalnom obliku;
b) djelomino elektronika trgovina - nuno je zadovoljen uvjet ako je jedna od
navedene tri dimenzije (proizvod; nain isporuke i proces) u digitalnom obliku. Uvjet
je zadovoljen i ako su dvije od navedene tri dimenzije u digitalnom obliku. Djelimino
elektronika trgovina je uvijek kada sve tri dimenzije nisu u elektronikom obliku.
Stoga su mogue razliite kombinacije navedenih dimenzija;
c) ista (potpuna) elektronika trgovina - sve tri dimenzije (proizvod, nain isporuke,
proces) su u digitalnom obliku.
Sr ili osnova elektronske trgovine se esto naziva potpuno digitalno poslovanje. Ona
sadri tri komponente: proizvod, proces i uesnike, koji imaju po dve dimenzije, fiziku i
digitalnu. Razlika izmeu fizikog i digitalnog proizvoda je evidentna. Potencijalno, sve ono
to se moe poslati ili primiti preko Interneta je digitalni proizvod. Slino tome, uesnici su
prodavci, kupci, posrednici i slini predstavnici tree strane (npr. drava). Fiziki uesnici su
dostupni uivo, dok se sa digitalnim uesnicima komunikacija odvija iskljuivo posredstvom
razliitih elektronskih interfejsa. Razlika izmeu fizikih i digitalnih procesa, predstavljena
treom osom na slici, evidentna je: odlazak u prodavnicu, na primjer, pripada fizikim
procesima, dok pretraivanje i kupovina preko weba predstavlja digitalni proces.
34

PREDAVANJE 2
KONCEPT E-TRGOVINE
Primjene e-trgovine poele su ranih sedamdesetih godina prolog vijeka uvoenjem
elektronskih poslovnih aplikacija (poznate kao elektronski transfer fondova) u velikim
korporacijama i malom broju poslovnih firmi. Koritenjem EDI-a proirili su se tipovi firmi
koje su uestvovale u ovim poslovima, sa finansijskih institucija na poizvoae, prodavce na
malo i usluge. EDI predstavlja razmjenu strukturiranih komercijalnih podataka izmeu
raunara zasebnih firmi, izvrenu bez manuelne intervencije, elektronskim putem,
posredstvom standardizovanih poruka koje zamjenjuju tradicionalne papirne komercijalne
dokumente.
EDI je omoguio proirenje e-trgovine od finansijskih transakcija do drugih vidova
obrade transakcija. Primjena e-trgovine se brzo irila sa komercijalizacijom Interneta ranih
1990-ih. Sada smo svjedoci mnogih novih primjena e-trgovine, od direktne trgovine, do
aukcija i elektronske nabavke.
Glavni faktori koji su uslovili razvoj e-trgovine su: dinamian razvoj informacionih
tehnologija, usavravanje telekomunikacija, integracija informacionih tehnologija i
telekomunikacija, svjetski procesi globalizacije i integracije, praksa meunarodnog
poslovanja, vii kulturni nivo stanovnitva, e-poslovanje malih i srednjih preduzea, porast
trgovine uslugama i upotreba engleskog jezika.
35
POJAM ELEKTRONSKOG TRITA I

MEUORGANIZACIONOG
INFORMACIONOG SISTEMA
Elektronsko trite oznaava mjesto obavljanja e-trgovine, odnosno predstavlja
mreu meudejstva i veza gdje se informacija, proizvodi, usluge, i plaanja razmjenjuju. U
posljednje vrijeme, elektronsko trite dobija sve vei znaaj u savremenom poslovanju. U
sluaju elektronskog trita, centar poslovanja je mrea zasnovana na lokacijama gdje se
nalaze kupci, prodavci i ostali partneri, i oni se elektronskim putem pronalaze i posluju. To
znai da se poslovanje firmi ne obavlja u fizikoj zgradi i, osim toga to se partneri nalaze na
razliitim mjestima, oni ak rijetko znaju jedni druge. Nain obavljanja komunikacije izmeu
partnera razlikuje se i moe se mijenjati od sluaja do sluaja, ak i izmeu istih strana. Na
elektronskom tritu obavljaju se sve neophodne transkacije, ukljuujui i prenos novanih
sredstava.
Drugi pojam meuorganizacioni informacioni sistem podrazumeva postojanje
toka informacija izmeu dve ili vie organizacija Uvoenjem ovog informacionog sistema
unapreuje se kvalitet toka informacija tako to se smanjuju ili eliminiu greke. Razlog
postojanja ovog informacionog sistema je rastua potreba za povezanou poslovnih
partnera u poslovni proces.
Zadatak meuorganizacionog informacionog sistema je da efikasno obrauje

