ISKUSTVENO UENJE

PRIKAZ TEHNIKE KREATIVNOG UENJA

Verica Sekuli

Sadraj:
1. ta je kreativnost?
2. Konvergentno i divergentno miljenje
3. Fluidna i kristalizovana inteligencija
4. Teorija o vieznanim inteligencijama Hauarda Gardnera
5. Komponente stvaralakog miljenja
6. Kriterijumi kreativnosti i kreativno ponaanje
7. Karakteristike deje kreativnosti
8. Znaaj kreativnosti u savremenoj koli
9. Tehnika iskustvenog uenja
10. Ideje koje lee u osnovi tehnike iskustvenog uenja
a) Indijska tradicija purua kao realizovan, celoviti ovek
b) Vieznana inteligencija Hauarda Gardnera
c) Razgranato miljenje
11. Uloga uitelja u procesu iskustvenog uenja
12. Faze u procesu iskustvenog uenja
13. Primer iz prakse
14. Deji produkti
15. Zakljuak
16. Literatura

Strana
2
4
5
7
8
9
10
11
12
13
13
14
15
16
16
19
28
30
32

1. TA JE KREATIVNOST?
Kreativnost nije lako definisati, iako ona jeste univerzalna ljudska osobina koja je gradila
ljudski ivot u svim kulturama i u svim oblastima ljudskog rada. Ona se manifestuje u
ivotu svakog oveka u odreenim ivotnim okolnostima, u razliitim fazama njegovog
razvoja i u razliitom stepenu. Ipak, ona je nepredvidljiv fenomen koji ne moe da se
prouava uopteno jer, kako je Lav Vigotski primetio, kod oveka ne postoji opta
nadarenost koja bi se ravnomerno rasporeivala na sve strane linosti, ve je
neizbeno da se usmerimo ka specijalnom izuavanju specifinih karakteristika
pojedinanih funkcija u njenoj strukturi1. Danas u naunoj literaturi postoji preko 60
definicija kreativnosti i one se razlikuju u skladu sa irim teorijama linosti iz kojih su
nastajale, kao to su humanistika, psihoanalitika, fenomenoloka kola u psihologiji ili
faktorska teorija sposobnosti i teorija crta linosti.
Re kreativnost je nastala od latinske rei creare, to znai stvarati ono to nije ranije
postojalo.Danas se re kreativnost koristi u kontekstu moi stvaranja, izmiljanja,
proizvodnje. Stvoriti se moe neki konkretan predmet, ali i ne mora. Vano je uoiti da
je sam proces miljenja nosilac kreativnosti. Stvaralaki in kao mentalni proces
ukljuuje stvaranje novih ideja, pojmova ili reenja problema ili novih veza izmeu
postojeih ideja ili pojmova. Slovenska re izum jasno upuuje na to da je stvaranje
aktivnost koja potie iz uma.
Lav Vigotski razlikuje dve vrste ovekove misaone delatnosti: reproduktivnu, onu koja je
povezana sa seanjem i ponavljanjem ranijih utisaka, u kojoj se ne stvara nita novo, i
stvaralaku, onu koja stvara i kombinuje poznato na nov, nepredvidljiv nain, stvarajui
nove predmete, mogunosti, svojstva, nove naine posmatranja i uoavanja neega.
Ta sposobnost se javlja u svim oblastima kulturnog ivota, inei moguim umetniko,
nauno i tehniko stvaralatvo.2
U antikoj Grkoj pojam stvaralatva nije ni postojao. Smatralo se da umetnik, kao deo
kosmosa (opteg reda) otkriva, a ne stvara, on podraava prirodu, odreen zakonima,
a ne slobodom. Sloboda stvaranja bila je prisutna jedino u poeziji.
U Starom Rimu se slikarstvo pridruilo poeziji. Pojavio se i izraz za stvaranje creare.
Sa pojavom hrianstva stvaralatvo je postalo iskljuivi atribut Boga koji ima
mogunost da stvara ni iz ega i pojam kreator je pripadalo iskljuivo Bogu. Sa pojavom
renesanse ovek stie svest o svojoj slobodi, samostalnosti i stvaralakim
1
2

Lav S. Vigotski, (2005), Deja mata i stvaralatvo, Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 23
Lav S. Vigotski, (2005), Deja mata i stvaralatvo, Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 20

sposobnostima, po kojima je nalik Bogu. Do 18. veka i perioda prosvetiteljstva koncept

kreativnosti se pojavljivao esto u teoriji umetnosti i bio je povezivan sa konceptom
mate. U 19. veku pojam stvaralac ulazi u jezik umetnosti, a tek od 20. veka ulazi u
mnoga podruja ljudskog ivota. Kreativnost se danas shvata kao opteljudski
potencijal.
Poetna taka u naunom istraivanju kreativnosti smatraju se istraivanja Gilforda (J:
P: Guilford), koji je 1950. godine u svojoj uvenoj predsednikoj besedi pred Amerikim
psiholokim udruenjem naglasio vanost prouavanja kreativnosti. Poto je u to vreme
psihologija bila prvenstveno kognitivna, i prouavanja kreativnih sposobnosti su bila
takva. Pomou metode faktorske analize Gilford je
napravio iscrpnu analizu
intelektualnih sposobnosti oveka i deo toga je bila i analiza sposobnosti produkcije
novih ideja. On je pokuao je da unese red u rezultate do kojih je doao tako to je
konstruisao model intelektualnih sposobnosti nalik na prostornu kocku. Kocka se sastoji
od mnotva malih elija koje ine sadraji, operacije i njihovi produkti. Ukrtanjem i
kombinovanjem ove tri sposobnosti dobija se 120 faktora intelektualnih sposobnosti.
Nas u ovom radu zanimaju faktori koji se odnose na tzv. divergentno miljenje, a to su:
fleksibilnost, fluentnost, originalnost i elaborativnost. Osim ovih faktora, za kreativnost
su znaajni jo sledei faktori, koji ne pripadaju divergentnim faktorima: osetljivost za
probleme i redefinicija. Na Gilfordovim temeljima razvijani su testovi i programi za
identifikovanje i razvoj kreativnosti, kao to su Torensovi testovi, sa zadacima kao to
su: crtanje to veeg broja crtea polazei od zadatog krunog oblika; razmiljanje o
nainima poboljanja igraaka u obliku psa ili majmuna; navoenje to veeg broja
nemoguih stvari; navoenje problema koji mogu da iskrsnu u nekoj svakodnevnoj
situaciji, kao to je, na primer, kupanje. Problem kod ovakvih testova ostaje nain
utvrivanja njihove valjanosti.

2. KONVERGENTNO I DIVERGENTNO MILJENJE

Gilford je skrenuo panju na ogranienja konvencionalnih testova inteligencije u kojima
postoji uvek samo jedan taan odgovor, a svaki drugi se, ma koliko genijalan, ne broji.
Na osnovu ovakvog razmiljanja napravio je razliku izmeu konvergentnog i
divergentnog miljenja. Iako su oba potrebna u kreativnim procesima, divergentno
miljenje je apsolutno neophodno i pojavljuje se u svim definicijama kognitivnih
preduslova za stvaralaki in.
Divergentno miljenje je proces proizvoenja neobinih, udaljenih ideja. Tok misli se u
divergentnom procesu razvija asocijativnim putem, razgranava se i i pravi bogatu
mreu konekcija meu pojedinanim idejama na originalan nain. Ideje nisu hijerarhijski
3

