{\rtf1{\fonttbl

{\f2 Times New Roman Bold;}

{\f3 Times New Roman;}
{\f4 Times New Roman Bold;}
{\f5 Times New Roman;}
{\f6 Times New Roman Italic;}
{\f7 Times New Roman Bold Italic;}
{\f8 Times New Roman;}
{\f9 Times New Roman Italic;}
{\f1000000 Times New Roman;}
}{\colortbl;
\red0\green0\blue0;
\red0\green0\blue0;
\red0\green0\blue0;
\red0\green0\blue0;
\red0\green0\blue0;
\red0\green0\blue0;
\red0\green0\blue0;
\red0\green0\blue0;
}\viewkind1\viewscale100\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 Fridrih Ni\u269
?e \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf3\f4\fs36 SUMRAK IDOLA \par\pard\par\
pard\ql \ul0\nosupersub\cf4\f5\fs20 ILI KAKO SE FILOZOFIRA \u268?EKICEM \par\par
d\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 PREDGOVOR \par\pard\par\pard\ql Sa\u26
9?uvati vedrinu u sumornoj i prekomerno odgovornoj stvari nije mala ve\u353?tina
:pa ipak, \u353?ta bi bilo nu\u382?nije od vedrog raspolo\u382?enja? Nijedna stv
ar ne\u263?e uspeti ukoliko u njoj \u382?ar nema udela. Suvi\u353?nost snage sam
o je dokaz snage. - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Prevrednovanje svih vrednosti\ul
0\nosupersub\cf2\f3\fs24 , taj upitnik tako crn, tako gorostasan da baca senku n
a onoga koji ga stavlja - takav sudbonosni zadatak primorava nas da svakog trenu
tka istr\u269?imo na sunce, kako bismo sa sebe stresli te\u353?ku, suvi\u353?e t
e\u353?kom postalu ozbiljnost. Za to je dobro svako sredstvo, a svaki "slu\u269?
aj" sre\u263?an slu\u269?aj. Pre svega, rat. Rat je uvek bio velika razboritost
umova, koji su se suvi\u353?e povukli u sebe i postali suvi\u353?e duboki; \u269
?ak i zadobijena rana sadr\u382?i u sebi isceljuju\u263?u mo\u263?. Izreka, \u26
9?ije poreklo skrivam od u\u269?ene radoznalosti, bila je odavno moje omiljeno g
eslo: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Increscunt animi, virescit volnere virtus\ul0\
nosupersub\cf2\f3\fs24 . \par\pard\par\pard\ql Drugo ozdravljenje, u ovim oklon
ostima jo\u353? po\u382?eljnije za mene, jeste \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 istra
\u382?iti idole\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ... Na svetu ima vi\u353?e idola nego
realiteta: to je moj "zao pogled" na taj svet, to je tako\u273?e i moje "zlo uh
o" ... Postavljati ovde pitanja \u269?eki\u263?em i, mo\u382?da, kao odgovor \u2
69?uti onaj \u269?uveni mukli ton, koji govori o naduvenoj utrobi - kakvo ushi\u
263?enje za \u269?oveka koji ima u\u353?i i iza u\u353?iju - za mene starog psih
ologa i lovca na pacove, pred kojim se \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mora razglasi
ti\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 upravo ono \u353?to bi se \u382?elelo da ostane u
tajnosti... Tako\u273?e i ovo delo - sam naslov to otkriva - pre svega je okrep
ljenje, sun\u269?ana pega, skok u stranu, u dokolicu jednog psihologa. A mo\u382
?da i novi rat? I da li \u263?e se tragati za novim idolima?.. Ovo malo delo je
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 velika objava rata\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ; a \u
353?to se ti\u269?e istra\u382?ivanja idola, ovog puta to nisu prolazni idoli, v
e\u263? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ve\u269?ni\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 idoli
, kojih se ovde doti\u269?em \u269?eki\u263?em, kao zvu\u269?nom vilju\u353?kom
- nema starijih, osvedo\u269?enijih, nadmenijih idola.. A tako\u273?e ni praznij
ih... To ne spre\u269?ava da se u njih \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 najvi\u353?e
veruje\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ; a i ka\u382?e se, naro\u269?ito u najuzvi\u3
53?enijim slu\u269?ajevima, nikako idol... \par\pard\par\pard\ql Torino, 30. sep
tembra 1888. godine na dan kad je zavr\u353?ena prva knjiga \ul0\nosupersub\cf5\
f6\fs24 Prevrednovanje svih vrednosti \par\pard\par\pard\ql Fridrih Ni\u269?e \p
ar\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 AFORIZMI I STRELICE \par\pard\pa
r\pard\ql 1. Dokolica je izvor svake psihologije. Kako? Zar je psihologija - por

ok? 2. I najhrabriji me\u273?u nama retko ima hrabrosti za ono \u353?to zaista z
na... \par\pard\par\pard\ql 3. Da bi \u382?iveo sam, \u269?ovek mora biti \u382?
ivotinja ili bog - ka\u382?e Aristotel. Nedostaje tre\u263?i slu\u269?aj: valja
biti i jedno i drugo - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 filozof\ul0\nosupersub\cf2\f3
\fs24 ... \par\pard\par\pard\ql 4. "Svaka istina je jednostruka" - Nije li to la
\u382? dvostruka? \par\pard\par\pard\ql 5. Ja ho\u263?u, jednom zauvek, da \ul0\
nosupersub\cf5\f6\fs24 ne znam\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 mnogo. - Mudrost post
avlja granice i spoznaji. \par\pard\par\pard\ql 6. U svojoj divljoj prirodi \u26
9?ovek se najbolje odmara od svoje neprirodnosti, od svoje duhovnosti... \par\pa
rd\par\pard\ql 7. Kako? Zar je \u269?ovek samo bo\u382?ji proma\u353?aj? Ili je
bog samo proma\u353?aj \u269?ovekov? 8. \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Iz ratne \u3
53?kole \u382?ivota\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 . - Ono \u353?to me ne ubije, \u2
69?ini me ja\u269?im. 9. Pomozi sm sebi: onda \u263?e ti pomo\u263?i i svako. Pri
ncip ljubavi prema bli\u382?njem. \par\pard\par\pard\ql 10. Ne treba pokazivati
malodu\u353?nost prema svojim postupcima! I ne valja odmah zatim be\u382?ati od
njih! Gri\u382?a savesti je nedoli\u269?na. \par\pard\par\pard\ql 11. Mo\u382?e
li magarac da bude tragi\u269?an? - Da \u269?ovek propadne pod teretom koji ne m
o\u382?e ni nositi, ni zbaciti... Slu\u269?aj filozofa. \par\pard\par\pard\ql 12
. Ako \u269?ovek ima svoje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 za\u353?to? \ul0\nosupers
ub\cf2\f3\fs24 u \u382?ivotu, onda \u263?e se pomiriti gotovo sa svakim \ul0\nos
upersub\cf5\f6\fs24 kako?\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u268?ovek ne \u382?udi za
sre\u263?om; to \u269?ini samo Englez. \par\pard\par\pard\ql 13. Mu\u353?karac
je stvorio \u382?enu - ali od \u269?ega? Od rebra svog boga - od svog "ideala"..
. 14. \u352?ta? Ti tra\u382?i\u353?? \u381?eleo bi da se udesetostru\u269?i\u353
?, ustostru\u269?i\u353??. Tra\u382?i\u353? pristalice? Tra\u382?i \ul0\nosupers
ub\cf5\f6\fs24 nule! \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 15. Ljude
\u263?e posle njihove smrti - mene, na primer - lo\u353?ije razumeti od savreme
nika, ali bolje poslu\u353?ati. Ta\u269?nije re\u269?eno: nas nikad ne\u263?e ra
zumeti! - i otuda na\u353? autoritet... \par\pard\par\pard\ql 16. \ul0\nosupersu
b\cf5\f6\fs24 Me\u273?u \u382?enama\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 . - \ul0\nosupers
ub\cf5\f6\fs24 "Istina?"\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 O, vi ne poznajte istinu! Z
ar ona nije zlo\u269?in protiv \u269?itavog na\u353?eg \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs
24 pudeurs\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ? \par\pard\par\pard\ql 17. To je umetnik
kakve ja volim, skroman u svojim potrebama: on ho\u263?e, zapravo, samo dve stva
ri, svoj hleb i svoju umetnost - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 panem et Circen\ul0
\nosupersub\cf2\f3\fs24 ... \par\pard\par\pard\ql 18. Ko ne ume da udahne svoju
volju u stvari, taj \u263?e u njih da unese bar \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 smis
ao\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 : to jest, on smatra da se u njima ve\u263? nalazi
volja(princip "verovanja"). \par\pard\par\pard\ql 19. Kako? Izabrali ste vrlinu
i uzvi\u353?ena ose\u263?anja, a istovremeno kri\u353?om gledate na dobitke bez
obzirnih ljudi? - Ali, izabrav\u353?i vrlinu, \u269?ovek se \ul0\nosupersub\cf5\
f6\fs24 odri\u269?e\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "dobitaka"... (antisemiti na ku\
u263?na vrata). \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 20. Savr\u353?
ena \u382?ena se zanima literaturom kao \u353?to \u269?ini neki mali greh: radi
poku\u353?aja, uzgred, osvr\u263?u\u263?i se da li to neko prime\u263?uje, i \ul
0\nosupersub\cf5\f6\fs24 da\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 neko primeti... \par\par
d\par\pard\ql 21. Staviti se samo u takve polo\u382?aje gde se ne sme imati priv
idnih vrlina, gde, nasuprot, kao akrobata na svom u\u382?etu, ili pada\u353? ili
stoji\u353? - ili sre\u263?no pro\u273?e\u353?... \par\pard\par\pard\ql 22. "Zl
i ljudi nemaju pesme" - Kako to da Rusi imaju pesme? 23. "Nema\u269?ki duh": tek
osamnaest godina \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 contradictio in adjecto\ul0\nosupe
rsub\cf2\f3\fs24 . \par\pard\par\pard\ql 24. Tra\u382?e\u263?i po\u269?etak, \u2
69?ovek postaje rak. Istori\u269?ar gleda unazad; kona\u269?no i \ul0\nosupersub
\cf5\f6\fs24 veruje\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 unazad. \par\pard\par\pard\ql 25
. Zadovoljstvo \u353?titi \u269?ak i od prehlade. Da li se ikad prehladila \u382
?ena koja je umela dobro da se obu\u269?e? - Pretpostavljam da je bila jedva obu
\u269?ena. \par\pard\par\pard\ql 26. Ne verujem nijednom sistemati\u269?aru, i s
klanjam im se s puta. Volja za sistemom je nedostatak \u269?estitosti. \par\pard
\par\pard\ql 27. \u381?enu smatraju dubokom - za\u353?to? Zato \u353?to se u nje
nikada ne mo\u382?e dosegnuti dno. \u352?tavi\u353?e, \u382?ena nije ni plitka.

\par\pard\par\pard\ql 28. Kad \u382?ena ima mu\u353?ke vrline, onda od nje treb
a be\u382?ati; a kad nema mu\u353?ke vrline, onda ona be\u382?i sama. \par\pard\
par\pard\ql 29. "Kako je nekad savest morala da grize! Kako je imala dobre zube!
- A danas?" \u352?ta nedostaje? - Pitanje jednog zubnog lekara. \par\pard\par\p
ard\ql 30. Ljudi retko po\u269?ine samo jednu nepromi\u353?ljenost. U prvoj nepr
omi\u353?ljenosti \u269?ine uvek suvi\u353?e mnogo. Upravo zbog toga \u263?e po\
u269?initi jo\u353? jednu, drugu - a ovog puta \u269?ine suvi\u353?e malo... \pa
r\pard\par\pard\ql 31. Crv, kog su nagazili, po\u269?inje da se izvija. To je ra
zumno. On time smanjuje verovatnost da ga ponovo nagaze.Na jeziku morala: \ul0\n
osupersub\cf5\f6\fs24 poniznost\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 . \par\pard\par\pard\
ql 32. Postoji mr\u382?nja prema la\u382?i i licemerstvu, koja proisti\u269?e iz
osetljivosti na pitanja \u269?asti; postoji ista takva mr\u382?nja, koja proist
i\u269?e iz pla\u353?ljivosti, jer je la\u382? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 zabra
njena\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 bo\u382?jom zapove\u353?\u263?u. Suvi\u353?e p
la\u353?ljiv da bi lagao... \par\pard\par\pard\ql 33. Kako je malo potrebno za s
re\u263?u! Zvuk gajdi. - Bez muzike bi \u382?ivot bio zabluda. Nemac zami\u353?l
ja sebi \u269?ak boga kako peva pesmu. \par\pard\par\pard\ql 34. \ul0\nosupersub
\cf5\f6\fs24 On on peut penser et ecrire qu' assis\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 (
G. Flober). Uhvatio sam te, nihilisto! Istrajnost je upravo \ul0\nosupersub\cf5\
f6\fs24 greh\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 protiv svetog duha.Samo \ul0\nosupersub
\cf5\f6\fs24 izre\u269?ene\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 misli imaju vrednost. \pa
r\pard\par\pard\ql 35. Ima slu\u269?ajeva kad smo kao konji, mi psiholozi, i pos
tajemo uznemireni: vidimo svoju sopstvenu senku kako se pred nama nji\u353?e gor
e-dole Psiholog treba da ne obra\u263?a na \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sebe \ul0
\nosupersub\cf2\f3\fs24 pa\u382?nju, kako bi uop\u353?te video. \par\pard\par\pa
rd\ql 36. Da li mi, imoralisti, nanosimo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u353?tetu\
ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 vrlini? - Isto tako malo kao anarhisti vladarima. Te
k \u353?to su na njih po\u269?eli da pucaju, oni ponovo sigurno sede na svom pre
stolu. Moral: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 treba pucati na moral\ul0\nosupersub\c
f2\f3\fs24 . \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 37. Ti tr\u269?i\
u353? napred? \u268?ini\u353? li to kao pastir? Ili kao izuzetak? U tre\u263?em
slu\u269?aju bio bi begunac... \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Prvo\ul0\nosupersub\c
f2\f3\fs24 pitanje savesti. \par\pard\par\pard\ql 38. Jesi li stvaran? Ili samo
glumac? Zastupnik? Ili sm zastupljeni? - Na kraju krajeva, mo\u382?da si samo po
dra\u382?avani glumac... \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Drugo\ul0\nosupersub\cf2\f3
\fs24 pitanje savesti. \par\pard\par\pard\ql 39. \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Go
vori razo\u269?arani\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 . - Tra\u382?io sam velike ljude
, a nalazio uvek samo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 majmune\ul0\nosupersub\cf2\f3\
fs24 njihovog ideala. \par\pard\par\pard\ql 40. Jesi li jedan od onih koji posm
atra kao gledalac? Ili koji u\u269?estvuje? - Ili koji ne obra\u263?a pa\u382?nj
u, dr\u382?i se po strani.?... \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Tre\u263?e\ul0\nosupe
rsub\cf2\f3\fs24 pitanje savesti. \par\pard\par\pard\ql 41. Ho\u263?e\u353? li
da ide\u353? zajedno sa mnom? ili da ide\u353? preda mnom? Ili sm za sebe.. Valja
znati \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u353?ta\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ho\u263?
e\u353?, i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 da\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ho\u263?e\
u353? - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u268?etvrto\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 pit
anje savesti \par\pard\par\pard\ql 42. To su bile stepenice za mene, ja sam se p
o njima popeo - zbog toga sam morao da pre\u273?em preko njih dalje. Ali, one su
mislile da sam hteo da sednem na njih da se odmorim... \par\pard\par\pard\ql 43
. \u352?ta ima u tome \u353?to \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ja\ul0\nosupersub\cf2
\f3\fs24 ostajem u pravu! Suvi\u353?e \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sam\ul0\nosup
ersub\cf2\f3\fs24 u pravu. - A ko se danas najbolje smeje, taj \u263?e se tako\
u273?e smejati i poslednji. \par\pard\par\pard\ql 44. Formula moje sre\u263?e: j
edno Da, jedno Ne, prava linija, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 cilj\ul0\nosupersub
\cf2\f3\fs24 ... \par\pard\par\pard\ql SOKRATOV PROBLEM \par\pard\par\pard\ql 1.
\par\pard\par\pard\ql O \u382?ivotu su najmudriji\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24
\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ljudi svih vremena sudili jednako: \ul0\nosupersub\c
f5\f6\fs24 on ne vredi ni\u353?ta... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Iz njihovih ust
a smo uvek i svuda slu\u353?ali jedan isti glas - glas pun sumnje, pun sete, pun
umora od \u382?ivota, pun odolevanja \u382?ivotu. Sam Sokrat je na samrti rekao

: "\u381?iveti - to zna\u269?i dugo biti bolestan: dugujem petla iscelitelju Esk

ulapu". \u268?ak je i Sokratu dodijao. - \u352?ta \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 do
kazuje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 to? Na \u353?ta \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 u
kazuje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 to? - U stara vremena bi se reklo ( - o, to s
u govorili i dovoljno glasno, i pre svih, na\u353?i pesimisti!): Ovde u svakom s
lu\u269?aju ne\u353?to mora da bude istinito! \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Consen
sus sapientium \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 dokazuje istinu". - Da li \u263?emo i
danas tako govoriti? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Smemo\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs
24 li to? "Ovde u svakom slu\u269?aju ne\u353?to mora biti \ul0\nosupersub\cf5\
f6\fs24 bolesno\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "- odgovaramo \ul0\nosupersub\cf5\f6\
fs24 mi\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 - ove najmudrije svih vremena valja najpre po
gledati izbliza! Mo\u382?da su svi oni bili nesigurni na nogama? stari? gegali s
e? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 decadents?\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Ne izgleda
li, mo\u382?da, mudrost na Zemlji kao gavran kojega odu\u353?evljava neznatan z
adah strvine?... \par\pard\par\pard\ql 2. \par\pard\par\pard\ql
Meni sam
om je ovo neodavanje po\u353?tovanja. to da su veliki mudraci \ul0\nosupersub\cf
5\f6\fs24 nazadni tipovi, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 najpre palo na pamet pri r
azmatranju slu\u269?aja\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24
gde mu se najsna\u382?nije suprotstavlja u\u269?ena i neu\u269?ena predrasuda: p
repoznao sam Sokrata i Platona kao simptome propasti, kao oru\u273?e gr\u269?kog
raspada, kao pseudogr\u269?ke, kao antigr\u269?ke \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 (
Ro\u273?enje tragedije, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 1872). Pomenuti \ul0\nosuper
sub\cf5\f6\fs24 consensus sapientium\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 - koji shvatah
sve bolje i bolje - dokazuje najmanje od svega da su oni imali pravo u tome u \u
269?emu su se slagali: on pre dokazuje da su se sami oni, ti najmudriji, slagali
u ne\u269?emu \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 fiziolo\u353?ki, \ul0\nosupersub\cf2\
f3\fs24 kako bi se na isti na\u269?in negativno odnosili prema \u382?ivotu - i d
a bi \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 morali \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 tako da se o
dnose prema njemu. Sudovi o vrednosti \u382?ivota, za ili protiv, ne mogu nikad
\par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 kona\u269?no da budu istiniti:
oni imaju vrednost samo kao simptomi,oni dolaze u obzir samo kao simptomi - sam
i po sebi, takvi sudovi su gluposti. Prema njima valja obavezno ispru\u382?iti s
voje prste, i poku\u353?ati shvatiti ovu \u269?udesnu \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs2
4 finese, da se vrednost \u382?ivota ne mo\u382?e utvrditi. \ul0\nosupersub\cf2\
f3\fs24 \u381?iv \u269?ovek ne mo\u382?e zato \u353?to je stranka, \u269?ak pred
met spora, a ne sudija. Mrtav \u269?ovek ne mo\u382?e iz jednog drugog razloga.
- Sa stanovi\u353?ta filozofa videti problem u \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 vredn
osti \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u382?ivota ispoljava se \u269?ak kao zamerka n
jemu samom, kao upitnik na njegovu mudrost, kao nerazboritost. - Kako? A svi ovi
veliki mudraci - zar oni nisu bili samo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 decadents,
\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 zar nisu bili \u269?ak ni mudri? - Ali, vra\u263?am
se na Sokratov problem. \par\pard\par\pard\ql 3. \par\pard\par\pard\ql Sokrat j
e po svom poreklu pripadao najni\u382?im slojevima naroda: Sokrat je bio prost n
arod. Poznato nam je,\u269?ak se i vidi kako je bio ru\u382?an. Ali ru\u382?no\u
263?a, koja je sama po sebi zamerka, slu\u382?i kod Grka gotovo kao opovrgavanje
. Da li je Sokrat uop\u353?te bio Grk? Ru\u382?no\u263?a je prili\u269?no \u269?
esto izraz ukr\u353?tenog razvoja \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 inhibiranog \ul0\n
osupersub\cf2\f3\fs24 tim ukr\u353?tanjem. U drugom slu\u269?aju, ona se javlja
kao \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 silazni razvoj. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Antr
opolozi me\u273?u kriminalistima nam govore da je tipi\u269?an zlo\u269?inac ru\
u382?an \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 monstrum in fronte, monstrum in animo. \ul0\
nosupersub\cf2\f3\fs24 Ali, zlo\u269?inac je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 dcadent.
\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Da li je Sokrat bio tipi\u269?an zlo\u269?inac? - U
najmanju ruku, tome ne bi protivre\u269?io onaj \u269??uveni sud fiziognomista,
koji je tako ubedljivo zvu\u269?ao Sokratovim prijateljima. Jedan stranac, koji
se razumeo u crte lica, prolaze\u263?i kroz Atinu,rekao je Sokratu u lice da je
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 monstrum - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da krije u s
ebi sve r\u273?ave poroke i pohote. A Sokrat je samo odgovorio: "Vi me poznajete
, gospodine!" \par\pard\par\pard\ql 4. \par\pard\par\pard\ql
Na \ul0\nosupers
ub\cf5\f6\fs24 dcadence \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ukazuje kod Sokrata ne samo p

oznata razuzdanost i anarhija u instinktima: upravo na to ukazuje i superfetacij

a logi\u269?nog i ona \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 zloba rahiti\u269?ara \ul0\nos
upersub\cf2\f3\fs24 koja ga karakteri\u353?e. Ne zaboravimo i one halucinacije s
luha, koje su interpretirane na religiozan na\u269?in, kao "Sokratov demon" Sve
je u njemu preuveli\u269?ano, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 buffo\ul0\nosupersub\c
f2\f3\fs24 , karikatura, sve se istovremeno odlikuje skriveno\u353?\u263?u, zadn
jom mi\u353?lju, podzemljem. - Poku\u353?avam da shvatim iz kakve idiosinkrazije
proisti\u269?e ona sokratska jedna\u269?ina um = vrlina = sre\u263?a: ona najbi
zarnija od svih postoje\u263?ih jedna\u269?ina kojoj posebno protivure\u269?e sv
i instinkti drevnih Helena. \par\pard\par\pard\ql 5. \par\pard\par\pard\ql
S pojavom Sokratovom gr\u269?ki ukus se menja korist dijalektike: \u353?ta se tu
, u stvari, doga\u273?ja? Pre svega. time se pobe\u273?uje \ul0\nosupersub\cf5\f
6\fs24 aristokratski \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ukus; prost narod s dijalektiko
m izbija na povr\u353?inu. Pre Sokrata izbegavani su dijalekti\u269?ki maniri: o
ni su, smatrani r\u273?avim manirima, on su kompromitovali. Upozoravali su omlad
inu da ih se kloni. Tako\u273?e, nisu imali poverenja u svako takvo navo\u273?en
je svojih argumenata. Pristojne stvari, kao i pristojni ljudi, ne nose svoje arg
umente tako otvoreno u ruci. Nepristojno je pokazivati svih pet prstiju. Ono \u3
53?to se najpre mora dokazati, ima malo vrednosti. Svuda gde autoritet spada jo\
u353? u dobre obi\u269?aje, gde se ne "obrazla\u382?e nego se nare\u273?uje, dij
alekti\u269?ar je neka vrsta lakrdija\u353?a: ismejavaju ga, ne odnose se ozbilj
no prema njemu - Sokrat je bio lakrdija\u353?, koji je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs
24 pobu\u273?ivao ozbiljan odnos \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 prema sebi: \u353?t
a se, upravo, tu dogodilo? \par\pard\par\pard\ql 6. \par\pard\par\pard\ql
Dijalektiku izabiraju samo onda kad nema nikakvog drugog sredstva. Poznato je da
se njome pobu\u273?uje nepoverenje, da ona malo ube\u273?uje. Ni\u353?ta se tak
o lako ne bri\u353?e kao dijalekti\u269?ki efekt: to dokazuje iskustvo svakog sk
upa na kojem se govori. Ona mo\u382?e da bude \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosuper
sub\cf2\f3\fs24 samo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 neophodna samoodbrana \ul0\nosu
persub\cf2\f3\fs24 u rukama ljudi, koji vi\u353?e nemaju nikakvo drugo oru\u382?
je. Mora se silom \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 iznuditi \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs
24 priznanje svog prava: pre toga, ona se nikako ne mo\u382?e upotrebiti. Prema
tome, Jevreji su bili dijalekti\u269?ari; to je bila i prepredena lija. Kako? A
zar je to i Sokrat bio? \par\pard\par\pard\ql 7. \par\pard\par\pard\ql Da li je
Sokratova ironija izraz revolta? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Ressentiment \ul0\
nosupersub\cf2\f3\fs24 prostog naroda? U\u382?iva li on, kao potla\u269?eni, svo
j sopstveni ferocitet u ubodima no\u382?a silogizma? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24
Sveti li se \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 on uglednim ljudima koje fascinira? - K
ao dijalekti\u269?ar, \u269?ovek ima u rukama nepo\u353?tedno oru\u382?je; s nji
m \u269?ovek mo\u382?e da postane tiranin; pobe\u273?uju\u263?i, \u269?ovek se k
ompromituje. Dijalekti\u269?ar prepu\u353?ta svom protivniku dokazivanje da nije
idiot: on ga dovodi do besa, istovremeno ga \u269?ini bespomo\u263?nim. Dijalek
ti\u269?ar \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 depotencira \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i
ntelekt svog protivnika. - Kako? Je li dijalektika kod Sokrata samo oblik osvete
? \par\pard\par\pard\ql 8. \par\pard\par\pard\ql
Dao sam na znanje \u269?
ime bi Sokrat mogao da odbija: utoliko vi\u353?e valja objasniti tu okolnost \ul
0\nosupersub\cf5\f6\fs24 da \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je fascinirao. \u352?to
je otkrio novi vid \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 agona, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs2
4 \u353?to je bio prvi u\u269?itelj borila\u269?kih ve\u353?tina za ugledne krug
ove Atine, to je jedno. Fascinirao je razdra\u382?uju?i agonalne instinkte Helen
a - on je uneo novu varijantu u borbu izme\u273?u mladih boraca i mladi\u263?a.
Sokrat je bio, tako\u273?e, i veliki \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f
6\fs24 eroti\u269?ar. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 9. \par\
pard\par\pard\ql
Ali, Sokrat je odgonetnuo jo\u353? vi\u353?e. Video je m
nogo \u353?ta \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 iza le\u273?a \ul0\nosupersub\cf2\f3\f
s24 svojih uglednih Atinjana; shvatio je da \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 njegov \
ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 slu\u269?aj, njegova idiosinkrazija slu\u269?aja nije
vi\u353?e bila nikakav izuzetan slu\u269?aj. Ista takva degeneracija se priprem
ala svuda u potaji: staroj Atini je do\u353?ao kraj. - I Sokrat je shvatio da ce
o svet ima \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 potrebu \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 za nj

im - za njegovim sredstvima, njegovim le\u269?enjem, za njegovom li\u269?nom ve\

u353?tinom samoodr\u382?anja.. Svuda su se instinkti nalazili u anarhiji; svuda
su ljudi bili na pet koraka od ekscesa: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 monstrum in
animo \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je bio sveop\u353?ta opasnost. "Instinkti ho\u
263?e da postanu tiranin; valja izumeti \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 protivtirani
na, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 koji je ja\u269?i..." Kad je onaj fiziognomist o
tkrio Sokratu ko je, nazivaju\u263?i ga jazbinom svih r\u273?avih pohota, veliki
ironi\u269?ar je izustio samo jo\u353? jednu re\u269? koja daje klju\u269? za r
azumevanje njega samoga. "To je istina", re\u269?e on, "ali postao sam gospodar
nad svima". Kako je Sokrat postao gospodar nad \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sobom
? - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Njegov slu\u269?aj je, u su\u353?tini, bio samo
ekstreman slu\u269?aj, koji je najvi\u353?e padao u o\u269?i u tome \u353?to je
tada po\u269?elo da postaje op\u353?ta nevolja: \u353?to niko vi\u353?e nije bio
gospodar nad sobom, \u353?to su se instinkti okrenuli jedan \ul0\nosupersub\cf5
\f6\fs24 protiv \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 drugog. On je fascinirao kao taj eks
tremni slu\u269?aj njegova ru\u382?no\u263?a, koja je pobu\u273?ivala u\u382?as,
govorila je o njemu svakome oku: on je fascinirao, \u353?to je razumljivo samo
po sebi, jo\u353? sna\u382?nije od samog odgovora, od samog re\u353?enja, od ver
ovatno\u263?e \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 isceljenja \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24
ovog slu\u269?aja. \par\pard\par\pard\ql 10. \par\pard\par\pard\ql
Ako je n
eophodno da se od \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 uma \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 st
vori tiranin, kao \u353?to je to u\u269?inio Sokrat, onda svakako nije postojala
opasnost da ne\u353?to drugo stvori tiranina. U umnosti su tada otkrili \ul0\no
supersub\cf5\f6\fs24 spasiteljicu, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ni Sokrat, ni nje
govi "bolesnici" nisu bili voljni da budu umni - to je bilo \ul0\nosupersub\cf5\
f6\fs24 de rigueur, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 to je bilo njihovo \ul0\nosupers
ub\cf5\f6\fs24 poslednje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 sredstvo. Fanatizam, s koji
m se \u269?itavo gr\u269?ko umovanje baca na razumnost, odaje o\u269?ajno stanje
: \u269?ovek se nalazio u opasnosti, imao je samo jedan izbor: ili da propadne,
ili da bude \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 apsurdno uman... \ul0\nosupersub\cf2\f3\
fs24 Moralizam gr\u269?ke filozofije po\u269?ev od Platona uslovljen je patolo\u
353?ki; isto tako i njen sud o dijalektici. Um = vrlina = sre\u263?a, to jednost
avno zna\u269?i: treba \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 podra\u
382?avati Sokrata i protiv mra\u269?nih po\u382?uda zapaliti ve\u269?nu \ul0\nos
upersub\cf5\f6\fs24 svetlost - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svetlost uma. Treba b
iti razborit, bistar, jasan po svaku cenu: svaki ustupak instinktima, neizvesnom
, vodi \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nadole... \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupers
ub\cf2\f3\fs24 11. \par\pard\par\pard\ql
Dao sam do znanja \u269?ime je f
ascinirao Sokrat: izgledao je kao lekar. kao spasitelj. Da li treba jo\u353? uka
zivati na zabludu koja je bila u njegovoj veri u "umnost po svaku cenu"? - To je
samoobmana od strane filozofa i moralista, kao da oni time ve\u263? izlaze iz \
ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 decadence, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 kao da joj obj
avljuju rat. Izlazak iz nje je izvan njihove mo\u263?i: to \u353?to je oni izabi
raju kao sredstvo, kao spasenje, samo je ponovo izraz te \ul0\nosupersub\cf5\f6\
fs24 decadence - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 oni \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 men
jaju \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 njen izraz, oni ne odstranjuju nju samu Sokrat
je bio nesporazum; ceo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 moral popravljanja, pa i hri\
u353?\u263?anski, bio je nesporazum... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Najble\u353?t
avija svetlost umnosti po svaku cenu, \u382?ivot svetao, hladan, razborit, svest
an, bez instinkta, koji se suprotstavlja instinktima, bio je samo bolest, neka d
ruga bolest - a nipo\u353?to vra\u263?anje "vrlini", "zdravlju", sre\u263?i... P
rotiv instinkata se \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mora \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24
boriti - to je formula za \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 decadence: \ul0\nosupersu
b\cf2\f3\fs24 dokle god je \u382?ivot \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 u usponu, \ul0
\nosupersub\cf2\f3\fs24 sre\u263?a je ravna instinktu. \par\pard\par\pard\ql 12.
\par\pard\par\pard\ql Da li je to i sam razumeo, taj najmudriji od svih samona
dmudriva\u269?a? Nije li on to sebi rekao \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 u mudrosti
\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svoje hrabrosti koja ne preza od smrti?... Sokrat j
e \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 hteo \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da umre: - ne Ate
na, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 on \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je dao sebi \u269