transkacije kao to su prenoenje narudbina, rauna i plaanja. Zahvaljujui
meuorganizacionom informacionom sistemu poveava se efikasnost poslovanja i smanjuju
se trokovi rutinskih poslovnih transkacija. Ovaj informacioni sistemsmanjuje neophodno
vreme za izvravanje poslovnih transakcija, bez obzira na geografska rastojanja.
Za razliku od elektronskog trita gde meuveze nisu unapred odreene, ovde su sve
meuveze unapred odreene i ne postoji pregovaranje, ve samo izvravanje.
36

Meuorganizacioni informacioni sistem olakava koordinaciju i saradnju unutar lanca
ponuda i ini proces trgovine lakim za korisnike.
PREDNOSTI I OGRANIENJA E-TRGOVINE

Na razvoj e-trgovine uticao je, izmeu ostalog, i brzi rast Interneta, pojava novih
informacionih i komunikacionih tehnologija, niski trokovi njihove implementacije,
mogunost povezivanja sa stotinama miliona ljudi, interaktivna priroda komunikacije i
slino.
Danas e-trgovina ima mnoge prednosti u odnosu na tradicionalno obavljanje trgovinskih
transakcija. Ove prednosti su mnogobrojne, kako za firme, tako i za kupce i drutvo u celini.
Sa veom primjenom e-trgovine javlja e se i nove prednosti, a rae i njihov znaaj.
Najbitnije prednosti uvoenja e-trgovine za firme su:
e-trgovina doputa prodavcu da sretne veliki broj kupaca iz svih krajeva sveta
sa vrlo niskim kapitalnim izdvajanjima i operacionalnim trokovima;
firme mogu da koriste materijale i servise drugih firmi brzo i mogu na taj nain
da smanje trokove za 5 do 20% u odnosu na druge vidove trgovine;
marketinki distribucioni kanali obino mogu biti drastino smanjeni ili ak
eliminisani, istovremeno inei proizvode jeftinijima i prodavev profit veim.
Neki posrednici su eliminisani zahvaljujui direktnom marketingu i prodaji
jedan na jedan;
e-trgovina smanjuje trokove stvaranja, obrade, distibucije, skladitenja i
pregledanja informacija na papiru za itavih 90%;
e-trgovina omoguava smanjenje zaliha i olakava lanac ponuda u sistemu koji
se naziva sistem vuenja; proces poinje narudbinomi koristi se sistem
isporuke upravo na vreme; to omoguava proizvodnju po elji kupca i
smanjuje troove zaliha;
servisi i veze sa kupcem su olakani interaktivnou i komunikacijom jedan
prema jedan, po niskim trokovima; e-trgovina moe da smanji vreme izmeu
plaanja i prijema proizvoda i usluga;
e-trgovina smanjuje telekomunikacione trokove, poto je Internet mnogo
jeftiniji od specijalnih mrea sa dodatnom vrednou (VAN);
e-trgovina omoguava nove poslovne modele koji uveavaju konkurentnost i
profitabilnost;
oglaavanje moe biti obogaeno slikom, zvukom i video zapisom i moe se
esto mijenjati; moe da dosee veliki auditorijumi da bude prilagoavano.
37
PREDNOSTI E-TRGOVINE
Glavne prednosti koje kupci imaju od uvoenja e-trgovine u firmama su:
e-trgovina esto obezbjeuje kupcima jeftinije proizvode i usluge doputajui
im da kupuju na mnogim mjestima i da sprovode brza uporeivanja cijena
online;
e-trgovina obezbeuje kupcima vie izbora; oni mogu izabrati mnoge
proizvode zbog velikog broja razliitih prodavaca;
e-trgovina omoguava kupcima da kupuju ili obavljaju druge transakcije
neprestano tokom itave godine, iz gotovo svakog mjesta na kome se nalaze;
kupci mogu da prime znaajne i detaljne informacije i druga obavjetenja u
trenutku, a ne, kao nekad, posle vie dana ili nedelja;
e-trgovina omoguava kupcima da prilagode proizvode i usluge, poev od