poreane, ve se sve ravnopravno pojavljuju i vrednuju prema mogunostima da

stimuliu nove ideje. Divergentno miljenje je nepredvidljivo, zasniva se na intuiciji i
moe da bude skokovito. Ono predstavlja pravu mentalnu avanturu jer je vie okrenuto
neisprobanim putevima miljenja. Ovde, po Gilfordu, nastaje produkcija iz nedovoljno
poznatih informacija. Moe se zamisliti i kao lateralno i sintetiko, jer stvara celovitu
sliku sa elementima meu kojima je omogueno mnotvo niim ogranienih veza.
Konvergentni tip miljenja je okrenut najkraim, relativno utvrenim i najefikasnijim
putevima do reenja problema. Ono je na prvom mestu logino i analitiko. Selektivno
je jer trai jedan ispravan put i predvidljivo jer sledi logiki redosled. U kolama se
obino insistira na ovakovom tipu miljenja, koje daje jasne temelje i strukturu znanja i
stvara, po Gilfordu, produkciju iz poznatih informacija. Ovaj tip miljenja angauje
prvenstveno intelektualne sposobnosti. Moe se zamisliti i kao vertikalno, jer ukljuuje
kretanje izmeu vieg i nieg nivoa miljenja i podrazumeva hijerarhijski poredak ideja i
informacija.
Ova dva tipa razmiljanja nisu polarizovana, ve se nadopunjuju i prepliu u
stvaralakom inu. S obzirom na racionalnost naunog miljenja, koja je i oblikovala
kolu do sada, konvergentno miljenje je bilo zastupljeno na tetu divergentnog. Ipak,
treba skrenuti panju da sposobnost stvaranja mnotva novih ideja nije dovoljna za
kreativnost, ve sposobnost stvaranja valjanih ideja, a bez konvergentnog miljenja
kreativni proces se ne moe dovesti do produktivnog zavretka.
3. FLUIDNA I KRISTALIZOVANA INTELIGENCIJA
Jo jedan veliki psiholog 20. veka koji se bavio problemima ljudske inteligencije,
Rajmond Katel (Raymond Cattell), identifikovao je dva opta faktora ljudske
inteligencije: fluidno i kristalizovano rezonovanje tj. vrste intelignecije ije razumevanje
doprinosi razvoju prouavanja kreativnih sposobnosti ljudskog miljenja. Ovi termini su
donekle zbunjujui jer jedna inteligencija nije kristalizovana iz druge. tavie, smatra
se da su one dva odvojena neuralna i mentalna sistema.
Fluidna inteligencija ili fluidno rezonovanje je kapacitet za logino miljenje i reavanje
problema u novim situacijama, nezavisno od steenog znanja. To je sposobnost analize
novih problema, identifikovanje pravilnosti i odnosa koji se nalaze u osnovi problema.
Neophodna je za reavanje bilo kojeg logikog problema, posebno za nauno i tehniko
reavanje problemskih situacija. Fluidno razmiljanje ukljuuje i induktivno i deduktivno
miljenje.

Fluidna inteligencija je relativno nezavisna od vaspitanja i iskustva i odreena

nasleem. Ogleda se u brzini reavanja problema i meri se uglavnom testovima brzine
izvoenja relacije i korelata. To je opta sposobnost otkrivanja relacija u svim oblastima,
opta mo opaanja odnosa koja moe da se pokae u bilo kojoj pojedinanoj
sposobnosti (ulnoj, motorikoj, muzikoj, itd). Testira se preko grafikog materijala, za
koji se pretpostavlja da je univerzalan u svim kulturama. Fluidnu inteligenciju ine:
indukcija, obim shvatanja i pamenja, asocijativno realcije, figuralna klasifikacija, faktori
semantike relacije. Ona dostie svoj maksimum do 20 godine starosti.
Kristalizovana inteligencija je sposobnost za upotrebu vetina, znanja i iskustva. Ne
treba je izjednaavati sa sposobnou pamenja ili sa steenim znanjem, ali ona se
oslanja na dostup informacijama iz
sfere dugotrajne memorije. Kristalizovana
inteligencija se prepoznaje u dubokom i irokom optem znanju osobe, irokom
vokabularu i sposobnou korienja rei i brojeva.
Kristalizovana inteligencija je steena i zavisi od kulture u kojoj ovek odrasta. Na njen
razvoj utie nivo kolovanja pojedinca. To je sposobnost izvoenja relacija u specifinim
oblastima i zavisi od kulturnih okvira, kolskih programa i godina kolovanja. Ona
dostie svoj maksimum posle 20 godine starosti i ne opada sa starou, kao fluidna
inteligencija. Kristalnu inteligenciju ine: verbalno shvatanje; iskustvena evaluacija
(socijalna inteligencija, opaanje meuljudskih relacija); sposobnost deduktivnog i
induktivnog rezonovanja; opteg rezonovanja; numerika sposobnost (raunske
operacije); originalnost.
Fluidna i kristalizovana inteligencija se, u prvom redu, razlikuju u razvojnom smislu
fluidna zavrava svoj razvoj ranije i ranije tokom ivota poinje njeno opadanje, a
kristalizovana se razvija kasnije i ne opada sa godinama; obe deluju uzrono na
primarne mentalne sposobnosti.
Fluidna i kristalizovana inteligencija su u korelaciji jedna sa drugom i veina IQ testova
pokuavaju da izmere obe vrste. Na primer, fluidna inteligencija moe da se meri
skalom vetine izvoenja zadatka, a kristalizovana verbalnom skalom. Opti kvocijent
inteligencije zasnovan je na kombinaciji ove dve skale.
Po Katelu, ovo su primarne sposobnosti na koje ova dva tipa inteligencije utiu:
1.
Verbalna sposobnost
2.
Numerika sposobnost
3.
Spacijalna sposobnost
4.
Perceptivna brzina
5.
Brzina zatvaranja celine
5

6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.

Induktivno zakljuivanje
Deduktivno zakljuivanje
Neposredno asocijativno pamenje
Mehaniko znanje i vetine
Verbalna fluentnost
Fluentnost ideja
Fleksibilnost celine
Opta motorna koordinacija
Runa spretnost
Muzika osetljivost za visinu i boju
Vetina grafikog predstavljanja
Fleksibilnost naspram rigidnosti

4. TEORIJA O VIEZNANIM INTELIGENCIJAMA HAURADA GARDNERA

Primarne sposobnosti koje su ovde navedene, kao i druga istraivanja na polju
kognitivne psihologije, inile su bazu za neuropsiholoka i razvojna istraivanja
harvardskog naunika Hauarda Gardnera (Howard Gardner), koji je u svojoj teoriji o
vieznanim inteligencijama (1983), ponudio alternativan, pluralistiki pogled na ljudski
um, prepoznavi u oveku razliite finese kognicije, razliite kognitivne snage i
raznovrsne stilove uenja. On je te kognitivne kompetencije opisao kao sklopove
sposobnosti ili mentalnih snaga koje je nazvao inteligencijama. One su u najirem
smislu, indikatori potencijala koji moe da se neogranieno razvija. On je definisao
osam razliitih inteligencija: muziku, telesnu kinestetiku, logiko matematiku,
lingvistiku, prostornu, interpersonalnu i intrapersonalnu i prirodnjaku.
Teorija vieznanih inteligencija je otvorila novo poglavlje u prouavanju ljudske
inteligencije i ljudskih stvaralakih potencijala uopte, odvojivi se od iskljuivog
kognitivnog pristupa u prouavanju ljudskih umnih potencijala, zasnovanom na
testiranju i statistikoj obradi podataka i naputanjem ideje da generalni faktor
inteligencije (oznaen slovom g) dobijen analizom testova, nije mogue mnogo
promeniti uenjem ili sticanjem iskustva.
Gardner tvrdi da teorija vieznanih inteligencija vodi do tri vana zakljuka:
1.
Svi ljudi imaju sve vrste inteligencije, ispoljene u razliitom stepenu; u
kognitivnom smislu, one nas ine ljudskim biima.
2.
Ne postoji dve osobe ak ni u sluaju dva identina blizanca koji imaju sasvim
isti intelektualni profil jer, ak i kada je genetski materijal isti, individue imaju razliita
iskustva koja ih oblikuju.