?a\u353?u s otrovom, on je naterao Atenu da mu je da...,Sokrat nije lekar, tiho

je rekao sebi: "Jedino je smrt ovde lekar.. Sam Sokrat je bio samo dugo bolestan
..." \par\pard\par\pard\ql "UM" U FILOZOFIJI \par\pard\par\pard\ql 1. \par\pard\
par\pard\ql
Pitate me \u353?ta je sve idiosinkrazija u filozofa?.. Na primer
, odsustvo istorijskog smisla u njih, njihova mr\u382?nja prema samoj predstavi
postojanja, njihov egipticizam. Oni zami\u353?ljaju da nekoj stvari ukazuju \u26
9?ast ako je li\u353?e istoricizma, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sub\ul0\nosupers
ub\cf2\f3\fs24 \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 specie\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \
ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 aeterni\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 , ako od nje na\u2
69?ine mumiju. Sve \u269?ime su se filozofi tokom hiljadu godina slu\u382?ili, b
ile su mumije pojmova; iz njihovih ruku nije iza\u353?lo ni\u353?ta stvarno \u38
2?ivo. Kad obo\u382?avaju, oni ubijaju, oni balsamuju, ova gospoda idolopoklonic
i - oni postaju opasni po \u382?ivot svega kad obo\u382?avaju Smrt, \u382?ivot,
starost, isto tako kao ra\u273?anje i rastenje, za njih predstavljaju zamerke \u269?ak i opovrgavanja. \u352?to jeste, to ne \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 posta
je\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 , \u353?to postaje, to nije... I sada svi oni, \u2
69?ak s nekim o\u269?ajanjem, veruju u bivstvuju\u263?e. Ali, po\u353?to ga ne m
ogu dohvatiti, tra\u382?e razloge za\u353?to im se ono uskra\u263?uje. Mora da j
e neka iluzija, obmana u tome \u353?to ne opa\u382?amo bivstvuju\u263?e: gde se
krije varalica? - "Na\u353?li smo ga, kli\u269?u oni radosno"to je \u269?ulnost!
Ova \u269?ula, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 koja su i ina\u269?e\ul0\nosupersub\
cf2\f3\fs24 \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 tako nemoralna\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs
24 , obmanjuju nas o \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pravom \ul0\nosupersub\cf2\f3\f
s24 svetu. Moral: osloboditi se obmana \u269?ula, postojanja, istorije, la\u382?
i - istorija nije ni\u353?ta drugo do vera u \u269?ula, vera u la\u382?. Moral:
negirati sve \u353?to veruje \u269?ulima"sve ostalo \u269?ove\u269?anstvo: sve j
e to "masa naroda . Biti filozof, biti mumija, predstavljati monotono-teizam gro
barskom mimikom! - I, pre svega, dalje s telom, tom \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24
idee fixe\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u269?ula dostojnom sa\u382?aljenja! obuze
to svim gre\u353?kama logike koje postoje, \u269?ak i nemogu\u263?e osporeno, pr
emda je dovoljno drsko da se pona\u353?a kao ne\u353?to stvarno!" \par\pard\par\
pard\ql 2. \par\pard\par\pard\qj
S dubokim po\u353?tovanjem izuzimam \ul0
\nosupersub\cf5\f6\fs24 Heraklitovo\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ime. Ako su drug
i filozofi odbacili svedo\u269?enje \u269?ula, jer su kazivali o mno\u353?tvu i
promenama, onda je on odbacio njihovo svedo\u269?enje, zato \u353?to su pokaziva
la kao da \u263?e stvari ovladati stalno\u353?\u263?u i jedinstvom. Heraklit \pa
r\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je, tako\u273?e, bio nepravedan p
rema \u269?ulima. Ona ne la\u382?u ni tako kako su smatrali Elejci, ni tako kako
je on smatrao - ona uo\u353?te ne la\u382?u. Pogotovo to \u353?to mi \u269?inim
o od njihovog svedo\u269?anstva, unosi u njega la\u382?, na primer, la\u382? jed
instva, la\u382? stvarnosti, supstance, stalnosti... "Um" je uzrok toga \u353?to
izopa\u269?avamo svedo\u269?anstva \u269?ula. Ukoliko \u269?ula pokazuju postaj
anje, nestajanje, promenu, onda ne la\u382?u... Ali, Heraklit \u263?e uvek biti
u pravu u tome da je bi\u263?e prazna fikcija. "Nestvarni" svet je jedini: "prav
om svetu" su samo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pridodati\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs
24 , la\u382?i... \par\pard\par\pard\ql 3. \par\pard\par\pard\ql
I kakva
fina opservaciona oru\u273?a imamo svojim \u269?ulima! Na primer, nos o kojem jo
\u353? nijedan filozof nije govorio s po\u353?tovanjem i zahvalno\u353?\u263?u,
predstavlja, me\u273?utim, najdelikatniji instrument koji nam stoji na raspolaga
nju: o mo\u382?e da konstatuje minimalne razlike kretanja koje ne konstatuje \u2
69?ak ni spektroskop. Mi dan vladamo naukom u toj meri da smo se odlu\u269?ili \
ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 prihvatimo\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svedo\u269?enj
e \u269?ula - po\u353?to smo nau\u269?ili da ih jo\u353? izo\u353?travamo, naoru
\u382?avamo, da razmi\u353?ljaju do kraja. Ostalo je nedono\u353?\u269?e i jo\u3
53?-ne nauka: ho\u263?u re\u263?i,metafizika, teologija, psihologija, teorija sa
znanja. Ili formalna nauka, nauka o znakovima: kao logika i ona primenjena logik
a, matematika. U njima se uop\u353?te ne javlja stvarnost, \u269?ak ni kao probl
em; isto tako kao i pitanje, kakvu vrednost uop\u353?te ima takva kon vencija o
znakovima, kao \u353?to je logika. \par\pard\par\pard\ql 4. \par\pard\par\pard\q
l
Druga idiosinkrazija filozofa nije manje opasna: ona se sastoji u zamenj

ivanju poslednjeg i prvog. Oni stavljaju na po\u269?etak \ul0\nosupersub\cf5\f6\

fs24 kao \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 takav ono \u353?to dolazi na kraju - na \u3
82?alost! jer ono uop\u353?te ne bi trebalo da se pojavi! - "najvi\u353?e pojmov
e", to jest, najop\u353?tije, najispraznije pojmove, poslednji da\u353?ak realit
eta koji isparava. To je opet samo izraz njihovog na\u269?ina po\u353?tovanja: o
no \u353?to je vi\u353?e ne \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sme\ul0\nosupersub\cf2\f
3\fs24 da nastane od onoga \u353?to je ni\u382?e, ne \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs2
4 sme \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 uop\u353?te \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nastat
i.. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Moral: sve \u353?to je prvorazredno mora da bude
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 causa sui. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Postajanje o
d ne\u269?ega drugog smatra se zamerkom, sumnjivom vredno\u353?\u263?u. Sve najv
i\u353?e vrednosti su prvorazredne, svi najvi\u353?i pojmovi, bivstvuju\u263?e,
ono \u353?to je bezuslovno, dobro, istinito, savr\u353?eno - sve to ne mo\u382?e
da nastane, pa prema tome \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mora \ul0\nosupersub\cf2\
f3\fs24 da bude \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 causa sui. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs
24 Ali, sve to ne mo\u382?e ni da se razlikuje jedno od drugoga, ne mo\u382?e da
bude u protivre\u269?nosti sa sobom. Zato oni i imaju svoj besmisleni pojam "bo
ga". Ono \u353?to je poslednje, najtananije, najpraznije stavlja se kao prvo, ka
o uzrok sam po sebi, kao \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ens\ul0\nosupersub\cf2\f3\f
s24 \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 realissimum... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 I da
bi \u269?ove\u269?anstvo moralo ozbiljno da se odnosi prema mentalnim patnjama
bolesnih nauka! - A ono je za to skupo platilo! . \par\pard\par\pard\ql 5. \par\
pard\par\pard\ql
- Uporedimo, najzad, i to koliko druga\u269?ije \ul0\nos
upersub\cf5\f6\fs24 mi\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 (ka\u382?em mi iz u\u269?tivo
sti...) gledamo na problem zablude i prividnosti.Nekad su smatrali promenu, izme
nu, postajanje uop\u353?te, dokazom prividnosti, znakom toga da tu mora da bude
ne\u269?ega \u353?to nas dovodi u zabludu. Naprotiv, danas vidimo isto toliko ko
liko nas primorava predrasuda uma da primenimo jedinstvo, identitet, stalnost, s
upstancu, uzrok, stvarnost, bi\u263?e, to nas na izvestan na\u269?in upli\u263?e
u zabludu, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 primorava \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da
budemo u zabludi; ma kako da smo, na osnovu stroge provere prora\u269?una, uver
eni u to \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 da se \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ovde radi
o zabludi. Stvar s tim stoji isto tako kao i s kretanjem velikog sazve\u382?\u2
73?a: tu zabluda kao kod postojanog advokata ima na\u353?e o\u269?i, a ovde na\u
353? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 jezik. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Po svom post
anku, jezik spada u vreme najrudimentarnijeg oblika psihologije: zapa\u353?\u263
?emo u grubi feti\u353?izam kad postajemo svesni osnovnih pretpostavki metafizik
e jezika, srpski* re\u269?eno \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 uma. \ul0\nosupersub\c
f2\f3\fs24 On svuda vidi tvorce i tvorenje: on veruje u volju kao uzrok uop\u353
?te; on veruje u "Ja", u Ja kao bitak, u Ja kao supstancu, i \ul0\nosupersub\cf5
\f6\fs24 projektuje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 veru u Ja-supstancu na sve stvar
i - on tek time \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 stvara \par\pard\par\pard\ql \ul0\no
supersub\cf2\f3\fs24 pojam "stvar". Bitak se upli\u263?e misaono kao uzrok, \ul0
\nosupersub\cf5\f6\fs24 nadme\u263?e se \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svuda; iz ko
ncepcije "Ja" proizlazi tek, kao izvedena re\u269?, pojam "bitak"... U po\u269?e
tku postoji velika fatalna zabluda da je volja ne\u353?to \u353?to \ul0\nosupers
ub\cf5\f6\fs24 deluje - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da je volja \ul0\nosupersub\
cf5\f6\fs24 sposobnost... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Danas znamo da je ona samo
re\u269?... Mnogo kasnije, u hiljadu puta prosve\u263?enijem svetu, u svest fil
ozofa je neo\u269?ekivano prodrla \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sigurnost\ul0\nosu
persub\cf2\f3\fs24 ,subjektivna \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pouzdanost \ul0\nosu
persub\cf2\f3\fs24 u primeni kategorije uma: zaklju\u269?ili su da one ne mogu d
a proisteknu iz empirije - jer se \u269?itava empirija nalazi u protivre\u269?no
sti s njima. \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Odakle onda one poti\u269?u? - \ul0\nos
upersub\cf2\f3\fs24 I u Indiji, kao i u Gr\u269?koj, u\u269?injena je ista gre\u
353?ka: "mora da smo ve\u263? nekada \u382?iveli u nekom svetu ( - umesto u \ul0
\nosupersub\cf5\f6\fs24 nekom mnogo ni\u382?em: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u35
3?to bi bila istina!), mora da smo bili bo\u382?anski, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs
24 jer \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 imamo um!".. U stvari, ni\u353?ta do sada nij
e imalo naivniju mo\u263? ube\u273?ivanja od zablude o bi\u263?u, kako su ga, na

primer, formulisali Elejci: u korist ove zablude govori svaka re\u269?, svaka r
e\u269?enica koju izgovaramo! - Tako\u273?e su i protivnici Elejaca podlegali is
ku\u353?enju njihovog shvatanja bi\u263?a: izme\u273?u ostalih i Demokrit, kada
je izmislio svoj \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 atom... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24
"Um" u jeziku, oh, kakav stari prevarant! Pla\u353?im se da se ne\u263?emo oslo
boditi boga, jer jo\u353? verujemo u gramatiku... \par\pard\par\pard\ql * Ni\u26
9?e pi\u353?e: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nema\u269?ki \ul0\nosupersub\cf2\f3\f
s24 upotrebljavamo izraz srpski iz logi\u269?nih razloga. U ovom slu\u269?aju, k
ao i na narednim stranicama. \par\pard\par\pard\ql 6. \par\pard\par\pard\ql
Bi\u263?ete mi zahvalni ako ukratko izlo\u382?im su\u353?tinsko, tako novo shvat
anje u \u269?etiri teze: time \u263?u olak\u353?ati razumevanje, time \u263?u iz
azvati prigovor. \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Prva teza. \ul0\nosupersub\cf2\f3\f
s24 Razlozi, na osnovu kojih je "ovaj" svet nazvan prividnim, dokazuju vi\u353?e
njegov realitet - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 drugi \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24
vid realiteta apsolutno se ne mo\u382?e dokazati. \par\pard\par\pard\ql
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Druga teza. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Obele\u382?j
a, koja su dodeljena "pravom bi\u263?u" stvari, obele\u382?ja su nebi\u263?a, \u
l0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ni\u269?ega, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "pravi svet"
su izgradili od protivre\u269?nosti istinskom svetu: u stvari, prividan svet, uk
oliko je samo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 moralno-opti\u269?ka varka. \par\pard\
par\pard
Tre\u263?a teza. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Fantazirati o nekom
"drugom" svetu umesto o ovom nema nikakvog smisla, pod pretpostavkom da nismo o
buzeti instinktom klevetanja, poni\u382?avanja, osumnji\u269?enja \u382?ivota: u
poslednjem slu\u269?aju \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 svetimo se \ul0\nosupersub\
cf2\f3\fs24 \u382?ivotu fantasmagorijom nekog "drugog","boljeg" \u382?ivota. \pa
r
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u268?etvrta teza. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs
24 Deliti svet na "pravi" i "prividan", bilo u duhu hri\u353?\u263?anstva bilo u
duhu Kanta \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 (lukavog hri\u353?\u263?anina, \ul0\nosu
persub\cf2\f3\fs24 na kraju krajeva - ), samo je sugestija \ul0\nosupersub\cf5\f
6\fs24 decadence-a, - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 simptom \u382?ivota koji ide \
ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 silaznom linijom . \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u352?
to umetnik vi\u353?e ceni privid od realiteta, nije nikakva zamerka ovoj tezi. J
er, "privid" ozna\u269?ava ovde realitet \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 jo\u353? je
dnom \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 samo odabran, poja\u269?an, korigovan... Tragi\
u269?ni umetnik \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nipo\u353?to \ul0\nosupersub\cf2\f3\
fs24 nije pesimist - on ka\u382?e upravo Da svemu zagonetnom, \u269?ak i stra\u3
53?nom, on je pro\u382?et \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 dionizijskim \ul0\nosupers
ub\cf2\f3\fs24 duhom... \par\pard\par\pard\ql KAKO JE "PRAVI SVET" NAJZAD POSTAO
BAJKA \par\pard\par\pard\ql ISTORIJA JEDNE ZABLUDE \par\pard\par\pard\ql 1. Pra
vi svet, dosti\u382?an za mudraca, pobo\u382?nog, punog vrlina - on \u382?ivi u
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 njemu, on je taj svet. \par\pard\par\pard\ql \ul0\no
supersub\cf2\f3\fs24 (Najstariji oblik ideje, relativno mudar, jednostavan, ubed
ljiv. Parafraza teze "ja", Platon, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 jesam \ul0\nosupe
rsub\cf2\f3\fs24 istina). \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 2. P
ravi svet, nedosti\u382?an za sada, ali obe\u263?an mudracu, pobo\u382?nom, puno
m vrlina ("za gre\u353?nika koji se kaje" ). \par\pard\par\pard\ql (Napredak ide
je: ona postaje finija, zamr\u353?enija, nedoku\u269?ivija - \ul0\nosupersub\cf5
\f6\fs24 ona pos?\u353?aje \u382?ena, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 postaje hri\u3
53?\u263?anska...). \par\pard\par\pard\ql 3. Pravi svet, nedosti\u382?an, nedoka
ziv, koji se ne mo\u382?e obe\u263?ati, ali ve\u263? kao zamisliv, uteha, du\u38
2?nost, imperativ. \par\pard\par\pard\ql (Staro sunce u su\u353?tini, ali koje s
ija kroz maglu i skepsu; ideja postala uzvi\u353?ena, bleda, severna, kenigsber\
u353?ka). \par\pard\par\pard\ql 4. Pravi svet - nedosti\u382?an? U svakom slu\u2
69?aju, nedostignut. A kao nedostignut i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nepoznat. \
ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Prema tome, ni ute\u353?an, ni spa\u353?ljiv, ni obav
ezuju\u263?i: na \u353?ta nas mo\u382?e obavezati ne\u353?to nepoznato?... \par\
pard\par\pard\ql (Sumorno jutro. Prvi zev uma. Kukurikanje pozitivizma). \par\pa
rd\par\pard\ql 5. "Pravi svet - ideja koja ni\u269?emu vi\u353?e nekoristi, koja
\u269?ak vi\u353?e i ne obavezuje - ideja koja je postala nekorisna, suvi\u353?
na, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 prema tome, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 opovrgnu

ta ideja: Likvidirajmo je! \par\pard\par\pard\ql (Svetao dan; doru\u269?ak, vra\

u263?anje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 bon sens-a \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i v
edrine; Platonova rumen od stida; paklena graja slobodnih umova). \par\pard\par\
pard\ql 6. Ukinuli smo pravi svet: koji je svet preostao? Prividan mo\u382?da?..
. Ali, ne! \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Zajedno s pravim svetom ukinuli smo i pri
vidan! \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 (Podne; trenutak najkra
\u263?e senke; kraj najdu\u382?e zablude; kulminaciona ta\u269?ka \u269?ove\u269
?anstva; INCIPIT ZARATHUSTRA). \par\pard\par\pard\ql MORAL KAO PROTIVPRIRODA \pa
r\pard\par\pard\ql 1. \par\pard\par\pard\ql
Kod svih strasti postoji vreme k
ad su jednostavno kobne, kada gravitacijom gluposti povla\u269?e svoju \u382?rtv
u nadole - i jedno kasnije, mnogo kasnije vreme, kad se sjedinjuju bra\u269?nim
vezama s duhom, kad se "produhovljuju". Nekad su, zbog gluposti sadr\u382?ane u
strasti, objavljivali rat samoj strasti: zaklinjali su se da \u263?e je uni\u353
?titi - sva stara \u269?udovi\u353?ta morala slagala su se u tome da \ul0\nosupe
rsub\cf5\f6\fs24 "in faut tuer les passions". \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Naj\u2
69?uvenija formula za to nalazi se u Novom zavetu, u toj propovedi s Maslinove g
ore gde se, uzgred re\u269?eno, stvari nikako ne posmatraju s \ul0\nosupersub\cf
5\f6\fs24 visine. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Tamo se, na primer, govori \u353?t
o se ti\u269?e polnosti "ako te oko tvoje dovodi u isku\u353?enje, izvadi ga": n
a sre\u263?u, nijedan hri\u353?\u263?anin ne postupa po tom propisu. \ul0\nosupe
rsub\cf5\f6\fs24 Uni\u353?titi \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 strasti i po\u382?ude
samo da bismo predupredili njihovu glupost i neprijatne posledice te gluposti,
izgleda nam danas, sa svoje strane, samo kao akutan oblik gluposti. Ne divimo se
vi\u353?e zubnim lekarima koji \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 vade \ul0\nosupersub
\cf2\f3\fs24 zube da ne bi vi\u353?e boleli.. S druge strane, po\u353?teno re\u2
69?eno, mora se priznati da na ovom tlu, na kojem je poniklo hri\u353?\u263?anst
vo, nipo\u353?to ne mo\u382?e biti mesta za koncepciju pojma \ul0\nosupersub\cf5
\f6\fs24 "oduhovljenja strasti". \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Kao \u353?to je poz
nato, prva crkva se \u269?ak borila \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 protiv \ul0\nosu
persub\cf2\f3\fs24 "intelektualaca", u korist "siroma\u353?nih duhom": kako se o
d nje mogao o\u269?ekivati inteligentan rat protiv strasti? - Crkva se bori prot
iv strasti \u353?kopljenjem u svakom smislu: njena praksa, njeno "le\u269?enje"
je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 kastratizam. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Ona nika
da ne pita: "kako se oduhovljava, \u269?ini lepom, \par\pard\par\pard\ul0\nosupe
rsub\cf2\f3\fs24 obogotvoruje po\u382?uda?" - ona je u svako doba delovala silom
discipline na iskorenjivanje (\u269?ulnosti, ponositosti, vlastoljublja, gramzi
vosti, osvetoljubivosti). - Ali, podrivati koren strasti zna\u269?i podrivati ko
ren \u382?ivota: praksa crkve je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 opasna po \u382?ivo
t... \par
\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 2. \par\pard\par\pard\ql
Isto sre
dstvo: kastraciju, istrebljenje, instinktivno \u263?e izabrati u borbi s nekom p
o\u382?udom oni koji su suvi\u353?e slabe volje, suvi\u353?e degenerisani da bi
bili u stanju da se u njoj pridr\u382?avaju mere: one prirode kojima je nu\u382?
na \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 la trappe, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 govore\u26
3?i alegori\u269?no (i bez alegorija - ), ma kakva bila kona\u269?na objava nepr
ijateljstva, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ponor \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 izme\
u273?u sebe i strasti. Radikalna sredstva su neophodna samo degenerisanima. Slab
ost volje, ta\u269?nije re\u269?eno nesposobnost \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne
\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 reagovati na nadra\u382?aj, predstavlja, sa svoje st
rane, samo drugi oblik degeneracije. Radikalno neprijateljstvo, smrtno neprijate
ljstvo protiv \u269?ulnosti ostaje simptom koji navodi na razmi\u353?ljanje: on
daje pravo na pretpostavke o op\u353?tem stanju \u269?oveka, koji je ekscesivan
do tog stepena. - Uostalom, to neprijateljstvo, ta mr\u382?nja dosti\u382?u samo
onda svoj vrhunac kad takve prirode same nemaju dovoljno \u269?vrstine za radik
alno le\u269?enje, za odricanje od svog "\u273?avola". Prelistajte \u269?itavu i
storiju sve\u353?tenika i filozofa, ra\u269?unaju\u263?i tu i umetnike: najotvor
enije re\u269?i protiv \u269?ula \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nisu \ul0\nosupersu
b\cf2\f3\fs24 rekli impotenti, pa \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ni \ul0\nosupersub
\cf2\f3\fs24 asketi, nego nemogu\u263?i asketi, takvi ljudi kojima bi bilo nu\u3
82?no da budu asketi... \par\pard\par\pard\ql 3. \par\pard\par\pard\ql Oduhovlj
enje \u269?ulnosti zove se \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ljubav: \ul0\nosupersub\c

f2\f3\fs24 ona je veliki trijumf nad hri\u353?\u263?anstvom.. Drugi trijumf je n

a\u353?e oduhovljenje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 neprijateljs\u353?va. \ul0\nos
upersub\cf2\f3\fs24 Ono se sastoji u dubokom shvatanju vrednosti imati neprijate
lje: jednom re\u269?ju, u tome da se postupa i zaklju\u269?uje suprotno od onoga
kako se postupalo i zaklju\u269?ivalo nekada. Crkva je uvek htela uni\u353?tenj
e svojih neprijatelja: mi, mi moralisti i antihristi, vidimo svoju korist u tome
\u353?to crkva postoji... Tako\u273?e, i u oblasti politike je neprijateljstvo
sada postalo duhovnije, mnogo razumnije, mnogo razboritije, s mnogo vi\u353?e \u
l0\nosupersub\cf5\f6\fs24 obzira. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Gotovo svaka stran
ka vidi interes svog samoodr\u382?anja u tome da protivna stranka ne izgubi snag
u; isto to se mo\u382?e re\u263?i i o velikoj politici. Naro\u269?ito nova tvore
vina, na primer, nova dr\u382?ava, ima potrebu vi\u353?e za neprijateljima nego
za prijatel ima: samo u suprotnosti se ose\u263?a neophodnom, samo u suprotnosti
ona \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 postaje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 neophodna..
Druga\u269?ije se ne odnosimo ni prema "unutra\u353?njem neprijatelju": i tu sm
o oduhovili neprijateljstvo, i tu smo shvatili njegovu \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs
24 vrednost. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u268?ovek je\ul0\nosupersub\cf1\f2\fs2
4 \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 plodan \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 samo po cenu d
a bude bogat suprotnostima; \u269?ovek ostaje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mlad \
ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 samo pod pretpostavkom da se du\u353?a ne opusti, da
ne \u382?udi za mirom... Ni\u353?ta nam nije postalo stranije od one davne po\u3
82?eljnosti, po\u382?eljnosti "mira du\u353?e", \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 hri\
u353?\u263?anske \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 po\u382?eljnosti; ni\u353?ta ne pob
u\u273?uje u nama manje zavisti od moralne krave i masne sre\u263?e dobre savest
i. Odri\u269?emo se \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 velikog \ul0\nosupersub\cf2\f3\f
s24 \u382?ivota, ako se odri\u269?emo rata... U mnogim slu\u269?ajevima je. svak
ako, "mir du\u353?e" jednostavno nesporazum - ne\u353?to \ul0\nosupersub\cf5\f6\
fs24 drugo, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u353?to samo ne ume da se nazove \u269?
asnije. Bez okoli\u353?enja i predrasuda, nave\u353?\u263?u nekoliko slu\u269?aj
eva. "Mir du\u353?e" mo\u382?e da bude, na primer. blagi uticaj bogatog animalit
eta na oblast moralnog (ili religioznog). Ili po\u269?etak umora, prva senka koj
u baca ve\u269?e, svaka vrsta ve\u269?eri. Ili znak da je vazduh vla\u382?an, da
se pribli\u382?avaju ju\u382?ni vetrovi. Ili nesvesna zahvalnost na sre\u263?no
j probavi (katkad nazvanoj "\u269?ovekoljubljem"). Ili umirenje ozdravljenika za
kojega sve stvari dobijaju novi ukus i koji o\u269?ekuje... Ili stanje koje sle
di posle sna\u382?nog zadovoljenja na\u353?e dominiraju\u263?e strasti, prijatan
ose\u263?aj retke sitosti. Ili stara\u269?ka slabost na\u353?e volje, na\u353?i
h \u382?udnji, na\u353?ih poroka. Ili lenjost koju je sujeta ubedila da se nagiz
di u moralnom stilu Ili nastup izvesnosti, \u269?ak stravi\u269?ne izvesnosti, p
osle duge napetosti i mu\u269?enja neizvesno\u353?\u263?u. Ili izraz zrelosti i
velike ve\u353?tine u delanju, stvaranju, delovanju, htenju, smireno disanje, \u
l0\nosupersub\cf5\f6\fs24 postignuta \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "sloboda volje"
.. \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Sumrak idola: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ko zna?
Mo\u382?da samo izvestan vid "mira du\u353?e" ... \par\pard\par\pard\ql 4. \par
\pard\par\pard\ql
Formulisa\u263?u jedan princip. Svaki naturalizam u mora
lu, to jest, svaki \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 zdrav \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24
moral, pot\u269?injava se instinktu \u382?ivota - bilo kakva zapovest \u382?ivo
ta ispunjava se odre\u273?enim kanonom "treba" i "ne treba", time se na putu \u3
82?ivota otklanja bilo kakva prepreka i neprijateljstvo. \par\pard\par\pard\ul0\
nosupersub\cf5\f6\fs24 Protivirirodni \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 moral, to jest
, gotovo svaki moral, koji su do danas podu\u269?avali, po\u353?tovali i propove
dali, okre\u263?e se suprotno upravo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 protiv \ul0\nos
upersub\cf2\f3\fs24 instinkata \u382?ivota - on je \u269?as potajna, \u269?as ja
vna drska \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 osuda \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 tih inst
inkata. Govore\u263?i "bog vidi \u269?ovekovu du\u353?u", on govori "ne" najni\u
382?im i najvi\u353?im po\u382?udama \u382?ivota i smatra boga \ul0\nosupersub\c
f5\f6\fs24 neirijateljem \u382?ivota... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Svetac, koji
se dopao bogu, jeste idealni kastrat... \u381?ivot se svr\u353?ava tamo gde \ul
0\nosupersub\cf5\f6\fs24 po\u269?inje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "carstvo bo\u3
82?je"... \par 5. \par\pard\par\pard\ql
Ako pretpostavimo da je shva\u26

3?en zlo\u269?in takve pobune protiv \u382?ivota, koja je postala gotovo sakrosa
ntna u hri\u353?\u263?anskom moralu, onda je zajedno s tim, na sre\u263?u, shva\
u263?eno i ne\u353?to drugo: beskorisnost, iluzornost, apsurdnost, \ul0\nosupers
ub\cf5\f6\fs24 la\u382?ljivost \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 jedne takve pobune. O
suda \u382?ivota od strane \u382?ivog bi\u263?a ostaje, na kraju krajeva, samo s
imptom odre\u273?enog na\u269?ina \u382?ivota: pitanje pravi\u269?nosti ili nepr
avi\u269?nosti time se uop\u353?te ne postavlja.. \u268?ovek bi trebalo da ima n
eki polo\u382?aj \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 izvan \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \
u382?ivota, i s druge strane da ga tako dobro poznaje kao neko, kao mnogi, kao s
vi koji su \u382?iveli, kako bi uop\u353?te smeo da se dotakne problema o \ul0\n
osupersub\cf5\f6\fs24 vrednosti\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u382?ivota: dovoljn
o razloga da se shvati da je taj problem za nas nedostupan. Kad govorimo o vredn
ostima, govorimo pod uticajem inspiracije, pod uticajem optike \u382?ivota: sam
\u382?ivot nas primorava da odre\u273?ujemo vrednosti, sam \u382?ivot odre\u273?
uje vrednost putem nas, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 kad \ul0\nosupersub\cf2\f3\f
s24 utvr\u273?ujemo vrednosti... Odatle sledi da je ta \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs
24 protivpriroda morala, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 koja shvata boga kao protiv
pojam i osudu \u382?ivota, samo sud vrednosti \u382?ivota - \ul0\nosupersub\cf5\
f6\fs24 kakvog \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u382?ivota? \ul0\nosupersub\cf5\f6\f
s24 kakve \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 vrste \u382?ivota? - Ali, ja sam ve\u263?
dao odgovor na to: \u382?ivota koji je na zalasku, oslabljenog, umornog, osu\u27
3?enog \u382?ivota. Moral, kao \u353?to je do sada bio shvatan - kao \u353?to ga
je, najzad, jo\u353? i \u352?openhauer formulisao kao "negiranje volje za \u382
?ivot - sam je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 instinkt decadencea, \ul0\nosupersub\
cf2\f3\fs24 koji stvara od sebe imperativ: on ka\u382?e: \ul0\nosupersub\cf5\f6\
fs24 "propadni!" - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 on je presuda osu\u273?enih... \p
ar\pard\par\pard\ql 6. \par\pard\par\pard\ql
Razmotrimo, najzad, i kakva je n
aivnost uop\u353?te re\u269?i: "\u269?ovek \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 bi trebal
o \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da bude \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 takav i takav!
" \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Stvarnost nam pokazuje bogatstvo tipova koje ushi\
u263?uje, rasko\u353? rasipnih igara i promene oblika: a neki siroti besposli\u2
69?ar moralist ka\u382?e na to: "ne", \u269?ovek bi trebalo da bude \ul0\nosuper
sub\cf5\f6\fs24 druga\u269?iji?... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 On \u269?ak zna k
akav bi trebalo da bude, taj \u269?ankoliz i licemer; on sebe naslika na zidu, i
ka\u382?e pri tome: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 "ecce homo"!... \ul0\nosupersub
\cf2\f3\fs24 Ali, \u269?ak i kad se moralist obra\u263?a samo pojedincu i ka\u38
2?e mu: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 "ti \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 treba da bud
e\u353? takav i takav!" on ne prestaje da se pravi sme\u353?nim. Pojedinac je de
li\u263? fatuma u svakom pogledu, zakon vi\u353?e, neophodnost vi\u353?e za sve
\u353?to dolazi i \u353?to \u263?e biti. Govoriti mu "promeni se", zna\u269?i za
htevati da se sve promeni, \u269?ak i unazad... I, stvarno, bilo je konsekventni
h moralista, oni su hteli da je \u269?ovek druga\u269?iji, naime pun vrlina, hte
li su da u njemu vide svoju sliku, naime licemera: stoga su \ul0\nosupersub\cf5\
f6\fs24 negirali \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svet!Ne malo bezumlje! Nimalo skrom
an na\u269?in neskromnosti... Moral, ukoliko osu\u273?uje, sam po sebi, a ne zbo
g namera, obzira, svrhe \u382?ivota, specifi\u269?na je zabluda, prema kojoj ne
treba ose\u263?ati nikakvo sa\u382?eljenje, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 idiosink
razija degenerisanih, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 koja je pri\u269?inila neizmer
no mnogo \u353?tete!... Mi, drugi ljudi, mi imoralisti, nasuprot tome, otvorili
smo svoje srce svakom razumevanju, shvatanju, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 odobra
vanju. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Mi lako ne negiramo, mi tra\u382?imo svoju \u
269?ast u tome da budemo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 oni koji potvr\u273?uju. \u
l0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Sve vi\u353?e se na\u353?e o\u269?i otvaraju za onu ek
onomiju, kojoj je sve to jo\u353? potrebno i ume da se koristi time, \u353?to od
bacuju sveto bezumlje sve\u353?tenika, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 bolesnog \ul0
\nosupersub\cf2\f3\fs24 uma sve\u353?tenika, za tu ekonomiju u zakonu \u382?ivot
a, koja izvla\u269?i svoju korist \u269?ak i iz ogavne specije licemera, sve\u35
3?tenika, \u269?oveka punog vrline - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 kakvu \ul0\nosu
persub\cf2\f3\fs24 korist? Ali, sami mi, mi imoralisti, ovde smo odgovor na to..
. \par\pard\par\pard{