linog raunara do automobila po kopetitivnim cijenama;
e-trgovina omoguava ljudima da uestvuju u virtuelnim aukcijama; tako kupci
mogu dobiti jedinstvene proizvode i antikvitete za koje bi na drugi nain morali
da putuju dugo do odreenog aukcijskog mesta u odreeno vreme;
e-trgovina omoguava kupcima da komuniciraju sa drugim kupcima i
prodavcima u elektronskoj zajednici i da razmjenjuju ideje i dijele iskustva.
Najvanije prednosti koje drutvo ima od uvoenja e-trgovine su:
e-trgovina potpomae razvoj digitalne ekonomije, koja omoguava da SAD i
druge zemlje uivaju u intenzivnom ekonomskom rastu sa malom inflacijom,
to je rezultat visoke produktivnosti;
e-trgovina omoguava veem broju pojedinaca da rade kod kue i da manje
putuju, to dovodi do manjeg korienja saobraaja, manje guve na putevima i
manjeg zagaenja vazduha;
e-trgovina doputa da izvjesna dobra budu prodana po niim cijenama, tako da
siromaniji ljudi mogu da ih kupe i tako utie na poveavanje njihovog ivotnog
standarda;
e-trgovina omoguava ljudima u zemljama u razvoju i u seoskim predjelima da
uivaju u proizvodima i uslugama koji im na drugi nain ne bi mogli biti
dostupni; to ukljuuje mogunost da se naui zanat i stekne diploma ili da se
dobije bolja ljekarska njega;
e-trgovina omoguava isporuku javnih usluga, kao to su obraanje vladi i
poveanje kvaliteta i smanjenje trokova usluga koje nude socijalne slube i
policija.
38
OGRANIENJA E-TRGOVINE
Tehnika ogranienja
Nedostatak opte prihvaenih standarda za kvalitet, bezbednost i pouzdanost.
Nedovoljna irina frekvencijskihopsega u oblasti telekomunikacija.
Primjena softverskih alata za razvoj.
Tekoe u integrisanju Internet softvera i softvera za e-trgovinu sa postojeim
primjenama i bazama podataka.
Dodatni trokovi za specijalne Webservere, pored mrenih servera.
Skupi/ili neodgovarajui pristup Internetu za pojedine korisnike.
Netehnika ogranienja
Mnoga zakonska pitanja su jo uvek nereena, ukljuujui pitanje poreza.
U nekim sluajevima nisu razvijeni nacionalna i internacionalna zakonska
regulacija
odstrane vlada, kao ni standardi.
Tekoe pri mjerenju nekih prednosti e-trgovine kao to je oglaavanje
posredstvom
Web-a; metodologije za opravdanje e-trgovine jo su u povoju.
Mnogi prodavci i kupci ekaju da se e-trgovina stabilizuje pre nego to u njoj
uzmu
uea.
Otpor kupaca promjenama od realne do virtuelne radnje. Narod jo uvjek
nedovoljno vjeruje transakcijama bez papira i onima koje nisu licem u lice.
Oseanje da je e-trgovina skupa i nesigurna; stoga mnogi ak ne ele da
probaju e-trgovinu.
U mnogim aktivnostima e-trgovine nedostatak kritine mase (nedovoljan broj)
prodavaca i kupaca dovodi do neprofitabilnosti operacija e-trgovine
Do vee primjene e-trgovine u firmama nije dolo zbog odreenih ogranienja koja
mogu biti svrstana u tehnika i netehnika ogranienja. Odgovarajuim planiranjem, uticaj
ovih ogranienja se moe smanjiti.
U najvanija tehnika ogranienja spadaju: nedostatak opte prihvaenih standarda za
kvalitet, bezbednost i pouzdanost; nedovoljna irina frekvencijskog opsega u oblasti
telekomunikacija; primjena softverskih alata za razvoj; tekoe u integrisanju Internet
softvera i softvera za e-trgovinu.
U glavna netehnika ogranienja spadaju: zakonska pitanja, nacionalna i
internacionalna zakonska regulacija, tekoe pri mjerenju nekih prednosti e-trgovine, otpor
kupaca i nedostatak kritine mase.
39