3.
Imati potencijal za jaku inteligenciju ne znai da se ta osoba automatski ponaa
inteligentno. Osoba sa visokim stepenom matematike inteligencije moe da koristi
svoje sposobnosti za izvoenje vanih eksperimenata u oblasti prirodnih nauka koji e
stvoriti nove znaajne rezultate; ali moe i da gubi vreme i taj potencijal igrajui igre na
sreu ili mnoei velike cifre samo u svojoj glavi. 3
Teorija vieznanih inteligencija pokree mnoga vana i mona pitanja u polju
obrazovanja, politike i kulture. Ona se ve pokazala kao vrlo primenjiva i posticajna u
smislu razvoja ljudskih kreativnih potencijala, jer otvara veliko polje ljudskih mogunosti
koje nisu samo logike i racionalne ili se ne mogu testirati na dosadanji nai i koje
razvijaju itav niz sposobnosti koje do sada kole nisu prepoznavale kao bitan deo
obrazovanja. U informatikoj eri 21. veka, u kojoj kompjuteri ve preuzimaju veliki broj
racionalnih funkcija ljudskog mozga i prevazilaze oveka u mogunostima pamenja i
brzoj mehanikoj obradi podataka, pitanje razvoja ljudske kreativnosti je sve znaajnije.
5. KOMPONENTE STVARALAKOG MILJENJA
Kvaev4 navodi sledee komponente stvaralakog miljenja:
1.Originalnost:odnosi se na pronalaenje neeg novog i neobinog, to do tada nije
postojalo; otkrivanje novih znaenja pojmova i relacija meu pojmovima; transformacija
postojeeg u novo. Originalnost je nuna, ali ne i dovoljna za kreativnost, potrebni su i
drugi faktori linosti i drutva.
2.Fleksibilnost:odnosi se na savitljivost, razliitost, kvantitativnost; dolazi do izraaja u
naoj sposobnosti da promene vrimo u okviru ve formiranih klasa pojmova kroz
otkrivanje novih znaenja i relacija.
3. Stvaralaka fantazija:odnosi se na pronalaenje neeg novog putem izmiljanja i
fantazije. Trai razvijen stav koji vodi u pravcu oslobaanja od stvarnosti, onakve
kakvom je mi do tada poznajemo i kretanje u pravcu koji procenjujemo kao realno
nemogu. Fantazija moe da doe do izraaja u nestrukturisanim situacijama koje
dozvoljavaju spontano i slobodno asociranje i izmiljanje.
4. Tolerancija prema neodreenosti: ova vana komponenta stvaralakog miljenja
pomae da se podnese stanje neodreenosti, nesaglasnosti postojeih istina i
nejasnoa i sposobnost da se privremeno ukloni normalna ljudska potreba za redom i
izvesnosu. Ovakav stav e omoguiti nalaenje novih puteva za reavanje problema.
3
4

Gardner, H. (2006),Multiple Intelligences New Horizons, New York, Basic Books, str. 23
Kvaev, R. (1981), Psihologija stvaralatva,Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 12-24

5.Otvorenost i zatvorenost iskustva: u vezi je sa sposobnou obrazovanja novih

saznajnih sistema raznih vrsta preceptivnih, konceptivnih, estetskihOtvorenost
obuhvata u sebi i obuzdavanje tenje ka prevremenom donoenju suda, poto suditi
znai strukturisati. Linosti otvorenog uma su sposobnije da sintetizuju nova verovanja
u novi saznajni sistem.
6. Kreativna generalizacija:odnosi se na uoptavanje informacija koje imaju suprotna
znaenja i razvijanje novih skladnih celina.
7. Fluentnost ideja:oznaava proizvoenje to veeg broja ideja, naslova, odgovora,
rei, reenica, posledica. Moe da bude asocijativna i ekspresivna: asocijativna
fluientnost se odnosi na stvaranje realcija, sinonima, analogija i slinosti; ekspresivna
fluentnost seodnosi na sposobnost organizovanja i razvijanja ideja u odgovarajue nove
sisteme ili strukture.
6. KRITERIJUMI KREATIVNOSTI I KREATIVNO PONAANJE
Jamamoto5 analizira dva kriterijuma kreativnosti: produkte kreativnosti i procese
kreativnosti. Ako prouavamo produkte kreativnosti, onda obraamo panju na nove,
matovite i originalne ideje. Ako prouavamo procese, onda prouavamo zajednike
karakteristike kreativnih pojedinaca.
Milinkovi u svojoj studiji definie kretaivnog pojedinca kao onog iji jedinstven sklop
crta linosti mu omoguuje da u odreenim okolnostima stvara nove proizvode od ireg
drutvenog znaaja.6 Osobine kreativnih linosti, koje su se u raznim longitudinalnim
istraivanjima redovno pojavljivale, su pokazale da je kreativnost u visokoj korelaciji sa
sledeim osobinama; emocionalna stabilnost, nezavisnost, praktinost i izbegavanje
pravila, sklonost riziku, drutvena hrabrost, odsustvo inhibicije i prisustvo spontanosti,
staloenost i samouverenost, sklonost neprestanom istraivanju i preispitivanju,
samouverenost, samostalnost u donoenju odluka, visoka motivacija, matovitost.
Prema Gilfordu, Deksonu i Messik,7 kreativno ponaanje treba da zadovolji sledee
kriterijume:
1.
Kreativno ponaanje je originalno; ima nisku verovatnost pojavljivanja
2.
Kreativno ponaanje je prikladno i relevantno
3.
Kreativno ponaanje je teno; ono stvara mnoge nove sadrajne oblike
5

Kvaev, R. (1981), Psihologija stvaralatva,Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 295
Kvaev, R. (1981), Psihologija stvaralatva,Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str 6
7
Bognar, B. (2010), kola koja razvija kreativnost, Zagreb, Educa, str. 2
6

4.
Kreativno ponaanje je fleksibilno; ono istrauje i koristi netradicionalne pristupe
reavanju problema
Grejem Valas ( Graham Wallas) i Riard Smit (Richard Smith) su u svojoj knjizi Umee
miljenja (1926), napravili jedan od prvih modela kreativnog procesa. Njihova podela
etapa kreativnog procesa na pripremu, inkubaciju, nagovetaj, iluminaciju i verifikaciju
se smatra danas tradicionalnom. Ali, poto je kreativan rad spontan, sa periodima
uvianja i inkubacije, ovde nema stroge pravilnosti - etape ne moraju da se odvijaju
jedna za drugom u nizu, ve je mogue da se preskau ili da se stvaralac vraa
unatrag u skokovima.
1. Priprema: za vreme ove etape osoba uvia problem, primenjuje svoja znanja,
vetine i razumevanje da bi prikupila injenice. Bavljenje idejama moe da
bude namerno ili sluajno. Ovu faze prate neizvesnost, sumnja,
nezadovoljstvo, prekidi, ali moe da bude i vrlo razigrana i istraivaka.
2. Inkubacija: znaenje ove rei je: leanje na jajima da bi se izlegli pilii. Ovo je
faza u kojoj um poinje da formulie problem, esto uz pomo slika i
asocijacija, bez ciljanog, aktivnog razmiljanja, materija se slee, sazreva.
Moe da izgleda kao da je proces mislenog rada prividno prekinut.
3. Nagovetaj: osoba dobija predoseaj da je na pravom putu
4. Iluminacija: u ovoj fazi se problem osvetljava sutina problema postaje jasna ,
dolazi do inspiracije iznenadnog dolaenja do plodne ideje, tzv. srene
misli. Druge ideje, koje nisu vie u skladu sa onom koja je postala primarna ,
se odbacuju.
5. Verifikacija: zamiljena ideja se razrauje, proverava u praksi, izvodi, proverava,
uporeuje sa ve poznatim injenicama i zakonima, testira se u odnosu na
korisnost, dovrenost, upotrebljivost, ispravnost.
Po Hefelu (Haefell), treba imati u vidu da su tenzija i frustracija sastavne komponente
procesa stvaralatva, tj, da su to komponente ukljuene u fazu inkubacije.

7. KARAKTERISTIKE DEJE KREATIVNOSTI

Postoji razlika izmeu kreativnosti odraslih i dece. Kada govorimo o kreativnosti odraslih
obino mislimo na neku vrstu ekspertnosti koja ukljuuje tehniku vetinu, umetniku
9

sposobnost, talenat ili poznavanje potrebnih informacija koje mogu znaajno da

doprinesu onome to stvaraju; odrasli imaju radne navike, razvijenu koncentraciju i
istrajnost, sposobnost stvaranja novih mogunosti i otvorenost za nove ideje. Deca
oigledno imaju manje iskustva nego odrasli i zato su manje struni, a njihove radne
navike nisu razvijene. Ali ona imaju jedinstvene naine razmiljanja i pristupa koji su
potpuno svei i neoptereeni ve nauenim.
Fokus u radu s decom je na samom procesu stvaranja, a ne na produktima , kojih moe
biti, ali nisu obavezni.
Kad je kreativnost u pitanju, kod dece su posebno vane tri karakteristike miljenja:
1.
Osetljivost na unutranje i spoljanje podsticaje
2.
Izostanak inhibicije
3.
Mogunost potpune obuzetosti nekom aktivnou