\trowd\trautofit1\intbl{\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u268?ETIRI VELIKE ZABLUDE}\

cell
{\trowd\trautofit1\intbl
\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx8640
\row}
\trowd\trautofit1\intbl{\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 1.}\cell
{\trowd\trautofit1\intbl
\cltxlrtb\clftsWidth1\cellx8640
\row}
}\par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Zabluda zamenjivinja uzroka
i posledice - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Nema opasnije zablude od \ul0\nosupers
ub\cf5\f6\fs24 zamenjivanja posledice uzrokom. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ja je
zovem iskvareno\u353?\u263?u uma. Uprkos tome, ova zabluda se ubraja me\u273?u
najstarije i najskora\u353?njije navike \u269?ove\u269?anstva: ona je, \u269?ak,
posve\u263?ena me\u273?u nama, ona ima ime "religija", "moral" . \ul0\nosupersu
b\cf5\f6\fs24 Svaka \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 teza koju formuli\u353?u religij
a i moral, sadr\u382?i ovu zabludu u sebi; sve\u353?tenici i zakonodavci morala
vinovnici su ove iskvarenosti uma. - Nave\u353?\u263?u jedan primer. Svakome je
poznata knjiga \u269?uvenog Kornara, u kojoj on preporu\u269?uje svoju mr\u353?a
vu dijetu kao recept za dug i sre\u263?an - a tako\u273?e i pun vrlina - \u382?i
vot. Malo je knjiga na\u353?lo toliko \u269?italaca kao ova; ona se i danas \u35
3?tampa u Engleskoj godi\u353?nje u vi\u353?e hiljada primeraka. Ne sumnjam u to
da je te\u353?ko koja knjiga (razume se, izuzimaju\u263?i Bibliju) pri\u269?ini
la toliko zla, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 stra\u353?ila \ul0\nosupersub\cf2\f3\
fs24 toliko \u382?ivota kao ovaj toliko dobronamerni kuriozum. Razlog za to: zam
enjivanje posledice uzrokom. \u268?estiti Italijan je u svojoj dijeti video \ul0
\nosupersub\cf5\f6\fs24 uzrok \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svog dugog \u382?ivota
: dok je glavni preduslov dugog \u382?ivota izvanredna cporoct metabolizma, mali
utro\u353?ak, bio uzrok njegove mr\u353?ave dijete. Nije m\u318? ostavljeno na
volju da jede malo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ili\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 m
nogo, njegova umerenost \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nije\ul0\nosupersub\cf2\f3\f
s24 bila "slobodna volja": on je obolevao kad je jeo vi\u353?e. Ali, ko nije \u
353?aran, onda on ne \u269?ini samo dobro, nego mu je i nu\u382?no da jede \ul0\
nosupersub\cf5\f6\fs24 uredno\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 . Nau\u269?nik \ul0\nos
upersub\cf5\f6\fs24 na\u353?ih\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 dana, pri brzom tro\u
353?enju svoje nervne snage, uni\u353?tio bi sebe Kornarovim re\u382?imom. Crede
experto. \par\pard\par\pard\ql 2. \par\pard\par\pard\ql
Najop\u353?tija
formula, koja \u269?ini osnovu svake religije i morala, glasi: "\u268?ini to i t
o, ne \u269?ini ono i ono - i bi\u263?e\u353? sre\u263?an! U drugom slu\u269?aju
..." Svaki moral, svaka religija \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 je \ul0\nosupersub\
cf2\f3\fs24 taj imperativ - ja ga nazivam velikim naslednim grehom uma, \ul0\nos
upersub\cf5\f6\fs24 besmrtnim bezumljem. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 U mojim ust
ima se ta formula pretvara u svoj inverzni oblik - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 p
rvi \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 primer mog "prevrednovanja svih vrednosti" uspeo
\u269?ovek, "sre\u263?nik", \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mora \ul0\nosupersub\cf
2\f3\fs24 da izvr\u353?i neka dela, a instinktivno se pla\u353?i drugih dela; on
unosi poredak, koji fiziolo\u353?ki predstavlja, u svoje odnose prema ljudima i
stvarima. \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 U \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 formuli: nj
egova vrlina je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 posledica \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs2
4 njegove sre\u263?e... Dug \u382?ivot, mnogobrojno potomstvo \ul0\nosupersub\cf
5\f6\fs24 nije \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 nagrada za vrlinu, pre je sama vrlina
ona usporenost metabolizma koja, izme\u273?u ostalog, ima kao posledicu tako\u2
73?e dug \u382?ivot, mnogobrojno potomstvo, jednom re\u269?ju, \ul0\nosupersub\c
f5\f6\fs24 kornarizam. - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Crkva i moral govore: "Svak
o pokolenje, svaki narod propa\u353?\u263?e od poroka i rasko\u353?i". Moj \ul0\
nosupersub\cf5\f6\fs24 o\u382?ivljeni \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 um ka\u382?e:
ako neki narod, fiziolo\u353?ki degenerisan, propada, onda iz drugog \ul0\nosupe

rsub\cf5\f6\fs24 proizilaze \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 poroci i rasko\u353? (to

jest, potreba za \u353?to ja\u269?im i \u269?e\u353?\u263?im nadra\u382?ajima,
koji su poznati svakoj iscrpljenoj prirodi). Ovaj mladi \u269?ovek je rano posta
o bled, i vene. Njegovi prijatelji ka\u382?u: tome je kriva ta i ta bolest. Ja k
a\u382?em \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 da \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je oboleo,
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 da \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 nije mogao da se odup
re bolesti, i da je to bila posledica oskudnog \u382?ivota, hereditarne iscrplje
nosti. \u268?italac novina \u263?e re\u263?i: ova partija \u263?e se uni\u353?ti
ti ovakvom gre\u353?kom. Moja \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 vi\u353?a \ul0\nosuper
sub\cf2\f3\fs24 politika ka\u382?e: partija koja \u269?ini takve gre\u353?ke nal
azi se na rubu propasti - ona vi\u353?e ne vlada sigurno\u353?\u263?u svog insti
nkta. Svaka gre\u353?ka je u svakom smislu posledica izopa\u269?enja instinkta,
disgregacije volje: time se gotovo defini\u353?e \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ono
\u353?to je lo\u353?e. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Sve \u353?to je \ul0\nosuper
sub\cf5\f6\fs24 dobro \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 jeste instinkt - i, stoga, lak
o, neophodno slobodno. Te\u353?ko\u263?a je prigovor, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs2
4 bog se \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 tipi\u269?no razlikuje od heroja (mojim jez
ikom: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 lake \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 noge su prvi
atribut bo\u382?anstva). \par\pard\par\pard\ql 3. \par\pard\par\pard\ql
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Zabluda la\u382?ne uzro\u269?nosti. \ul0\nosupersub\
cf2\f3\fs24 Uvek se verovalo da se zna \u353?ta je uzrok: ali, odakle nam to na\
u353?e znanje, ta\u269?nije, na\u353?a vera da to znamo? Iz oblasti \u269?uvenih
"unutra\u353?njih fakata", od kojih do sada nijedan nije pokazao svoju fakti\u2
69?nost. Mi smo sami sebe zami\u353?ljali u aktu volje; verovali smo da \u263?em
o, u najmanju ruku, uzro\u269?nost \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 uhvatiti na delu
\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Isto tako se nije sumnjalo u to da se sva \ul0\nosup
ersub\cf5\f6\fs24 antecedentia \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 dela, njegovi uzroci,
moraju tra\u382?iti u svesti, i da \u263?e se oni tamo na\u263?i ako se potra\u
382?e - kao "motivi": ina\u269?e ne bismo bili slobodni da ga \ul0\nosupersub\cf
5\f6\fs24 izvri~ilo, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ne bismo bili odgovorni \ul0\no
supersub\cf5\f6\fs24 za \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 njega. Najzad, ko bi osporav
ao da je misao prouzrokovana, da Ja prouzrokuje misao?... Od ova tri "unutra\u35
3?nja fakta", koji su, po svoj prilici, slu\u382?ili kao garancija za uzro\u269?
nost, prvi i najubedljiviji je fakt \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 volje\ul0\nosupe
rsub\cf2\f3\fs24 \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 kao uzroka; \ul0\nosupersub\cf2\f3
\fs24 koncepcija svesti ("duha") kao uzroka, a jo\u353? kasnije \par\pard\par\pa
rd\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 koncepcija Ja ("subjekta") kao uzroka, rodile
su se tek potom, po\u353?to je u pogledu volje uzro\u269?nost bila ustanovljena,
kao data, kao \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 empirija... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs
24 Me\u273?utim, mi smo bolje promislili. Danas ne verujemo vi\u353?e nijednoj r
e\u269?i od svega toga."Unutra\u353?nji svet" je pun privi\u273?enja i varki: vo
lja je jedno od njih. Volja ni\u353?ta vi\u353?e ne pokre\u263?e, prema tome, ni
\u353?ta vi\u353?e ne obja\u353?njava - ona samo prati doga\u273?aje, nje mo\u38
2?e i da ne bude. Takozvani \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 "motiv": \ul0\nosupersub
\cf2\f3\fs24 druga zabluda. Samo povr\u353?ni fenomen svesti, trabant \u269?ina,
koji pre prikriva \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 antecedentia \ul0\nosupersub\cf2\
f3\fs24 nekog \u269?ina nego \u353?to ih predstavlja. \u268?ak i ono \ul0\nosupe
rsub\cf5\f6\fs24 Ja! \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Ono je postalo bajka, fikcija,
igra re\u269?i: ono je sasvim prestalo da misli, ose\u263?a i ho\u263?e!... \u35
2?ta iz toga sledi? Ne postoje nikakvi duhovni uzroci! Sva tobo\u382?nja empirij
a je zbog toga oti\u353?la do \u273?avola. Eto, to sledi iza toga! - A mi smo va
ljano zloupotrebili tu "empiriju", zatim \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 stvorili\ul
0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svet kao svet uzroka, kao svet volje, kao svet duhova.
Na tome je radila najstarija i odavna psihologija, ona nije u\u269?inila ni\u35
3?ta drugo: svi su doga\u273?aji za nju bili radnja; svaka radnja posledica volj
e, svet je za nju postao mno\u353?tvo izvr\u353?ilaca dela, a izvr\u353?ilac del
a ("subjekt" ) upleo se u svaki doga\u273?aj. \u268?ovek je iz sebe projektovao
svoja tri "unutra\u353?nja fakta" To, u \u353?ta je naj\u269?vr\u353?\u263?e ver
ovao, volju, duh, Ja - najpre je izvukao pojam "bi\u263?a" iz pojma Ja, shvatio
je "stvari" kao ne\u353?to bivstvuju\u263?e prema svojoj slici, prema svom pojmu

Ja kao uzroka. \u268?udno je to da je on kasnije uvek u stvarima nalazio samo o

no \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u353?to je u njih\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u
l0\nosupersub\cf5\f6\fs24 stavio? \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 - Sama stvar, pona
vljam, pojam "stvari" je samo refleks verovanja u Ja kao uzrok... Pa \u269?ak i
va\u353? atom, gospodo mehani\u269?ari i fizi\u269?ari, koliko je u va\u353?em a
tomu preostalo zablude, koliko rudimentarne psihologije! - A da ne govorimo o "s
tvari po sebi", o \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 horrendum pudendum \ul0\nosupersub
\cf2\f3\fs24 metafizi\u269?ara! Zabludu o duhu kao uzroku me\u353?ati s realitet
om! I u\u269?initi merilom realiteta! I nazvati \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 bogo
m! \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 4. \par\pard\par\pard\ql
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Zabluda imaginarnih uzroka\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs2
4 . - Po\u273?imo od sna: nekom odre\u273?enom ose\u263?anju, na primer, usled u
daljenog topovskog pucnja, naknadno se podme\u263?e uzrok (\u269?esto \u269?itav
mali roman u kojem je glavno lice, upravo, onaj koji sanja). Me\u273?utim, ose\
u263?anje se produ\u382?ava kao neka vrsta rezonancije: ono kao da o\u269?ekuje,
dok mu instinkt uzroka ne dozvoli da stupi u prvi plan - sad ve\u263? ne kao sl
u\u269?aj, nego kao "smisao". Topovski pucanj nastaje na \ul0\nosupersub\cf5\f6\
fs24 kauzalan \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 na\u269?in, u prividno obratnom toku v
remena. Ono kasnije, motivacija, najpre se do\u382?ivi, \u269?esto sa stotinu po
jedinosti, koje proteknu brzinom munje, pucanj \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sledi
\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ... \u352?ta se dogodilo? Predstave koje je \ul0\nos
upersub\cf5\f6\fs24 pobudilo \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 izvesno stanje, bile su
pogre\u353?no shva\u263?ene kao njegov uzrok. - Fakti\u269?ki, mi \u269?inimo u
pravo to isto i na javi. Ve\u263?ina na\u353?ih op\u353?tih ose\u263?aja - sve v
rste inhibicija, pritiska, napetosti, eksplozije u unakrsnoj igri organa, kao po
sebno, pak, stanje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nervus sympathicus-a - \ul0\nosup
ersub\cf2\f3\fs24 pobu\u273?uju na\u353? instinkt uzroka: ho\u263?emo da imamo \
ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 razlog \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 za to \u353?to se
ose\u263?amo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 tako i tako - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs
24 \u353?to se ose\u263?amo r\u273?avo ili dobro. Nikad nam nije dovoljno da jed
nostavno samo ustanovimo \u269?injenicu, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 da se \ul0\
nosupersub\cf2\f3\fs24 ose\u263?amo tako i tako: mi dopu\u353?tamo ovu \u269?inj
enicu, postajemo je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 svesni - \ul0\nosupersub\cf2\f3\
fs24 tek \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 kad \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 smo joj dal
i neku vrstu motivacije. - Se\u263?anje, koje u takvom slu\u269?aju po\u269?inje
da deluje bez na\u353?eg znanja, dovodi do prethodnih stanja iste vrste i kauza
lnih interpretacija, koje su s njim rasle - a \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne\ul0
\nosupersub\cf2\f3\fs24 njihova uzro\u269?nost. Kona\u269?no, zahvaljuju\u263?i
sje\u263?anju, javlja se i verovanje da su predstave, prate\u263?e pojave svest
i, bile uzroci. Tako postaje izvesna \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 navika \ul0\nos
upersub\cf2\f3\fs24 na odre\u273?enu interpretaciju uzroka koja, u stvari, ote\u
382?ava \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 istra\u382?ivanje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs2
4 uzroka, \u269?ak ga i isklju\u269?uje. \par\pard\par\pard\ql 5. \par\pard\par\
pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Psiholo\u353?ko obja\u353?njenje toga. - \ul
0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Svo\u273?enje ne\u269?ega nepoznatog na ne\u353?to pozn
ato olak\u353?ava, umiruje, zadovoljava, osim toga daje ose\u263?aj mo\u263?i. N
epoznato donosi sobom opasnost, nemir, brigu, - prvi instinkt ide za tim da \ul0
\nosupersub\cf5\f6\fs24 otkloni\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ova mu\u269?na stanj
a. Prvi princip: ma kakvo obja\u353?njenje je bolje nego nikakvo. Po\u353?to se,
u stvari radi samo o volji za osloba\u273?anjem od tegobnih predstava, to nismo
tako strogi u pogledu izbora sredstava da ih se oslobodimo: prva predstava, koj
om se nepoznato obja\u353?njava kao poznato, deluje tako povoljno da se "smatra
\par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 istinitom" Dokaz \ul0\nosupers
ub\cf5\f6\fs24 zadovoljstva \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ("mo\u263?i") kao kriter
ijuma istine. - Prema tome, ose\u263?aj straha uslovljava i pobu\u273?uje instin
kt uzroka. - "Za\u353?to?" treba, ako je samo mogu\u263?e, da pru\u382?i ne toli
ko uzrok radi samoga sebe, koliko neku \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 vrstu uzroka
- \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 umiruju\u263?i, osloba\u273?aju\u263?i, olak\u353?
avaju\u263?i uzrok. Prva posledica ove potrebe je da se ne\u353?to \ul0\nosupers
ub\cf5\f6\fs24 poznato, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 do\u382?ivljeno, zapisano u

se\u263?anju, odre\u273?uje kao uzrok Novo, nedo\u382?ivljeno, strano, isklju\u2

69?uje se kao uzrok. - Dakle, kao uzrok se ne tra\u382?i samo neki na\u269?in ob
ja\u353?njenja, nego \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 izabrani i prvenstveni\ul0\nosu
persub\cf2\f3\fs24 na\u269?in obja\u353?njenja, takvih kod kojih se najbr\u382?
e, naj\u269?e\u353?\u263?e otklanja ose\u263?aj stranog, novog, nedo\u382?ivljen
og \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 najobi\u269?nija \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 obja
\u353?njenja. - Posledica: jedan na\u269?in utvr\u273?ivanja uzroka dobija sve v
i\u353?e prevagu, koncentri\u353?e se u sistem, i najzad se javlja kao \ul0\nosu
persub\cf5\f6\fs24 dominantan, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 to jest, jednostavno
isklju\u269?uju\u263?i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 druge \ul0\nosupersub\cf2\f3\
fs24 uzroke i obja\u353?njenja. - Bankar odmah misli na "posao", hri\u353?\u263?
anin na "greh", devojka na ljubav. \par\pard\par\pard\ql 6. \par\pard\par\pard\q
l
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Cela oblast morala i religije mo\u382?e da s
e podvede pod ovaj pojam imaginarnih uzroka. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "Obja\u
353?njenje" \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 neprijatnih op\u353?tih ose\u263?aja. \u
l0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Oni su uslovljeni bi\u263?ima koja su nam neprijateljs
ka izli duhovi: najpoznatiji slu\u269?aj - pogre\u353?no shvatanje histeri\u269?
nih \u382?ena kao ve\u353?tica). Oni su uslovljeni delima koja ne zaslu\u382?uju
odobravanje (ose\u263?aj "greha", "gre\u353?nosti", koji se podme\u263?e fiziol
o\u353?koj slabosti - \u269?ovek uvek ima razloga da bude nezadovoljan sobom). O
ni su uslovljeni kao kazne, kao otplata za ne\u353?to \u353?to nismo bili du\u38
2?ni da u\u269?inimo, \u353?to ne bi trebalo da \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 bude
mo \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 (\u352?openhauer je na bestidan na\u269?in uop\u3
53?tio tezu prema kojoj je moral ono \u353?to upravo jeste, kao pravi trova\u269
? i klevetnik \u382?ivota: "Svaki veliki bol, bilo telesan bilo duhovan, kazuje
nam ono \u353?to zaslu\u382?ujemo: jer, on nas ne bi mogao zadesiti da ga nismo
zaslu\u382?ili." (\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Svet kao volja i iredstava, II 666
\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ). Oni su uslovljeni kao posledice nepromi\u353?ljen
ih postupaka s lo\u353?im zavr\u353?etkom ( - afekti, \u269?ula uzeta kao uzrok,
kao "krivac" fiziolo\u353?ke nevolje protuma\u269?ene pomo\u263?u \ul0\nosupers
ub\cf5\f6\fs24 drugih \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 nevolja kao "zaslu\u382?ene").
\par\pard\par\pard\ql - Obja\u353?njenje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 prijatnih
\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 op\u353?tih ose\u263?aja. Oni su uslovljeni uzdanjem
u boga. Uslovljeni su sve\u353?\u263?u o dobrim delima (takozvana "\u269?ista s
avest", fiziolo\u353?ko stanje koje je ponekad toliko sli\u269?no uspe\u353?noj
probavi kao dve kapi vode). Oni su uslovljeni sre\u263?nim ishodom poduhvata ( n
aivan pogre\u353?an zaklju\u269?ak: sre\u263?an ishod poduhvata nipo\u353?to ne\
u263?e pru\u382?iti nekom hipohondru ili Paskalu prijatne op\u353?te ose\u263?aj
e). Oni su uslovljeni verom, ljubavlju, nadom - hri\u353?\u263?anskim vrlinama.
- U stvari, sva ova tobo\u382?nja obja\u353?njenja su \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs2
4 posledi\u269?na \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 stanja, i istovremeno prevodi ose\
u263?aja zadovoljstva ili nezadovoljstva na pogre\u353?an dijalekt: \u269?ovek s
e nalazi u stanju padanja \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 po\u353?to \ul0\nosupersub
\cf2\f3\fs24 osnovni fiziolo\u353?ki ose\u263?aj ponovo postaje jak i bogat; \u2
69?ovek se uzda u boga \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 po\u353?to \ul0\nosupersub\cf
2\f3\fs24 ose\u263?aj obilja i snage daje \u269?oveku spokojstvo. Moral i religi
ja potpuno spadaju u \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 psihologiju zablude: \ul0\nosup
ersub\cf2\f3\fs24 u svakom pojedina\u269?nom slu\u269?aju zamenjuje se uzrok s d
elovanjem; ili se istina zamenjuje s delovanjem onoga \u353?to se \ul0\nosupersu
b\cf5\f6\fs24 veruje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da je istinito; ili se stanje s
vesti zamenjuje uzro\u269?no\u353?\u263?u tog stanja. \par\pard\par\pard\ql 7. \
par\pard\par\pard\ql
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Zabluda o slobodnoj volji. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Mi danas nemamo vi\u353?e nikakvog sa\u382?aljenja
prema pojmu "slobodna volja": suvi\u353?e dobro znamo \u353?ta je on - najodvrat
niji trik teologa koji uop\u353?te postoji, s ciljem da \u269?ove\u269?anstvo u\
u269?ini "odgovornim" u svom smislu, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 to jest, da ga
u\u269?ini zavisnim od samih teologa... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Ovde \u263?u
dati samo psihologiju svakog \u269?injenja odgovornim. - Svuda gde se tra\u382?
e odgovornosti, obi\u269?no je to instinkt \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 volje za
ka\u382?njavanjem i su\u273?enjem \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 koji ih tra\u382?i

. \u268?ovek je li\u353?io svoju nevinost postojanja ako se nekakvo takvo i takv

o stanje svede na volju, na namere, na akte odgovornosti: doktrina o volji je ug
lavnom izmi\u353?ljena u cilju ka\u382?njavanja, to jest, \ul0\nosupersub\cf5\f6
\fs24 volje da se prona\u273?e krivac \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Cela stara psi
hologija, psihologija volje, zasniva se na hipotezi da su njeni tvorci, sve\u353
?tenici, na \u269?elu starih zajednica, hteli da postignu \ul0\nosupersub\cf5\f6
\fs24 pravo \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da izri\u269?u kazne - ili da za boga po
stignu pravo na to... Ljudi su zami\u353?ljeni kao "slobodni" kako bi moglo da i
m se sudi, da se ka\u382?njavaju - kako bi mogli da se progla\ul0\nosupersub\cf5
\f6\fs24 se krivim: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 prema tome, svako delo bi \ul0\n
osupersub\cf5\f6\fs24 moralo \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da se smatra namernim,
a poreklo svakoga dela da se nalazi u svesti ( \u269?ime je \ul0\nosupersub\cf5\
f6\fs24 najprincipijelnije \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 falsifikovanje \ul0\nosup
ersub\cf5\f6\fs24 in\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 psy
chologicis \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 bilo proizvedeno u princip same \par\pard
\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 psihologije...). Danas, kad smo zapo\u2
69?eli \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 obrnuto \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 kretanje,
kad posebno mi, imoralisti, poku\u353?avamo svim silama da ponovoekstrahujemo i
z sveta pojam krivice i pojam zlo\u269?ina, i da o\u269?istimo od njih psihologi
ju, istoriju, prirodu, dru\u353?tvene institucije i sankcije, u na\u353?im o\u26
9?ima nema radikalnijih protivnika od teologa, koji nastavljaju da zara\u382?ava
ju pojmom "moralnog ure\u273?enja sveta" nevinost postojanja "kaznom i krivicom"
. Hri\u353?\u263?anstvo je metafizika d\u382?elata... \par\pard\par\pard\ql 8. \
par\pard\par\pard\ql
\u352?ta samo mo\u382?e da bude \ul0\nosupersub\cf5\f6\f
s24 na\u353?a \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 doktrina? - Da niko ne \ul0\nosupersub
\cf5\f6\fs24 daje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u269?oveku njegove osobine, ni bo
g, ni dru\u353?tvo. ni njegovi roditelji i preci, ni \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24
on sam \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ( - besmislica predstave koja je ovde posled
nja otklonjena ima svoje mesto u Kantovom u\u269?enju kao "inteligibilna sloboda
", a mo\u382?da ve\u263? i u Platonovom u\u269?enju). \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs2
4 Niko \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 nije za to odgovoran \u353?to on uop\u353?te
postoji, \u353?to je tako i tako stvoren, \u353?to se nalazi u takvim okolnostim
a, u takvoj sredini. Fatalnost njegovog bi\u263?a ne mo\u382?e da se oslobodi iz
fatalnosti svega onoga \u353?ta je bilo i \u353?ta \u263?e biti. On \ul0\nosupe
rsub\cf5\f6\fs24 nije \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 posledica sopstvene namere, vo
lje, svrhe, s njim se \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24
poku\u353?ava da dostigne "ideal \u269?oveka", ili "ideal sre\u263?e", ili "ide
al moralnosti" - apsurdno je hteti da se njegovo bi\u263?e \ul0\nosupersub\cf5\f
6\fs24 svali \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u ma koju svrhu. Mi smo izumeli pojam "
svrha": u stvarnosti \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nema \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs2
4 svrhe... \u268?ovek je neophodan, on je deli\u263? sudbine, pripada celini, bi
vstvuje u celini - ne postoji ni\u353?ta \u353?to bi moglo da sudi, meri, upore\
u273?uje, osu\u273?uje na\u353?e bi\u263?e, jer bi to zna\u269?ilo suditi, merit
i, upore\u273?ivati, osu\u273?ivati celinu... Ali, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 n
ema ni\u269?ega osim \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 celine! - Da vi\u353?e niko ne
bude odgovoran, da se na\u269?in bi\u263?a ne svodi na \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs
24 causa prima, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da svet, ni kao senzorijum ni kao "d
uh", nije jedinstvo, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 upravo to i jeste veliko oslobo
\u273?enje - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 samo time se i uspostavlja ponovo \ul0\
nosupersub\cf5\f6\fs24 nevinost \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 postojanja... Pojam
"boga" je do sada bio najve\u263?i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 prigovor \ul0\nos
upersub\cf2\f3\fs24 postojanju... Mi pori\u269?emo boga, mi pori\u269?emo odgovo
rnost u bogu: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 time \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 uprav
o spa\u353?avamo svet. \par\pard\par\pard\ql "POPRAVLJA\u268?I" \u268?OVE\u268?A
NSTVA \par\pard\par\pard\ql 1. \par\pard\par\pard\ql
Poznat je moj zahtev upu
\u263?en filozofima da se stave s \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 one strane \ul0\no
supersub\cf2\f3\fs24 dobra i zla - da imaju \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pod \ul0
\nosupersub\cf2\f3\fs24 sobom iluziju moralnog suda. Ovaj zahtev proisti\u269?e
iz saznanja koje sam ja formulisao prvi put: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 da uop\
u353?te ne postoje nikakvi moralni fakti. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Moralnom s

udu je zajedni\u269?ko to s religioznim \u353?to veruje u realitete kojih nema.

Moral je samo tuma\u269?enje izvesnih fenomena, ta\u269?nije re\u269?eno, \ul0\n
osupersub\cf5\f6\fs24 pogre\u353?no \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 tuma\u269?enje.
Moralni sud, kao i religiozni, pripada izvesnom stepenu neznanja u kojem nedosta
je \u269?ak i sam pojam realnog, razlikovanje realnog i imaginarnog: tako da "is
tina" na tom stepenu ozna\u269?ava samo takve stvari koje danas nazivamo "uobraz
iljama" Utoliko moralni sud ne treba nikad shvatiti doslovno: kao takav, on uvek
sadr\u382?i samo apsurdnost. Ali, on ostaje neprocenjiv kao \ul0\nosupersub\cf5
\f6\fs24 semiotika:\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 on otkriva, bar upu\u263?enom \u2
69?oveku, najvrednije realitete kulture i du\u353?evnosti, koje nisu dovoljno \u
l0\nosupersub\cf5\f6\fs24 znali \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da bi sami sebe "raz
umeli". Moral je samo govor pomo\u263?u znakova, samo simptomatologija: treba ve
\u263? znati \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 o \u269?emu se radi\ul0\nosupersub\cf2\
f3\fs24 , kako bi se iz njega izvukla korist. \par\pard\par\pard\ql 2. \par\pard
\par\pard\ql
Prvi primer, i sasvim privremen. Uvek je postojala \u382?elja da
se ljudi "popravljaju": to se, pre svega, zvalo moral. Ali se iza iste re\u269?
i kriju najraznovrsnije tendencije. Kako \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ukro\u263?e
nje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 zveri\u269?oveka, tako i \ul0\nosupersub\cf5\f6\
fs24 odgajanje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 odre\u273?ene vrste \u269?oveka naziv
a se "popravljanjem": tek ovi zoolo\u353?ki \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 termini
\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 izra\u382?avaju realitete - naravno, takve realitete
o kojima tipi\u269?ni "popravlja\u269?", sve\u353?tenik, ni\u353?ta ne zna - \u
l0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne\u263?e \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ni\u353?ta da zn
a... Nazivati ukro\u263?enje \u382?ivotinje njenim "popravljanjem", zvu\u269?i \
par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u na\u353?im u\u353?ima gotovo
kao \u353?ala. Ko zna \u353?ta se doga\u273?a u mena\u382?erijama, posumnja\u263
?e u to da se zver tamo "pobolj\u353?ava". Nju \u269?ine nemo\u263?nijom, manje
\u353?tetnom, ona postaje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 bolesna \ul0\nosupersub\cf
2\f3\fs24 \u382?ivotinja zahvaljuju\u263?i depresivnom afektu straha, bolu, rana
ma, gladi. - Ne stoji druga\u269?ije stvar ni s ukro\u263?enim \u269?ovekom koje
ga je "popravio" sve\u353?tenik. U ranom srednjem veku, kad je crkva stvarno bil
a pre svega mena\u382?erija, svuda su podizali hajke na najdivnije egzemplare "p
lavokosih bestija" - ,"popravljeni" su, na primer, ugledni Germani. Ali, kako je
izgledao posle toga takav "popravljeni" German, koji je zaveden u manastir? Kao
karikatura \u269?oveka, kao nakaza: on je postao "gre\u353?nik", sedeo je u kav
ezu, zatvorili su ga me\u273?u same stra\u353?ne pojmove... I, eto, le\u382?ao j
e tamo bolestan, jadan, ogor\u269?en na samoga sebe; pun mr\u382?nje prema pobud
ama za \u382?ivot, pun podozrenja prema svemu \u353?to je jo\u353? bilo sna\u382
?no i sre\u263?no. Jednom re\u269?ju, "hri\u353?\u263?anin"... Fiziolo\u353?ki r
e\u269?eno: u borbi sa zveri, naru\u353?avanje njenoga zdravlja \ul0\nosupersub\
cf5\f6\fs24 mo\u382?e \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da bude jedino sredstvo da se
ona oslabi. To je shvatila crkva: ona je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 upropa\u353
?tavala \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u269?oveka, ona ga je slabila - ali ona je
izra\u382?avala pretenziju na to da ga je "popravila"... \par\pard\par\pard\ql 3
. \par\pard\par\pard\ql
Uzmimo drugi slu\u269?aj takozvanog morala, slu\
u269?aj \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 odgajanja \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 izvesn
e rase i vrste. Najveli\u269?anstveniji primer za to pru\u382?a indijski moral,
sankcionisan do religije kao "Manuov zakonik". Ovde je postavljen zadatak da se
istovremeno odgoje ne manje od \u269?etiri rase: sve\u353?teni\u269?ka, ratni\u2
69?ka, trgova\u269?ka i zemljoradni\u269?ka, najzad, rasa slugu, \u353?udra. Jas
no je da se ovde vi\u353?e ne nalazimo me\u273?u ukrotiteljima zveri: sto puta b
la\u382?a i umnija vrsta \u269?oveka je pretpostavka da se samo koncipira plan t
akvog odgajanja. \u268?ovek odahne prelaze\u263?i iz hri\u353?\u263?anske atmosf
ere bolnica i tamnica u ovaj zdraviji, vi\u353?i, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u
353?iri \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svet. Kako je bedan Novi zavet u pore\u273?e
nju s Manu, kako odvratno zaudara! - Ali, i ovoj organizaciji je bilo neophodno
da bude \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 zastra\u353?uju\u263?a - \ul0\nosupersub\cf2
\f3\fs24 ovoga puta ne u borbi sa zveri, nego s pojmom \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs
24 njene \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 suprotnosti, s nerasnim \u269?ovekom, s \u2
69?ovekom melezom, \u269?andalom. Pa opet, ona nije imala drugog sredstva da ga

u\u269?ini bezopasnim, slabim, nego da ga u\u269?ini \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24

bolesnim - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 to je bila borba s "velikim mno\u353?tvo
m". Mo\u382?da nema ni\u269?ega protivre\u269?nijeg na\u353?em ose\u263?anju od
ovih preventivnih mera indijskog morala. Tre\u263?i edikt, na primer (Avadana-\u
352?astra 1), onaj "o ne\u269?istom povr\u263?u", utvr\u273?uje da je jedina hra
na, koja je dozvoljena \u269?andalima, beli i crni luk, uzimaju\u263?i u obzir d
a Sveto pismo zabranjuje da im se daju \u382?itarice ili plodovi, koji sadr\u382
?e \u382?itarice, ili da im se daje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 voda \ul0\nosupe
rsub\cf2\f3\fs24 ili vatra. Isti edikt utvr\u273?uje da vodu, koja im je potrebn
a, ne mogu uzimati ni iz reka, ni s izvora, ni iz ribnjaka, nego iz prilaza mo\u
269?varama i iz udubljenja nastalih od \u382?ivotinjskih stopala. Isto tako im s
e zabranjuje da peru svoje rublje i da se \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 umivaju, \
ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 po\u353?to vodu, koja im je data iz milosti, smeju da
koriste samo da utole \u382?e\u273?. Najzad, zabrana \u382?enama \u353?udra da
pru\u382?e pomo\u263? \u382?enama \u269?andala pri poro\u273?aju, isto tako da o
ve poslednje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 poma\u382?u pri tom jedna drugoj\ul0\no
supersub\cf2\f3\fs24 ...\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs
24 Rezultat takvih sanitarno-policijskih propisa nije izostao: smrtonosne epidem
ije, gadne polne bolesti, a u vezi s time, opet, primena "zakona no\u382?a", koj
i nala\u382?e da se mu\u353?ka deca obrezuju, a \u382?enskoj deci odstranjuju ma
le stidne usne. - Sam Manu ka\u382?e: "\u268?andale su plod preljube, incesta i
prestupa ( - to\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je \ul0\
nosupersub\cf5\f6\fs24 nu\u382?na \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 posledica pojma od
gajanja). Kao ode\u263?a treba da im slu\u382?e samo prnje s mrtvih, kao posu\u2
73?e razbijeni lonci, kao ukras staro gvo\u382?\u273?e, za bogoslu\u382?enje sam
o zli duhovi, oni su du\u382?ni da bez odmora lutaju od jednog do drugog mesta.
Zabranjeno im je da pi\u353?u sleva nadesno, i da se pri pisanju slu\u382?e desn
om rukom: kori\u353?\u263?enje desne ruke i pisanje sleva nadesno namenjeno je s
amo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ljudima punim vrlina, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs2
4 ljudima dobre rase". \par\pard\par\pard\ql 4. \par\pard\par\pard\qc Ove zapove
sti su dovoljno pou\u269?ne: u njima imamo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 arijsku \
ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 humanost u savr\u353?eno \u269?istom, savr\u353?eno i
skonskom obliku - saznajemo da je pojam "\u269?ista krv" suprotnost nevinog pojm
a. S druge strane, postaje jasno u \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 kojem \ul0\nosupe
rsub\cf2\f3\fs24 narodu se ovekove\u269?ila mr\u382?nja, mr\u382?nja \u269?andal
a protiv ove "humanosti", gde je postala religija, gde je postala \ul0\nosupersu
b\cf5\f6\fs24 genije... S \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 te ta\u269?ke gledi\u353?t
a, jevan\u273?elja su dokument prvog reda; jo\u353? vi\u353?e, Henokova knjiga.
- Hri\u353?\u263?anstvo, koje je jevrejskog korena i \par\pard\par\pard\ql \ul0\
nosupersub\cf2\f3\fs24 razumljivo samo kao biljka s tog tla, predstavlja \ul0\no
supersub\cf5\f6\fs24 pokret \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 koji je protiv svakog mo
rala odgajanja rasa, privilegija: ono je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 antiarijska
\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 religija par\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 excellence
, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 hri\u353?\u263?anstvo prevrednovanja svih arijskih
vrednosti, pobeda vrednosti \u269?andala, propoved jevan\u273?elja siroma\u353?
nima, ljudima niskog porekla, op\u353?ti ustanak svih poga\u382?enih, bednih, pr
oma\u353?enih, dospelih na stranputicu protiv "rase" - besmrtna osveta \u269?and
ala kao \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 religija ljubavi\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24
... \par\pard\par\pard\ql 5. \par\pard\par\pard\ql
Moral \ul0\nosupersub\cf
5\f6\fs24 odgajanja \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i moral \ul0\nosupersub\cf5\f6\f
s24 ukro\u263?ivanja \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 prema sredstvima za postizanje
svojih ciljeva u potpunosti su dostojni jedan drugoga: imamo pravo da kao najvi\
u353?i princip ustanovimo da za \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 stvaranje\ul0\nosupe
rsub\cf2\f3\fs24 morala treba bezuslovno imati volju za suprotnost. Eto, to je
veliki, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 strahovit \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 proble
m, kojim sam se najdu\u382?e bavio: psihologija "popravljanja" \u269?ove\u269?an
stva: mali, i u su\u353?tini, skroman fakt, fakt takozvane \ul0\nosupersub\cf5\f
6\fs24 pia fraus, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 omogu\u263?io mi je prvi pristup o
vom problemu: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pia fraus, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24
nasle\u273?e svih filozofa i sve\u353?tenika, koji \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24

su \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "popravljali" \u269?ove\u269?anstvo. Ni Manu, ni