I pored postojanja ovih ogranienja, ostvareni prihod od e-trgovine znaajno je rastao,
posebno u oblastima: prodaja raunara, knjiga, CD-a, aukcija i prodaje dionica. Trite B2B
se sve vie iri, kao i korporacijske nabavke i direktna prodaja.
Moemo da zakljuimo da e vremenom uticaj ovih ogranienja, posebno tehnikih,
biti smanjen ili prevazien tako to e doi do jo veeg prihvatanja e-trgovine. Primjenom
e-trgovine iskustva e se akumulirati, tehnologija unapreivati, a prednosti od uvoenja etrgovine e biti sve znaajnije.
MODELI E-TRGOVINE
Modeli e-trgovine su:
biznis prema biznisu (B2B model) u ovom modelu firme su kupci i prodavci;
biznis prema kupcu (B2C model) u ovom modelu prodavci su firme, a kupci su
pojedinci;
kupac prema kupcu (C2C model u ovom modelu pojedinac prodaje proizvode
ili prua usluge drugim pojedincima;
trgovina unutar kompanije u ovom modelu firma koristi e-trgovinu interno da
bi poboljala svoj rad;
e-vlada u ovom modelu vlada obezbjeuje usluge svojim graanima koristei
informacione i komunikacione tehnologije; vlade mogu obezbjeivati ove
usluge firmama, graanima ili drugim vladinim organizacijama;
mobilna trgovina je model e-trgovine koji se vodi u beinom okruenju, kao
to je korienje mobilnih telefona za pristup Internetu
40
B2B MODEL
B2B model, odnosno model biznis prema biznisu, po definiciji je trgovina izmeu firmi
preko Interneta, sa nizom prateih aktivnosti. B2B tehnologija se koristi za transakcije robe i
novca,posredovanje u lancima ponuda, raspisivanje online tendera i sl. B2B aplikacije
omoguavaju organizacijama da izgrade nov nain poslovanja i da stvaraju nove veze
izmeu firmi.
Ostvareni prihod od e-trgovine je najvei kod B2B modela, iako je procenat firmi koje
permanentno trguju preko Interneta znatno manji od procenta pojedinaca koji kupuju
krozB2C aplikacije. Vremenom, ostvareni prihod B2B transakcija postojano raste.
Ovaj model omoguava firmi da u elektronskoj formi obavlja transakcije sa svojim
distributerima, prodavcima, snabdevaima, dobavljaima, kupcima i drugim partnerima. Sve
aktivnosti u lancu ponuda, ukljuujui i sve interne operacije, pokriva B2B model e-trgovine.
Najvei problem ekspanzije B2B modela je integracija sistema jer firme koriste razliite
sisteme od razliitih proizvoaa koji teko meusobno komuniciraju.
Tri osnovna B2B modela su: model prodajne strane, model kupovne strane i model
razmene.
Model prodajne strane podrazumeva da jedna firma elektronski prodaje
mnogima(jedan prema mnogima). Postoje dve osnovne varijante prodaje. U prvoj varijanti
prodavac moe prodavati direktno iz kataloga. U drugoj, direktno putem aukcije
(uobiajeno je putem aukcije unapred), kada prodavac moe da bude ili proizvoa ili
distributer ili maloprodavac.
Model kupovne strane podrazumeva da jedna firma kupuje od mnogo prodavaca
(mnogi prema jednom). Kod ovog modela postoji nekoliko metoda za kupovinu. Prva, kada
kupac moe kupiti putem sistema tendera; ova metoda je takoe poznata kao aukcija
unazad. Druga, kada se katalozi svih dobavljaa sreuju i organizuju na kupevoj Web
stranici i kupac moe kupiti robu od dobavljaa po unapred odreenoj ceni. U treoj
metodi, kupac se pridruuje emi grupne kupovine.
Razmjene se obavljaju na elektronskom tritu na kom se sreu mnogi kupci i
prodavci. U zavisnosti kod koga se obavlja razmjena, razlikujemo sledee tipove razmjena.