8. ZNAAJ KREATIVNOSTI U SAVREMENOJ KOLI

Danas se vodi velika bitka izmeu dva pristupa koli i obrazovanju, iza kojih se nalaze
dve filozofije ivota: jedna posmatra oveka kao upotrebnu vrednost u optem procesu
proizvodnje koji ima za krajnji cilj gomilanje materijalnih bogatstava i posmatra
obrazovanje kao osposobljavanje oveka da bude koristan na tritu rada, u slubi
ekonomskih potreba sredine u kojoj ivi; druga posmatra oveka kao jedinstveno i
celovito bie koje ima sposobnost da se tokom itavog ivota razvija, menja i stvara.
Prva struja je visoko kompetitivna, usavrava testove, postavlja vremenska i prostorna
ogranienja, a mogunosti obrazovanja uslovljava novcem i suava standardima koji su
spolja postavljeni i nisu povezani sa konkretnom decom i njihovim potrebama. Druga
struja ima sasvim drugaiju postavku, ona veruje u bazine potencijale ljudskog bia, i
pokuava da ih sauva stvaranjem pozitivnog okruenja. U kontekstu ove druge struje
obrazovanja pojmovi kreativnost i stvaralatvo dobijaju posebnu vrednost jer se sve vie
smatra da je kljuni zadatak savremene kole da izgradi stvaralaku linost uenika.
Pozitivno okruenje u koli je osnovni preduslov za bilo kakav rad na polju podsticanja i
oslobaanja deje kreativnosti. Oslobaanje deje kreativnosti lei uglavnom na dva
psiholoka uslova: psiholokoj sigurnosti i psiholokoj slobodi. Psiholoka sigurnost je
spoljni uslov koji deci prua bezbednost i empatiju, dok je psiholoka sloboda unutranji
uslov koji proizlazi iz deteta koje je slobodno da se samoizraava i slobodno igra.

10

Kreativnost ne bi trebala da u kolama bude na marginama nastavnog procesa, ve da

postane jedan od najvanijih zadataka kole u obrazovanju celovitih linosti. Stvaranje
atmosfere u kojoj se deca oseaju sigurna, slobodna da se izraze i socijalno
prihvaena, uprkos svakoj razliitosti koju moda oseaju u odnosu na druge, je od
najvie vanosti za integralni razvoj deteta. U takvoj atmosferi svako dete e razviti onaj
potencijal koji mu je roenjem dat i svako e, uprkos razliitosti, biti sposoban da prui
svoj doprinos zajednici u kojoj se nalazi.

9. TEHNIKA ISKUSTVENOG UENJA

Tehnika iskustvenog uenja, ovde prikazana, deo je kolovanja u okviru educare
programa koji je osmiljen kao protivtea neoliberalnom obrazovanju koje sa danas iri
itavim svetom. Njegov cilj je da se oivljavanjem ljudskih vrednosti i njihovim svesnim
podsticanjem ouva deji svet i da se deca, kao nosioci budueg razvoja drutva i
uvari kultura iz kojih potiu, ojaaju u onome to ih ini ljudima u vrednostima koje
su njihova drutva gradile i koje ine, da parafrazirano Lava Vigotskog, kulturno
potporno sredstvo pomou kojeg kultura jednog naroda kultivie razvoj pojedinca.
Tehnika iskustvenog uenja je bila deo obuke uitelja za rad u educare programu,
sprovedena u Institutu Dharmaketra u Bombaju, drava Maharetra, i u rezidencijalnoj
koli Sri Satja Sai Vidjaniketan u Navsariju, drava Guarat, tokom 2008.godine.
Educare program u svojoj osnovi ima postavku da je kraj svakog obrazovanja karakter
oveka, a da se karakter gradi negovanjem i podsticanjem ljudskih vrednosti.
Fragmentacija procesa miljenja, oseanja i injenja, kojima je savremeni ovek
neprestano izloen, ometaju ga u izgradnji karaktera, koji, po ovom programu, ini
jedinstvo glave, srca i ruke, tj. misli, rei i dela. Postoji pet univerzalnih ljudskih
vrednosti iz kojih proistiu sve ostale vrednosti: ljubav, istina, ispravno ponaanje, mir i
nenasilje. Ovde se ne radi o emotivnim kvalitetama ovekove linosti, ve o arhetipskim
silama koje su u osnovi svakog ljudskog razvoja i i odnose se na najdublji ljudski
potencijal. Pet ljudskih vrednosti predstavljaju duhovni aspekt obrazovanja. One su
meusobno dubinski povezane, neodvojive i podstiu jedna drugu. One su vene,
neprolazne, ne menjaju se u odnosu na vreme i prostor. Izgradnja vrednosti je u osnovi
svake ljudske kulture i njihova univerzalnost nam omoguava da razumemo i druge
vremenske epohe ili kulture koje su nastale u udaljenim podrujima u odnosu na kulturu
kojoj mi sami pripadamo.

11

Ime programa educare potie od latinske rei educare, koja znai izvui na povrinu
ono to je unutra skriveno. U samom imenu je postavljen kamen temeljac ovog
programa a to je da su vrednosti univerzalan, transcedentan cilj obrazovanja jer svako
ljudsko bie ima u sebi, u svakoj svojoj eliji, priroen kvalitet boanskog, tj, sposobnost
da stvara i voli.
Educare program je holistiki jer predstavlja spoj naunog i duhovnog pristupa:
akademski predmeti se ue paralelano sa usvajanjem programa ljudskih vrednosti i u
svim kolskim aktivnostima su ova dva pristupa isprepletena. Postoje razraeni sadraji
rada i aktivnosti, razraene tehnike, metodologija rada, evaluacija programa i obuka
uitelja. Svi sadraji afirmiu ljudske vrednosti i sa njima su u korelaciji. Uenje je
proces unutranjeg rasta i preobraaja.
Osnovni stav prema obrazovanju je da ono ne treba da bude samo prikupljanje
informacija i sticanje odreenih praktinih vetina, ve razvoj celovitog oveka, koji
poznaje sebe, ima oseaj svrhe u svom ivotu i kvalitete koje su mu neophodne da bi
sebe stavio u slubu te svrhe.
Autor ovog programa, Satja Sai Baba, poeo je da ga razvija 1968. godine, prvo pod
imenom Bal Vikas (to znai, rascvetavanje pupoljaka dejih srca). Program se vrlo
brzo rairio u po svim indijskim dravama. Od 1979. godine , u saradnji sa Vladom
Indije, Bal Vikas menja ime u EHV (Education in Human Values) Obrazovanje u duhu
ljudskih vrednosti. Godine 2002 Indijski parlament zvanino usvaja ovaj program kao
integralni deo obrazovanja dece u Indiji. Sada u Indiji ima oko 100 kola u kojima je
uenje o ljudskim vrednostima redovan deo nastave, dok u svetu ima oko 40 Satja Sai
kola. Takoe, u preko 100 zemalja u svetu program ljudskih vrednosti je postao vaan
deo nastavnih planova, pod nazivom Educare. U meuvremenu je osnovano i vie
instituta koji se bave strunim usavravanjem nastavnika, kao i evaluacijom i proverom
kvaliteta nastave u Sathja Sai kolama. Najpoznatiji univerzitet u itavoj Indiji pripada
ovom programu i ve vie godina je ocenjivan najviim ocenama. U Latinskoj Americi
ima 8 instituta, u Africi 3, u Evropi 4 i 1 u SAD.