Platon, ni Konfucije, ni jevrejski i hri\u353?\u263?anski u\u269?itelji nisu nik
ad sumnjali u svoje pravo na la\u382?. Oni nisu sumnjali ni u \ul0\nosupersub\cf
5\f6\fs24 sasvim druga prava... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Formuli\u353?u\u263?
i to, moglo bi se re\u263?i: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sva \ul0\nosupersub\cf2
\f3\fs24 sredstva kojima je do sada \u269?ove\u269?anstvo trebalo u\u269?initi m
oralnim, bila su iz osnova \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nemoralna. \par\pard\par\
pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u352?TA NEDOSTAJE NEMCIMA \par\pard\par\par
d\ql 1. \par\pard\par\pard\ql Danas me\u273?u Nemcima nije dovoljno imati duha
: valja jo\u353? izraziti pretenziju na njega, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 dozvo
liti\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 sebi da se ima duha... Mo\u382?da poznajem Nemc
e, mo\u382?da im \u269?ak smem re\u263?i nekoliko istina. Nova Nema\u269?ka pred
stavlja veliki kvantum nasle\u273?enih i usa\u273?enih vrlina, tako da izvesno v
reme sme \u269?ak i rasipni\u269?ki da tro\u353?i nagomilano blago snage. \ul0\n
osupersub\cf5\f6\fs24 Nije\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 visoka kultura koja je nj
ome zavladala, jo\u353? manje prefinjen ukus, aristokratska "lepota" instinkata,
ve\u263? vi\u353?e \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mu\u353?kijih\ul0\nosupersub\cf2
\f3\fs24 vrlina nego \u353?to ina\u269?e mo\u382?e da poka\u382?e bilo koja dru
ga zemlja Evrope. Mnogo bodrosti i po\u353?tovanja samog sebe, mnogo uverenosti
u opho\u273?enju, u uzajamnosti du\u382?nosti, mnogo radinosti, mnogo istrajnost
i - i nasle\u273?e umerenosti, koju pre treba pobuditi nego spre\u269?iti. Uz to
dodajem da se ovde jo\u353? pot\u269?injava, a da pot\u269?injavanje ne poni\u3
82?ava... I niko ne potcenjuje svog protivnika... \u268?italac vidi da je moja \
u382?elja da budem pravedan prema Nemcima: ne bih \u382?eleo da se u tome promen
im - dakle, treba, tako\u273?e, da ka\u382?em \u353?ta imam protiv njih. Skupo s
e pla\u263?a da se do\u273?e do mo\u263?i: mo\u263? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24
zaglupljuje\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ... Nemci - nekada su ih zvali narodom mi
slilaca: da li oni danas jo\u353? uop\u353?te misle? Nemci se sada dosa\u273?uju
duhom, Nemci sada ne veruju u duh, politika pro\u382?dire svaku ozbiljnost koja
je neophodna za stvarno duhovne stvari - "Deutschland, Deutschland ueber Alles"
, bojim se da je to bio kraj nema\u269?ke filozofije... Ima li nema\u269?kih fiz
lozofa? Ima li nema\u269?kih pesnika? Ima li \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 dobrih\
ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 nema\u269?kih knjiga? - pitaju me u inostranstvu. Ja
crvenim, ali s hrabro\u353?\u263?u koja mi je svojstvena i u o\u269?ajnim slu\u
269?ajevima, odgovaram: "Da, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Bizmar\u269?e\ul0\nosup
ersub\cf2\f3\fs24 !" - Zar bih samo smeo da priznam kakve se knjige danas \u269?
itaju?... Prokleti instinkt osrednjosti! \par\pard\par\pard\ql 2. \par\pard\par\
pard\ql
\u352?ta bi sve \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mogao\ul0\nosupersub
\cf2\f3\fs24 da bude nema\u269?ki duh, ko jo\u353? nije razmi\u353?ljao o tome
sa setom! Ali, ovaj narod se samovoljno zaglupljivao gotovo tokom hiljadu godina
: nigde se tako poro\u269?nije ne \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\f
s24 zloupotrebljavaju dva velika evropska narkotika, alkohol i hri\u353?\u263?an
stvo. Odnedavno, njima se pridru\u382?io jo\u353? i tre\u263?i, koji jedino mo\u
382?e da zada poslednji udarac svakoj finoj i smeloj gipkosti duha, muzika, na\u
353?a zaglu\u353?na, zaglu\u353?uju\u263?a nema\u269?ka muzika. - Koliko sumorne
tegobe, tromosti, vla\u382?nosti, ku\u263?nih ogrta\u269?a, koliko je mnogo \ul
0\nosupersub\cf5\f6\fs24 piva\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u nema\u269?koj inteli
genciji! Kako je, upravo, mogu\u263?no da mladi ljudi, koji svoj \u382?ivot posv
e\u263?uju najduhovnijim ciljevima, ne ose\u263?aju u sebi prvi instinkt duhovno
sti, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 instinkt samoodr\u382?anja duha\ul0\nosupersub\
cf2\f3\fs24 - i piju pivo?... Alkoholizam u\u269?ene mlade\u382?i mo\u382?da jo
\u353? nije upitnik s obzirom na njenu u\u269?enost - i bez duha se \u269?ak mo\
u382?e biti veliki nau\u269?nik - ali on u svakom drugom pogledu i dalje ostaje
problem. - Gde sve ne mo\u382?e da se na\u273?e ta ne\u382?na izopa\u269?enost,
koju pivo izaziva u oblasti duha! Ja sam ve\u263? jednom, u izvesnom slu\u269?aj
u koji je postao gotovo \u269?uven, ukazao prstom na takvo izopa\u269?enje izopa
\u269?enje na\u353?eg prvog nema\u269?kog slobodnog duha, \ul0\nosupersub\cf5\f6
\fs24 mudrog\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Davida \u352?trausa, autora kafanskog j
evan\u273?elja i "nove vere"... Nije se on bez razloga u stihovima zavetovao "dr
a\u382?esnoj brineti" verno\u353?\u263?u do smrti... \par\pard\par\pard\ql 3. \p

ar\pard\par\pard\ql
O nema\u269?kom duhu sam rekao da postaje grublji, da po
staje plitak. Je li to dovoljno? - U su\u353?tini, mene u\u382?asava ne\u353?to
sasvim drugo: kako se sve vi\u353?e pogor\u353?ava nema\u269?ka ozbiljnost, nema
\u269?ka dubina, nema\u269?ka \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 strast\ul0\nosupersub\
cf2\f3\fs24 u duhovnim stvarima. Promenio se patos, a ne samo intelektualnost.
- Dota\u263?i \u263?u se, tu i tamo, nema\u269?kih univerziteta: kakva atmosfera
vlada me\u273?u njihovim nau\u269?nicima, kakav prazan, kakav skroman i mlak du
h! Bio bi duboki nesporazum kad bi mi se ovde htelo prigovoriti nema\u269?kom na
ukom - a, osim toga, i dokaz toga da nije pro\u269?itana nijedna re\u269? iz moj
ih dela. Ima sedamnaest godina kako neumorno ukazujem na uticaj \ul0\nosupersub\
cf5\f6\fs24 li\u353?avanja duha\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 na\u353?eg sada\u353
?njeg nau\u269?nog stremljenja. Surovo ropstvo, na koje danas osu\u273?uje svako
g pojedinca ogromni obim nauke, glavni je razlog toga \u353?to obdarenije, bogat
ije, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 dublje\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 prirode ne n
alaze vaspitanje koje im odgovara, a ni \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 vaspita\u269
?a\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 . Na\u353?a kultura ne trpi ni od \u269?ega \ul0\n
osupersub\cf5\f6\fs24 vi\u353?e\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 koliko od obilja oho
lih besposli\u269?ara i fragmentarnih humaniteta: na\u353?i univerziteti su, \ul
0\nosupersub\cf5\f6\fs24 protiv\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 volje, prave staklen
e ba\u353?te za ovu vrstu siroma\u353?tva instinkta duha. I ve\u263? cela Evropa
to shvata - velika politika ne obmanjuje nikoga... Nema\u269?ka sve vi\u353?e v
a\u382?i kao \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nizijska zemlja\ul0\nosupersub\cf2\f3\f
s24 * Evrope. - Jo\u353? uvek \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 tra\u382?im\ul0\nosupe
rsub\cf2\f3\fs24 Nemca s kojim bih \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ja \ul0\nosupers
ub\cf2\f3\fs24 mogao da budem ozbiljan na svoj na\u269?in - i utoliko vi\u353?e
nekoga s kojim bih smeo da budem veseo! - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Sumrak ido
la\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 : ah, ko bi danas shvatio \ul0\nosupersub\cf5\f6\f
s24 od kakve ozbiljnosti se\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ovde oporavlja filozof!
- Veselost je u nama ne\u353?to \u353?to ne najneshvatljivije... \par\pard\par\p
ard\ql * Igra re\u269?i u originalu: Deutschland (Nema\u269?ka) i Flachland! (ni
zija) - prim. prev. \par
4. \par\pard\par\pard\ql
Da izvr\u353?imo
prora\u269?un: nije samo jasno \u353?to nema\u269?ka kultura propada, nego za t
o ima dovoljno razloga. Kona\u269?no, niko ne mo\u382?e vi\u353?e da tro\u353?i
nego \u353?to ima: - to va\u382?i za pojedince, to va\u382?i za narode. Ako se \
u269?ovek istro\u353?i za mo\u263?, za veliku politiku, za privredu, za me\u273?
unarodne veze, parlamentarizam, vojne interese - ako se istro\u353?i kvantum raz
uma, ozbiljnosti, volje, samosavla\u273?ivanja, koji, ako se nalazi na \ul0\nosu
persub\cf5\f6\fs24 ovoj\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 strani, onda \u263?e nedosta
jati na drugoj strani. Kultura i dr\u382?ava su - ne treba se obmanjivati u tome
- antagonisti: "kulturna dr\u382?ava" je samo savremena ideja. Jedno \u382?ivi
od drugog, jedno prosperira na ra\u269?un drugog. Sve velike epohe kulture su ep
ohe politi\u269?ke propasti: ono \u353?to je veliko u smislu kulture, bilo je ne
politi\u269?no, \u269?ak \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 antipoliti\u269?no\ul0\nosu
persub\cf2\f3\fs24 .. Geteova du\u353?a je bila ispunjena sre\u263?om pri pojavi
Napoleona - splasnula mu je u vreme "oslobodila\u269?kih ratova"... U istom tre
nutku kad se Nema\u269?ka uzdi\u382?e u veliku silu, Francuska dobija, kao \ul0\
nosupersub\cf5\f6\fs24 kul\u353?urna sila\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 , novi zna\
u269?aj. Ve\u263? se danas mnogo nove ozbiljnosti, mnogo nove \ul0\nosupersub\cf
5\f6\fs24 strasti\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 duha preselilo u Pariz; pitanje pe
simizma, na primer, pitanje Vagnera, \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f
3\fs24 gotovo sva psiholo\u353?ka i umetni\u269?ka pitanja se tamo pretresaju ne
uporedivo prefinjenije i temeljnije nego u Nema\u269?koj - Nemci su \u269?ak \ul
0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nesposobni\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 za ozbiljnost ov
e vrste. - U istoriji evropske kulture, ra\u273?anje "imperije" ozna\u269?ava pr
e svega jedno: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 preme\u353?tanje te\u382?i\u353?ta\ul
0\nosupersub\cf2\f3\fs24 . Ve\u263? je svuda poznato: uglavnom - a to ostaje kul
tura - Nemci ne dolaze vi\u353?e u obzir. Pitaju: mo\u382?ete li da navedete jed
an jedini duh koji bi imao evropski \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 zna\u269?aj\ul0\
nosupersub\cf2\f3\fs24 ? Kao \u353?to je bio va\u353? Gete, va\u353? Hegel, va\u
353? Hajnrih Hajne, va\u353? \u352?openhauer? \u352?ta vi\u353?e nema ni jednog

jedinog nema\u269?kog filozofa, to izaziva \u269?u\u273?enje bez kraja. \par\par

d\par\pard\ql 5. \par\pard\par\pard\ql Celo vi\u353?e vaspitanje u Nema\u269?ko
j bilo je li\u353?eno glavne stvari: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 svrhe\ul0\nosup
ersub\cf2\f3\fs24 , isto kao i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sredstva\ul0\nosupers
ub\cf2\f3\fs24 za postizanje svrhe. Da je vaspitanje, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs
24 obrazovanje\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 , samo svrha - a ne "dr\u382?ava" - da
su za ovu svrhu potrebni \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 vaspita\u269?i\ul0\nosuper
sub\cf2\f3\fs24 - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 a ne\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24
gimnazijski nastavnici i univerzitetski nau\u269?nici - to se zaboravilo... Nu\u
382?ni su vaspita\u269?i, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 koji su i sami vaspitani\u
l0\nosupersub\cf2\f3\fs24 , koji nadma\u353?uju druge, aristokrati duha, dokazuj
u\u263?i to u svakom trenutku, dokazuju\u263?i to re\u269?ju i \u263?utanjem, zr
ele, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ushi\u263?uju\u263?e \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs2
4 kulture - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 a ne\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u\u269?
eni nespretnjaci, kakve danas gimnazija i univerzitet nude omladini kao "vi\u353
?e dadilje" Vaspita\u269?i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nedostaju\ul0\nosupersub\
cf2\f3\fs24 , ne ra\u269?unaju\u263?i izuzetke izuzetaka, nema \ul0\nosupersub\c
f5\f6\fs24 preduslova\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 za vaspitanje: \ul0\nosupersub
\cf5\f6\fs24 odatle\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 dekadencija nema\u269?ke kulture
. - Jedan od tih najre\u273?ih izuzetaka je i moj veoma po\u353?tovani prijatelj
Jakob Burkhart u Bazelu na prvom mestu je njemu Bazel zahvalan za svoje prvenst
vo u humanosti. - To \u353?to,"vi\u353?e \u353?kole" u Nema\u269?koj stvarno pos
ti\u382?u, to je brutalno dresiranje kako bi se, sa \u353?to manjim gubitkom vre
mena, mno\u353?tvo mladih ljudi u\u269?inilo korisnim, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs
24 iskoristljivim\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 za dr\u382?avnu slu\u382?bu. "Vi\u
353?e vaspitanje" i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mno\u353?tvo\ul0\nosupersub\cf2\
f3\fs24 - to ve\u263? unapred protivre\u269?i jedno drugom. Svako vi\u353?e vas
pitanje spada samo u izuzetak: valja biti privilegovan da se ima pravo na tako v
isoku privilegiju. Sve velike, sve lepe stvari ne mogu nikad biti op\u353?te dob
ro: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pulchrum est paucorum hominum\ul0\nosupersub\cf2
\f3\fs24 . - \u352?ta \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 uslovljava\ul0\nosupersub\cf2\
f3\fs24 dekadenciju nema\u269?ke kulture? \u352?to "vi\u353?e vaspitanja" nije
vi\u353?e \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 preimu\u263?stvo\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs2
4 - demokratizam "op\u353?teg" obrazovanja koje je postalo \ul0\nosupersub\cf5\
f6\fs24 obi\u269?no\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ... Ne treba zaboraviti da vojne
privilegije formalno iznuruju \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 suvi\u353?e veliko poh
a\u273?anje\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 vi\u353?ih \u353?kola, to jest, doprinos
e njihovoj propasti. - Niko vi\u353?e nije voljan da u sada\u353?njoj Nema\u269?
koj pru\u382?i svojoj deci aristokratsko vaspitanje: sve na\u353?e "vi\u353?e" \
u353?kole su usmerene na najdvosmisleniju osrednjost, s u\u269?iteljima, nastavn
im planovima, nastavnim ciljevima. A svuda vlada nepristojna \u382?urba, upravo
kao da se ne\u353?to propustilo ako mlad \u269?ovek sa 23 godine jo\u353? nije "
svr\u353?io", jo\u353? ne zna \u353?ta da odgovori na "glavno pitanje": \ul0\nos
upersub\cf5\f6\fs24 koji\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 poziv? Vi\u353?a vrsta ljud
i, ako se sme re\u263?i, ne voli "pozive", upravo stoga \u353?to sebe smatra poz
vanom... Ona ima vremena, ona ne \u382?uri, ona uop\u353?te ne misli na to da po
stane "svr\u353?ena" - s trideset godina \u269?ovek je, u smislu visoke kulture,
po\u269?etnik, dete. - Na\u353?e prenatrpane gimnazije, na\u353?i preoptere\u26
3?eni, zaglupljeni gimnazijski nastavnici zbilja su skandal: da bi se za\u353?ti
tila takva stanja stvari, kako su to nedavno u\u269?inili hajdelber\u353?ki prof
esori, za to mo\u382?da ima \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 uzroka\ul0\nosupersub\cf
2\f3\fs24 - ali razloga za to nema. \par\pard\par\pard\ql 6. \par\pard\par\pard
\ql
Da bih ostao veran svom karakteru, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 potvr\u27
3?u\u263?em\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 karakteru koji samo indirektno, samo sil
om ima posla s protivre\u269?no\u353?\u263?u i kritikom, ustanovljavam odmah tri
zadatka zbog kojih su potrebni vaspita\u269?i. Treba se nau\u269?iti \ul0\nosup
ersub\cf5\f6\fs24 gledati\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 , treba se nau\u269?iti \ul
0\nosupersub\cf5\f6\fs24 misliti\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 , treba se nau\u269?
iti \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 govoriti\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i \ul0\nosu
persub\cf5\f6\fs24 pisati\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 : cilj sva tri zadatka je a

ristokratska kultura. - Nau\u269?iti se \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 gledati\ul0\

nosupersub\cf2\f3\fs24 - navi\u263?i oko na mir, strpljenje, navi\u263?i ga na
pribli\u382?avanje sebi; odlo\u382?iti sud, nau\u269?iti se izbe\u263?i i obuhva
titi pojedina\u269?ni slu\u269?aj sa svih strana. To je \ul0\nosupersub\cf5\f6\f
s24 prvo\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 pripremno \u353?kolovanje za duhovni razvoj
: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 reagovati odmah na
nadra\u382?ivanje, nego ste\u263?i inhibiraju\u263?e, zaustavljaju\u263?e instin
kte. Nau\u269?iti \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 se gledati\ul0\nosupersub\cf2\f3\f
s24 , onako kako ja to shvatam, gotovo ono \u353?to se nefilozofskim jezikom zov
e jakom voljom: u tome je upravo bitno \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne \ul0\nosup
ersub\cf2\f3\fs24 "hteti", mo\u263?i odlo\u382?iti odluku Sva duhovna nerazvijen
ost, \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 sva prostota zasniva se n
a nesposobnosti da se odupre nadra\u382?aju - \u269?ovek \ul0\nosupersub\cf5\f6\
fs24 mora\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da reaguje, on sledi svaki impuls. U mnogi
m slu\u269?ajevima, takva neophodnost je gotovo bole\u263?ivost, propast, simpto
m iscrpljenosti - gotovo sve \u353?to nefilozofska sirovost naziva imenom "porok
a" \u269?ini samo fiziolo\u353?ku nesposobnost da \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne
\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 reaguje. - Primena poduke gledanja: kao \ul0\nosupe
rsub\cf5\f6\fs24 u\u269?enik\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 , \u269?ovek obi\u269?no
postaje spor, nepoverljiv, oponent. Strano, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 novo\ul
0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svake vrste \u269?ovek \u263?e dozvoliti da mu pri\u27
3?e s prijateljskim spokojstvom - i povla\u269?i od njega svoju ruku. Otvaranje
svih svojih vrata, pokorno le\u382?anje na trbuhu pred svakim malim faktom, spre
mnost da se u svako vreme u\u273?e, da \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 se provali\ul
0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u druge i u drugo, jednom re\u269?ju, \u269?uvena savr
emena "objektivnost" je lo\u353? ukus, i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nearistokra
tska par excellence\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 . \par\pard\par\pard\ql 7. \par\p
ard\par\pard\ql
Nau\u269?iti se \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 misliti\ul0\
nosupersub\cf2\f3\fs24 : u na\u353?im \u353?kolama nemaju vi\u353?e o tome nikak
vog pojma. \u268?ak i na univerzitetima, me\u273?u pravim nau\u269?nicima filozo
fije, logika kao teorija, kao praktika, kao \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 zanat\ul
0\nosupersub\cf2\f3\fs24 , po\u269?inje da izumire. \u268?itajte nema\u269?ke kn
jige: ni najudaljenijeg spomena o tome da je za mi\u353?ljenje neophodna tehnika
, nastavni plan, volja za majstorstvom - da mi\u353?ljenje iziskuje u\u269?enje,
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 kao\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u353?to ga tra\u38
2?i igranje, kao ne\u353?to sli\u269?no igranju... Ko od Nemaca zna jo\u353? iz
iskustva za onu finu jezu, koju \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 lake noge\ul0\nosupe
rsub\cf2\f3\fs24 u duhovnoj oblasti prostruje u sve mi\u353?i\u263?e! - Nadmena
glupost duhovnih grimasa, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nespretna\ul0\nosupersub\
cf2\f3\fs24 ruka pri hvatanju - to je do takvog stepena nema\u269?ko, da u inos
transtvu to me\u353?aju uop\u353?te s nema\u269?kim bi\u263?em. Nemac nema \ul0\
nosupersub\cf5\f6\fs24 prste za nuances\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ... To \u353?
to su Nemci samo i izdr\u382?ali svoje filozofe, pre svega, onog nakaznog idejno
g bogalja koji je uop\u353?te postojao, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 velikog\ul0\
nosupersub\cf2\f3\fs24 Kanta, ne pru\u382?a ni najmanje pojma o nema\u269?koj p
refinjenosti: - Naime, ne mo\u382?e se isklju\u269?iti iz \ul0\nosupersub\cf5\f6
\fs24 aristokratskog vaspitanja igranje\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u svakom obl
iku, znati igrati nogama, pojmovima, re\u269?ima. treba li jo\u353? da ka\u382?e
m da se mora \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 znati\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i per
om - da se mora nau\u269?iti pisati? - Ali, na ovom mestu bih za nema\u269?ke \u
269?itaoce postao prava zagonetka... \par\pard\par\pard\ql \u268?ARKANJA JEDNOG
NESAVREMENOG \par\pard\par\pard\ql 1. \par\pard\par\pard\ql
\ul0\nosupersub\
cf5\f6\fs24 Moje nemogu\u263?nosti. - Seneka: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ili to
reador vrline. - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Ruso: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i
li vra\u263?anje prirodi \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 in\ul0\nosupersub\cf6\f7\fs
24 \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 impuris naturalibus - \u352?iler \ul0\nosupersub
\cf2\f3\fs24 ili truba\u269? morala iz Zekingena. - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24
Dante: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ili hijena koja \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 p
i\u353?e pesme \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u grobnicama. - \ul0\nosupersub\cf5\f
6\fs24 Kant: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ili \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 cant \u

l0\nosupersub\cf2\f3\fs24 kao inteligibilni karakter. - \ul0\nosupersub\cf5\f6\f

s24 Viktor Igo: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ili svetionik u moru bezumlja. - \ul
0\nosupersub\cf5\f6\fs24 List\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ili \u353?kola okretno
sti - za \u382?enama. \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u381?or\u382? Sand \ul0\nosup
ersub\cf2\f3\fs24 ili \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 lactea ubertas, \ul0\nosupersu
b\cf2\f3\fs24 na srpskom: krava muzara s "lepim stilom". \ul0\nosupersub\cf5\f6\
fs24 Mi\u353?le: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ili odu\u353?evljenje koje skida ka
put. - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Karlajl: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ili pesi
mizam kao izostali ru\u269?ak. - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 D\u382?on Stjuart M
il: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ili jasno\u263?a koja vre\u273?a. - \ul0\nosuper
sub\cf5\f6\fs24 Les\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 frer
es de Goncourt: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ili dva Ajaksa u borbi s Homerom. Of
enbahova muzika. - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Zola: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24
ili "radost \u353?irenja smrada". \par\pard\par\pard\ql 2. \par\pard\par\pard\q
l
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Renan. - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Teologi
ja, ili iskvarenost uma "nasle\u273?enim grehom" (hri\u353?\u263?anstvo). Svedo\
u269?anstvo Renan, koji gre\u353?i s krajnje ta\u269?nom pravilno\u353?\u263?u,
\u269?im razlikuje samo jedno Da ili Ne op\u353?te vrste. On bi \u382?eleo, na p
rimer, da sjedini u jedno \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 la science \ul0\nosupersub
\cf2\f3\fs24 i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 la noblesse: \ul0\nosupersub\cf2\f3\f
s24 ali, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 la science\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 prip
ada demokratiji, a to je, pak, jasno kao dan. On \u382?eli, s nemalim \u269?asto
ljubljem, da predstavlja duhovni aristokratizam: ali, istovremeno on kle\u269?i
na kolenima, i ne samo na kolenima, pred suprotnim u\u269?enjem, pred \ul0\nosup
ersub\cf5\f6\fs24 evangile des humbles\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ...\u268?emu p
oma\u382?e sve slobodoumlje, sva \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs
24 modernost, sva podrugljivost i spremnost vijoglavke, kad ste svojim srcem ost
ali hri\u353?\u263?anin, katolik, \u353?tavi\u353?e i sve\u353?tenik! Renan je,
potpuno kao jezuit i ispovednik, snala\u382?ljiv u zavo\u273?enju; njihovoj duho
vnosti nisu strani \u353?iroki popovski osmesi - on, kao i svi sve\u353?tenici,
postaje opasan tek onda kad voli. Niko se ne mo\u382?e uporediti s njim u ve\u35
3?tini obo\u382?avanja s ve\u263?om opasno\u353?\u263?u po \u382?ivot... Ovaj Re
nanov duh, koji \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 rastrojava nerve, \ul0\nosupersub\cf
2\f3\fs24 jedna je sudba vi\u353?e za jednu, bolesnu Francusku koja pati od bole
sti volje. \par\pard\par\pard\ql 3. \par\pard\par\pard\ql
\ul0\nosupersub\
cf5\f6\fs24 Sent-Bev. - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Ni\u269?eg mu\u353?kog; pun
sitne pakosti prema svim mu\u353?karcima po duhu. Luta unaokolo, prefinjen, rado
znao, pun dosade prislu\u353?kuju\u263?i - u su\u353?tini, osoba \u382?enskog po
la, sa \u382?enskom osvetoljubivo\u353?\u263?u i \u382?enskom senzibilno\u353?\u
263?u. Kao psiholog, genije \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 de\ul0\nosupersub\cf2\f3
\fs24 \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 la medisance; \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 nei
zmerno bogat sredstvima za to; niko ne zna bolje od njega da pome\u353?a pohvalu
s otrovom. Plebejac u najni\u382?im instinktima, i blizak Rusoovom \ul0\nosuper
sub\cf5\f6\fs24 ressentiment: - prema tome, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 romanti\
u269?ar jer pod svakim \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 romantisme-om \ul0\nosupersub
\cf2\f3\fs24 grok\u263?e i \u382?udi Rusoov instinkt za osvetom. Revolucionar, a
li jo\u353? nekako obuzdan strahom. Bez slobode pred svim \u353?to ima snage (ja
vno mnenje, akademija, dvor, sam Por-Roajal). Ogor\u269?en na sve veliko u ljudi
ma i stvarima, na sve \u353?to veruje u sebe. U dovoljnoj meri pesnik i polu\u38
2?ena da bi sve veliko ose\u263?ao jo\u353? kao mo\u263?; stalno izvijen, kao on
aj \u269?uveni crv, jer se stalno ose\u263?a zga\u382?enim. Kao kriti\u269?ar, b
ez merila, oslonca i ki\u269?me, s jezikom kosmopolitskog \ul0\nosupersub\cf5\f6
\fs24 libertin-a \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 za mnoge stvari, ali bez hrabrosti
\u269?ak i za priznanje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 libertinage-a. \ul0\nosupers
ub\cf2\f3\fs24 Kao istori\u269?ar, bez filozofije, bez \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs
24 mo\u263?i \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 filozofskog pogleda - zato odbijaju\u26
3?i zadatak sudije u svim va\u382?nim stvarima, prikrivaju\u263?i se "objektivno
\u353?\u263?u" kao maskom. Druga\u269?ije se odnosi prema svim stvarima gde je n
ajvi\u353?a instanca prefinjeni, istan\u269?ani ukus: tu, zaista, on ima hrabros
ti prema sebi, u\u382?iva u sebi - tu je on \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 umetnik.