Prvi tip je onaj kod kojih se razmjena deava na mestu koje dri trea neutralna strana.
Drugi tip razmjene su one koje se deavaju na mestu koje je vlasnitvo i na kojima radi
jedna velika kompanija. Trei tip razmjene su one koje se deavaju na mestu koje pripada
konzorcijumu ili velikim kupcima ili velikim prodavcima.
Moemo da zakljuimo, i pored toga to je broj firmi kupaca znatno manji nego
individualnih kupaca, obimo stvarenih transakcija gde je firma kupac mnogo je vei, a uslovi
ugovaranja i prodaje su sloeniji. Razlike izmeu B2B i B2C modela postoje i u faktorima koji
utiu na ponaanje firmi kupaca i individualnih potroaa u procesu kupovine i koji mogu
biti potpuno drugaiji u ova dva modela. Takoe, kod B2B modela proces kupovine moe
imati veu vanost od reklamnih aktivnosti, u odnosu na B2C model.
41
B2C MODEL
B2C model, odnosno model biznis prema kupcu, po definiciji je svaka trgovina preko
Interneta izmeu jedne firme i kupca za njegove line potrebe. B2C podrazumeva direktno
poslovanje izmeu firme i potroaa.
Najkarakteristinije je za kontakt izmeu maloprodaje i kupaca. Primjer ovakvog
poslovanja je Web stranicama maloprodaje proizvoda ili usluga.
Preduzee moe da ostvari znatnu utedu ako umesto fizike prodavnice otvori virtualnu jer
ne mora da plaa zaposlene, da izdvaja za trokove iznajmljivanja prostora i dr. Naravno, to
se moe uraditi u kombinaciji sa dostavom robe kui ili preuzimanjem robe u prostorijama
veliko prodaje. Za firme koje imaju posrednike u distribuciji, reklami i prodaji proizvoda, B2C
nije efikasan model.
Poetni bum firmi koje su koristile B2C model, poput .com firmi kao to su
Amazon.com, eBayi slino, uglavnom je rezultat nerealnih oekivanja i skoka akcija na berzi.
Ove firme imale su kupce bez fizikih radnji, malo inventara i neogranien akcionarski
kapital, zbog ega su predstavljale ozbiljnu pretnju tradicionalnom poslovanju. Meutim,
preko 330 .com firmi sa milionskim poetnim ulogom nestalo je od proljea 2000. godine
zbog nedostatka finansijske podrke. Ipak, ovaj model poslovanja je preiveo i mnoge firme
danas biljee porast svojih prodaja preko Interneta.
B2B model je sloeniji od B2C modela. Kod B2B modela, firme obino ele da
pregovaraju o cijenama, rokovima isporuke, strukturi proizvoda, garanciji, tehnikoj i
materijalnoj podrci. Za razliku od B2B modela, B2C trgovina najee se zasniva na izboru
proizvoda iz kataloga sa unapred odreenim cijenama. B2B model zahtjeva integraciju
informacionih sistema firmi koje meusobno posluju, dok B2C model ne zahtijeva takvu
integraciju (arhitektura sistema obinih kupaca moe se najee ignorisati).
42
C2C MODEL
Kupac prema kupcu (Consumer to Consumer C2C), po definiciji, predstavlja direktan
kontakt kupca sa drugim kupcima. C2C je najnoviji oblik e-trgovine. Kod ovog modela mora
se nai neki netradicionalni nain za naplatu usluge. Cena usluge je obino mali procenat
transakcije, lanarina, reklamiranje ili neka kombinacija.
Razne line usluge nude se na Internetu: od poduavanja do astrologije. Reklamiranje linih
usluga se vri na linim Web stranicama, oglasnim tablama Internet zajednica i slino. Sve
vei broj pojedinaca koristi osoba prema osobi (Peer-to-peer P2P) servise i elektronsku
trampu za razmjenu proizvoda i usluga putem Interneta. Treba napomenuti da kupci pri
ovoj kupovini treba da budu obazrivi jer moe da bude u pitanju prevara ili kriminal.
Trgovina unutar kompanije