10. IDEJE KOJE LEE U OSNOVI ISKUSTVENOG UENJA

a) Indijska tradicija purua kao realizovan, celoviti ovek

U osnovi ove metode nalazi se prvenstveno drevno uenje koje pripada indijskoj tradiciji
o oveku kao purui Bogu realizovanom u oveku u svom punom potencijalu i
uenje o energetskoj strukturi ljudskog bia. Indijska tradicija govori o vieslojnoj
12

strukturi ovekovog bia, koja ravnopravno ukljuuje, pored fizikog tela, i fina
energetska tela - emocionalno, intelektualno i duhovno. Savremena nauka govori o
sloenosti ljudskog bia svojim jezikom, ali slinosti u ovim objanjenjima koje razdvaja
nekoliko hiljada godina su uoljive.
b) Vieznana inteligencija Hauarda Gardnera
U savremenoj psiholokoj literaturi koristi se termin vieznana inteligencija, koja
podrazumeva ukljuivanje itavog niza ljudskih kvaliteta, vetina i sposobnosti. Mada
klasina psiholoka nauka nije jo uvek u potpunosti prihvatila ovu teoriju kao nauno
zasnovanu, ona se u praksi pokazala kao izuzetno primenjiva i efikasna. Podsetimo se
da je klasina procena inteligencije po Bineovom testu zasnovana na proceni samo dve
vrste inteligencije- logiko - matematike i verbalno lingvistike, i da je ipak pod
snanim uticajem kulture u kojoj je nastala. Takav test je zasnovan na pretpostavci da
je inteligencija fiksirana, bez razvojnog potencijala i u njemu se procenjuje samo zadnji
odgovor, bez uvida u proces kojim se do odgovora dolo. On ne moe, na primer, da
proceni kvalitete za vostvo, politiku, sposobnosti za poljoprivredu, manuelne vetine,
kvalitete potrebne za umetnika ili sportska zanimanja, razvijenost oseaja za lepo, i
sline kvalitete koje su od velike vanosti za celovit i ispunjen ljudski ivot. Psiholog
Howard Gardner je 1983. godine u svojoj knjizi Okviri uma doveo u pitanje takvo
shvatanje inteligencije. Gardner definie inteligenciju kao biofiziki potencijal za
obraivanje informacija na odreen nain da bi se reio problem ili stvorili produkti koji
se vrednuju u odreenoj kulturi ili zajednici. 8
U iskustvenom uenju razliitosti u sposobnostima pojedine dece se ispoljavaju na
konstruktivan nain u grupi i doprinose radu i rastu itave grupe. Svi pojedinani naini
uenja i stvaranja nastaju spontano, i svi su dobri i ravnopravni, jer svako ima prostora
za nalaenje svog linog naina, nastalog iz autentinih potreba i sposobnosti i
inspiracije svakog pojedinanog deteta. Tokom rada, fokus itave grupe je na procesu,
a ne samo na eljenom rezultatu. Uspenost procesa se ne meri samo zavrnim
produktom, nego nizom obogaujuih situacija koje ine prilike za uenje i sazrevanje.
Rezultat rada je uvek kolektivan, nisu bitni jedan najbolji ak i njegovo postignue, jer
se onda svi ostali vrednuju kao nedovoljno dobri, ve zajedniki rezultat, sloen iz
mnotva pojedinanih iskustava.

Gardner, H. (2006), Multiple Intelligences New Horizons, New York: Basic Books, str. 6

13

Razgranato miljenje
Ovde je zastupljen i najsavremeniji brain friendly pristup nastavi, zasnovan na
naunim istraivanjima i teorijama o prirodi ljudskog mozga i miljenja. U procesu
iskustvenog uenja kljunu alatku ini pravljenje mree pojmova na principima tzv.
razgranatog miljenja (radiating thinking). Autori ove tehnike, Toni i Beri Buzan (Tony
i Barry Buzan) su poetkom devedesetih godina dvadesetog veka uoili da proces
miljenja nije linearan, ve asocijativan, i na osnovu toga osmislili tehniku razgranatog
miljenja, tj. mapiranja uma. Mapiranje uma odraava prirodne procese i sposobnosti
naeg mozga da stvara slike iz kojih izviru veze zasnovane na asocijacijama. Na
mozak koristi rei kao okidae za te slike i asocijacije. Glavni putevi koji vode od centra
predstavljaju glavne misli u procesu miljenja, sporedni putevi predstavljaju sporedne
misli, i tako dalje. 9
Razgranjavanje misli oko kljunog pojma odvija se na isti nain na koji su neuroni
organizovani u ljudskom mozgu. Neuroni, osnovne i najvanije elije u ljudskom
mozgu, su glavni prenosioci informacija. Svaki je neuron jedna elija. Iz njega se ire
dendriti tanane granice i jedan akson dugo vlakno. Neuron je, zajedno sa
dendritima i aksonom, nalik na drvo koje iri svoje grane, cvet koji iri svoje latice,
munju koja para nebo... Energija koja se vizuelno manifestuje u ovim oblicima je ona
ista koja oblikuje nae misli.
U mozgu ima oko 100 milijardi neurona i svaki od njih ima potencijal da napravi oko
60000 veza sa drugim modanim elijama. Osim prenosa informacija, neuronske elije
su odgovorne i za povezivanje onoga to percipiramo sa onim kako se ponaamo.
Neuroni su meusobno povezani u dugom nizu, izguvani u malom prostoru sive
modane kore, ali je zanimljivo da oni nisu direktno povezani u nekoj vrsti mree.
Izmeu njih postoji prazan prostor, tzv. sinapsa, u kojem se, u stvari, odvija razmena
informacija putem vrlo sloenih hemijskih procesa. Hemijski prenosioci informacija
prelaze taj prostor i vezuju se za poseban receptor na drugoj eliji. Raznovrsnost i
kompleksnost ovog hemijskog i fizikog sistema je gotovo nesvatljiva. Nekoliko milijardi
neurona u mozgu moe da napravi na hiljade sinaptikih veza.
Zamislimo koliko je to dinamian i promenjljiv sistem u kome su sve komponente
ukljuene u proces miljenja u neprestanoj promeni i pod neprestanim uticajem impulsa
9

Buzan, T. (2002). How to mind map, London: Thorsons, str. 25

14

koji pristiu iz okoline. to se vie veza meu informacijama i utiscima u ljudskom

mozgu napravi, to e saznato i naueno biti celovitije, kompleksnije i dublje.

11. ULOGA UITELJA U PROCESU ISKUSTVENOG UENJA

Uloga uitelja u iskustvenom uenju je specifina, njegov zadatak nije da sipa znanje
u deje glave, ve da inspirie decu na istraivaki odnos prema uenju i ivotu i da ih
paljivo vodi do vlastitih sazanja. Vostvo u ovom smislu podrazumeva stvaranje
pozitivne atmosfere u uionici, stimulisanje pozitivnih emocija i saradnje, postavljanje
otvorenih pitanja koja postiu radoznalost i kreativnost, kao i obezbeivanje uslova u
kojima se deca ne boje greke i tueg procenjivanja. Uitelj daje poetni impuls, prati
proces, usmerava decu da budu aktivna, da koriste svoje potencijale, i na kraju
zaokruuje proces pravei zajedniku, celovitu sliku o svemu to je naueno i iskuano i
ne zaboravlja da na prikladan svean nain proslavi svaki uspeh koji su deca postigla.
Poto uloga uitelja nije fiksirana i propisana, ona od njega takoe zahteva, pored
uobiajene kompetentnosti, i itav niz kreativnih osobina: otvorenost, intuiciju, igrovnost
i spremnost za promenu.Nije na odmet naglasiti da uitelj treba da obezbedi i fizike
uslove u kojima deca imaju slobodu kretanja, kao i dovoljno kiseonika i svee vode.
Deja radost i zadovoljstvo koji se tokom iskustvenog uenja javljaju su najbolji putokazi
uitelju u pripremi i organizaciji rada.
12. FAZE U PROCESU ISKUSTVENOG UENJA

1.as zapoinje uitelj, predlaui poetnu ideju. To je ideja za koju uitelj zna da
interesuje decu i da moe da podstakne iv razgovor meu njima, koju e oni moi da
poveu sa situacijama iz svog ivota, sa iskustvima iz neposredbe okoline i sa znanjima
koja su do tada stekli.
2. Sledei korak ini veba koja podstie divergentno miljenje, popularno nazvana
oluja u mozgu, tzv. brainstoming: deca niu rei asocijacije na zadatu temu.
Sve rei se prihvataju i zapisuju na tabli oko zadate teme, bez ikakve selekcije,
razvrstavanja ili ograniavanja. Vano je da se deca u ovoj fazi ne sputavaju, da bi u
potpunosti mogla da se oslone na svoje iskustvo i da mogu slobodno da prate svoj tok
misli.
3. Kada se asociranje rei iscrpi, tj. kada uitelj oseti da je talas asocijacija uao u
silaznu fazu i da vie ne tee sa lakoom, moe da se pree na sledeu fazu, u kojoj je
potrebno konvergentno miljenje- na umreavanje rei u jedinstvenu mapu, nastalu
15