- S \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 izvesne strane, to je predforma Bodlera. \par\p

ard\par\pard\ql 4. \par\pard\par\pard \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Imitatio Cri
sti \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 spada u one knjige koje dr\u382?im u rukama ne b
ez neke filozofske odvratnosti: ona \u353?iri \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 parfum
\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ve\u269?no-\u382?enstvenog, za koji ve\u263? \u269?
ovek mora da bude Francuz - ili vagnerovac... Ovaj svetac na takav na\u269?in go
vori o ljubavi da pobu\u273?uje radoznalost i Pari\u382?anki. - Ka\u382?u mi da
se onaj \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 najpametniji \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 jez
uit, O. Kont, koji je hteo svoje Francuze, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 zaobilazn
im putem \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 nauke, da dovede u Rim, inspirisao ovom knj
igom. Verujem u to:"religija srca"... \par
5. \par\pard\par\pard \ul0\nos
upersub\cf5\f6\fs24 D\u382?. Eliot. - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Oni su se oslo
bodili hri\u353?\u263?anskog boga, i veruju da utoliko vi\u353?e moraju da zadr\
u382?e hri\u353?\u263?anski moral: to je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 engleska \u
l0\nosupersub\cf2\f3\fs24 doslednost, i ne\u263?emo je zameriti moralnim \u382?e
nicama \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 a la \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Eliot. U Eng
leskoj, za svaku malu emancipaciju od teologije \u269?ovek mora, na u\u382?asava
ju\u263?i na\u269?in, ponovo da rehabilituje svoju \u269?ast kao fanatika morala
. To je tamo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 kazna \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 koja
se pla\u263?a. - Za nas, druge ljude, istiskujemo time u sebi ispod nogu \ul0\no
supersub\cf5\f6\fs24 pravo \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 na hri\u353?\u263?anski m
oral. Ovo poslednje se nikako \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne \ul0\nosupersub\cf2
\f3\fs24 razume samo po sebi: treba stalno ukazivati na to uprkos engleskim tupo
glavcima. Hri\u353?\u263?anstvo je sistem, uskla\u273?en i \ul0\nosupersub\cf5\f
6\fs24 celovit \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 pogled na svet. Ukoliko se iz njega i
zbije glavni pojam, vera u boga, onda se time uni\u353?tava i celina: u rukama v
i\u353?e ne\u263?e ostati ni\u353?ta neophodno. Hri\u353?\u263?anstvo pretpostav
lja da \u269?ovek ne zna, da ne \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mo\u382?e \ul0\nosup
ersub\cf2\f3\fs24 da zna \u353?ta je za njega dobro a \u353?ta zlo: on veruje u
boga koji jedini to zna. Hri\u353?\u263?anski moral je zapovest; njegovo poreklo
je transcendentno; on je s one strane svake kritike, svakog prava na kritiku; o
n je istinit samo u slu\u269?aju da je bog istina - on se dr\u382?i i pada zajed
no s verom u boga. - Ako Englezi stvarno veruju, kao da bi mogli da znaju sami o
d sebe, "intuitivno", \u353?ta je dobro a \u353?ta zlo, ako oni, prema tome, sma
traju da im hri\u353?\u263?anstvo kao garancija vi\u353?e nije potrebno, onda je
to, sa svoje strane, samo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 posledica \ul0\nosupersub
\cf2\f3\fs24 vladavine hri\u353?\u263?anskih sudova o vrednostima, i izraz \ul0\
nosupersub\cf5\f6\fs24 snage \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i \ul0\nosupersub\cf5\f
6\fs24 dubine \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 te vladavine: tako da je zaboravljeno
poreklo engleskog morala, pa vi\u353?e ne postoji, veoma uslovna strana njegovog
prava na postojanje. Za Engleze, moral jo\u353? nije problem... \par\pard\par\p
ard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u381?or\u382? Sand. - \ul0\nosupersub\cf2\f
3\fs24 \u268?itao sam prva \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 lettres d'un voyageur: \u
l0\nosupersub\cf2\f3\fs24 kao sve \u353?to poti\u269?e od Rusoa, ona su la\u382?
na, izve\u353?ta\u269?ena, li\u353?ena ose\u263?aja mere. Ne mogu da izdr\u382?i
m ovaj \u353?areni, \u263?ilimski stil; kao ni plebejsku ambiciju za plemenitim
ose\u263?anjima. Najgore je, svakako, \u382?enska koketerija sa znacima mu\u353?
kosti, s manirima nevaspitanih mladi\u263?a. Kako je hladna morala da bude pri s
vemu tome, ova nesnosna umetnica! Ona se navijala kao \u269?asovnik - i pisala..
. Hladno kao Igo, kao Balzak, kao svi romanti\u269?ari kad su pisali! I s kakvim
samozadovoljstvom se pri tom izle\u382?avala, ova plodna spisateljica-krava, ko
ja je u sebi imala ne\u353?to nema\u269?ko u r\u273?avom smislu, sli\u269?no sam
om Rusou, njenom u\u269?itelju, i koja je svakako bila mogu\u263?a samo u vreme
dekadencije francuskog ukusa! Ali, Renan je po\u353?tuje... \par\pard\par\pard\q
l 7. \par\pard\par\pard\ql
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Moral za psihologe.
- \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Nemojte se baviti kolporterskom psihologijom! Nika
d ne posmatrajte \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 da biste posmatrali! \ul0\nosupersu
b\cf2\f3\fs24 To stvara la\u382?nu optiku, razrokost, ne\u353?to usiljeno i li\u
353?eno ose\u263?aja mere. Do\u382?ivljavanje kao \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ht
enje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 do\u382?ivljaja - to ne uspeva. Ne \ul0\nosuper

sub\cf5\f6\fs24 sme se, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 do\u382?ivljavaju\u263?i ne\

u353?to, osvrtati za sobom, svaki pogled postaje tada "zao pogled". Ro\u273?eni
psiholog se instinktivno \u269?uva toga da gleda da bi gledao; isto se mo\u382?e
re\u263?i i za ro\u273?enog slikara. On nikada ne stvara "prema prirodi" - on p
repu\u353?ta svom instinktu, svojoj \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 camera obscura\u
l0\nosupersub\cf2\f3\fs24 , da proseje i izrazi "slu\u269?aj", "prirodu", "do\u3
82?ivljeno... Samo mu \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 op\u353?te \ul0\nosupersub\cf2
\f3\fs24 prodire u svest, samo zaklju\u269?ak, rezultat: njemu je nepoznato ono
proizvoljno apstrahovanje od pojedina\u269?nog slu\u269?aja.. \u352?ta \u263?e o
d toga ispasti kad se postupi druga\u269?ije? Na primer, kad se, na na\u269?in p
ariskih \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 romanciers\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 , \u26
9?ovek po\u269?ne baviti, u ve\u263?oj ili manjoj meri, kolporterskom psihologij
om? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 To \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 kao da treba stva
rnost, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 to \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svake ve\u269?
eri donosi ku\u263?i pregr\u353?t kurioziteta... Ali, treba samo videti \u353?ta
\u263?e najzad proizi\u263?i iz toga - mno\u353?tvo mrlja, u najboljem slu\u269
?aju mozaik, u svakom slu\u269?aju ne\u353?to sastavljeno od delova, nespokojno,
dre\u269?e\u263?ih boja. U tome su najdalje oti\u353?li bra\u263?a Gonkur: oni
ne mogu da sastave ni tri re\u269?enice koje, jednostavno, ne pri\u269?injavaju
bol o\u269?ima, o\u269?ima \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 psihologa. - \ul0\nosuper
sub\cf2\f3\fs24 Priroda, s umetni\u269?ke ta\u269?ke gledi\u353?ta, nije nikakav
model. Ona preuveli\u269?ava, ona izobli\u269?ava, onda ostavlja praznine. Prir
oda je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 slu\u269?aj. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Rad
"prema modelu" izgleda r\u273?av znak: on odaje pot\u269?injavanje, slabost, fat
alizam - to padanje ni\u269?ice u pra\u353?inu pred \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24
petit faits \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 nedostojno je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs2
4 potpunog \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 umetnika. Videti to \u353?to jeste - to d
olikuje sasvim drugom rodu ljudi, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 artisti\u269?kom,
\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ljudima od fakata. Treba znati \ul0\nosupersub\cf5\f
6\fs24 ko \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je \u269?ovek... \par\pard\par\pard\ql 8.
\par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 O psihologiji umetnika. - \u
l0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Da bi postojala umetnost, da bi postojalo ma kakvo est
eti\u269?ko stvarala\u353?tvo i kontemplacija, neophodan je fiziolo\u353?ki pred
uslov: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 opijenost. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Opijen
ost treba najpre da poja\u269?a uzbudljivost cele ma\u353?ine: ina\u269?e, delo
ne\u263?e dosegnuti umetnost. Sve vrste opijenosti, ma koliko razli\u269?iti bil
i njihovi uzroci, imaju za to snagu: pre svega, opijenost polnog uzbu\u273?enja,
taj najstariji i najiskonskiji oblik opijenosti. Isto tako, opijenost koja se j
avlja kao posledica svih jakih po\u382?uda, svih sna\u382?nih afekata; opijenost
sve\u269?anosti, takmi\u269?enja, bravurozno izvedenog komada, pobede, svih eks
tremnih uzbu\u273?enja; opijenost surovosti; opijenost razaranja; opijenost pod
uticajem izvesnih meteorolo\u353?kih pojava, na primer, prole\u263?na opijenost;
ili pod uticajem narkoti\u269?kih sredstava; najzad, opijenost volje, opijenost
nagomilane i nabujale volje. - Ono \u353?to je bitno u opijenosti, to je ose\u2
63?aj pove\u263?anja snage i obilja. Iz tog ose\u263?aja mi predaj emo pone\u353
?to stvarima, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 prisiljavamo \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs
24 ih da uzimaju od nas, primoravamo ih - ovu pojavu nazivaju \ul0\nosupersub\cf
5\f6\fs24 idealizovanjem. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Oslobodimo se ovde jedne p
redrasude: idealizovanje se \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne \ul0\nosupersub\cf2\f
3\fs24 sastoji, kako se obi\u269?no smatra, od asptrahovanja ili isklju\u269?iva
nja nepoznatog, sporednog. Mnogo je presudnije neobi\u269?no \ul0\nosupersub\cf5
\f6\fs24 isticanje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 glavnih crta, tako da druge, zahv
aljuju\u263?i tome, i\u353?\u269?ezavaju. \par\pard\par\pard\ql 9. \par\pard\par
\pard\ql
U tom stanju se sve oboga\u263?uje iz svog sopstvenog obilja: \u
353?to se vidi, \u353?to se ho\u263?e, to se vidi nabujalo, sa\u382?eto, sna\u38
2?no, prepuno snage. \u268?ovek u ovom stanju izmenjuje stvari dotle dok one \pa
r\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ne po\u269?nu da odra\u382?avaju
njegovu mo\u263? - dok ne postanu refleksi njegovog savr\u353?enstva. Ova \ul0\n
osupersub\cf5\f6\fs24 neophodnost \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 preobra\u382?avanj
a u savr\u353?eno jeste - umetnost. \u268?ak i sve \u353?to nije on, i pored tog

a postaje za njega u\u382?ivanje u samom sebi; u umetnosti \u269?ovek u\u382?iva

u sebi kao savr\u353?enstvu. Bilo bi dozvoljeno da se za sebe izmisli suprotno
stanje, neko specifi\u269?no antiumetni\u353?tvo instinkta - takvu vrstu bi\u263
?a koja bi sve osiroma\u353?ila, razredila, u\u269?inila tuberkuloznim. A, u stv
ari, istorija je bogata takvim antiartistima, takvim izgladnelim egzemplarima \u
382?ivota, koji zbog vi\u353?e sile treba da se hrane stvarima, da ih isisaju, d
a ih u\u269?ine \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mr\u353?avijim. \ul0\nosupersub\cf2\
f3\fs24 Takav je, na primer, slu\u269?aj pravog hri\u353?\u263?anina, Paskala re
cimo: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne mo\u382?e se na\u263?i \ul0\nosupersub\cf2\
f3\fs24 hri\u353?\u263?anin koji bi istovremeno bio umetnik... Ne bi trebalo, s
de\u269?jom prostodu\u353?no\u353?\u263?u, da mi se prigovara Rafael ili koji dr
ugi homeopati\u269?ni hri\u353?\u263?anin devetnaestog veka: Rafael je rekao Da,
Rafael je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 u\u269?inio \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 D
a, prema tome, Rafael nije bio hri\u353?\u263?anin... \par\pard\par\pard\ql 10.
\par\pard\par\pard\ql \u352?ta zna\u269?e antieti\u269?ni pojmovi \ul0\nosuper
sub\cf5\f6\fs24 apolonski\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i \ul0\nosupersub\cf5\f6\f
s24 dionizijski\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 , koje sam uveo u estetiku, oba shva\
u263?eni kao vrste opojnosti? - Apolonska opojnost dr\u382?i, pre svega, oko u s
tanju uzbu\u273?enja tako da ono dobija mo\u263? vizije. Slikar, vajar, epski pe
snik, vizionari su \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 par excellence. \ul0\nosupersub\c
f2\f3\fs24 U dionizijskom stanju, naprotiv, uzbu\u273?en je i poja\u269?an ceo s
istem afekata: tako da on odjednom osloba\u273?a sva svoja sredstva izra\u382?av
anja, i istovremeno izvla\u269?i iz sebe mo\u263? predstavljanja, podra\u382?ava
nja, transfigurisanja, preobra\u382?avanja, svake vrste mimike i glume. Bitno os
taje lako\u263?a metamorfoze, nesposobnost da se \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne
\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 reaguje ( - sli\u269?no kao kod nekih histerika, koj
i za tren oka preuzimaju \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 svaku \ul0\nosupersub\cf2\f
3\fs24 ulogu). Za dionizijskog \u269?oveka je nemogu\u263?e da ne razume bilo ko
ju sugestiju, on ne predvi\u273?a nijedan znak afekta, on poseduje najvi\u353?i
stepen instinkta razumevanja i odgonetanja, kao i najvi\u353?i stepen ve\u353?ti
ne saop\u353?tavanja. On ulazi u svaku situaciju, u svaki afekt: on se stalno pr
eobra\u382?ava. - Muzika, kako je mi danas razumemo, tako\u273?e je op\u353?te u
zbu\u273?enje i osloba\u273?anje afekata, ali ipak, samo ostatak daleko potpunij
eg izra\u382?ajnog sveta afekata, samo residium\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \ul0
\nosupersub\cf2\f3\fs24 dionizijskog histrionizma. Za omogu\u263?avanje muzike k
ao posebne umetnosti primorana su na \u263?utanje neka \u269?ula, pre svega, \u2
69?ulo mi\u353?i\u263?nih ose\u263?aja (u najmanju ruku relativno: jer, u izvesn
om stepenu, svaki ritam jo\u353? govori na\u353?im mi\u353?i\u263?ima). tako da
\u269?ovek ne podra\u382?ava i ne predstavlja bi\u353?e odmah ono \u353?to ose\u
263?a. Pa ipak, to je pravo, normalno dionizijsko stanje, u svakom slu\u269?aju
prvobitno stanje; muzika je lagano dostignuta specifikacija ovog stanja na \u353
?tetu najsrodnije sposobnosti. \par\pard\par\pard\ql 11. \par\pard\par\pard
Glumac, mimi\u269?ar, igra\u269?, muzi\u269?ar, liri\u269?ar, u osnovi su srodni
po svojim instinktima i predstavljaju jedno, ali postepeno se oni specijalizuju
i odvajaju jedan od drugog - sve do protivre\u269?ja. Liri\u269?ar je najdu\u38
2?e bio sjedinjen s muzi\u269?arem, glumac s igra\u269?em. - \ul0\nosupersub\cf5
\f6\fs24 Arhtekt \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ne predstavlja ni dionizijsko, ni a
polonsko stanje: tu je pred nama veliki akt volje, volje koja brda pomera, opojn
ost velike volje koja \u382?udi za umetno\u353?\u263?u. Najmo\u263?niji ljudi su
uvek inspirisali arhitekte; arhitekt je uvek bio pod sugestijom mo\u263?i. U ar
hitektonskoj tvorevini treba da se ovaploti ponos, pobeda nad te\u353?ko\u263?am
a, volja za mo\u263?; arhitektura je neka vrsta re\u269?itosti vlasti u oblicima
, \u269?as ube\u273?uju\u263?i, \u269?as laskaju\u263?i, \u269?as isklju\u269?iv
o zapovedaju\u263?i. Najvi\u353?i ose\u263?aj vlasti i sigurnosti izra\u382?ava
se u \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 onome \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u353?to ima
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 veliki stil.\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Vlast, kojoj
vi\u353?e nisu potrebni dokazi; koja prezrivo odbija da se svidi; koja s trudom
odgovara; koja oko sebe ne ose\u263?a nijednog svedoka; koja \u382?ivi a da pri
tom nije svesna da protiv nje postoje protivre\u269?ja; koja se odmara u \ul0\n
osupersub\cf5\f6\fs24 sebi, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 fatalisti\u269?ka, zakon

me\u273?u zakonima: eto, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 to \ul0\nosupersub\cf2\f3\

fs24 govori o sebi kao veliki stil. \par
12. \par\pard\par\pard\qc \u268?
itao sam o \u382?ivotu Tomasa Karlajla, ovu nevoljnu farsu, ovu herojsko-moralnu
interpretaciju dispepti\u269?kih stanja. - Karlajl, \u269?ovek sna\u382?nih re\
u269?i i poza, retor iz \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nu\u382?de, \ul0\nosupersub\
cf2\f3\fs24 koju postojano izaziva \u382?e\u273? za jakom verom, a tako\u273?e i
ose\u263?aj nesposobnosti za to ( - u tome je \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupe
rsub\cf2\f3\fs24 tipi\u269?an romanti\u269?ar!). \u381?e\u273? za jakom verom \u
l0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nije \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 dokaz jake vere, pre
je suprotnost. \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Ako je \u269?ovek ima, \ul0\nosupersu
b\cf2\f3\fs24 onda mo\u382?e sebi da dozvoli divan luksuz skepse: za to je \u269
?ovek dovoljno siguran, dovoljno \u269?vrst, dovoljno sputan. Karlajl prigu\u353
?uje ne\u353?to u sebi pomo\u263?u \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 fortissimo-a \ul0
\nosupersub\cf2\f3\fs24 svog divljenja ljudima jake vere, i svojom srd\u382?bom
na nekoliko prostodu\u353?nih ljudi: njemu je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 potreb
na buka. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Postojana strasna \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs
24 ne\u269?asnost \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 prema sebi - to je njegov \ul0\nos
upersub\cf5\f6\fs24 proprium\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ,time on sebe \u269?ini
interesantnim i ostaje interesantan. Svakako, u Engleskoj mu se dive upravo zbog
njegove \u269?estitosti... Ali, to je engleski; a uzimaju\u263?i u obzir da su
Englezi narod savr\u353?enog \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 cant-a, \ul0\nosupersub
\cf2\f3\fs24 \u269?ak pravedno, a ne samo shvatljivo. U su\u353?tini, Karlajl je
engleski ateist koji tra\u382?i svoju \u269?ast u tome da to \ul0\nosupersub\cf
5\f6\fs24 ne \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 bude. \par\pard\par\pard\ql 13. \par\pa
rd\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Emerson. - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs
24 Mnogo prosve\u263?eniji, poletniji, svestraniji, rafinisaniji od Karlajla, pr
e svega, sre\u263?niji... Takav \u269?ovek koji se instinktivno hrani samo ambro
zijom, koji ostavlja nedirnuto ono \u353?to je nesvarljivo u stvarima. U pore\u2
73?enju s Karlajlom, on je \u269?ovek ukusa. - Karlajl, koji ga je veoma voleo,
rekao je, uprkos tome, o njemu: "On \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nam \ul0\nosuper
sub\cf2\f3\fs24 ne da dovoljno da grizemo", \u353?to mo\u382?e biti pravedno re\
u269?eno, ali nikako na \u353?tetu Emersona. Emerson ima onu dobru i genijalnu v
eselost koja obeshrabruje svaku ozbiljnost; on, na \u382?alost, ne zna koliko je
ve\u263? star, i koliko \u263?e jo\u353? biti mlad - on bi mogao da ka\u382?e o
sebi re\u269?ima Lope de Vege: "\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Yo me sucedo a mi m
ismo". \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Njegov duh uvek ima razloga da bude zadovolja
n, pa \u269?ak i zahvalan; i ponekad dodiruje veselu transcendenciju onog \u269?
estitog \u269?oveka koji se vratio s ljubavnog sastanka \ul0\nosupersub\cf5\f6\f
s24 tamquan re bene gesta. "Ut desint vires",\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 govori
o je sa zahvalno\u353?\u263?u \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 "tamen est lau danda v
oluptas"\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 . \par\pard\par\pard\ql 14. \par\pard\par\pa
rd\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Anti-Darvin. - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \
u352?to se ti\u269?e \u269?uvene "borbe za \u382?ivot", \u269?ini mi se katkad d
a je ona vi\u353?e plod tvrdnji i nego dokaza. Ona postoji, ali kao izuzetak; op
\u353?ti aspekt \u382?ivota \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nije \ul0\nosupersub\cf2
\f3\fs24 nevolja, nije glad, nego, naprotiv, bogatstvo, izobilje, \u269?ak apsur
dna rasipnost - gde se bori, bori se za \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 vlast... \ul
0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Ne treba zamenjivati Maltusa s prirodom. - Ali, pretpos
tavimo da postoji ta borba - a u stvari je ima - u takvom slu\u269?aju ona se, n
a \u382?alost, zavr\u353?ava obratno od onoga \u353?to \u382?eli Darvinova \u353
?kola, i od onoga \u353?to bismo, mo\u382?da \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 smeli \
ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da \u382?elimo s njom: naime, nepovoljno za jake, za
privilegovane, za sre\u263?ne izuzetke. Vrste \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne \ul
0\nosupersub\cf2\f3\fs24 rastu u savr\u353?enstvu slabi stalno postaju gospodari
nad jakima, to proizlazi iz toga \u353?to ih je u velikom broju, \u353?to su i
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mudriji... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Darvin je zab
oravio na duh (to je engleski!), \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 slabi imaju vi\u353
?e duha... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Treba imati potrebu za duhom, da bi se du
h stekao - \u269?ovek ga izgubi kad mu vi\u353?e nije potreban. Ko ima snagu, ta
j se odri\u269?e duha (- "neka ide do \u273?avola!", danas se misli u Nema\u269?

koj, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 "imierija \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 mora ipak

nama da ostane"...). Kao \u353?to vidite, pod duhom podrazumevam opreznost, str
pljivost, lukavstvo, licemerstvo, veliko samosavla\u273?ivanje i sve ono \u353?t
o je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mimicry \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 (u ovo posl
ednje spada i veliki deo takozvane vrline). \par\pard\par\pard\ql 15. \par\pard\
par\pard\ql
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Kazuistika psihologa.- \ul0\nosupers
ub\cf2\f3\fs24 Eto, to je poznavalac ljudi: za\u353?to ih on, zapravo, prou\u269
?ava? On ho\u263?e od njih da izvu\u269?e male koristi, ili \u269?ak i velike on je politi\u269?ar! . Eto, i onaj je poznavalac ljudi: a vi ka\u382?ete da on
od toga ne\u263?e ni\u353?ta da izvu\u269?e za sebe, da je on veliki "bezli\u269
?ni". Pogledajte pa\u382?ljivije! Mo\u382?da on ho\u263?e jo\u353? \ul0\nosupers
ub\cf5\f6\fs24 goru \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 korist: da se ose\u263?a kao da
je iznad ljudi, da sme da gleda na njih s visine, da ga vi\u353?e ne zamenjuju s
njima. Ovaj "bezli\u269?ni" \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 prezire \ul0\nosupersub
\cf2\f3\fs24 ljude: a onaj prvi je humanija specija, \u353?to bi i sam izgled mo
gao re\u263?i. On je u najmanju ruku ravan njima, staje u njihove \ul0\nosupersu
b\cf5\f6\fs24 redove... \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 16. \p
ar\pard\par\pard\ql
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Psiholo\u353?ki takt \ul0\no
supersub\cf2\f3\fs24 Nemaca izgleda mi da je izlo\u382?en sumnji \u269?itavim ni
zom slu\u269?ajeva, a samo me moja skromnost spre\u269?ava da dam njihov pregled
. No, u jednom slu\u269?aju ne\u263?e mi nedostajati veliki povod da obrazlo\u38
2?im svoju tezu: ne mogu da oprostim Nemcima \u353?to su se prevarili u \ul0\nos
upersub\cf5\f6\fs24 Kantu \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i u njegovoj "filozofiji s
porednih vrata", kako je ja nazivam - to \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nije \ul0\n
osupersub\cf2\f3\fs24 bio tip intelektualne \u269?estitosti. - Drugo \u353?to ne
mogu da slu\u353?am, to je ono famozno "i": Nemci ka\u382?u \par\pard\par\pard\
ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "Gete i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u352?iler" \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 bojim se da oni ka\u382?u "\u352?iler i Gete"... Za
r jo\u353? ne poznaju tog \u352?ilera? - Ima jo\u353? gorih "i"; \u269?uo sam so
pstvenim u\u353?ima, svakako samo me\u273?u univerzitetskim profesorima, "\u352?
openhauer i Hartman"... \par\pard\par\pard\ql 17. \par\pard\par\pard\ql
Najumniji ljudi, pretpostavljaju\u263?i da su oni i najhrabriji, pre\u382?ivljav
aju i daleko bolnije tragedije: ali, upravo stoga oni po\u353?tuju \u382?ivot, j
er im suprotstavlja svoja najve\u263?a neprijateljstva. \par\pard\par\pard\ql 18
. \par\pard\par\pard\ql
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 O "intelektualnoj sa
vesti". - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Ni\u353?ta mi danas ne izgleda re\u273?e o
d pravog licemerja. Veoma sumnjam da ova biljka ne podnosi blagi vazduh na\u353?
e kulture. Licemerje spada u veoma jake vere kad \u269?ovek i pod \ul0\nosupersu
b\cf5\f6\fs24 prinudom \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da javno poka\u382?e drugu ve
ru, nije ostavljao veru koju je imao. Danas se \u269?ovek osloba\u273?a od nje i
li, \u353?to je jo\u353? obi\u269?nije, \u269?ovek dodaje sebi jo\u353? jednu, d
rugu veru - u svakom slu\u269?aju, ostaje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u269?asta
n. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Bez sumnje, danas je mogu\u263? daleko ve\u263?i
broj uverenja nego ranije; mogu\u263?, to jest dozvoljen, to jest \ul0\nosupersu
b\cf5\f6\fs24 bezopasan. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Odatle nastaje tolerancija
prema samom sebi. - Tolerancija prema samom sebi dopu\u353?ta vi\u353?e uverenja
: ona se izra\u382?avaju zajedno - ona se, kao i ceo svet danas, \u269?uvaju od
toga da se kompromituju. \u268?ime se danas \u269?ovek kompromituje? Ako ima kon
sekvencije. Ako ide po pravoj liniji. Ako je manje nego petomislen. Ako je pravi
... Veoma se bojim da je savremeni \u269?ovek, jednostavno, suvi\u353?e komotan
za neke poroke: tako da oni, zapravo, izumiru. Sve se zlo, koje je uslovljeno ja
kom voljom - a mo\u382?da i nema ni\u269?eg zlog bez jake volje - izro\u273?uje,
u na\u353?em mlakom vazduhu, u vrlinu.. Ono malo licemera koje sam upoznao, poz
dravili su licemerje: oni su bili, kao \u353?to je to u dana\u353?nje vreme goto
vo svaki deseti \u269?ovek - glumci. \par\pard\par\pard\ql 19. \par\pard\par\par
d\ql
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Lepo i ru\u382?no. - \ul0\nosupersub\cf2\f3\
fs24 Ni\u353?ta nije uslovnije, recimo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ograni\u269?e
nije, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 nego na\u353? ose\u263?aj lepog. Ko bi hteo da
ga zamisli nezavisnog od zadovoljstva koje pri\u269?injava \u269?oveku, odmah b
i izgubio tlo pod nogama. "Lepo samo po sebi" samo je re\u269?, a ne i pojam. U

lepom se \u269?ovek postavlja kao merilo savr\u353?enstva; u izabranim slu\u269?

ajevima, on se u njemu divi sebi. Jedna vrsta ne \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mo\
u382?e \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 nikako druga\u269?ije nego da ka\u382?e samoj
sebi Da. Njen \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 najni\u382?i \ul0\nosupersub\cf2\f3\f
s24 instinkt, instinkt samoodr\u382?anja i samorasprostranjenja, zra\u269?i jo\u
353? u takvim sublimitetima. \u268?ovek smatra da je i sam svet obasut lepotom on \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 se zaboravlja \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 kao nj
en uzrok. On ga je sam obdario lepotom, ah! samo ljudskom, odvi\u353?e ljudskom
lepotom.. U su\u353?tini, \u269?ovek se ogleda u stvarima, on smatra lepim sve \
u353?to mu odra\u382?ava njegov lik: sud "lepo" je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 s
ujeta \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 njegove \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 vrste... \
ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Skeptiku bi, naime, malo podozrenje moglo \u353?apnut
i na uho pitanje: da li se svet stvarno ulep\u353?ava time \u353?to ga upravo sm
atra lepim? On ga je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 o\u269?ove\u269?io: \ul0\nosupe
rsub\cf2\f3\fs24 to je sve. Ali ni\u353?ta, zapravo ba\u353? ni\u353?ta ne mo\u3
82?e nam biti garancija da upravo \u269?ovek slu\u382?i kao model lepog. Ko zna
kako on izgleda u o\u269?ima visokog sudije ukusa? Mo\u382?da odva\u382?no? mo\u
382?da \u269?ak i zabavno? mo\u382?da arbitrarno?... "Oh, Dionize, bo\u382?anski
, za\u353?to me vu\u269?e\u353? za u\u353?i,? upita jednom Arijadna, za vreme je
dnog od onih \u269?uvenih dijaloga na Naksosu, svog filozofa ljubavnika. "Vidim
nekakav humor u tvojim u\u353?ima, Arijadna; za\u353?to nisu jo\u353? du\u382?e?
" \par\pard\par\pard\ql 20. \par\pard\par\pard\ql
Ni\u353?ta nije lepo, sa
mo je \u269?ovek lep: na ovoj naivnosti zasniva se sva estetika, ona je njena \u
l0\nosupersub\cf5\f6\fs24 prva \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 istina. Dodajmo odmah
tome i njenu drugu: ni\u353?ta nije ru\u382?no kao \u269?ovek u stanju \ul0\nos
upersub\cf5\f6\fs24 degenerisa\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 nja - time je\ul0\nosu
persub\cf1\f2\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ograni\u269?ena oblast esteti\u2
69?kog suda. Prema fiziolo\u353?oj proveri, sve \u353?to je ru\u382?no slabi i \
u382?alosti \u269?oveka. To ga podse\u263?a na propast, opasnost, nemo\u263?; on
fakti\u269?ki pri tom \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 pla\u26
3?a snagom. Dejstvo ru\u382?nog se mo\u382?e izmeriti dinamometrom. Kad je \u269
?ovek uop\u353?te poti\u353?ten, onda on ose\u263?a blizinu ne\u269?ega "ru\u382
?nog". Njegov ose\u263?aj snage, njegova volja za mo\u263?, njegova hrabrost, nj
egov ponos - sve se to smanjuje s ru\u382?nim i pove\u263?ava s lepim... Kako u
jednom, tako i u drugom slu\u269?aju, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 izvucimo zaklj
u\u269?ak: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 premisa za to ima u neizmernom obilju u i
nstinktu. Ru\u382?no se smatra znakom i simptomom degeneracije: ono \u353?to u n
ama i iz najve\u263?e daljine podse\u263?a na degeneraciju, to u nama izaziva su
d "ru\u382?no". Svaki znak iscrpljenosti, tegobe, starosti, umora, svaka vrsta n
eslobode kao gr\u269?, paraliza, pre svega miris, boja, oblik raspadanja, trule\
u382?i, pa bilo i u najrazre\u273?enijem obliku do simbolike - sve to izaziva is
tu reakciju, sud vrednosti "ru\u382?no". Tu iskrsava \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24
mr\u382?nja: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 koga \u269?ovek tu mrzi? Ali, u tome n
ema nikakve sumnje: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 propast svog tipa. \ul0\nosupers
ub\cf2\f3\fs24 On ovde mrzi iz najdubljeg instinkta vrste; u ovoj mr\u382?nji se
odra\u382?avaju jezivost, opreznost, dubina, dalekovidost - to je najdublja mr\
u382?nja koja uop\u353?te postoji. Zbog nje je umetnost duboka... \par\pard\par\
pard\ql 21. \par\pard\par\pard\ql
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u352?openha
uer. - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u352?openhauer, poslednji Nemac koji dolazi
u obzir ( - koji predstavlja \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 evropsku \ul0\nosupersu
b\cf2\f3\fs24 pojavu kao Gete, kao Hegel, kao Hajnrih Hajne, a \ul0\nosupersub\c
f5\f6\fs24 nije samo \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 lokalni, "nacionalni"), za psih
ologa je slu\u269?aj prvog reda: naime, kao zlobno genijalni poku\u353?aj da se
izvedu na boji\u353?te u korist op\u353?te nihilisti\u269?kog obezvre\u273?enja
\u382?ivota upravo suprotne instancije, velika samopotvr\u273?ivanja "volje za \
u382?ivot", oblici egzuberantnosti \u382?ivota. On je, jedno za drugim, interpre
tirao \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 umetnost, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 herojstv
o, genija, lepotu, veliko sa\u382?aljenje, spoznaju, volju za istinom, tragediju
kao posledi\u269?ne pojave "odricanja" ili kao potrebu odricanja "volje" - najv
e\u263?e psiholo\u353?ko pravljenje la\u382?nog novca koje postoji u istoriji, i