Trgovina unutar kompanije, odnosno intra trgovina, podrazumeva kupovinu, prodaju
i saradniku e-trgovinu koja se moe odvijati unutar jedne kompanije, obino koritenjem
intraneta i korporacijskih portala.
Kupovina, prodaja i druge aktivnosti mogu se odvijati izmeu razliitih poslovnih
jedinica unutar kompanije ili sa zaposlenimi sve ove aktivnosti spadaju u kategoriju intra
trgovine. Specijalan sluaj ove trgovine poznat je kao model preduzee prema
zaposlenima (Business to its Employees B2E).
POJAM E-VLADE
E-poslovanje u javnoj upravi, odnosno e-vlada, jeste korienje Interneta i drugih
informacionih i komunikacionih tehnologija da bi se pojednostavilo i olakalo komuniciranje
sa dravnom upravom. Za e-vladu moe da se kae da predstavlja: servis graana,ili
reininjering primjenom najnovijih tehnologija, ili poslovanje uprave preko Interneta. Evlada je online pruanje usluga dravnih organa i javnih slubi. Podrazumeva integraciju
razliitih procesa javne uprave i novi tehnoloki pristup, kao i preraspodjelu nadlenosti.
E-vlada je potrebna dravnom aparatu da bi se rasteretio pritiska na alterima, da bi
pojeftinio svoje usluge i time uinio graane zadovoljnijima.
Graanima e-vlada omoguava da obave poslove od svoje kue ne ekajui u
redovima, da dobiju pravovremenu i tanu informaciju ili da obave posao za koji je ponekad
potrebno viednevno obilaenje razliitih ustanova i vladinih institucija. Ako je sistemdobro
koncipiran, svaki graanin moe da dobije podatak o svakom zahtijevu koji je podnio i da
ima uvid u sam rad organa uprave; radnici uprave imaju podatke koji su praktino trenutno
43