oko glavnog pojma, tj. zadate teme. Odrede se kljune rei, one koje su nosioci glavnih
znaenja i oko njih se slau ostale rei. Rei se esto grupiu prema naunim
disiplinama, poto deca ve imaju u svom iskustvu dobro organizovano i klasifikovano
kolsko gradivo.
Pravljenje mree rei se odvija u manjim grupama u kojima deca sede u krugu, u
intenzivnoj interakciji i slobodnoj razmeni ideja. Posle poetne buke i zbunjenosti, deca
se usklade i njihova panja se usmeri na zajedniki zadatak.
Uloga uitelja je posebno vana u ovoj fazi. Uitelj prati interes dece u konkretnoj grupi
i skree panju na potrebne detalje. On blago usmerava decu u grupama kada se pojavi
prevelika ili prekomplikovana mrea pojmova ili kada deca propuste neki od vanih
pojmova, ali se ne uplie previe direktno kako ne bi ometao deji proces razmiljanja.
Dovoljno je, na primer, da prebrzo ponudi neko reenje za klasifikaciju rei i da se deca
pasiviziraju i odustanu od svoje potrage za dobrim reenjima.
4. Ideje razvijene u pojedinanim grupama se dele sa itavim razredom i svi zajedno
prave zajedniku mreu rei, tzv. web - chart,tako to se svi usklauju osnovu
mree ine one podele do kojih su svi doli i koje se meu grupama poklapaju, a zatim
se dodaju i ona reenja do kojih su dole samo neke grupe. Meutim, u ovoj fazi je
vano da svi aktivno uestvuju i da se sloe oko svih reenja. Za ovaj proces je
potreban itav niz mentalnih i socijalnih vetina kao to su analiza i sinteza,
sposobnost meusobne komunikacije, razumevanje tueg gledita, davanje i
prihvatanje sugestija, potovanje drugih ukljuenih u proces miljenja, i sl.

16

Grafiki prikaz:

KLJUNA

KLJUNA

RE

RE

A
B

TEMA
C

KLJUNA
RE

KLJUNA
RE

5. Nakon to je zajednika mrea rei napravljena, razred se deli opet u manje grupe,
prema podgrupama rei. Svako e, prirodno, prii onoj grupi koja ga najvie interesuje.
Zadatak im je predstavljanje svoje podgrupe rei na nain koji oni odaberu, u odnosu
na svoje talente i inspiraciju. Ovo je vrlo kreativna faza rada u kojoj deca mogu na nov
nain da upotrebe sva svoja znanja i vetine. Oni mogu da napiu pesmu o svojoj temi,
da sastave priu ili organizuju itavu predstavu. Oni koji su skloni matematici i nauci
mogu da naprave neki eksperiment ili malo istraivanje ije rezultate e prikazati putem
grafikona, a mogu da ukljue u svoje predstavljanje i bilo koji oblik umetnikog
izraavanja bojom, pokretom, zvukom...
Uitelj treba da obrati panju da sva deca budu zastupljena u radu i da budu u
situacijama koje spreavaju specijalizaciju, ve zahtevaju razvoj razliitih vetina kod
sve dece.
6. Zavrni deo ini prezentacija rada pred drugima, koja treba da je propraena
pojaanom panjom itave grupe.Ovde se mogu ukljuiti i druge vane linosti iz
detetovog okruenja - nastavnici, roditelji, aci iz drugih razreda, prijatelji. Iskustvo u
kome su deca bila sposobna da proces dovedu do kraja i da pred sobom imaju
konkretan rezultat njihovog rada je vrlo vano i ispunjavajue iskustvo kroz koje ona
17

upoznaju sebe i svoje snaga za stvaranje. Zajednika i naglaena

postignutog utie povoljno na dalji razvoj deje kreativnosti i samosvesti.

radost zbog

Trajanje rada na jednoj temi moe da varira od 6 do 16 kolskih asova. Bilo bi idealno
kada bi iskustveno uenje trajalo vie dana po jedan as dnevno, jer bi se tako tema
razvijala u kontinuitetu. Vano je da se stvaralaki proces ne prekida i da se spontano
razvija, bez uurbanosti i strogih vremenskih ogranienja.

13. PRIMER IZ PRAKSE

Delovi ovde navedenih izvetaja primer su prakse koja je bila deo obuke nastavnika u
ri Satja Sai Vidjkaniketan koli u Navsariju, Guarat, Indija, 2008. godine. Tema je bila
razvijana tokom est dana svakodnevno, ponekadna asovima organizovanim i dva
puta dnevno, to je zavisilo od interesovanja i potreba dece koja su bila ukljuena u rad.
Razred se sastojao od 33 deaka uzrasta od 11 godina. Tema koja im je bila

18

predloena od strane nastavnika bila je Tehnologija i bila je odabrana na osnovu

iskustva koje su nastavnici imali u svojim zemljama o deacima ovog uzrasta.
asovi su se sastojali iz nekoliko delova: u uvodnom delu deca i nastavnici su se
upoznavali, povezivali i usklaivali energiju grupe u aktivnostima kao to su kratke
meditacije na svetlost i ljubav, jednostavne vizualizacije povezane sa glavnom temom,
pevanje, igre sa imenima i reima vezanim za ljudske vrednosti. Osim engleskog, koji
smo svi razumeli, koristile su se i rei na svim jezicima koji su u grupi bili poznati. U
sredinjem delu asa pratili smo i razvijali nau temu, a u zavrnom smo koristili
elemente nastale tokom rada da bismo stvorili nae zajednike radove i predstavili ih
jedni drugima. asovi su zavravali pesmom ili meditacijom.
Evo delova iz izvetaja koje su nastavnici o svom radu pisali:
PRVI SUSRET
Nakon upoznavali smo se kroz igre imenima: izgovarali smo svoja imena tiho, glasno,
sa odgovarajuim pokretom. Igre su se zavrile zajednikim istovremenim pevanjem
svih imena i pravljenjem melodije grupe.
Predloili smo temu Tehnologija i putem tehnike slobodnih asocijacija (tzv.
brainstorming a) irazgranatog miljenja, poeli da niemo asocijacije, koje su sa
lakoom potekle sve dok itava tabla nije bila ispisana sa oko 140 rei. Bile smo
iznenaene to su asocijacije vie tekle u pravcu ouvanja okoline, prirode i svemira, a
manje u pravcu savremenih medija i tehnolokih predmeta, sa kojima su deca u Evropi
u velikoj meri saivljena. Poto je ovaj deo bio vrlo iscrpan i ispunjujui, nismo imale
nameru da odmah na prvom susretu klasifikujemo rei. Vreme koje nam je preostalo
iskoristili smo tako to je svako dobio zadatak da odabere 5 rei od svih navedenih i
poigra se malo sa njima, tako to e sastaviti kratku pesmu. U poetku su nam deca
recitovala i pevala pesme koje su znala od ranije, pa smo ih usmerili da slobodno
stvoreneto svoje. Deca su podeljena u grupe, pa su za vrlo kratko vreme sastavila
nekoliko lepih pesama, uz koje su dodali i melodije koje su na licu mesta izmiljali i
eleli da jedni drugima pomognu u izvoenju. Gotovo sva deca su uestvovala u tim
predstavljanjima. Nas dve smo bile vrlo zainteresovane za sve to su deca htela da
nam izvedu i pokau i to ih je radovalo. Traila su od nas da im otpevamo neto na
naem jeziku, pa sam ja pevala pesmu o lepoti ume na srpskom, a moja koleginica iz
Venecuele Liliana svoju pesmu na panskom. Bili su vrlo zainteresovani da uju kako
nai jezici zvue. Aktivnost se zavrila sa jo nekoliko pesama, koje su nam deca
otpevala i kratkom meditacijom. Na odlasku su nam deca traila autograme i dala nam
male poklone: sliice iz uionice koje obino deaci tog uzrasta skupljaju. Deca su bila
vrlo otvorena, puna pozitivnih emocija, naprosto su sjala od ljubavi i prijateljstva,

19

radoznala da se upoznaju sa nama i zemljama iz kojih smo doli. Oseali smo se sjajno
jer smo sa decom bili bliski i u potpunosti prihvaeni.