zuzimaju\u263?i hri\u353?\u263?anstvo. Ako se pa\u382?ljivije zagleda, on je u t

ome naslednik hri\u353?\u263?anske interpretacije, s tom razlikom \u353?to je i
ono \u353?to je hri\u353?\u263?anstvo \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 odbacilo\ul0\n
osupersub\cf2\f3\fs24 , velike fakte kulture \u269?ove\u269?anstva, umeo da \ul0
\nosupersub\cf5\f6\fs24 odobri \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 jo\u353? u hri\u353?\
u263?anstvu, to jest, nihilisti\u269?kom smislu ( - naime, kao puteve ka "spasen
ju", kao predformu "spasenja", kao \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 stimulantia \ul0\
nosupersub\cf2\f3\fs24 potrebe za spasenjem ...). \par\pard\par\pard\ql 22. \par
\pard\par\pard Razmotri\u263?u jedan jedini slu\u269?aj. \u352?openhauer govori
o \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 lepoti s \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 melanholi\u2
69?nim zanosom - na kraju krajeva, za\u353?to? Jer, on u njoj vidi \ul0\nosupers
ub\cf5\f6\fs24 most \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 kojivodi dalje, ili izaziva \u38
2?e\u273? da se ide dalje... Ona je, za njega, oslobo\u273?enje od "volje" za tr
enutak - ona mami spasenju zauvek... On je posebno ceni kao osloboditeljicu od "
\u382?ari\u353?ta volje", od polnog ose\u263?aja - u lepoti on vidi \ul0\nosuper
sub\cf5\f6\fs24 negiran \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 polni instinkt... Neobi\u269
?an svetac! I ako ti neko protivre\u269?i, bojim se, bi\u263?e to priroda. \ul0\
nosupersub\cf5\f6\fs24 Za\u353?to \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 uop\u353?te postoj
i lepota tona, boje, mirisa, ritmi\u269?kog kretanja u prirodi? \u352?ta \ul0\no
supersub\cf5\f6\fs24 pobu\u273?uje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 lepotu? - Na sre\
u263?u, protivre\u269?i mu i jedan filozof. Ne manji autoritet od bo\u382?anskog
Platona ( tako ga naziva sam \u352?openhauer) podr\u382?ava drugu tezu? da svak
a lepota pobu\u273?uje na za\u269?e\u263?e da je to upravo \ul0\nosupersub\cf5\f
6\fs24 proprium \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 njenog dejstva, po\u269?inju\u263?i
naj\u269?ulnijim i zavr\u353?avaju\u263?i najduhovitijim... \par
23. \par
\pard\par\pard\ql
Platon ide dalje. S nevino\u353?\u263?u, za koju treba b
iti Grk a ne "hri\u353?\u263?anin", on govori da uop\u353?te ne bi bilo platonsk
e filozofije, kad u Atini ne bi bilo tako lepih mladi\u263?a: njihov izgled je u
pravo to \u353?to zanosi du\u353?u filozofa u erotsku vrtoglavicu i ne da joj mi
ra dok ne baci seme svega velikog u tako lepu zemlju Tako\u273?e neobi\u269?an s
vetac! - \u269?ovek ne veruje svojim u\u353?ima, pretpostavljaju\u263?i \u269?ak
i da veruje Platonu. U najmanju ruku se mo\u382?e dogoditi da se u Atini \ul0\n
osupersub\cf5\f6\fs24 druga\u269?ije\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 filozofiralo, p
re svega javno. Ni\u353?ta nije manje gr\u269?ko nego paukova mre\u382?a pojmova
pustinjaka, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 amor intellectualis dei \ul0\nosupersub
\cf2\f3\fs24 na Spinozin na\u269?in. Filozofija u duhu Platona mogla bi pre da s
e defini\u353?e kao erotsko takmi\u269?enje nego kao usavr\u353?avanje i oduhovl
jenje drevne agonalne gimnastike i njenih \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pretpostav
ki... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u352?ta je, najzad, izraslo iz ove Platonove
filozofske erotike? Novi umetni\u269?ki oblik gr\u269?kog agona, dijalektika. Po
dse\u263?am jo\u353? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 protiv \ul0\nosupersub\cf2\f3\f
s24 \u352?openhauera i u \u269?ast Platona, na to da je i cela vi\u353?a kultura
i knji\u382?evnost \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 klasi\u269?ne \ul0\nosupersub\cf
2\f3\fs24 Francuske izrasla na tlu seksualnog interesa. Kod nje se svuda mo\u382
?e tra\u382?iti galantnost, \u269?ulnost, seksualno takmi\u269?enje, "\u382?ena"
- i nikad se ne\u263?e uzalud tra\u382?iti... \par\pard\par\pard\ql \par\pard\p
ar\pard\ql
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 L'art pour l'art. - \ul0\nosupersub\
cf2\f3\fs24 Borba protiv svrhe u umetnosti je uvek borba protiv \ul0\nosupersub\
cf5\f6\fs24 moraliziraju\u263?e \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 tendencije u umetnos
ti, protiv njenog pot\u269?injavanja moralu. \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 L'art p
our l'art \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 zna\u269?i: "do \u273?avola s moralom!" Ali, ve\u263? i samo ovo neprijateljstvo odaje nadmo\u263?nost predrasuda. Ako i
sklju\u269?imo iz umetnosti svrhu moralne propovedi i popravljanja \u269?oveka,
onda iz toga jo\u353? zadugo ne sledi da je umetnost uop\u353?te bez svrhe, besc
iljna, bez smisla, jednom re\u269?ju, da je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 l'art po
ur l'art - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 crv koji se ujeda za sopstveni rep. "Radi
je nikakve svrhe nego moralne svrhe!" - tako govori gola strast. Psiholog, napro
tiv, pita: \u353?ta radi sva umetnost? zar ona ne hvali? zar ona ne veli\u269?a?
zar ona ne odabira? zar ona ne isti\u269?e? Sa svim ovim, ona \ul0\nosupersub\c
f5\f6\fs24 ja\u269?a \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ili \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24

slabi \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 izvesne sudove... Je li to samo sporedna poja

va'? slu\u269?aj? Ne\u353?to u \u269?emu instinkt umetnika nije imao savr\u353?e
no nikakvog udela? Ili, obrnuto: nije li za to preduslov da umetnik \ul0\nosuper
sub\cf5\f6\fs24 mo\u382?e...? \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Da li je njegov najni\
u382?i instinkt usmeren na umetnost, ili, pak, na smisao umetnosti, \ul0\nosuper
sub\cf5\f6\fs24 \u382?ivot? \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 na izvesnu \ul0\nosupers
ub\cf5\f6\fs24 po\u382?eljnost \u382?ivota? - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Umetno
st je veliki \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 stimulans \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 z
a \u382?ivot: kako bi se ona mogla shvatiti kao bez svrhe, bez cilja, kao \ul0\n
osupersub\cf5\f6\fs24 l'art pour l'art? - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Ostaje jed
no pitanje: umetnost prikazuje mnogo ru\u382?nog, surovog, problemati\u269?nog u
\u382?ivotu - ne stremi li ona time odstranjivanju \u382?elje za \u382?ivotom?
- A u stvari, bilo je filozofa koji su joj dali ovaj smisao: "\u352?openhauer je
pou\u269?avao da je 'oslobo\u273?enje od volje' op\u353?ta svrha umetnosti, on
je video veliku korist tragedije u tome \u353?to ona \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24
'izaziva raspolo\u382?enje za rezignaciju'" \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Ali to
je - ve\u263? sam govorio o tome - optika pesimista, i "zao pogled" treba apelov
ati na same umetnike. \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u352?ta saop\u353?tava o sebi
tragi\u269?ni umetnik? \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Ne pokazuje li on, upravo, s
tanje bez straha od stra\u353?nog i zagonetnog? - Samo ovo stanje je visoka po\u
382?eljnost; ko ga poznaje, odaje mu najvi\u353?e po\u269?asti. On saop\u353?tav
a o njemu, on \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mora \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da sa
op\u353?tava o njemu, pretpostavljaju\u263?i da je on umetnik, genije saop\u353?
tavanja. Hrabrost i sloboda ose\u263?aja pred mo\u263?nim neprijateljem, pred ne
sre\u263?om ve\u263?eg obima, pred problemom koji pobu\u273?uje u\u382?as - ovo
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pobedni\u269?ko \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 stanje j
e ono koje tragi\u269?ni umetnik odabira, koje on veli\u269?a. Pred tragedijom r
atni\u269?ko u na\u353?oj du\u353?i praznuje svoje saturnalije; ko je naviknut n
a patnju, ko tra\u382?i bol, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 herojski \ul0\nosupersu
b\cf2\f3\fs24 \u269?ovek \u263?e tragedijom blagosloviti svoje postojanje - jedi
no njemu daje pesnik tragi\u269?ar da okusi napitak ove slatke surovosti. \par\p
ard\par\pard\ql 25. \par\pard\par\pard\ql
Biti zadovoljan ljudima, dr\u382
?ati otvoreno svoje srce - to je liberalno, ali to je samo liberalno. Srca sposo
bna za \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 aristokratsko \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 gos
toprimstvo poznaju se po mnogim prozorima sa zavesama i zatvorenim kapcima: svoj
e najbolje prostorije dr\u382?e prazne. Zbog \u269?ega? Zato \u353?to \u269?ekaj
u goste s kojima ne\u263?e biti "zadovoljni"... \par\pard\par\pard\ql 26. \par\p
ard\par\pard\ql
Mi ne cenimo sebe dovoljno kad pri\u269?amo o sebi. Na\u
353?i stvarni doga\u273?aji zaista nisu nimalo brbljivi. Oni ne bi mogli da pri\
u269?aju o sebi, i kad bi hteli. To je stoga \u353?to nemaju re\u269?i. Za \u353
?ta imamo re\u269?i to je za nas ve\u263? zavr\u353?eno. U svakom govoru le\u382
?i zrno prezrenja. Jezik je, izgleda, prona\u273?en samo za prose\u269?no, osred
nje, ono \u353?to se saop\u353?tava. Jezikom se ve\u263? \ul0\nosupersub\cf5\f6\
fs24 vulgarizuje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 onaj koji govori... Iz morala za gl
uvoneme i druge filozofe. \par\pard\par\pard\ql 27. \par\pard\par\pard\ql
"Ova slika je \u269?arobno lepa!" Literarna \u382?ena, nezadovoljna, nadra\u382?
ena, jalova u srcu i utrobi, oslu\u353?kuju\u263?i stalno, s bolnom radoznalo\u3
53?\u263?u, imperativ koji \u353?apu\u263?e iz dubine njene organizacije \ul0\no
supersub\cf5\f6\fs24 "aut liberi aut libri": \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 literar
na \u382?ena, dovoljno obrazovana da bi razumela glas prirode, \u269?ak i kad go
vori latinski, a s druge strane ohola i dovoljno guska da bi u tajnosti jo\u353?
i francuski sa sobom govorila \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 "je me verrai, je me
lirai, je m'extasirai et je dirai: Possible, que j'aie eu tant d'espirit?"\ul0\n
osupersub\cf2\f3\fs24 ... \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 28.
\par\pard\par\pard\ql "Bezli\u269?ni" imaju re\u269?. - Ni\u353?ta nam ne pola
zi lak\u353?e za rukom kao biti mudar, strpljiv, promi\u353?ljen. Natopljeni smo
uljem blagosti i saose\u263?anja, pravedni smo na apsurdan na\u269?in, mi pra\u
353?tamo sve. Upravo zbog toga bi trebalo da se dr\u382?imo ne\u353?to stro\u382
?e; upravo zbog toga bi, s vremena na vreme, trebalo da \ul0\nosupersub\cf5\f6\f
s24 odgojimo \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 sebi neki mali afekt, neki mali poro\u2

69?ni afekt. To bi nam moglo biti i te\u353?ko; a me\u273?u sobom bismo se, mo\u
382?da, smejali aspektu koji mu pri tom dajemo. Ali, \u353?ta \ul0\nosupersub\cf
5\f6\fs24 to \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 poma\u382?e! nije nam ostao nikakav dru
gi na\u269?in samosavla\u273?ivanja: to je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 na\u353?
\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 asketizam, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 na\u353?e \ul
0\nosupersub\cf2\f3\fs24 pokajanje... \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Postati li\u26
9?an - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 vrlina "bezli\u269?nog"... \par\pard\par\pard
\ql 29. \par\pard\par\pard
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 S jedne odbrane dokt
orske disertacije. - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "\u352?ta je zadatak svakog vi\
u353?eg \u353?kolstva?" - Da od \u269?oveka na\u269?ini ma\u353?inu - "\u352?ta
slu\u382?i kao sredstvo za to?" - On mora da nau\u269?i da se dosa\u273?uje "Kak
o se to posti\u382?e?" - Shvatanjem pojma du\u382?nosti. - "Ko je za njega uzor
u tom pogledu?" Filolog: koji podu\u269?ava kako \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 bub
ati. - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "Ko je savr\u353?en \u269?ovek?" - Dr\u382?av
ni \u269?inovnik - "Koja filozofija pru\u382?a najvi\u353?u formulu za dr\u382?a
vnog \u269?inovnika?" - Kantova filozofija: dr\u382?avni \u269?inovnik kao stvar
po sebi, postavljen za sudiju nad dr\u382?avnim \u269?inovnikom kao pojavom. \p
ar
30. \par\pard\par\pard\ql
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Pravo na glu
post. - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Radnik koji se umorio i lagano di\u353?e, ko
ji gleda dobrodu\u353?no, koji pu\u353?ta stvari da teku tako kako teku: ova tip
i\u269?na figura, koja se sre\u263?e sada u epohi rada \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs
24 (tako\u273?e i \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "imperije"! - ) u svim klasama dru
\u353?tva, ispoljava upravo danas pretenziju na \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 umet
nost, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 uklju\u269?uju\u263?i ovamo knjigu, pre svega
\u269?asopis - koliko vi\u353?e na lepu prirodu, Italiju. Ve\u269?ernji \u269?ov
ek, s "usnulim divljim instinktima", o kojima govori Faust, ima potrebu za letnj
om sve\u382?inom, morskim kupanjem, gle\u269?erom, za Bajrojtom... U takvim epoh
ama, umetnost ima pravo na \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u269?istu glupost - \ul0
\nosupersub\cf2\f3\fs24 kao na neku vrstu odmora za duh, duhovitost i du\u353?u.
To je Vagner shvatio. \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u268?ista glupost \ul0\nosup
ersub\cf2\f3\fs24 ponovo nastaje... \par\pard\par\pard\ql 31. \par\pard\par\pard
\ql
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Jo\u353? jedan problem dijete. - \ul0\nosupe
rsub\cf2\f3\fs24 Sredstva kojima se Julije Cezar \u353?titio od bole\u353?ljivos
ti i glavobolje: neizmerno dugi mar\u353?evi, najjednostavniji na\u269?in \u382?
ivota, stalno boravljenje na sve\u382?em vazduhu, stalni napori - to su, uop\u35
3?te govore\u263?i, mere za odr\u382?avanje i za\u353?titu uop\u353?te protiv kr
ajnje krhkosti te suptilne ma\u353?ine koja radi pod najvi\u353?im pritiskom, a
koja se zove genije. \par\pard\par\pard\ql 32. \par\pard\par\pard\ql
\ul0\nos
upersub\cf5\f6\fs24 Imoralist govori. - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Filozofu ni\
u353?ta vi\u353?e nije protiv ukusa kao \u269?ovek, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24
ukoliko \u382?eli... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Ako on vidi \u269?oveka samo u
njegovom delanju, ako vidi ovu najhrabriju, najlukaviju, najizdr\u382?ljiviju \u
382?ivotinju zalutalu u lavirintskim nevoljama, kako mu se onda \u269?ovek \u269
?ini dostojan divljenja! Ona ga jo\u353? bodri... Ali, filozof prezire \u269?ove
ka koji \u382?eli, pa i "po\u382?eljnog" \u269?oveka - i uop\u353?te sve po\u382
?eljnosti, sve \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ideale \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u
269?oveka. Kad bi filozof mogao da bude nihilist, onda bi on to bio, jer on nala
zi Ni\u353?ta iza svih ideala \u269?oveka. Ili, \u269?ak ni jedno Ni\u353?ta, ne
go samo ni\u353?tavno, apsurdno, bolesno, kukavi\u269?ko, umorno, sve vrste talo
ga iz \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ispijenog pehara \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 s
vog \u382?ivota... Kako to da \u269?ovek, koji je tako dostojan po\u353?tovanja
kao realitet, ne zaslu\u382?uje nikakvog po\u353?tovanja ukoliko \u382?eli? Mora
li on da ispa\u353?ta to \u353?to je on tako \u269?estit kao realitet? Mora li
on da kompenzira svoj rad naprezanjem uma i volje u svakom radu, opru\u382?anjem
svojih udova u imaginarnom i apsurdnom? - Istorija njegovih po\u382?eljnosti bi
la je do sada \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 partie honteuse \ul0\nosupersub\cf2\f3
\fs24 \u269?oveka: treba se \u269?uvati toga da se ne \u269?ita suvi\u353?e dugo
. \u352?to \u269?oveka opravdava, to je njegov realitet - on \u263?e ga ve\u269?
no opravdavati. Za koliko je vredniji istinski \u269?ovek u pore\u273?enju s ma
kojim samo \u382?eljenim, imaginarnim izmi\u353?ljenim i la\u382?nim \u269?oveko

m? s ma kojim \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 idealnim \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \

u269?ovekom?... A samo se idealan \u269?ovek protivi ukusu filozofa. \par\pard\p
ar\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 33. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub
\cf5\f6\fs24 Prirodna vrednoct egoizma. - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Egoizam vr
edi toliko koliko fiziolo\u353?ki vredi onaj koji ga ima: on mo\u382?e da bude v
eoma vredan, on mo\u382?e da bude ni\u353?tavan i prezren. Svaki \u269?ovek mo\u
382?e da se razmatra u zavisnosti od toga da li predstavlja uzlaznu ili silaznu
liniju \u382?ivota. Re\u353?enje tog pitanja slu\u382?i zajedno s tim i kao kano
n za to \u353?ta vredi njegov egoizam. Ako on predstavlja uzlaznu liniju, onda j
e njegova vrednost stvarno ogromna - i radi \u269?itavog \u382?ivota, koji s nji
m \u269?ini korak \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 dalje, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24
njegova briga za odr\u382?anjem, za stvaranjem svog \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24
optimuma \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 uslova, mo\u382?e da bude \u269?ak i ekstr
emna. Pojedinac, "individuum", kako su ga do sada razumeli narod i filozof, svak
ako je zabluda: on nije ni\u353?ta samostalno, ni atom, ni "beo\u269?ug lanca",
ni ne\u353?to samo nasle\u273?eno od pre\u273?a\u353?njeg - on je jedna cela lin
ija "\u269?ovek", sve do njega samoga.. Ako on predstavlja silazni razvoj, propa
st, hroni\u269?nu degeneraciju, bolest ( - bolesti su, uop\u353?te govore\u263?i
, ve\u263? posledi\u269?ne pojave propadanja, a ne njegovi uzroci), onda je njeg
ova vrednost mala, i jednostavna pravi\u269?nost zahteva da on uspelima \ul0\nos
upersub\cf5\f6\fs24 oduzima \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u353?to je mogu\u263?e
manje. On je samo jo\u353? njihov parazit... \par\pard\par\pard\ql 34. \par\pard
\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Hri\u353?\u263?inin i anarhist - \ul0\n
osupersub\cf2\f3\fs24 Kad anarhist, kao glasnik slojeva dru\u353?tva \ul0\nosupe
rsub\cf5\f6\fs24 koji iroiadaju, s \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 lepim negodovanje
m zahteva "pravo", "pravednost", "jednaka prava", onda se on u tom slu\u269?aju
nalazi samo pod pritiskom svoje nekulturnosti, koju ne \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs
24 mo\u382?e \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da shvati, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24
za\u353?to \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 on uop\u353?te trpi u \ul0\nosupersub\cf5
\f6\fs24 \u269?emu \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je siroma\u353?an, u \u382?ivotu.
. Jedan uzro\u269?ni instinkt je u njemu sna\u382?an: neko mora da bude kriv \u3
53?to se on lo\u353?e ose\u263?a... Pa i samo "lepo negodovanje" deluje ve\u263?
na njega blagotvorno, zadovoljstvo je psovati za sve siroma\u353?ne \u273?avole
- to daje malu opojnost vla\u353?\u263?u. Ve\u263? jadikovanje, optu\u382?ivanj
e mo\u382?e da pru\u382?i \u382?ivotu privla\u269?nost zbog koje se on podnosi:
u svakoj optu\u382?bi je manja doza \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 osvete \ul0\nosu
persub\cf2\f3\fs24 za svoj lo\u353? polo\u382?aj, a ponekad i za svoje ni\u353?t
avilo \u269?ovek prebacuje onima koji su druga\u269?iji, kao za nepravednost, ka
o za \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nedozvoljenu \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 privil
egiju "Jesam li gad, onda ti treba da bude\u353? takav": na osnovu ove logike lj
udi di\u382?u revoluciju. Jednostavnije, u svakom slu\u269?aju, ne vredi ni\u353
?ta: ono proisti\u269?e iz slabosti. Da li se svoj lo\u353? polo\u382?aj pripisu
je drugima ili \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 samom sebi - \ul0\nosupersub\cf2\f3\f
s24 prvo \u269?ini socijalist, poslednje, na primer, hri\u353?\u263?anin - to ne
\u269?ini nikakvu pravu razliku. Op\u353?te je, recimo i \ul0\nosupersub\cf5\f6
\fs24 nedostojno, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u tome da neko treba da bude kriv
za to \u353?to pati\u353? - jednom re\u269?ju, \u353?to onaj koji pati propisuje
sebi protiv svoje patnje med osvete. Objekti ove potrebe za osvetom, kao potreb
e za \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 zadovoljstvom, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 slu\
u269?ajni su uzroci: onaj koji pati svuda nalazi uzroke da iskali svoju malu osv
etu - ponavljam, ako je hri\u353?\u263?anin, onda \u263?e ih na\u263?i u \ul0\no
supersub\cf5\f6\fs24 sebi... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Hri\u353?\u263?anin i a
narhist - obojica su \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 decadents. - \ul0\nosupersub\cf
2\f3\fs24 Ali, i kad hri\u353?\u263?anin osu\u273?uje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs2
4 "svet", \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 kleve\u263?e ga, ocrnjuje ga, onda on to \
u269?ini iz istog instinkta na osnovu kojega socijalisti\u269?ki radnik osu\u273
?uje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 dru\u353?tvo,\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 kleve
\u263?e ga, ocrnjuje ga?, sam "stra\u353?ni sud" je slatka uteha osvete - revolu
cija kako je o\u269?ekuje i socijalisti\u269?ki radnik, samo ne\u353?to udaljeni
ja.. Pa i sam "onaj svet" - \u269?emu onaj svet ako ne bi bio sredstvo da se ocr

ni ovaj svet? \par\pard\par\pard\ql 35. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\

cf5\f6\fs24 Kritika morala decadence-a. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 - "Altruisti
\u269?ki moral, moral pri kojem \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 propada \ul0\nosuper
sub\cf2\f3\fs24 sebi\u269?nost ostaje u svim prilikama r\u273?av simptom. To va\
u382?i za individuum, to va\u382?i za narode. Nedostaje najboljeg kad po\u269?ne
da nedostaje egoizam. Instinktivno izabrati \u353?tetno \ul0\nosupersub\cf5\f6\
fs24 io sebe, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 biti \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 prima
mljen \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 "nezainteresovanim" motivima, predstavlja goto
vo formulu za \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 decadence.\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24
"Ne tra\u382?iti \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 svoju \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 k
orist" - to je samo moralni smokvin list za sasvim drugu, naime fiziolo\u353?ku
fakti\u269?nost: "ja vi\u353?e ne umem da \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 na\u273?em
\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svoju korist"... Disgregacija instinkta! - Svr\u353
?eno je s \u269?ovekom kad postane altruist. - Umesto da ka\u382?e naivno: \ul0\
nosupersub\cf5\f6\fs24 "Ja \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 vi\u353?e ni\u353?ta ne v
redim", moralna la\u382? u ustima dekadenta ka\u382?e: "Ni\u353?ta nije ne\u353?
to vredno - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u382?ivoNj \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24
ne vredi ni\u353?ta"... Takav sud je, najzad, velika opasnost, on deluje zarazno
, - na \u269?itavom morbidnom tlu dru\u353?tva on izrasta \u269?as \par\pard\par
\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u tropsku vegetaciju pojmova, \u269?as kao
religija (hri\u353?\u263?anstvo), \u269?as kao filozofija (\u353?openhauerstvo).
Ponekad takva vegetacija otrovnog drveta, koje izrasta iz trule\u382?i, truje \
u382?ivot svojim isparenjima nadaleko, na milenijume daleko... \par\pard\par\par
d\ql 36. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Moral za lekare. - \
ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Bolesnik je parazit dru\u353?tva. U izvesnom stanju,
nepristojno je produ\u382?avati \u382?ivot. Vegetiranje u kukavi\u269?noj zavisn
osti od lekara i ve\u353?ta\u269?kih mera, po\u353?to je izgubljen smisao \u382?
ivota, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pravo \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 na \u382?iv
ot, moralo bi izazvati dubok prezir dru\u353?tva. A lekari bi morali biti posred
nici tog prezrenja - ne recepte, nego svaki dan novu dozu \ul0\nosupersub\cf5\f6
\fs24 odvratanosti \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 prema svom pacijentu... Stvoriti
novu odgovornost, odgovornost lekara, za sve slu\u269?ajeve gde to najvi\u353?i
instinkt \u382?ivota, \u382?ivota \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 u usionu, \ul0\nos
upersub\cf2\f3\fs24 zahteva bespo\u353?tedno prigu\u353?ivanje i potiskivanje \u
l0\nosupersub\cf5\f6\fs24 degeneri\u353?u\u263?eg. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \
u382?ivota - na primer, za pravo ra\u273?anja dece, za pravo biti ro\u273?en, za
pravo \u382?ivljenja... Ponosno umreti, ako vi\u353?e nije mogu\u263?e ponosno
\u382?iveti. Smrt, izabrana dobrovoljno, smrt u pravo vreme, svetla i radosna, d
o\u269?ekana me\u273?u decom i svedocima tako da je jo\u353? mogu\u263?e stvarno
opra\u353?tanje, kad \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 jo\u353? postoji \ul0\nosupers
ub\cf2\f3\fs24 onaj koji opra\u353?ta, isto tako stvarna procena onoga \u353?to
je postignuto i onoga \u353?to se htelo, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 rezimiranje
\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u382?ivota - sve suprotno \u382?alosnoj i groznoj
komediji koju je hri\u353?\u263?anstvo na\u269?inilo od samrtnog \u269?asa. Nika
d ne treba hri\u353?\u263?anstvu zaboraviti \u353?to je zloupotrebljavalo slabos
t samrtnika za nasilje savesti, i na\u269?in same smrti za dono\u353?enje sudova
o vrednosti \u269?oveka i o njegovoj pro\u353?losti! - Ovde treba, uprkos svih
kukavi\u269?luka predrasuda, pre svega uspostaviti pravilnu, to jest, fiziolo\u3
53?ku ocenu takozvane \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 prirodne \ul0\nosupersub\cf2\f
3\fs24 smrti, koja je tako\u273?e samo "neprirodna", samoubistvo. \u268?ovek nik
ad ne propada od nekog drugog, nego uvek od samog sebe. Samo je smrt, pod uslovi
ma dostojnim prezira, neslobodna smrt, smrt u \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 neprav
o \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 vreme, kukavi\u269?ka smrt. Trebalo bi, iz ljubavi
prema \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u382?ivotu - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u3
82?eleti druga\u269?iju smrt, slobodnu, svesnu, bez slu\u269?aja, bez neo\u269?e
kivanosti.. Najzad, jedan savet gospodi pesimistima i drugim \ul0\nosupersub\cf5
\f6\fs24 decadents\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 .\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \ul0
\nosupersub\cf2\f3\fs24 Nije u na\u353?oj mo\u263?i da spre\u269?imo svoje ro\u2
73?enje: ali ovu gre\u353?ku - jer ono je ponekad gre\u353?ka - mo\u382?emo ispr
aviti. Ako \u269?ovek \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 uni\u353?tava \ul0\nosupersub\

cf2\f3\fs24 sebe, onda on \u269?ini delo najdostojnije po\u353?tovanja: time got

ovo zaslu\u382?uje da \u382?ivi... Dru\u353?tvo, \u353?ta ka\u382?em! sam \ul0\n
osupersub\cf5\f6\fs24 \u382?ivot \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 od toga ima vi\u353
?e koristi nego od bilo kojeg "\u382?ivota" u odricanju, bledokrvnosti i drugoj
vrlini oslobodili ste druge od njegovog pogleda, oslobodili ste \u382?ivot od \u
l0\nosupersub\cf5\f6\fs24 prigovora... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Pesimizam, \u
l0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pur, vert, dokazuje se tek \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24
samoopovrgava-njem gospode pesimista: valja u\u269?initi korak dalje u njegovoj
logici, negirati \u382?ivot ne samo "voljom i predstavom", kao \u353?to je to \
u269?inio \u352?openhauer - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 treba najpre negirati \u
352?openhauera\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ...\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \ul0\n
osupersub\cf2\f3\fs24 Pesimizam, uzgred re\u269?eno, ma koliko bio zarazan, uprk
os tome ne pove\u263?ava bolesno stanje datog vremena, datog pokolenja u celosti
: on je njihov izraz. Njemu se podle\u382?e kao \u353?to se podle\u382?e koleri:
treba biti dovoljno morbidno nastrojen za to. Sam pesimizam ne\u263?e u\u269?in
iti nijednog \u269?oveka vi\u353?e \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 decadent; \ul0\no
supersub\cf2\f3\fs24 podse\u263?am na statisti\u269?ke podatke koji pokazuju da
se godine, u kojima besni kolera, ne razlikuju po ukupnoj brojci smrtnih slu\u26
9?ajeva od drugih godina. \par\pard\par\pard\ql 37. \par\pard\par\pard\ql
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Da li smo postali moralniji. - \ul0\nosupersub\cf2\f
3\fs24 Protiv mog pojma "s one strane dobra i zla", kako se moglo i o\u269?ekiva
ti, okomio se \u269?itav \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ferocitet \ul0\nosupersub\c
f2\f3\fs24 moralne zaglupljenosti koja, kao \u353?to je poznato, u Nema\u269?koj
va\u382?i kao sam moral: imao bih o tome da pri\u269?am mnoge zgodne pri\u269?e
. Pre svega, dali su mi da razmislim o "neospornoj nadmo\u263?nosti" na\u353?eg
vremena u moralnom sudu, o na\u353?em \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 "napretku", \u
l0\nosupersub\cf2\f3\fs24 koji je u ovoj oblasti stvarno u\u269?injen: nekakav \
u268?ezare Bord\u382?ija, u pore\u273?enju s \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nama, \
ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ne mo\u382?e se nikako smatrati "vi\u353?im \u269?ove
kom", nekom vrstom \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nat\u269?oveka, \ul0\nosupersub\c
f2\f3\fs24 kako to ja \u269?inim... Jedan \u353?vajcarski urednik iz \ul0\nosupe
rsub\cf5\f6\fs24 Bunda \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 oti\u353?ao je tako daleko da
je, odavaju\u263?i po\u353?tovanje hrabrosti za takvu drskost, da "razume" smis
ao mog dela u tome \u353?to u njemu predla\u382?em da se uni\u353?te svi pristoj
ni ose\u263?aji. Hvala lepo! - Dozvoljavam sebi da, kao odgovor, postavim pitanj
e, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 da li smo zaista postali moralniji? \ul0\nosupers
ub\cf2\f3\fs24 \u352?to svi tome veruju, ve\u263? je prigovor protiv toga.. Mi,
savremeni ljudi, veoma ne\u382?ni, veoma povredljivi, i koji sto puta pravimo i
\par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 primamo ustupke, u stvari uobr
a\u382?avamo da je ta na\u353?a \u269?ove\u269?nost, koju mi predstavljamo, ta \
ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 postignuta \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 jednodu\u353?n
ost u po\u353?te\u273?ivanju, u spremnosti da se pru\u382?i pomo\u263?, u me\u27
3?usobnom poverenju, pozitivan napredak, da smo u tom pogledu daleko prevazi\u35
3?li ljude renesanse. Ali, tako misli svako vreme, tako \ul0\nosupersub\cf5\f6\f
s24 mora \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da misli. Svakako da ne smemo da se prenese
mo u prilike renesanse, ne smemo sebe ni zamisliti u njoj: na\u353?i nervi ne bi
izdr\u382?ali tu stvarnost, da i ne govorimo o na\u353?im mi\u353?i\u263?ima. A
li, ovom nesposobno\u353?\u263?u se ne dokazuje napredak, nego samo jedno drugo,
kasnije stanje, slabije, ne\u382?nije, povredljivije, od kojega obavezno nastaj
e moral \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 bogat ustupcima. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24
Ako u mislima odstranimo svoju ne\u382?nost i zakasnelost, svoje fiziolo\u353?k
o starenje, onda \u263?e i na\u353? moral "o\u269?ove\u269?avanja" odmah izgubit
i svoju vrednost - sam po sebi, nijedan moral nema vrednosti - on bi nas samo om
alova\u382?io. S druge strane, ne sumnjajmo u to da bismo mi, savremeni ljudi, s
na\u353?om debelo vatiranom humano\u353?\u263?u koja ne \u382?eli da se spotakn
e ni o jedan kamen, za savremenike \u268?ezara Bord\u382?ije bili komedija da um
ru od smeha. U stvari, mi smo isuvi\u353?e sme\u353?ni s na\u353?im savremenim "
vrlinama"... Slabljenje neprijateljskih instinkata i instinkata koji bude nepove
renje - a to bi bio na\u353? "napredak" - predstavlja samo jednu od posledica u
op\u353?tem opadanju \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 vitalnosti: \ul0\nosupersub\cf2