aurirani i spremni za daljuo bradu. Krajnji cilj je efikasan rad uprave i model jedinstvenog
altera preko kojeg korisnik dobija informacije i obavlja sve poslove na jednom mestu.
Firmama iz oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija, e-vlada je potrebna da
otvori obimno polje rada. Veliki broj svjetskih kompanija u ovoj oblasti nude gotova
tehnoloka rjeenja za e-vladu.
Meutim, jedinstvenog softverskog reenja za e-vladu bar za sada nema jer se zakoni
razlikuju od zemlje do zemlje ili se propisi razliito primjenjuju ak od jednog do drugog
grada.
Jedan od najbitnijih razloga za uvoenje evlade jeste stalni porast broja stanovnika i
ogroman rast gradova. Bez uvoenja e-vlade, postavlja se pitanje koliko bi tokom vremena
bilo potrebno inovnika zaposliti i koliki prostor im obezbijediti da bi svaki graanin obavio
neophodne poslove sa organima uprave. To bi dovelo i do stvaranja ogromnih guvama na
alterima.
Kao to graani oekuju da na Internetu pronau servise i usluge koji se odnose na
poslovanje sa dravnim sektorom, tako i dravne strukture imaju svoje razloge za uvoenje
e-vlade. Vrlo bitan razlog je mogunost utede. Transakcija obavljena preko Interneta
znatno je jeftinija od iste takve transakcije koja je uraena bilo kojim drugim
komunikacionim kanalom. Transakcija koja je uraena preko Interneta moe se posmatrati
kao samousluni servis, bilo da je u pitanju graanin zaposlen u vladinim institucijama, bilo
poslovni partner. Uvoenjem e-vlade ne samo da se tedi na radnom vremenu zaposlenih u
vladinim institucijama, ve graanin koji sa svog raunara pristupa servisima na taj nain
smanjuje trokove odravanja opreme dravnih organa.
Uvoenjem e-vlade menja se nain komuniciranja graana sa dravnom upravom.
Umesto inovnika koji je bio posrednik izmeu drave i graanina u tradicionalnom modelu
komunikacije, sada se uspostavlja direktna komunikacija. Sve ovo dovodi i do mijenjanja
naina upravljanja javnim slubama. Ponekad je potrebno integrisati vie poslova i vie
organizacionih jedinica da bi se jedan servis ponudio preko Web-a. Ovim se postie
usklaivanje rada javnih slubi, poboljava njihova organizacija, a kao rezultat nastaje opte
podizanje kvaliteta usluga.
E-vlada, na osnovu iskustva zemalja koje su je uvele, posjeduje potencijal da
redefinie i revitalizuje odnos graana i vlade. Upravo e-vlada omoguava bolje
razumevanje potreba graana, to se ostvaruje dobrom komunikacijom.
Moemo da zakljuimo da je e-poslovanje u javnoj upravi potrebno da se uvede iz sljedeih
razloga:
Internet je postao masovno sredstvo komunikacije izmeu ljudi. Sve vei broj
ljudi koristi mogunost poslovanja preko Interneta zbog evidentnih prednosti
koje ono prua, a to su brzina i uteda. S obzirom na to da sve vei broj ljudi
koristi ovaj nain poslovanja, potrebno je i da same uprave na taj nain izau u
susret ovom dijelu populacije.
44