DRUGI SUSRET

Posle meditacije na svetlost, poigrali smo se naim razliitim jezicima: deca su nam na
hindiju ispisala rei za pet ljudskih vrednosti na tabli, ja sam dodala rei na srpskom, pa
Liliana na panskom, a onda su opet deca zavrila sa svojim jezikom guaratijem.
Bilo je jako interesantno uti kako deca izgovaraju sve te nepoznate rei sa lakoom.
Sledilo je pravljenje mree rei i pojmova. Objasinili smo im zadatak i deca su
podeljenja u est grupa koje su radile sa koncentracijom i sa puno panje. Nastavnici su
sve vreme etali meu grupama i blago usmeravali decu kada je to bilo potrebno,
najvie u odreivanju podkategorija, tj. odreivanju zajednike rei, imenitelja za svoje
podgrupe. Deci je trebalo mnogo vremena za pravljenje ilustracija koje su obeleavale
podelu pojmova u mrei, jer su teila gotovim i savrenim reenjima i svaka greka koju
bi uoili u radu bila bi odmah brisana i sve ispisivano ispoetka. Uz glavne rei su, osim
malih simbolinih crtea, lepili sliice. Usmeravali smo ih da u prvi plan stave svoje ideje
oko odabranih rei, a ne finalni izgled mree, jer ih je to blokiralo u miljenju i trailo
vreme za izradu detalja, tako da su traili produetak asa da bi zavrili zapoeto.

20

Nekoliko deaka je donelo svoje pesme koje su zapoeli na prethodnom susretu, a

zavrili ih u veernjim asovima u svojim spavaonicama. Bile smo vrlo prijatno
iznenaene njihovim aktivnim ueem. Poto nismo imalivie vremena, dogovorili smo
da se pesme proitaju na sledeem asu.

TREI SUSRET
Na ovom susretu smo predstavili mree rei koje smo u manjim grupama sastavili i
napravili nau zajedniku mreu, oko koje smo diskutovali sve dok se nismo sloili oko
njenog finalnog izgleda. Rei vezane za tehnologiju bile su podeljene u est grupa.
Izgled konane mree rei:

SVEMIR
IZUMI

TEHNOLOGIJA

PRIRODA

21

NAUKA
LJUDSKO
BIE

PRIRODNA
OKOLINA

Jo jedan susret je organizovan u popodnevnim asovima. Uvodni deo su bile igre sa

reima koje su bile nosioci podkategorija. Na primer, odabrali smo nauku i onda
nabrajali rei za maine u krugu, uz dobacivanje mekom lopticom. Ko ponovi neku ve
pomenutu re, ispada iz igre.
Podelili su se u grupe po interesovanjima i dobili zadatak da razmene ideje i dogovore
se o tome kako da svoju grupu rei predstave. Poeli su sa crteima i reima,a pomo
su traili i od nas i u svojim kolskim knjigama, to je bilo odlino, jer su na taj nain
ponavljali naueno i upotrebljavali ga u kontekstu svog promiljanja o temi. Pojavila se i
jedna ideja o dramskom prikazu.
Dok su u jutarnjim asovima deca bila prilino nemirna i jedva ekala da predstave
svoje mree misli, u popodnevnim asovima su bila tiha i skoncentrisana na rad. Imali
su mnogo pitanja u vezi svojih ideja i otvoreno traila pomo u razjanjavanju svojih
nedoumica. Imali smo malo potekoa sa sporazumevanjem, jer je potreba za
jasnoom bila pojaana, ali deca su bila jako strpljiva u razgovoru.
Sve smo mree iz pojedinanih grupa okaili na zid uionice i svi su bili vrlo sreni i
ponosni na ono to su uradili.

22

ETVRTI SUSRET
Deca su nas sa nestrpljenjem oekivala. Nauili smo ih pesmu o ljudskim vrednostima
na engleskom jeziku i ona im se jako svidela. Mnotvo ideja koje se proteklog dana
pojavilo se danas uobliilo u konkretnije realizacije.Za vreme rada deca su imala jo
vie pitanja. Nastavnici su etali meu grupama, pomaui im da oblikuju svoje ideje i
inspiriui ih da prate svoje stvaralake impulse. Danas su svi mnogo crtali i dodavali
crteima rei. Podsetili smo ih na njihove ve sastavljene pesme i oni su bili jako
inspirisani da nastave da ih izmiljaju. Jedna grupa je sastavila kviz o mainama, drugi
su detaljno predstavili ljudsko telo, trei su nacrtali svemir i satelite u njemu. Bili su opet
jako okupirani detaljima, svako slovo im je bilo vano. Opet smo ih usmeravali da se
oslobode preterane pedantnosti i da ne pridaju vanost moguim grekama.
Susret smo zavrili ponovnim pevanjem pesme sa poetka asa. Deca su pevala
prekrasno, punog srca i sa ushienjem koje se retko sree u naim sredinama. Pesma

23

je vie puta otpevana i na kraju je razmatrana mogunost da se upotrebi kao deo

projekta.

PETI SUSRET
as je zapoeo kreativnom vizualizacijom putovanjem svemirskim brodom. Osim
uobiajenog cilja da sepoveemo dublje sa sobom i grupom, ova vizualizacija im je
bila i model kako mogu i sami da upotrebe tehnike vizualizacije i meditacije u svojim
projektima.
Zajedniko vreme smo proveli vrlo konstruktivno. Mnogo smo priali, poto su deca
razvijala ideje o naem finalnom zajednikom predstavljanju. Barijera u komunikaciji je
uklonjenja i na odnos je bio topao i otvoren. Deca su se jako radovala mogunosti da
predstave itavoj koli svoje ideje i svi su uestvovali vrlo aktivno u daljem radu. Nae
divljenje i zainteresovanost za njihove pesme i crtee bili su okidai za nove ideje. Bilo
je teko zaustaviti ih na kraju asa. Zato smo u popodnevnim asovima ponovo dole i
24

oni su vredno nastavili da dovravaju svoje prezentacije. Usput smo se sve vie
meusobno upoznavali. Bilo je mnotvo pitanja o naem ivotu, deci sa kojom radimo,
naoj linoj deci kako sezovu, koliko godina imaju, ta rade u svojoj zemlji. Zamolili su
nas da dodjemo i posle veere. Poto je u uionici uvee svetlo iskljueno, nali smo ih
ispred uionice kako sede ili lee na podu sa svojim crteima i kvizovima, uronjene u
rad. Shvatili smo da su proveli itavo popodne u radu.
ESTI SUSRET
U popodnevnim asovima bile su planirane zajednike prezentacije svih razreda. U
prepodnevnim asovima smo napravili konaan dogovor. Svi su bili uzbueni zbog
oekivanog dogaaja. Doneli su svoje radove zavrene, a pored toga i lino napravljene
pozivnice za nastavnike, ega su se sami setili, kao i jo etiri nova, potpuno zavrena
kviza. Pitale smo se kada su uspeli sve to da urade. Bili su razoarani kada su uli da je
nae vreme za prezentacije ogranieno i da treba da skrate neke delove, koje su
neprestano proirivali. Kraj asa smo doekali u procesu koji je bio daleko od zavretka,
jer su nove ideje neprestano izvirale. inilo nam se da bi i dalji viednevni nastavak
rada bio vrlo plodonosan. Bili smo zaista zateeni njihovom vrednoom i ozbiljnou sa
kojom su uestvovali u svemu to smo radili.
Na kraju asa smo im dali mali poklon koji smo i mi pripremale u slobodnom vremenu
svako je dobio malu estitku sa svojim linim imenom i iseenom pahuljom na
naslovnom strani, poto su nam rekli da nikada nisu videli sneg. Unutra se nalazio
blagoslov ispisan na engleskom, srpskom i panskom. Nakon to je svako bio lino
prozvan i dobio svoju pahulju, deca su bila dirnuta i zahvalna na nain koji zaista
nikada do sada nismo doiveli. Imajui potrebu da nam uzvrate i pokau svoju
zahvalnost, doneli su mnotvo svojih malih poklona, od onoga to su imali u uionici
sliica, olovaka, papiria. Stali su u red da nam dodirnu stopala. Poto nismo navikle na
takvo potovanje, bile smo zapanjene. Prili su nam sa takvom ljubavlju i radou da su
se naa srca istopila. Shvatile smo neto to u svojim sredinama nikada ne bi mogle da
shvatimo da iskazivanje nekome dubokog potovanja i zahvalnosti nema nikakve
veze sa idejama o pobedniku i poraenom. Pitali su nas kada odlazimo. Rekli smo sledeeg dana. Pitali su kada emo ponovo doi. Odjednom je i nama bilo jako ao i
teko da im kaemo da neemo vie dolaziti. Svi su spontano krenuli da se rukuju s
nama i u jednom trenutku su se sve nae ruke spojile u jedan veliki cvet prijateljstva.
Nikada neemo zaboraviti tu sliku njihove ljubavi i potovanja koje su ta divna deca
tako prirodno iskazala.
Popodnevne prezentacije su prole u sveanoj atmosferi, oko koje se potrudilo mnogo
odraslih ljudi gostiju i osoblja kole. Uz poasne goste i nastavnike, bilo je prisutno
oko 500 uenika kole. Svi smo uivali u plodovima svog rada, oseala se velika
povezanost meu decom, ali i odraslima koji su doli da svojom panjom uveaju ovaj
25