\f3\fs24 potrebno je sto puta vi\u353?e truda, vi\u353?e opreznosti, da se probi

je tako uslovljeno, tako kasno \u382?ivljenje. Tu se \u269?ovek uzajamno poma\u3
82?e, tu je svako bolesnik do izvesnog stepena, i svako bolni\u269?ar. To se ond
a zove "vrlina" - me\u273?u ljudima koji su poznavali i druga\u269?iji \u382?ivo
t, puniji, rasipniji, bujniji, onda bi se nazvala, mo\u382?da, druga\u269?ije, "
kukavi\u269?lukom", "ni\u353?tavno\u353?\u263?u", "bapskim moralom"... Na\u353?e
slabljenje morala - to je moja teza, to je, ako \u382?elite, moja \ul0\nosupers
ub\cf5\f6\fs24 novina - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 posledica je propadanja; sur
ovost i u\u382?asnost obi\u269?aja mogu, naprotiv, da budu posledica izobilja \u
382?ivota. Tada se, naime, sme na mnogo odva\u382?iti, mnogo zahtevati, a tako\u
273?e mnogo i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 rasipno tro\u353?iti. \ul0\nosupersub\
cf2\f3\fs24 \u352?to je nekada bio za\u269?in \u382?ivota, to bi za nas bilo \ul
0\nosupersub\cf5\f6\fs24 otrov... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Biti indiferentan
- i to je izvestan oblik snage - za to smo, isto tako, suvi\u353?e stari, suvi\u
353?e zakasneli: na\u353? moral sa\u382?aljenja, na koji sam ja prvi upozorio, t
o \u353?to bi se moglo nazvati \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 l'impressionisme mora
le, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 vi\u353?e je izraz fiziolo\u353?ke prenadra\u382
?enosti koja je svojstvena svemu \u353?to je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 decaden
t\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 . Onaj pokret, koji je poku\u353?ao da uz pomo\u263
? \u352?openhauerovog \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 morala sa\u382?aljenja \ul0\no
supersub\cf2\f3\fs24 stane na nau\u269?no tlo - veoma nesre\u263?an poku\u353?aj
! - pravi je pokret \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 decadence-a \ul0\nosupersub\cf2\
f3\fs24 u moralu i kao takav, veoma je srodan hri\u353?\u263?anskom moralu Sna\u
382?ne epohe, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 aris\u353?okra\u353?ske \ul0\nosupersu
b\cf2\f3\fs24 kulture, vide u sa\u382?aljenju, u "ljubavi prema bli\u382?njem",
u nedostatku sopstvene li\u269?nosti i ose\u263?aja sopstvenog dostojanstva, ne\
u353?to dostojno prezira. - O vremenima treba suditi prema njihovim \ul0\nosuper
sub\cf5\f6\fs24 pozitivnim snagama \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i pri tome izlazi
da je ono rasipni\u269?ko i kobno vreme renesanse bilo poslednje \ul0\nosupersu
b\cf5\f6\fs24 veliko vreme, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 a mi smo, mi savremeni l
judi, sa svojom boja\u382?ljivom bri\u382?ljivo\u353?\u263?u za sebe i ljubavlju
prema bli\u382?njem, sa svojim vrlinama rada, skromno\u353?\u263?u, pravedno\u3
53?\u263?u, nau\u269?no\u353?\u263?u - skupljaju\u263?i \u353?tedljivo, mahinaln
o - kao slabo vreme... Na\u353?e vrline su uslovljene, one su \ul0\nosupersub\cf
5\f6\fs24 izazvane na\u353?om slabo\u353?\u263?u... "\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24
Jednakost", izvesna fakti\u269?ka sli\u269?nost, koja dolazi do izraza samo u t
eoriji o "jednakim pravima", su\u353?tinski pripada propasti: jaz me\u273?u ljud
ima, me\u273?u stale\u382?ima, mno\u353?tvo tipova, volja da \u269?ovek bude svo
ja sopstvena li\u269?nost, da se izdigne iznad drugih - to \u353?to ja nazivam \
ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 patosom distance, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svojstv
eno je svakom \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sna\u382?nom \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs
24 vremenu. Sila naprezanja, raspon izme\u273?u ekstrema, danas ostaje sve manja
- ekstremi se izgla\u273?uju, kona\u269?no posti\u382?u\u263?i sli\u269?nost...
Sve na\u353?e politi\u269?ke teorije \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 i \ul0\nosuper
sub\cf2\f3\fs24 dr\u382?avni ustavi, ne izuzimaju\u263?i "nema\u269?ku imperiju"
, posledice su posledi\u269?ne neophodnosti propasti; nesvestan uticaj \ul0\nosu
persub\cf5\f6\fs24 decadence-a \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je pronikao do samih
ideala pojedinih nauka. Moj prigovor protiv celokupne sociologije u Engleskoj i
Francuskoj je taj \u353?to ona poznaje iz iskustva samo \ul0\nosupersub\cf5\f6\f
s24 dekadentske formacije \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 dru\u353?tva, i savr\u353?
eno nevino shvata sopstvene dekadentne instinkte kao \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24
normu \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 sociolo\u353?kog suda vrednosti. \u381?ivot \
ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 silazne linije, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 opadanje
svake organizuju\u263?e sile, to jest, sile koja razdvaja, izmi\u269?e ponorima,
nare\u273?uje i podre\u273?uje, formuli\u353?e se u dana\u353?njoj sociologiji
kao \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ideal... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Na\u353?i s
ocijalisti su \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 decadents, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24
ali je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 decadent, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 tako\u
273?e, i gospodin Herbert Spenser - on u pobedi altruizma vidi ne\u353?to dostoj
no da se po\u382?eli... \par\pard\par\pard\ql \par\pard\par\pard\ql
\ul0\nos

upersub\cf5\f6\fs24 Moj pojam slobode. - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Vrednost st

vari nije pokatkad u tome \u353?ta se njome posti\u382?e, nego u tome \u353?ta s
e za nju pla\u263?a - \u353?ta nas ona \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 staje. \ul0\n
osupersub\cf2\f3\fs24 Nave\u353?\u263?u jedan primer Liberalne institucije odmah
prestaju da budu liberalne \u269?im se postignu: kasnije nema gorih i radikalni
jih neprijatelja slobode od liberalnih institucija. Poznato je do \ul0\nosupersu
b\cf5\f6\fs24 \u269?ega \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 one dovode: one podme\u263?u
mine pod volju za mo\u263?, one su nivelacija brda i dolina, koja je uzdignuta
od morala, one \u269?ine malim, pla\u353?ljivim i pohotnim - njima svaki put tri
jumfuje \u269?oporska \u382?ivotinja. Liberalizam: srpski re\u269?eno, \ul0\nosu
persub\cf5\f6\fs24 preobra\u382?avanje u \u269?oporske \u382?ivotinje... \ul0\no
supersub\cf2\f3\fs24 Te iste institucije proizvode sasvim drugo dejstvo dok se z
a njih jo\u353? bori; one tada, u stvari, sna\u382?no pospe\u353?uju slobodu. Ta
\u269?nije re\u269?eno, to dejstvo vr\u353?i rat, rat \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs2
4 za \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 liberalne institucije koji, kao rat dozvoljava
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 neliberalnim instinktima \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24
da produ\u382?e svoje postojanje. A rat vaspitava za slobodu. Pa \u353?ta je sl
oboda? To \u353?to \u269?ovek ima volju za sopstvenu odgovornost. \u352?to se od
r\u382?ava distancija koja nas razdvaja. \u352?to \u269?ovek postaje ravnodu\u35
3?niji prema te\u353?ko\u263?ama, surovosti, nema\u353?tini, \u269?ak i prema sa
mom \u382?ivotu. \u352?to je spreman da \u382?rtvuje ljude za svoju stvar, ne is
klju\u269?uju\u263?i i samog sebe. Sloboda zna\u269?i da mu\u353?da mu\u353?ki,
ratni i pobedni\u269?ki instinkti gospodare nad drugim instinktima, na primer, n
ad istinktima "sre\u263?e". \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Oslobo\u273?eni \ul0\nos
upersub\cf2\f3\fs24 \u269?ovek, a u jo\u353? ve\u263?em stepenu oslobo\u273?eni
duh, nogama \u263?e izgaziti prezrenu vrstu blagostanja, o kojem sanjaju \u263?i
fte, hri\u353?\u263?ani, krave, \u382?ene, Englezi i drugi demokrati. Slobodan \
u269?ovek je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ratnik. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Po
\u269?emu se meri sloboda kako pojelinaca tako i naroda? Posle otpora, koji se m
ora savladati, posle truda koji se ulo\u382?i da bi \u269?ovek ostao \ul0\nosupe
rsub\cf5\f6\fs24 gore. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Najvi\u353?i tip slobodnih lj
udi trebalo bi tra\u382?iti tamo gde se stalno savla\u273?uje najvi\u353?i otpor
: na pet koraka od tiranije, uz sam prag opasnosti ropstva. To je psiholo\u353?k
i istinito, ako se ovde pod "tiranima" podrazumevaju neumitni i stra\u353?ni ins
tinkti, koji u odnosu na sebe zahtevaju maksimum autoriteta i discipline - najle
p\u353?i tip za to je Julije Cezar to je istinito, tako\u273?e, i u politi\u269?
kom pogledu, valja samo slediti svoj hod kroz istoriju Narodi, koji su imali nek
akvu vrednost, \u269?im su \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 postali \ul0\nosupersub\c
f2\f3\fs24 vredni, nikada to nisu bili pod liberalnim institucijama: \ul0\nosupe
rsub\cf5\f6\fs24 velika opasnost \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je u\u269?inila ne\
u353?to od njih \u353?to zaslu\u382?uje po\u353?tovanje, opasnost, koja nas prvi
put upoznaje s na\u353?im sredstvima pomo\u263?i, na\u353?im vrlinama, na\u353?
im oru\u382?jem, s na\u353?im \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 duhom - \ul0\nosupersu
b\cf2\f3\fs24 koja nas \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 primorava \ul0\nosupersub\cf2
\f3\fs24 da budemo jaki... \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Prvi \ul0\nosupersub\cf2\
f3\fs24 princip: treba imati potrebu da se bude jak: ina\u269?e se to ne\u263?e
nikad biti. - Te velike staklene ba\u353?te za sna\u382?nu, za najsna\u382?niju
vrstu ljudi koja je do sada postojala, aristokratske dr\u382?ave, sli\u269?ne Ri
mu i Veneciji, shvatale su slobodu upravo u tom smislu u kojem ja shvatam re\u26
9? "sloboda": kao ne\u353?to \u353?to se ima i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nema,
\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u353?to \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 se ho\u263?e,
\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u353?to se \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 osvaja\ul0\n
osupersub\cf2\f3\fs24 ... \par\pard\par\pard\ql 39. \par\pard\par\pard\ql
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Kritika modernosti. - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Na
\u353?e institucije ne vrede vi\u353?e ni\u353?ta: u tome su svi saglasni. Ali,
za to nisu krive one, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ve\u263?\ul0\nosupersub\cf2\f3
\fs24 \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mi. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Po\u353?to sm
o izgubili sve instinkte, od kojih nastaju institucije, za nas su uop\u353?te iz
gubljene institucije, jer za njih vi\u353?e ne valjamo. Demokratizam je uvek bio
oblik propadanja organizuju\u263?e snage: ve\u263? sam u delu \ul0\nosupersub\c

f5\f6\fs24 Ljudsko, odvi\u353?e ljudsko, I, 349, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 oka

rakterisao savremenu demokratiju, sa svim njenim polovi\u269?nostima, kao "nema\
u269?ku imperiju", kao ob\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 lik propadanja dr\u382?ave.
\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Da bi postojale ustanove, treba da postoje izvesna
volja, instinkti, imperativ, antiliberalni do zlobe: volja za tradiciju, za auto
ritet, za odgovornost vekovima unapred, za \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 solidarno
st \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 lanaca pokolenja unapred i unazad \ul0\nosupersub
\cf5\f6\fs24 in infinitum. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Ako je ta volja tu, onda
se osniva ne\u353?to sli\u269?no \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 imperium Romanum: \
ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ili kao Rusija, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 jedini si
la \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 koja je danas \u269?vrsta, koja mo\u382?e da \u26
9?eka, koja mo\u382?e da obe\u263?a ne\u353?to - Rusija kao antiteti\u269?ni poj
am \u382?alosnom evropskom partikularizmu i nervozi, koja je stupila u kriti\u26
9?ni period osnivanjem nema\u269?ke imperije... Ceo Zapad nema vi\u353?e one ins
tinkte od kojih nastaju institucije, od kojih nastaje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs2
4 budu\u263?nost: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 njegovom "savremenom duhu" mo\u382
?da ni\u353?ta nije tako po volji. \u381?ivi se za danas, \u382?ivi se veoma brz
o - \u382?ivi se veoma neodgovorno: upravo to se naziva "slobodom". To \u353?to
od institucija \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u269?ini \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24
institucije, prezire se, mrzi, odbija: zami\u353?lja se opasnost novog ropstva
tamo gde se samo izgovori re\u269? "autoritet". Tako daleko ide \ul0\nosupersub\
cf5\f6\fs24 decadence \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 instinkata vrednosti na\u353?i
h politi\u269?ara, na\u353?ih politi\u269?kih partija \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs2
4 one instinktivno vi\u353?e vole ono \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u353?to razla
\u382?e, \u353?to ubrzava kraj... Svedo\u269?anstvo za to je \ul0\nosupersub\cf5
\f6\fs24 savremeni \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 brak. U savremenom braku je o\u26
9?igledno da je nestao svaki \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u
m ali, to nije prigovor braku, nego modernosti. Um braka - on se nalazio u pravn
oj odgovornosti koja je le\u382?ala isklju\u269?ivo na mu\u382?u: to je braku pr
u\u382?alo stabilnost, dok danas on hramlje na obe noge. Um braka - on se nalazi
o u njegovoj principijelnoj neraskidivosti: to mu je davalo takav ton koji je, u
prkos slu\u269?ajnom ose\u263?aju, strasti i trenutku, umeo \ul0\nosupersub\cf5\
f6\fs24 da sebi obezbedi pa\u382?nju \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 On je, isto tak
o, bio u odgovornosti porodica za izbor supruga. Porastom indulgencije u korist
brakova \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 iz ljubavi, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 elim
inisala se upravo osnova braka. To \u353?to i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u269?
ini \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 od njega instituciju. Institucija se nikada i ni
u kom slu\u269?aju ne zasniva na idiosinkraziji, kao \u353?to je re\u269?eno, b
rak se \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 zasniva na "lj
ubavi" - on se zasniva na seksualnom instinktu, na instinktu vlasni\u353?tva (\u
382?ena i deca kao vlasni\u353?tvo), na \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 instinktu go
spodarenja, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 koji stalno organizuje sebi najmanju for
maciju gospodarenja, porodicu, kojem su \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 neophodna \u
l0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i deca i naslednici da bi odr\u382?ao, i fiziolo\u353?
ki, ve\u263? postignutu meru vlasti, uticaja, bogatstva, da bi se pripremio za d
uge zadatke, instinktivnu solidarnost kroz vekove. Brak kao institucija ve\u263?
sadr\u382?i u sebi potvr\u273?ivanje najve\u263?eg, najtrajnijeg organizacionog
oblika: ako samo dru\u353?tvo ne mo\u382?e da\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 jam\u
269?i \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 za sebe kao celinu, do najudaljenijih budu\u26
3?ih pokolenja, onda brak uop\u353?te nema nikakav smisao. - Savremeni brak je \
ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 izgubio \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svoj smisao - pre
ma tome, on se ukida. \par\pard\par\pard\ql 40. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nos
upersub\cf5\f6\fs24 Radni\u269?ko pitanje.- \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Glupost,
u su\u353?tini izopa\u269?enost instinkata, koja je danas uzrok \ul0\nosupersub
\cf5\f6\fs24 svih \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 gluposti, sastoji se u tome \u353?
to postoji radni\u269?ko pitanje. O izvesnim stvarima se \ul0\nosupersub\cf5\f6\
fs24 ne pita: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 prvi imperativ instinkta. - Apsolutno
ne shvatam \u353?ta se \u382?eli u\u269?initi s evropskim radnikom, po\u353?to s
e od njega najpre napravilo pitanje. On se ose\u263?a suvi\u353?e dobro da ne bi
zahtevao sve vi\u353?e i vi\u353?e, sve s ve\u263?om neskromno\u353?\u263?u. Ko

na\u269?no, on na svojoj strani ima veliko mno\u353?tvo. Potpuno je nestala nada

da \u263?e se ovde formirati stale\u382? skromne i samozadovoljne vrste \u269?o
veka, tipa Kineza: a to bi bilo razumno, to bi bilo upravo neophodno. \u352?ta s
u u\u269?inili? - Sve da bi se uni\u353?tio, jo\u353? u klici, preduslova za to
- instinkti pomo\u263?u kojih je radnik bio kao stale\u382? mogu\u263?, mogu\u26
3? za \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 samog sebe, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 uni\u3
53?teni su do temelja najneodgovornijom besmisleno\u353?\u263?u. Radnika su u\u2
69?inili ratobornim, dali su mu pravo glasa koalicije, politi\u269?ko pravo glas
a: \u353?ta je \u269?udno ako radnik ve\u263? danas gleda na svoju egzistenciju
kao na bedu (moralno izra\u382?eno,kao na \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nepravdu \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ).? Ali \u353?ta \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ho\u26
3?e? \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 pitam jo\u353? jednom. Ako se \u382?eli neki ci
lj, onda valja hteti i sredstva. ako se ho\u263?e robovi, onda valja biti budala
da bi se oni vaspitavali za gospodare. \par\pard\par\pard\ql 41. \par\pard\par\
pard\ql
"Sloboda koju ja \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne \ul0\nosupersub\
cf2\f3\fs24 volim..." - U takva vremena kao \u353?to su dana\u353?nja, biti prep
u\u353?ten svojim instinktima, samo je zla sre\u263?a vi\u353?e. Ovi instinkti p
rotivre\u269?e, smetaju jedan drugom, me\u273?usobno se uni\u353?tavaju; ve\u263
? sam definisao \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 savremenost \ul0\nosupersub\cf2\f3\f
s24 kao fiziolo\u353?ku samoprotivre\u269?nost. Um vaspitanja bi hteo da se, pod
\u382?eleznim jarmom, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 paralizuje \ul0\nosupersub\cf
2\f3\fs24 najmanje jedan od ovih sistema instinkata, kako bi se drugom sistemu d
ozvolilo da sakupi snagu, da postane sna\u382?an, da postane gospodar. Danas bi
individuu trebalo u\u269?initi mogu\u263?om tek po\u353?to se \ul0\nosupersub\cf
5\f6\fs24 obre\u382?e: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 mogu\u263?e, to jest, \ul0\no
supersub\cf5\f6\fs24 potpuno... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 De\u353?ava se obrnu
to: pretenzija na nezavisnost, na slobodan razvoj, na \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs2
4 laisser aller, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 izra\u382?avaju s najve\u263?om ver
no\u353?\u263?u upravo oni za koje nikakve uzde ne bi bile \ul0\nosupersub\cf5\f
6\fs24 suvi\u353?e zategnute - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 to va\u382?i \ul0\nos
upersub\cf5\f6\fs24 in politics, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 to va\u382?i u umet
nosti. Ali, to je simptom \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 decadence-a \ul0\nosupersu
b\cf2\f3\fs24 na\u353?e savremeno shvatanje "slobode" je dokaz vi\u353?e o izopa
\u269?enosti instinkata. \par\pard\par\pard\ql 42. \par\pard\par\pard\ql
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Gde je neophodna vera. - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24
Ni\u353?ta nije re\u273?e me\u273?u moralistima i svecima od po\u353?tenja; mo\
u382?da oni govore suprotno mo\u382?da oni i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 veruju
\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u to. Kada je, naime, neka vera korisnija, delotvorn
ija, uverljivija od \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 svesnog \ul0\nosupersub\cf2\f3\f
s24 licemerstva, tada licemerstvo instinktivno postaje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs
24 nevinost: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 prva teza za shvatanje velikih svetaca.
Tako\u273?e i kod filozofa, jedne druge vrste \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupe
rsub\cf2\f3\fs24 svetaca, \u269?ista profesija ih \u269?ini takvim da dozvoljava
ju samo izvesne istine: naime, takve na koje njihova profesija ima \ul0\nosupers
ub\cf5\f6\fs24 javnu \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 sankciju - kantovski re\u269?en
o, istine \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 prakti\u269?nog \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs2
4 uma. Oni znaju \u353?ta \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 moraju \ul0\nosupersub\cf2
\f3\fs24 da doka\u382?u, u tome su oni prakti\u269?ni - oni se me\u273?u sobom p
repoznaju po tome \u353?to se sla\u382?u u pogledu "istina". - "Nemoj lagati"( srpski re\u269?eno: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u269?uvajte se, \ul0\nosupersu
b\cf2\f3\fs24 gospodine, da ne ka\u382?ete istinu...). \par\pard\par\pard\ql 43.
\par\pard\par\pard
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Na uvo konzervativcima. - \u
l0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Ono \u353?to se ranije nije znalo, \u353?to se danas z
na, moglo bi se znati \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 - regresija, \ul0\nosupersub\c
f2\f3\fs24 vra\u263?anje u ma kom smislu i stepenu apsolutno nije mogu\u263?e. B
ar mi filozofi to znamo. Ali, svi sve\u353?tenici i moralisti su verovali u to oni su \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 hteli \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da vrate \
u269?ove\u269?anstvo na \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 prethodnu \ul0\nosupersub\cf
2\f3\fs24 meru vrline, da \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 zaustave \ul0\nosupersub\c
f2\f3\fs24 njegov razvoj. Moral je uvek bio Prokrustova postelja. \u269?ak su i

politi\u269?ari u tome podra\u382?avali propovednike vrline: jo\u353? i danas im

a partija koje kao o svom cilju ma\u353?taju da se sve stvari kre\u263?u \ul0\no
supersub\cf5\f6\fs24 hodom raka. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Ali, niko nije volj
an da bude rak. Ni\u353?ta ne poma\u382?e: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 valja \ul
0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i\u263?i napred, ho\u263?u re\u263?i, \ul0\nosupersub\c
f5\f6\fs24 korak po korak dalje u decadence ( - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 to j
e \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 moja \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 definicija savrem
enog "napretka"...). Ovaj se razvoj mo\u382?e \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 spre\u
269?iti, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 i time zaustaviti samo izopa\u269?enost, sa
kupiti je, u\u269?initi je silovitijom i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 iznenadnijo
m: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 vi\u353?e se ne mo\u382?e u\u269?initi. \par
44. \par\pard\par\pard\ql
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Moje shvatanje genij
a. - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Veliki su ljudi, kao i velika vremena, eksplozi
vi u kojima je sakupljena ogromna snaga; njihov preduslov je, istorijski i fizio
lo\u353?ki, uvek bio to \u353?to se na njima dugo sakupljalo, nagomilavalo, \u35
3?tedelo i \u269?uvalo - \u353?to dugo nije bilo eksplozije. Ako je napetost u m
asi postala suvi\u353?e velika, onda je dovoljan najslu\u269?ajniji nadra\u382?a
j da se pobudi na \u382?ivot "genije", "delo", velika sudbina. \u352?ta zna\u269
?i onda sredina, epoha, "duh vremena", "javno mnenje"! - Uzmimo Napoleonov slu\u
269?aj. Francuska iz vremena revolucije, a jo\u353? vi\u353?e Francuska do revol
ucije, stvorila bi tip suprotan Napoleonu: pa ipak ga je \ul0\nosupersub\cf5\f6\
fs24 stvorila. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 A po\u353?to je Napoleon bio \u269?ov
ek \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 drugog \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 kova, nasledni
k jedne ja\u269?e, du\u382?e, drevnije civilizacije od one koja se u Francuskoj
raspr\u353?ila u prah i pepeo, postao je ovde gospodar, bio je ovde jedini gospo
dar. Veliki ljudi su neophodni, vreme u koje se oni javljaju je slu\u269?ajno; \
u353?to oni skoro uvek postaju gospodari nad njim, to proizilazi iz toga \u353?t
o su oni ja\u269?i, \u353?to su stariji, \u353?to se u njima du\u382?e sakupljal
o. Izme\u273?u genija i njegovog vremena postoji takav odnos kao izme\u273?u jak
ih i slabih, a tako\u273?e kao izme\u273?u starih i mladih: vreme je relativno u
vek mnogo mla\u273?e, slabije, nezrelije, nesigurnije, detinjastije. - \u352?to
se danas u Francuskoj o tome \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mnogo druga\u269?ije \u
l0\nosupersub\cf2\f3\fs24 misli (u Nema\u269?koj \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 tak
o\u273?e: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ali to nije va\u382?no), \u353?to je teori
ja sredine, prava teorija neuroti\u269?ara, postala sakrosanktna i skoro nau\u26
9?na, i nailazili na verovanje i kod fiziologa, to "ne miri\u353?e dobro", to na
vodi na tu\u382?ne misli. - I u Engleskoj to ne shvataju druga\u269?ije, ali zat
o se nijedan \u269?ovek ne\u263?e ra\u382?alostiti. Englez ima samo dva na\u269?
ina da se obra\u269?una s genijem i "velikim \u269?ovekom": ili \ul0\nosupersub\
cf5\f6\fs24 demokratski, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 na Bakleov na\u269?in, ili
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 religiozno, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 na Karlajlov
na\u269?in. - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Opasnost, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24
koja postoji u velikim ljudima u vremenima, izvanredna je; za petama im je iscr
pljenost svake vrste, sterilnost. Veliki \u269?ovek je kraj; veliko vreme, na pr
imer, renesansa, je kraj. Genije - u delu, u \u269?inu, neminovno je rasipnik: a
\u353?to se \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 tro\u353?i, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24
u tome je njegova veli\u269?ina... Instinkt samoodr\u382?avanja izlazi tako\u27
3?e na videlo: preterano sna\u382?ni pritisak emanacije sila zabranjuju mu svako
takvo staranje i opreznost. To se naziva "\u382?rtvovanjem"; u njemu se veli\u2
69?a njegovo "herojstvo", njegova ravnodu\u353?nost prema sopstvenom dobru, njeg
ovo samopo\u382?rtvovanje za ideju, za veliku stvar, za otad\u382?binu: sve su t
o nesporazumi... On se izliva, on se preliva, on se tro\u353?i, on ne \u353?tedi
sebe - s fatalno\u353?\u263?u, sudbonosno, nevoljno, kao \u353?to se reka nevol
jno izliva preko svojih obala. Ali, po\u353?to je \u269?ovek takvim eksplozivnim
ljudima mnogo zahvalan, to im je zato mnogo i podario, na primer, neku vrstu \u
l0\nosupersub\cf5\f6\fs24 vi\u353?eg morala\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ... To je
na\u269?in ljudske zahvalnosti: ona \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pogre\u353?no r
azume \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svoje dobro\u269?initelje. \par\pard\par\pard\
ql 45. \par\pard\par\pard\ql
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Zlo\u269?inac i \u35
3?ta mu je srodno. - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Tip zlo\u269?inca, to je tip sn

a\u382?nog \u269?oveka pod nepovoljnim uslovima, to je sna\u382?an \u269?ovek u\

u269?injen bolesnim. Njemu nedostaje divljina, izvesna slobodnija i opasnija pri
roda i forma postojanja, gde sve, \u353?to je oru\u382?je i za\u353?tita u insti
nktu jakog \u269?oveka, \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 odolev
a pravu. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Njegove \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 vrline
\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je izagnalo dru\u353?tvo; njegovi naj\u382?ivahniji
instinkti, koje je doneo sa sobom, srastaju odmah s afektima poti\u353?tenosti,
sa sumnjom, strahom, be\u353?\u269?a\u353?\u263?em. Ali, to je skoro \ul0\nosupe
rsub\cf5\f6\fs24 recept \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 za fiziolo\u353?ku izopa\u26
9?enost. \u268?ovek, koji mora tajno da \u269?ini ono \u353?to najbolje mo\u382?
e, ono \u353?to bi najradije u\u269?inio, s dugom napeto\u353?\u263?u, oprezno\u
353?\u263?u, postaje anemi\u269?an, i po\u353?to on \u382?anje od svojih instink
ata uvek samo opasnost, proganjanje, kobne posledice, menja se i njegov ose\u263
?aj prema tim instinktima - on ih ose\u263?a fatalnim. U ovom dru\u353?tvu, na\u
353?em spokojnom, mediokritetskom, u\u353?kopljenom dru\u353?tvu, u koje sin pri
rode dolazi s planine i s morskih pustolovina, nu\u382?no se izopa\u269?uje u zl
o\u269?inca. Ili skoro nu\u382?no: jer, ima slu\u269?ajeva kada se takav \u269?o
vek pokazuje ja\u269?im od dru\u353?tva: Korzikanac Napoleon naj\u269?uveniji je
primer za to. Za problem, koji je ovde pred vama, va\u382?no je svedo\u269?anst
vo Dostojevskog - Dostojevskog, jedinog psihologa, uzgredno re\u269?eno, od koje
ga sam imao \u269?emu da se nau\u269?im: on spada u najsre\u263?nije slu\u269?aj
eve moga \u382?ivota, \u269?ak i vi\u353?e od otkrovenja Stendala. Ovaj \ul0\nos
upersub\cf5\f6\fs24 duboki \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u269?ovek, koji je deset
puta bio u pravu \u353?to je potcenjivao povr\u353?ne Nemce, sasvim je druga\u2
69?ije ose\u263?ao sibirske robija\u353?e, u \u269?ijoj je sredini dugo \u382?iv
eo, nego \u353?to je sam o\u269?ekivao, sve te\u353?kih zlo\u269?inaca za koje v
i\u353?e nije bilo povratka u dru\u353?tvo - otprilike, kao da su izrezani od na
jboljeg, najtvr\u273?eg i najdragocenijeg drveta, koje uop\u353?te raste na tlu.
Uop\u353?timo slu\u269?aj zlo\u269?inca: predstavimo sebi prirode, koje su iz b
ilo kojeg razloga li\u353?ene dru\u353?tvenog saose\u263?aja, koje znaju da ih n
e smatraju dobro\u269?initeljima, korisnima, taj ose\u263?aj \u269?andala po koj
em se \u269?ovek ne smatra jednakim, ve\u263? odba\u269?enim, nedostojnim, onima
koji pogane. Misli i postupci takvih priroda imaju boju ne\u269?eg podzemnog; n
a njima postaje sve ble\u273?e nego na onima \u269?iji je \u382?ivot ozaren svet
lom dana. Ali, skoro svi oblici egzistencije, koje mi danas sti\u269?emo, nekada
su \u382?iveli u tom polugrobnom vazduhu: \u269?ovek nauke, artist genije, slob
odan duh, glumac, trgovac, veliki otkriva\u269?... Sve dok je \ul0\nosupersub\cf
5\f6\fs24 sve\u353?tenik \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 smatran najvi\u353?im tipom
, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 svaka \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 vredna vrsta \u2
69?oveka bila je li\u353?ena vrednosti... Dolazi vreme - obe\u263?avam - kada \u
263?e biti smatran \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 najni\u382?im, \ul0\nosupersub\cf
2\f3\fs24 kao \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 na\u353? \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \
u269?andala, kao najla\u382?ljivija, kao najnepristojnija vrsta \u269?oveka... O
bra\u263?am pa\u382?nju na to kako se jo\u353? i sada, pod najbla\u382?om vladav
inom obi\u269?aja, koja je ikada vladala na svetu, bar u Evropi, svaka neobi\u26
9?nost, svaka duga, preduga \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pot\u269?injenost, \ul0\
nosupersub\cf2\f3\fs24 svaki neobi\u269?ni, neprozra\u269?ni oblik postojanja pr
ibli\u382?ava onom tipu koji usavr\u353?ava zlo\u269?inac. Svi duhovni novatori
imaju neko vreme na \u269?elu bledo, i fatalisti\u269?ko znamenje \u269?andale:
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 zato \u353?to su na n
jih tako gledali, nego zato \u353?to su sami ose\u263?ali stra\u353?an ponor, ko
ji ih razdvaja od svega uobi\u269?ajenog i onog \u353?to se nalazi u \u269?asti.
Skoro svaki genije poznaje kao jednu od faza svog razvoja "katilinovsku egziste
nciju", ose\u263?aj mr\u382?nje, osvete i bunta protiv svega \u353?to ve\u263? \
ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 jeste, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u353?to vi\u353?e
ne \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 postaje... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Katilina
- oblik preegzistencije \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 svakog \ul0\nosupersub\cf2\f
3\fs24 Cezara. \par\pard\par\pard\ql 46. \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\
cf5\f6\fs24 Ovde je vidik slobodan. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 - Mo\u382?e\ul0\
nosupersub\cf5\f6\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 biti uzvi\u353?enost du\u353

