Angina pectoris

ta je angina pectoris
Angina pektoris je medicinski naziv za bol u
grudima ili nelagodan oseaj zbog koronarne bolesti
srca.
Simptomi angine pektoris nastaju kada srce ne
dobija dovoljno kiseonika. To se naziva ishemija.
Nastaje zato to su arterije suene, a najei uzrok
njihovog suenja je ateroskleroza.
Angina pektoris se moe pojaviti i kod ljudi koji
imaju bolest sranih zalistaka, hipertrofinu
kardiomiopatiju (bolest srca gde dolazi do njegovog
uveanja) ili visoki krvni pritisak

Simptomi
-Simptomi su nelagodnost, bol, stezanje,
guenje u
prsima ili blizini prsiju ispod prsne kosti .

- Pacijent rairenom akom pokazuje gde ga boli.

- Bol se moe se iriti u ruku, vilicu ili trbuh.
- Bol nije tano lokalizirana

- do boli moe doi i u stanju mirovanja;

- obino kratki bolovi u trajanju od 1 do 15 minuta;
- bolovi obino nestaju nakon odmora i/ili
nitroglicerina
- Na primer, tranje za autobusom moe pokrenuti
napad
angine.
- Tokom vebanja, usled jakih emocija ili ekstremne
temperature.
Angina je znak poveanog rizika od sranog
udara, zastoja srca i iznenadne srane smrti.

Vrste angine pectoris

- Stabilna angina
Uvek je neim izazvana, epizode anginoznog bola
su
predvidive.
Usled fizikog ili emotivnog napora.
- Nestabilna angina
Kod osoba sa nestabilnom anginom, bol u grudima
je
neoekivan. Oseaj nelagodnosti moe biti tei i
dui nego
kod tipinog anginoznog bola.
Najei uzrok je smanjen protok krvi do sranog
miia, jer
su koronarna arterija suene usled ateroskleroze.
Uzrok

Prinzmetal angina
- Nastaje bez povoda usled spazma (gra) koronarnih
arterija
(arterija koje ishranjuju srce).
- Uvek se javlja kod osoba koje miruju, nikakav
prethodni
napor ne izaziva aniginozni bol

Faktori rizika
1. Duvanski dim,nikotin suava arterije, a ugljen
monoksid iz
cigarete smanjuje mogunost vezivanja kiseonika
za
hemoglobin i tako njegovu distribuciju do elija.
2. Visok krvni pritisak
3. Stres

4. Gojaznost
5. Smanjena fizika aktivnost
6. Prekomeran unos alkohola (dozvoljena je samo
1 aica rakije od 0,5dl ili jedna aa vina od
2dl
dnevno)

Kako se izboriti sa problemom

Da bi se spreio nastanak angine pektoris ili da bi
se smanjila uestalost angionoznih napada,
potrebne su promene u svakodnevnom ivotu.
- Ishrana treba da bude sa niskim procentom masti,
da bi se spreilo poveanje nivoa holesterola i
triglicerida u krvi, a masti koje se unose treba da
sadre vie Omega3 masnih kiselina.
- Obroci treba da budu prepolovljeni, ali uestaliji.

- Isto tako treba voditi rauna o koliini soli u ishrani

i unosu dovoljne koliine tenosti, 2-3 litre dnevno.
- Fizika aktivnost, kao i ishrana, treba da je
umerena, svakodnevna i prilagoeva
zdravstvenom stanju pacijenta.
- Neophodne su redovne kontrole kod kardiologa i
lekara opte prakse i redovno uzimanje propisane
terapije

LIJEENJE

Leenje angine pektoris poinje, pre svega,

eliminisanjem faktora rizika, a potom se primenjuje
medikamentozna terapija, koja podrazumeva
suzbijanje i spreavanje napada.
Kod stabilne angine pektoris uzimaju se lijekovi:
- Nitroglicerin
- Betablokatori
Kod nestabilne se uzimaju kalcijumantagonisti.

U suzbijanju napada angine pektoris nitroglicerin

se primenjuje sublingvalno, najee u obliku
spreja, koji deluje ve za sedam sekundi, a
trajanje dejstva je od 15 do 30 minuta.

Nitroglicerin iri periferne venule i time dovodi do

poveanja koronarnog krvotoka i smanjenog
optereenja sranog miia, ime se smanjuje
njegov rad i potreba za kiseonikom.

Ako, uprkos uzimanju jedne doze nitroglicerina

bolovi ne
prestaju, moe se uzeti jo jedna doza. Ne popusti li
bol na dve doze (bol traje due od pola sata),
bolesnik treba hitno da pozove kardiologa, koji e
obaviti pregled i proceniti ta dalje da se uradi.
Kad je re o spreavanju napada angine pektoris
uzimaju se nitrati dugotrajnog delovanja
(isosorbiddinitrat - Isosorb, isosorbid-5
aminomononitrat Monizol, molsidomin - Molicor)
koji deluju na isti nain kao nitroglicerin, ali im

Kardioselektivni beta blokatori

(atenolol, metoprolol, bisoprolol, nebivolol)
-

suzbijanjem simpatike stimulacije,

usporavaju frekvencu srca,
smanjuju snagu kontrakcije sranog miia,
potrebu za kiseonikom i
arterijski krvni pritisak .

Kalcijumski antagonisti
(verapamil, diltiazem, nifedipin, amlodipin, lerkanidipin),
blokadom ulaska kalcijuma u srani mii i glatke miie
perifernih krvnih sudova, dovode do:
-

pada arterijskog pritiska,

smanjuju kontrakcijsku snagu sranog miica,
usporavaju sranu frekvenciju (verapamil, diltiazem) i
ire sudove.

Istovremeno je, dakle, poboljana koronarna cirkulacija i

smanjena potreba isheminog sranog miia za kiseonikom.

Acetilsalicilna kiselina (aspirin), u dozi od 75 do 100

mg dnevno, inhibira agregaciju trombocita i time
spreava nastajanje koronarne tromboze (infarkta
miokarda).
Klopidogrel (Plavix, Zylt) 75 mg dnevno:
- pojaava dejstvo Aspirina,
- takoe inhibira agregaciju trombocita i
- spreava stvaranje krvnog ugruka.
Kod teih oblika bolesti i kod prisustva udruenih
oboljenja, posebno neurolokih, predstvalja

Razvoj teih oblika ishemijske bolesti srca sprjeie

e:
-

blagovremeno postavljena dijagnoza,

redukcija faktora rizika,
adekvatna terapija i
redovne kardioloke kontrole.