trenutak. Nae prezentacije su bile raznovrsne - od pesama, kvizova, malih predstava,

do naunih analiza i pevanja, U svemu to su ti mladi ljudi pokazali provlaio se pogled
na svet u kome ovek treba da misli o itavoj planeti i neguje vrednosti i principe po
kojima eli da ivi. Kada je naa tema u pitanju, bilo je vrlo uoljivo da decu vie
zanima uticaj tehnologije na ivi svet nego predmeti kojima su deca u savremenim
drutvima preplavljena, to je bilo za nas nastavnike neoekivano. Bile smo prijatno
iznenaene njihovom visokom sveu o povezanosti oveka sa okolinom i ivota na
planeti.

26

14. DEJI PRODUKTI

Pesma 1

Solarni sistem u galaksiji,

Srce je u oveku,

A galaksija nikada nije bila viena.

ovek je u selu,
Selo je u gradu,

Pesma 2

Grad je u provinciji,

Okolina je predivna,

Provincija je u dravi,

Sunce nam daje svetlo,

Drava je na zemlji,

Vreme se menja svaki dan,

Zemlja je u solarnom sistemu,

Godinja doba se menjaju,

27

ivotinje riu i laju na zemlji,

Ne bi trebalo da seemo drvee

Ptice lete u vazduhu,

Jer onda ima vie ugljen dioksida.

Planeta se okree oko Sunca...

Ne bi trebalo da seemo drvee i cvee!

Pesma 5

Pesma 3
Za vreme kinog perioda
nivo vode u rekama poraste.
Da li zna da ponekad talasi okeana
mogu da preplave obale i naprave
poplave?
Da li zna da u Americi nema kinih
perioda,

Mora da ste videli biljke to poinju svoj

rast
u batama i na poljima.
To je zato jer od biljaka mnogo toga
dobijamo.
Od njenih razliitih delova mogu da
izrastu nove biljke.
Da li zna kako toliko toga dobijamo od
biljaka?
Biljke nam daju kiseonik

nego da samo pada sneg?

A mi njima ugljen dioksid,

Hej, deae, ako eli jo da pria,

I zato su nam biljke jako vane.

priaj, 1,2,3, poinji!

Pesma 6
Pesma 4

Jednom ree moja baka:

Zagaenje unitava nau okolinu,

Vodu zagauju ljudi,

Neka je blagoslovena kua na ije

zidove

Vazduh zagauju maine,

senka drveta neno pada.

Zemlju zagauje otpad.

U naem selu nije bilo drveta u blizini,

Ribe se zagauju u prljavoj vodi,

i ja zaadih jedno prolog prolea.

Zemlja se zagauje bacanjem otpada!

Sada mu je est meseci

28

i ono raste brzo.

Za est godina ono e biti
Boji blagoslov.

15. ZAKLJUAK

Ovo vrlo uzbudljivo iskustvo koje sam imala kao nastavnik i kao ovek mi je jasno
pokazalo da je mogue baviti se kolskim znanjem na nain koji ne iskljuuje emocije i
ljubav i koji omoguava i deci i nastavnicima veliku slobodu izraavanja i slobodnog
korienja svih do tada steenih znanja. U centru ovog procesa bilo je dete, sa svim
njegovim znanjima i potrebama. Deca su kroz ovaj rad stekla lino iskustvo i u vezi
kolskih znanja i u vezi svojih stvaralakih sposobnosti. Tokom ovog rada mogle su se
uoiti pojedinane line sklonosti, znanja i talenti dece (ali i nas odraslih).

29

Komunikacija izmeu dece i nastavnika, kao i izmeu same dece je bila vrlo intenzivna i
podsticajna. Deca su sve vreme mnogo saraivala i bila zainteresovana za sve to se u
naem polju zajednikog rada pojavljivalo. Kreativan proces je bio nalik na krugove u
vodi koji se stvore kada u vodu ubacite kamen iz dana u dan su se krugovi proirivali,
i iako su liili na one prethodne, postajali su sve vei i vei.
Na rad se zasnivao na kolskom znanju koje su deca tokom redovne nastave stekla,
zajedno sa znanjima iz oblasti ljudskih vrednosti. Bilo je lako uoiti da deca puno ue i
da su svi dobri aci. Iznenaujui je bio i stepen njihove svesti o ouvanju ovekove
zdrave okoline i o onome to je naoj planeti potrebno, s obzirom na to da je njihov
uzrast bio samo 9 godina. Bili su donekle optereeni pedantnou, ali su, s druge
strane, pokazali visok stepen discipline i koncentracije tokom rada. Takoe je bilo
uoljivo da u razredu od 33 deaka nema sklonosti ka takmienju zbog izgraenog vrlo
visokog stepena saradnje. Kada neko neto zna, drugi ga u tome podravaju, zajedno
recituju, crtaju, iznose predloge...
U itavoj koli je inae bio uoljiv visok stepen discipline i meu acima i meu
nastavnicima. Disiplina je bila prirodna, verovatno zato to su pravila ponaanja bila
postavljena na opti stepen i bila ista i za decu i za odrasle. Takav stepen discipline je
omoguavao dobru atmosferu za kreativan rad jer je mogunost za ometanje
zajednikog radabila iskljuena. Dakle, ovakvu disciplinu moemo ukljuiti u kvalitete
obogaene sredine za kreativni rad.

ovako u koli izgledaju patike ispred uionice za popodnevno uenje

Obogaena sredina u kojoj su deca dobila svu potrebnu panju i podrku, ali imala i
veliki izazov,bila je vrlo negujua. Vrhunac je bio dan kolektivnog predstavljanja svega
postignutog ispred druge dece i svih vanih odraslih, zajedno savanim gostima iz
lokalne zajednice. Nakon uspenog predstavljanja, i odrasli i deca su porasli od
novosteenog samopouzdanja i ponosa zbog postignutog.
itav proces je zavren visokim stepenom povezanosti svih nas koji smo u njega bili
ukljueni. Svi smo se oseali sposobniji, ojaani i lepi nego obino. Kada je doao dan
rastanka, bilo nam je teko da se rastanemo. Deca su do poslednjeg asa bila uz nas,
skupljajui autograme i zapisujui nae adrese, a direktor kole se sa svakim
nastavnikom lino pozdravio, izgovorivi svako pojedinano ime nastavnika bez greke
30

pri pozdravljanju, iako smo bili iz vrlo razliitih kultura. Doiveli smo ovaj gest kao veliko
iskazivanje potovanja, ali i filozofiju ljudskih vrednosti, jer niko od nas nije bio bezlian
u mnotvu u kome smo se nali. Sa takvim potovanjem smo i otili iz ove kole u kojoj
smo imali prilike da vidimo program ljudskih vrednosti na delu.

16. LITERATURA

1. Sri Satya World Foundation (2007), Sri Satya Sai Education, Arcadia, USA

31

2. Institute of Sathya Sai Education (2006), Experiential Learning, Dharmakshetra,

Mumbai, India
3. Buzan, T. (2002). How to mind map. London: Thorsons.
4. Gardner, H. (2006). Multiple Intelligences New Horizons. New York: Basic
Books.
5. Kvaev, R. (1981), Psihologija stvaralatva,Beograd, Zavod za udbenike i
nastavna sredstva
6. Bognar, B. (2010), kola koja razvija kreativnost, Zagreb, Educa
7. Vigotski, L. (2005), Deja mata i stvaralatvo, Beograd, Zavod za udbenike i
nastavna sredstva
8. Norman, S. (2003), Transforming Learning, London, Saffire Press

32