?e kad filozof \u263?uti; mo\u382?e biti ljubav kad protivre\u269?i sebi; mogu\u
263?a je u\u269?tivost onoga koji saznaje, koja la\u382?e. Nije bez prefinjenost
i re\u269?eno: \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 il est indigne des grands coeurs de r
epandre le trouble qu'ils ressentent: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 mora se samo d
odati da mo\u382?e biti, tako\u273?e, veli\u269?ina du\u353?e ne bojati se \ul0\
nosupersub\cf5\f6\fs24 najnedostojnijeg. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u381?ena,
koja voli, \u382?rtvuje svoju \u269?ast; \u269?ovek koji saznaje, koji "voli", \
u382?rtvuje mo\u382?da svoju \u269?ove\u269?nost; bog koji je voleo postao je Je
vrejin... \par\pard\par\pard\ql 47. \par\pard\par\pard\ql
\ul0\nosupersub\
cf5\f6\fs24 Lepota nije slu\u269?aj. - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 I lepota rase
ili porodice se izgra\u273?uje, njena gracioznost i blagost u svim gestovima: o
na je, sli\u269?no geniju, krajnji rezultat akumulisanog rada pokolenja. Mora da
je \u269?ovek prineo velike \u382?rtve dobrom ukusu, radi njega mnogo u\u269?in
io, mnogo propustio sedamnaesti vek u Francuskoj je dostojan divljenja i u pogle
du ovog, i u pogledu drugog mora da je u njemu postojao princip izbora za dru\u3
53?tvo, mesto, odevanje, seksualno zadovoljstvo, mora da je dao prednost lepoti
u odnosu na korist, naviku, mnenje, u\u269?malost. Najvi\u353?e pravilo: \u269?o
vek ne sme ni prema sebi da bude "raspu\u353?ten". - Dobre stvari su prekomerno
dragocene: i uvek vredi zakon da je onaj koji ih \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ima
, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 neko drugi od onoga koji ih \ul0\nosupersub\cf5\f6
\fs24 sti\u269?e. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Sve dobro je nasledstvo: \u353?to
nije nasle\u273?eno, to je nesavr\u353?eno, to je po\u269?etak... U Atini su \pa
r\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u Ciceronovo vreme, koji povodom
te \u269?injenice izra\u382?ava svoje divljenje, mu\u353?karci i mladi\u263?i bi
li mnogo lep\u353?i od \u382?ena: ali, koliki je trud i koliki napor u slu\u382?
bi lepote zahtevao od sebe mu\u353?ki pol tokom vekova! - Ovde se, naime, ne tre
ba ogre\u353?iti o metodiku: gola disciplina ose\u263?aja i misli je skoro nula
( - u tome le\u382?i velika zabluda nema\u269?kog obrazovanja, koje je potpuno i
luzorno). valja, pre svega, ubediti \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 telo\ul0\nosuper
sub\cf2\f3\fs24 . Strogo po\u353?tovanje zna\u269?ajnih i odabranih gestova, oba
veza da se \u382?ivi samo s takvim ljudima, koji nisu "raspu\u353?teni", potpuno
je dovoljno da \u269?ovek postane zna\u269?ajan i izabran. za dva-tri pokolenja
sve \u263?e to ve\u263? \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pro\u263?i u duhovnu oblast
\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 . Za sudbinu naroda i \u269?ove\u269?anstva presudna
okolnost je da kultura zapo\u269?ne na \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 pravom\ul0\n
osupersub\cf2\f3\fs24 \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mestu - \ul0\nosupersub\cf2\f
3\fs24 ne na "du\u353?i" (kao \u353?to je to bilo sujeverje sve\u353?tenika i po
lusve\u353?tenika): pravo mesto je telo, izgled, dijeta, fiziologija, \ul0\nosup
ersub\cf5\f6\fs24 ostalo \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 sledi iz toga... Grci stoga
ostaju \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 prvi kulturni doga\u273?aj \ul0\nosupersub\c
f2\f3\fs24 istorije - oni su znali, oni su \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u269?ini
li \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u353?to je bilo neophodno; hri\u353?\u263?anstvo
, koje je preziralo telo, bilo je do sada najve\u263?a nesre\u263?a \u269?ove\u2
69?anstva. \par\pard\par\pard\ql 48. \par\pard\par\pard\ql
\ul0\nosupersub\
cf5\f6\fs24 Napredak u mom smislu. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 I ja, tako\u273?e
, govorim o "povratku prirodi", mada to nije vra\u263?anje, ve\u263? \ul0\nosupe
rsub\cf5\f6\fs24 uspinjanje - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 gore, u visoku, slobod
nu, \u269?ak stra\u353?nu prirodu i prirodnost, takvu koja se igra s velikim zad
acima, koja se \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sme \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 igrat
i... Govore\u263?i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 alegori\u269?ki: \ul0\nosupersub\
cf2\f3\fs24 Napoleon je bio egzemplar "povratka prirodi", kao \u353?to je ja shv
atam (na primer, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 inrebus tactictis, \ul0\nosupersub\
cf2\f3\fs24 jo\u353? vi\u353?e, kao \u353?to to vojska zna u strategiji). - Ali,
Ruso - kada je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 on \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 uprav
o hteo nazad? Ruso, taj prvi novi \u269?ovek, idealist i gad u jednoj osobi, kom
e je bilo neophodno moralno "dostojanstvo", da bi izdr\u382?ao svoj sopstveni as
pekt, bolestan od razuzdane sujete i razuzdanog samoprezira. \u268?ak i ovaj izr
od, koji se opru\u382?io na pragu novog vremena, hteo je "povratak prirodi" - ka
da je, pitam jo\u353? jednom, Ruso hteo nazad? Mrzim Rusoa jo\u353? \ul0\nosuper
sub\cf5\f6\fs24 u \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 revoluciji: ona je svetskoistorijs

ki izraz za ovu dvoli\u269?nost idealista i gada. Krvava farsa, kojom se odigral

a ova revolucija, njena "imoralnost", malo me se ti\u269?u: ono \u353?to mrzim,
to je njena \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 moralnost \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u
Rusoovom duhu takozvane "istine" revolucije, kojima ona, jo\u353? i danas, uti\u
269?e i pridobija za sebe sve neukusno i mediokritetsko. Nauka o jednakosti!...
Ali, nema otrovnijeg otrova: jer, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 izgleda \ul0\nosup
ersub\cf2\f3\fs24 da je propoveda sama pravi\u269?nost, dok je ona \ul0\nosupers
ub\cf5\f6\fs24 kraj \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 pravi\u269?nosti..."Jednakima je
dnako, nejednakima nejednako" - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 to\ul0\nosupersub\cf
2\f3\fs24 bi bio pravi govor pravi\u269?nosti: i \u353?ta odatle sledi, "nejedn
ako nikada ne u\u269?initi jednakim". - \u352?to je nauka o jednakosti bila prop
ra\u263?ena takvim stra\u353?nim i krvavim doga\u273?ajima, to je dalo ovoj "sav
remenoj ideji" \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 par exellence \ul0\nosupersub\cf2\f3\
fs24 neku vrstu glorije i oreola, tako da je revolucija zavela kako \ul0\nosuper
sub\cf5\f6\fs24 predstavu, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 tako i najplemenitije duh
ove. To, najzad, nije nikakav razlog da se ona vi\u353?e po\u353?tuje. - Ja vidi
m samo jednog koji je nju ose\u263?ao kako je trabalo da se ose\u263?a, s odvrat
no\u353?\u263?u Getea... \par\pard\par\pard\ql 49. \par\pard\par\pard\ql
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Gete - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ne nema\u269?ka v
e\u263? evropska pojava: grandiozan poku\u353?aj da se pobedi osamnaesti vek vra
\u263?anjem prirodi, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 usponu \ul0\nosupersub\cf2\f3\f
s24 do prirodnosti renesanse, neka vrsta samosavla\u273?ivanja od strane tog vek
a. - On je u sebi nosio njegove najsna\u382?nije instinkte: ose\u263?ajnost, ido
latriju prirode, antiistorijsko, idealisti\u269?ko, nerealno, revolucionarno ( poslednje je samo izvestan oblik nerealnog). On je uzeo u pomo\u263? istoriju,
prirodne nauke, antiku, isto tako Spinozu, a pre svega prakti\u269?nu delatnost;
on se okru\u382?io zatvorenim horizontom; on se nije oslobodio od \u382?ivota,
on je u\u353?ao u njega; on nije bio boja\u382?ljiv, i uzimao je koliko je mogao
za sebe, na sebe u sebe. Ono \u353?to je hteo, to je bila \ul0\nosupersub\cf5\f
6\fs24 totalnost; \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 on se borio protiv razmirice uma,
ose\u263?ajnosti, ose\u263?aja, volje ( - koju je, u naju\u382?asnijoj skolastic
i, propovedao \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Kant., \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Get
eov antipod); on se disciplinovao od celovitog, on je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs2
4 stvorio \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 sebe... Gete je bio, usred nerealno nastro
jenog veka, ube\u273?eni realista: on je govorio da svemu \u353?to mu je u tome
bilo srodno - u njegovom \u382?ivotu nije bilo ve\u263?eg do\u382?ivljaja od ono
ga \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ens realissimum, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 koji
se zvao Napoleon. Gete je koncipirao sna\u382?nog, visokoobrazovanog \u269?ovek
a, koji je u svakom pogledu bio fizi\u269?ki spretan, dr\u382?ao sebe samog za u
zde, koji je samog sebe uva\u382?avao, koji sme da se odva\u382?i na potpunost i
bogatstvo prirodnosti, koji je dovoljno jak za ovu slobodu; \u269?ovek toleranc
ije, ne iz slabosti ve\u263? od snage, jer ono, od \u269?ega bi prose\u269?na pr
iroda stradala, on jo\u353? zna da upotrebi u svoju \par\pard\par\pard\ql \ul0\n
osupersub\cf2\f3\fs24 korist; \u269?oveka, za kojega vi\u353?e nema ni\u269?eg z
abranjenog, bilo da je to \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 slabost, \ul0\nosupersub\c
f2\f3\fs24 zvala se ona porok ili vrlina.. Takav \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 osl
obo\u273?eni \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 duh stoji, s radosnim i poverljivim fat
alizmom, usred vasione \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 veruju\u263?i \ul0\nosupersub
\cf2\f3\fs24 da je samo pojedina\u269?no nedostojno, da se u celom sve iskupljuj
e i potvr\u273?uje - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 on ne negira ni\u353?ta vi\u353
?e... \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Ali, takva vera je najvi\u353?a od svih mogu\u
263?ih vera: krstio sam je po imenu Dionisa. \par\pard\par\pard\ql 50. \par\pard
\par\pard\ql
Moglo bi se re\u263?i daje, u izvesnom smislu, devetnaesti vek \
ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 tako\u273?e \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 stremio svemu
tome \u269?emu je stremio Gete kao li\u269?nost: ka univerzalnosti u razumevanj
u, u odobravanju, ka dopu\u353?tanju da se pribli\u382?i svako, ka smelom realiz
mu, ka strahopo\u353?tovanju pred svim fakti\u269?nostima. Kako to da op\u353?ti
rezultat nije Gete, ve\u263? haos, nihilisti\u269?ko uzdisanje, neznanje kako s
e izvu\u263?i iz \u353?kripca, instinkt zamora, koji \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24
in praxy \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 stalno pobu\u273?uje na to da se valja \ul

0\nosupersub\cf5\f6\fs24 vratiti osamnaestom veku? ( \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24

na primer, kao romantika ose\u263?aja, kao altruizam i hipersentimentalnost, ka
o feminizam u ukusu, kao socijalizam u politici). Zar nije devetnaesti vek, bar
na svom kraju, poja\u269?ani surovi osamnaesti vek, to jest, vek \ul0\nosupersub
\cf5\f6\fs24 decadence-a? \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Tako bi Gete bio ne samo z
a Nema\u269?ku, ve\u263? i za celu Evropu samo slu\u269?ajna pojava, jedno lepo
uzalud? - Ali, to zna\u269?i ne shvatiti velike ljude, kada se na njih gleda iz
\u382?alosne perspektive dru\u353?tvene koristi. \u352?to se iz njih ne sme izvu
\u263?i nikakva korist, \u353?o \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 samo, mo\u382?da, sp
ada u veli\u269?inu\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ... \par\pard\par\pard\ql 51. \pa
r\pard\par\pard\ql
Gete je poslednji Nemac prema kojem se odnosim s po\u353
?tovanjem: po svoj prilici on je ose\u263?ao stvari, koje ose\u263?am ja - mi se
sla\u382?emo i u pogledu "krsta"... \u268?esto me pitaju, za\u353?to zapravo pi
\u353?em \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nema\u269?ki: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 n
igde me ne \u269?itaju gore nego u otad\u382?bini. Ali, ko zna, najzad, da li ja
i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \u382?elim \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da me dana
s \u269?itaju? - Stvarati dela, na kojima \u263?e vreme uzalud probati svoje zub
e; po obliku, po supstanciji uporno te\u382?iti maloj besmrtnosti - nikada nisam
bio dovoljno skroman da bih od sebe \u382?eleo manje. Aforizam, sentencija, u k
ojima sam ja umetnik kao prvi me\u273?u Nemcima, oblici su "ve\u269?nosti"; moja
je ta\u353?tina u tome da sa deset re\u269?enica ka\u382?em ono, \u353?to \u263
?e drugi re\u263?i u \u269?itavoj knjizi - \u353?to svaki drugi ne\u263?e re\u26
3?i u \u269?itavoj knjizi... Ja sam \u269?ove\u269?anstvu dao najdublju knjigu k
oju ima, svog \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Zaratustru: \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs2
4 dajem mu, ukratko, najnezavisniju. \par\pard\par\pard\ql NA \u268?EMU SAM ZAHV
ALAN STARIMA \par\pard\par\pard\ql 1. \par\pard\par\pard\ql
Na kraju, nekoli
ko re\u269?i o onom svetu do kojeg sam tra\u382?io prilaze, do kojeg sam mo\u382
?da na\u353?ao novi prilaz - o anti\u269?kom svetu. Moj ukus, koji bi mogao da b
ude suprotnost indulgentnom ukusu, i ovde je daleko od toga da bi svemu i sva\u2
69?emu rekao Da; on uop\u353?te nerado govori Da, radije jo\u353? Ne, a najradij
e savr\u353?eno Ni\u353?ta... To se odnosi na \u269?itave kulture, to se odnosi
na knjige - to se odnosi na mesta i predele. U su\u353?tini, vrlo je malo anti\u
269?kih knjiga koje ubrajam u svoj \u382?ivot; najznamenitije nisu me\u273?u nji
ma. Moj ose\u263?aj za stil, za epigram kao stil, probudio se skoro trenutno u d
odiru sa Salustijem. Nisam zaboravio \u269?u\u273?enje svog uva\u382?enog u\u269
?itelja Korsena kada je svom najlo\u353?ijem latinisti morao dati najvi\u353?u o
cenu - bio sam dokraj\u269?en jednim udarcem. Sa\u382?et, strog. s toliko supsta
ncije koliko je u su\u353?tini mogu\u263?e, s hladnom zlobom prema "lepoj re\u26
9?i", a tako\u273?e i prema "lepom ose\u263?aju" - po tome sam se prepoznao. Svu
da, sve do mog Zaratustre, prepozna\u263?ete kod mene veoma ozbiljnu ambiciju za
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 rimskim \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 stilom, za \ul0
\nosupersub\cf5\f6\fs24 "aere perennius" \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 u stilu. Nije druga\u269?ije bilo sa mnom ni pri prvom dodiru s Horacijem. Do danas me ni
jedan pesnik nije doveo u takvo artisti\u269?ko ushi\u263?enje, \ul0\nosupersub\
cf5\f6\fs24 u \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 koje me je dovela, od samog po\u269?et
ka, Horacijeva oda. U izvesnim jezicima se ne mo\u382?e ni \ul0\nosupersub\cf5\f
6\fs24 po\u382?eleti \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 to \u353?to je ovde postignuto.
Ovaj mozaik re\u269?i gde svaka re\u269? kao zvuk, kao mesto, kao pojam izliva
svoju silu nadesno i nalevo, i preko celine, ovaj \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mi
nimum \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 po obimu i broju znakova, ovaj \ul0\nosupersub
\cf5\f6\fs24 maximum \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 energije znakova postignut na t
aj na\u269?in - sve je to u rimskom duhu i, \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersu
b\cf2\f3\fs24 ako je verovati meni, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 aristokratsko pa
r exellence. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u268?itava ostala poezija je, u pore\u
273?enju s tim, ne\u353?to suvi\u353?e popularno - obi\u269?na brbljivost ose\u2
63?aja... \par\pard\par\pard\ql 2. \par\pard\par\pard Grcima nikako nisam zahv
alan na srodnim, sna\u382?nim utiscima; i, da ka\u382?em bez ikakvog uvijanja, o
ni nam ne \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mogu \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 biti ono
\u353?to su Rimljani. Od Grka se ne mo\u382?e \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 u\u269
?iti - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 njihova vrsta nam je suvi\u353?e strana, ona

je suvi\u353?e fluidna da bi delovala imperativno, "klasi\u269?no". Ko bi se ika

da od jednog Grka nau\u269?io pisati! Ko bi se tome ikada nau\u269?io \ul0\nosup
ersub\cf5\f6\fs24 bez \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Rimljana!... Neka mi ne prigov
araju Platona. U odnosu na Platona, ja sam radikalan skeptik, i nikada nisam bio
u stanju da se slo\u382?im s divljenjem, koje obi\u269?no me\u273?u nau\u269?ni
cima pobu\u273?uje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 artist \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs2
4 Platon. Najzad, na mojoj strani su ovde i najrafiniranije sudije ukusa me\u273
?u samim starim. Platon, kako mi se \u269?ini, zbrkano me\u353?a sve oblike stil
a, on je stoga \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 prvi decadent \ul0\nosupersub\cf2\f3\
fs24 stila: on ima na savesti ne\u353?to sli\u269?no kao i cinici, koji su izume
li \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 satura\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \ul0\nosupersu
b\cf5\f6\fs24 Minippea. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Da bi platonski dijalog, taj
u\u382?asno samozadovoljni i detinjasti vid dijalektike, mogao da deluje uzbu\u
273?uju\u263?e, za to nije potrebno da ste \u269?itali dobre francuske autore Fontanela, na primer Platon je dosadan. Najzad, moje nepoverenje u Platona dose\
u382?e dublje: smatram da je u toj meri skrenuo od svih osnovnih instinkata Hele
na, da je u toj meri pro\u382?et moralom, i tako preegzistetno hri\u353?\u263?an
ski njemu je ve\u263? pojam "dobrog" najvi\u353?i pojam - da bih radije od \u269
?itavog fenomena Platona upotrebio surovu re\u269? "vi\u353?e \u353?arlatanstvo"
, ili, ako je to prijatnije \u269?uti, idealizam - od bilo koje druge re\u269?i.
Skupo je pla\u263?eno za to \u353?to se ovaj Atinjanin \u353?kolovao kod Egip\u
263?ana ( - ili kod Jevreja u Egiptu?...). U velikom sudbonosnom doga\u273?aju,
koji zovemo hri\u353?\u263?anstvom, Platon je onaj "ideal" nazvan dvosmisleno\u3
53?\u263?u i fascinacijom, koji je plemenitijim prirodama starog doba omogu\u263
?io da sebe pogre\u353?no shvate i da stupe na "most", koji je vodio do "krsta".
A koliko jo\u353? Platona ima u pojmu "crkva", u ure\u273?enju, sistemu, praksi
crkve! - Moje okrepljenje, moja osobita ljubav, moje \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs2
4 isceljenje \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 od svakog platonizma uvek je bio Tukidi
d. Tukidid i, mo\u382?da, Makijavelijev \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 principe \ul
0\nosupersub\cf2\f3\fs24 najvi\u353?e su mi srodni bezuslovnom voljom da sebe ni
\u269?im ne zavaravaju i time \u353?to um gledaju u \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24
realnosti - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 a \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 ne \ul0\no
supersub\cf2\f3\fs24 u "umu", jo\u353? manje u "moralu"... Od \u382?alosnog, neu
kusnog lepobojenja Grka u idealu, koje "klasi\u269?no obrazovani" mladi\u263? un
osi sa sobom u \u382?ivot kao nagradu za svoju gimnazijsku dresuru, ni\u353?ta n
e le\u269?i tako radikalno kao Tukidid. Treba ga izvrtati redak po redak, i njeg
ove zadnje misli \u269?itati tako jasno kao njegove re\u269?i: malo ima takvih m
islilaca koji su tako bogati zadnjim mislima. U njemu dolazi do potpunog izraza
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 kultura sofista, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ho\u263
?u re\u263?i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 kultura realista: \ul0\nosupersub\cf2\f
3\fs24 ovaj neprocenjiv pokret me\u273?u \u353?arlatanstvom morala i ideala, koj
i svuda prodire. Gr\u269?ka filozofija kao decadence gr\u269?kog instinkta; Tuki
did kao velika ukupna suma, poslednje otkrovenje te mo\u263?ne, stroge, surove f
akti\u269?nosti, koja je bila u instinktu drevnih Helena. \ul0\nosupersub\cf5\f6
\fs24 Hrabrost \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 pred realno\u353?\u263?u najzad razli
kuje takve prirode kao \u353?to su Tukidid i Platon: Platon je kukavica pred rea
lno\u353?\u263?u - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 prema tome, \ul0\nosupersub\cf2\f
3\fs24 on tra\u382?i uto\u269?i\u353?te u idealu; Tukidid vlada \ul0\nosupersub\
cf5\f6\fs24 sobom - \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 prema tome, on zadr\u382?ava i v
last nad stvarima. \par 3. \par\pard\par\pard\ql
Nanju\u353?iti kod Grka
"divlje du\u353?e", "zlatne sredine" i druga savr\u353?enstva, diviti se, na pri
mer, njihovoj spokojnoj uzvi\u353?enosti, idealnom na\u269?inu mi\u353?ljenja, v
isokoj jednostavnosti - od ove "visoke jednostavnosti", te \ul0\nosupersub\cf5\f
6\fs24 niaiserie allemande\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 sa\u269?uvao me je, najza
d, psiholog koga sam nosio u sebi. Video sam njihov najsna\u382?niji instinkt, v
olju za mo\u263?, video sam ih kako dr\u353?\u263?u pred neukrotivom mo\u263?i t
og instinkta - video sam kako su sve njihove institucije izrasle iz preventivnih
mera kako bi se osigurali obostrano od njihovog unutra\u353?njeg \ul0\nosupersu
b\cf5\f6\fs24 eksiloziva. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u268?udovi\u353?na unutra
\u353?nja napetost se zatim ispraznila u stra\u353?no i bespo\u353?tedno neprija

teljstvo prema spoljnjem svetu: gradske op\u353?tine su rastrzale jedna drugu, k

ako bi gra\u273?ani svake od njih na\u353?li mira od samih sebe. Bila je preka p
otreba da budu jaki: opasnost je bila u blizini ona je vrebala na svakom mestu.
Velelepno razvijeno telo, smeli realizam i imoralizam, svojstven Helenu, bio je
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 nu\u382?da, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 a ne "prirod
a". On je bio samo posledica, on tu nije bio od po\u269?etka. Pa i sve\u269?anos
tima i umetnostima nisu hteli da postignu ni\u353?ta drugo nego da se ose\u263?a
ju \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 na vrhu, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da se \ul0\n
osupersub\cf5\f6\fs24 poka\u382?u \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 na vrhu: to su sre
dstva da \u269?ovek proslavi samog sebe, katkad da \par\pard\par\pard\ql \ul0\no
supersub\cf2\f3\fs24 ulije strah pred samim sobom... Suditi o Grcima na nema\u26
9?ki na\u269?in prema njihovim filozofima, koristiti se prostodu\u353?no\u353?\u
263?u sokratskih \u353?kola za obja\u353?njenje toga \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24
t\u353?a je \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 to u su\u353?tini helensko!... Pa, filo
zofi su \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 decadents \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 helens
tva, oni su oli\u269?enje pobune protiv starog, aristokratskog ukusa ( - protiv
analognog instinkta, protiv polisa,protiv vrednosti rase,protiv autoriteta porek
la). O sokratskim vrlinama se propovedalo, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 zato \u35
3?to \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 su se one izgubile kod Grka razdra\u382?ljivi,
boja\u382?ljivi, nepostojani, komedijanti od prvog do poslednjeg, oni su imali n
ekoliko razloga vi\u353?e da dozvole da im se propoveda moral. Ne da bi to ne\u2
69?emu pomoglo: ali velike re\u269?i i impozantne poze pristaju tako dobro uz \u
l0\nosupersub\cf5\f6\fs24 decadents... \par\pard\par\pard\ql \ul0\nosupersub\cf2
\f3\fs24 4. \par\pard\par\pard\ql
Ja sam bio prvi koji se, za razumevanje
starijeg, jo\u353? uvek bogatog, pa \u269?ak i rasipnog helenskog instinkta, odn
osio ozbiljno prema tom neobi\u269?nom fenomenu koji nosi ime Dionisa: on se jed
ino mo\u382?e objasniti \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 suvi\u353?kom \ul0\nosupersu
b\cf2\f3\fs24 snage. Ko prou\u269?ava Grke, kao onaj najtemeljitiji poznavalac n
jihove kulture koji danas \u382?ivi, kao Jakob Burkhart iz Bazela, koji je odmah
znao da je time ne\u353?to u\u269?injeno: Burkhart je uneo u svoju \ul0\nosuper
sub\cf5\f6\fs24 Kulturu Grka \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 posebnu glavu o pomenut
om fenomenu. Ukoliko se \u382?eli da se upozna suprotan odnos prema delu, onda t
reba samo pogledati skoro zabavljaju\u263?e siroma\u353?tvo instinkata nema\u269
?kih filologa, kada se pribli\u382?avaju dionizijskom. Naro\u269?ito \u269?uveni
Lobek, koji se, sa sigurno\u353?\u263?u dostojnom po\u353?tovanja crva osu\u353
?enog me\u273?u knjigama, uvukao u taj svet tajanstvenih stanja i ubedio sebe u
svoju nau\u269?nost, koja se sastojala u tome \u353?to je bio do odvratnosti lak
omislen i detinjast Lobek je \u269?itavom u\u269?eno\u353?\u263?u dao na znanje
da, u su\u353?tini, svi ti kurioziteti nemaju nikakvog zna\u269?aja. U stvari, s
ve\u353?tenici bi mogli da saop\u353?te u\u269?esnicima takvih orgija ne\u353?to
\u353?to nije li\u353?eno vrednosti, n na primer, da vino izaziva veselje, da \
u269?ovek katkad \u382?ivi od plodova, da biljke u prole\u263?e cvetaju, a u jes
en venu. \u352?to se ti\u269?e onog tako neobi\u269?nog bogatstva obreda, simbol
a i mitova orgijasti\u269?kog porekla, u koje je anti\u269?ki svet bukvalno zara
stao, to Lobek u njemu nalazi povoda da svoju o\u353?troumnost pove\u263?a jo\u3
53? za jedan stepen."Grci su se", ka\u382?e on u \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Agl
aofamusu I, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 672, "ukoliko nisu imali \u353?ta drugo
da rade, smejali, skakali, besomu\u269?no jurili naokolo, ili su, po\u353?to kat
kad kod \u269?oveka postoji i \u382?elja za tim, sedeli, plakali, i jadikovali.
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Drugi \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 su im se zatim kas
nije pridru\u382?ili i tra\u382?ili ma kakav razlog za ovu neobi\u269?nu pojavu;
tako su, za obja\u353?njenje ovi obi\u269?aja, nastale bezbrojne legende o sve\
u269?anostima i motivima. S druge strane, verovalo se d onaj \ul0\nosupersub\cf5
\f6\fs24 zabavan na\u269?in \u382?ivljenja, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 koji se
odvijao prazni\u269?ne dane, obavezno \u269?ini sastavni deo sve\u269?anosti, i
smatran je neophodnim delom bogoslu\u382?enja". - To je brbljanje dostojno prezi
ra, tako da Lobeka ni trenutka ne treba shvatiti ozbiljno. Sasvim \u263?emo drug
a\u269?iji utisak ste\u263?i ako istra\u382?imo pojam "gr\u269?ki", koji su stvo
rili Vinkelman i Gete, i na\u263?i \u263?emo da je on nespojiv s onim elementom
iz koga je nikla dionizijska umetnost - sa orgijazmom. U stvari, ne sumnjam u to

da bi Gete principijelno isklju\u269?io ne\u353?to li\u269?no iz mogu\u263?nost

i gr\u269?ke du\u353?e. \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Prema tome, Gete nije razume
o Grke. \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 Jer, tek u dionizijskim misterijama, u psiho
logiji dionizijskog stanja izra\u382?ava \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 se osnovni
fakt \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 helenskog instinkta - njegova "volja za \u382?i
vot". \u352?ta je Helen garantovao sebi ovim misterijama? \ul0\nosupersub\cf5\f6
\fs24 Ve\u269?ni \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u382?ivot, ve\u269?no vra\u263?anj
e \u382?ivota; budu\u263?nost obe\u263?ana i posve\u263?ena u pro\u353?losti; tr
ijumfalno Da za \u382?ivot uprkos smrti i promenama; \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24
pravi \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 \u382?ivot kao op\u353?ti produ\u382?etak \u3
82?ivota putem za\u269?e\u263?a, putem misterije polnog \u382?ivota. Stoga su u
\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 polnom \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 simbolu Grci vide
li simbol dostojan po\u353?tovanja sam po sebi, verodostojan, duboki smisao \u26
9?itave anti\u269?ke pobo\u382?nosti. Sve pojedina\u269?no u aktu za\u269?e\u263
?a, trudno\u263?e, poro\u273?aja, pobu\u273?ivalo je najvi\u353?e i najdostojans
tvenije ose\u263?aje. U nauci o misterijama, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 patnja
\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je blagosiljana: "porodiljske muke" posve\u263?uju p
atnju uop\u353?te - svako postojanje i rastenje, sve \u353?to garantuje budu\u26
3?nost \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 uslovljava \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 bol i
patnju... Da bi postojala ve\u269?na radost stvaranja, da bi volja za \u382?ivot
ve\u269?no potvr\u273?ivala samu sebe, zbog toga \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 mo
raju \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ve\u269?ito da postoje "porodiljske muke"... Sv
e ovo ozna\u269?ava ve\u263? re\u269? Dionis:ja ne poznajem nijednu vi\u353?u si
mboliku od ove \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 gr\u269?ke \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs2
4 simbolike, simbolike Dionisija. U njoj se pridaje religiozni smisao najdubljem
instinktu \u382?ivota, instinktu budu\u263?nosti \u382?ivota, ve\u269?nosti \u3
82?ivota - sam put ka \u382?ivotu, za\u269?e\u263?e kao \ul0\nosupersub\cf5\f6\f
s24 sveti \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 put... Tek je hri\u353?\u263?anstvo, sa sv
ojim neprijatnim ose\u263?anjem \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 u odnosu na \ul0\nos
upersub\cf2\f3\fs24 \u382?ivot, koji je \u269?inio njegovu \par\pard\par\pard\ql
\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 osnovu, u\u269?inilo od polnog \u382?ivota ne\u353?
to ne\u269?isto: ono je \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 blatom \ul0\nosupersub\cf2\f
3\fs24 zaprljalo za\u269?etak, preduslov na\u353?eg \u382?ivota... \par\pard\par
\pard\ql 5. \par\pard\par\pard\ql
Psihologija orgijazma kao ose\u263?aja p
relivanja \u382?ivota i snage, u kojem i sam bol deluje kao \ul0\nosupersub\cf5\
f6\fs24 stimulans, \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 dala mi je klju\u269? da shvatim
pojam \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 tragi\u269?nog \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 ose
\u263?aja koji su pogre\u353?no shvatili kako Aristotel, tako posebno na\u353?i
pesimisti. Tragedija je tako daleko od toga da doka\u382?e ne\u353?to u korist p
esimizma Helena u \u352?openhauerovom smislu, tako da se ona mo\u382?e smatrati
nesumnjivim odstupanjem i \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 opovrgavanjem \ul0\nosuper
sub\cf2\f3\fs24 pesimizma. Potvr\u273?ivanje \u382?ivota \u269?ak i najnedoku\u2
69?ivijim i najsirovijim njenim problemima, volja za \u382?ivot, likuju\u263?i \
ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 kao \u382?rtva \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 svojih naj
vi\u353?ih tipova prinetoj sopstvenoj neiscrpivosti - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs2
4 to \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 sam nazvao dionizijskim, \ul0\nosupersub\cf5\f6
\fs24 to \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 sam odgonetnuo kao most ka psihologiji \ul0
\nosupersub\cf5\f6\fs24 tragi\u269?nog \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 pesnika. \ul0
\nosupersub\cf5\f6\fs24 Ne \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 da bi se oslobodio u\u382
?asa i sa\u382?aljenja, ne da bi se o\u269?istio od opasnog afekta njegovim burn
im pra\u382?njenjem - tako je to razumeo Aristotel - ve\u263? da bi, uprkos u\u3
82?asu i sa\u382?aljenju, \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 sam bio \ul0\nosupersub\cf
2\f3\fs24 ve\u269?na radost postojanja ona radost koja u sebi uklju\u269?uje i \
ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 radost u un\u353?tavanju\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 .
..\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 A time ponovo doti\u2
69?em ono mesto od kojega sam jednom po\u353?ao - \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 Ra
\u273?anje tragedije \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24 je\ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24
bilo moje prvo prevrednovanje svih vrednosti: time se ponovo vra\u263?am na tlo
iz kojeg ni\u269?e moje htenje, moja mo\u263? - ja, poslednji u\u269?enik filozo
fa Dionisa - ja, u\u269?itelj ve\u269?nog vra\u263?anja\ul0\nosupersub\cf2\f3\fs

24 ... \par\pard\par\pard\ql \u268?EKI\u262? GOVORI \par\pard\par\pard\ql \ul0\n

osupersub\cf5\f6\fs24 "Za\u353?to tako tvrd?" - re\u269?e jednom drveni ugalj di
jamantu: "zar nismo bliski ro\u273?aci?" Za\u353?to tako mek? Oh, bra\u263?o moj
a, pitam ja vas, dakle: zar niste vi - moja bra\u263?a? \par\pard\par\pard\ql Za
\u353?to tako meki, tako pokorni i popustljivi? Za\u353?to toliko mnogo poricanj
a, odricanja u va\u353?im srcima? tako malo sudbine \ul0\nosupersub\cf2\f3\fs24
u \ul0\nosupersub\cf5\f6\fs24 va\u353?im o\u269?ima? \par\pard\par\pard\ql A zar
vi ne\u263?ete biti kobni i neumitni: kako bi mogli jednom sa mnom - da pobedit
e? \par\pard\par\pard\ql A ako va\u353?a tvrdo\u263?a ne\u263?e da seva i re\u38
2?e i raseca: kako bi mogli jednom sa mnom - da stvarate? \par\pard\par\pard\ql
Svi stvaraoci su, naime, tvrdi. I vama bi moralo izgledati bla\u382?enstvo da os
tavite trag va\u353?e ruke na milenijume kao na vosku - bla\u382?enstvo, pisati
po volji milenijuma kao po bronzi tvr\u273?e od bronze, plemenitije od bronze. P
otpuno je tvrdo, samo je najplemenitije. \par\pard\par\pard\ql Ovu novu zapovest
oh, bra\u263?o moja, dajem je vama budite tvrdi! \par\pard\par\pard\ql \ul0\nos
upersub\cf7\f8\fs18 Iz \ul0\nosupersub\cf8\f9\fs18 Tako je govorio Zaratustra \p
ar\pard}