Pruanjem raznovrsnih online servisa, omoguava upravi da rastereti altere i
na taj nain izae u susret graanima omoguavajui im lake obavljanje
poslova i tedei imvreme. Ovakav nain komunikacije i poslovanja sa
graanima je mnogo jeftiniji, to upravi daje mogunost da prui i razne
dodatne olakice za one graane koji posluju na ovaj nain.
Sa uvoenjem e-poslovanja smanjuje se potreba za administrativnim
radnicimai samim tim se smanjuju trokovi njihovog angaovanja.
U e-vladi mogu se javiti sljedei osnovni odnosi izmeu korisnika, koji istovremeno i
definiu tipove aplikacijakoje se prave: vlada prema biznisu (Government to Business
G2B), vlada prema graanima (Governmentto Citizens G2C), vlada prema vladi
(Government to Government G2G) i vlada prema zaposlenima (Government to Employees
G2E).
G2Bpredstavlja saradnju vlade i poslovnih subjekata, kao i drugih pravnih lica. Postie se
skraenje vremena izvrenja sloenih transakcija i stvara dobra podloga za kvalitetno
odluivanje.
G2Cpredstavlja saradnju vlade i graana. Ovo se omoguava od kue preko
standardnog raunara ili nekim od alternativnih naina pristupa kao to su: info kiosk,
telefon i mobilni telefon. Servis graanima je kontinuirano dostupan. Vlada moe lako da
dobije odgovor na to ta graani misle o njenim uslugama i na osnovu toga ih koriguju, to
pospjeuje rad uprave i poveava zadovoljstvo graana upravom. Elektronski transfer
beneficija omoguava vladi da transferie socijalno osiguranje, penzije i druge pri
nadlenosti direktno na bankovni raun primaoca ili na raun pametne kartice.
G2Gpredstavljatipposlovanja koji se koristi za poslovanje izmeu razliitih dravnih organa.
G2G omoguava dravnim organima da efikasno koriste Internet servise na svim nivoima
upravljanja.
G2E je korienje informacionih i komunikacionih tehnologija u cilju saradnje i
koordinacije zaposlenih u vladinim organima. Ovo predstavlja nain korienja najnovijih
tehnologija u formiranju informacionih sistema unutar samih uprava radi poveanja
performansi rada uprave i to boljeg servisa svih graana na teritoriji rada organa uprave.
G2E omoguava:
blagovremeno obavjetavanje i protok informacija, kako podataka koji su
neophodni za svakodnevni rad, naprimjer dostavljanje raznih materijala iz
pisarnice, tako i internih informacija za slubenike;
bolju meusobnu komunikaciju meu zaposlenima;
potrebe e-obrazovanja u vladi i javnim slubama;
upravljanje znanjem kao najveim resursom neke organizacije.
45
MOBILNA TRGOVINA
Mobilna trgovina se odnosi na voenje e-trgovine putem beinih ureaja. Aplikacije
za mobilnu trgovinu omoguavaju kupovinu razliitih roba i usluga, realizaciju bankovnih
transakcija i pristup plaenim sadrajima i informacijama. Beine tehnologije u
sledeimoblastima e-trgovine imaju znaajan uticaj i stvaraju novu vrijednost: integracija
lanca ponuda, upravljanje transportom, upravljanje odnosima sa korisnicima i
automatizacija prodaje.
Na interesovanje za mobilnu trgovinu, pored izgleda da se povea broj korisnika i
mogunosti jeftinog Internet pristupa, utiu i sledee karakteristike: mobilnost, dostupnost,
pogodnost i lokalizacija proizvoda i servisa. Mobilnost je omoguena mobilnim ureajima
koji korisnicima nude informacije sa bilo koje lokacije. Zahvaljujui mobilnim ureajima
korisnici mogu da odmah reaguju na svaki kupovni impuls. Mobilnost je olakica koja
privlai podjednako i prodavce i kupce. Dostupnost je karakteristika koja oznaava
mogunost da ljude moete kontaktirati u svako doba. Naravno klijent moe da blokira
prijemu odreeno vreme ili odreene poruke. Geografske i vremenske barijere u
poslovanju ne postoje upravo zahvaljujui mobilnosti i dostupnosti. Pogodnost je
okarakterisana mobilnim ureajima koji su uvek pri ruci i izuzetno lako se koriste.
Trgovina zasnovana na lokaciji alje informacije o proizvodima i uslugama u zavisnosti
od toga gde se nalazi korisnik i njegov mobilni ureaj. Klju za pruanje odgovarajueg
servisa je saznanje gde se dati korisnik fiziki nalazi u svakom trenutku. Tako postoje sistemi
za lokalizaciju koji na osnovu saznanja gde se korisnik nalazi nude odgovarajue reklame,
kao to je npr. obavjetenje o prodaji koje odgovara njegovom profilu kupovine i eljama,
najbliim restoranima i slino.
Mobilna trgovina predstavlja novi i najsavremeniji nain pristupa i korienja servisa
za poslovanje u svetu. Podrazumeva korienje mobilnog aparata i odgovarajuih protokola
za prenos podataka. Ovaj nain poslovanja je trenutno u usponu u svetu jer korisnik nije
vezan ni za mesto ni za vreme, jer je servis stalno dostupan na bilo kom mjestu. Da bi se
mobilna trgovina dalje razvijala, kao preduslov se pojavljuje dalji napredak i uvoenje novih
tehnologija mobilnih komunikacija.
46

PREDAVANJE 3
47

Elektronsko Poslovanje Predavanja

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Elektronsko Poslovanje Predavanja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

Vrh slike prikazuje najvanije primene elektronske trgovine. To ukljuuje direktan

FAZE I PRETPOSTAVKE E-POSLOVANJA

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

PRAVNI ASPEKT E- POSLOVANJA

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

OBLASTI ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

Potrebno je, prije svega:

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

USREDOTOENJE NA CJELOVITU SLIKU

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

OBRAZAC KOMBINOANJA STARE I NOVE

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

Taj obrazac omoguiti e postojeim firmama koje posluju klasinim nainom

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

POJAM ELEKTRONSKOG TRITA I

Zadatak meuorganizacionog informacionog sistema je da efikasno obrauje

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

PREDNOSTI I OGRANIENJA E-TRGOVINE

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

Trgovina unutar kompanije

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

eMPIRICA III Semestar: EPO 2013

You might also like