EPIDEMIOLO

EPIDEMIOLOKI RAD U
VANREDNIM SITUACIJAMA
Prof. dr Zoran Veli
Velikovi
kovi

Vanredna situacija, u epidemiolo

epidemiolokom smislu,
predstavlja stanje kada na odreenom
prostoru, iznenada i za kratko vreme,
vreme, doe do
takve ugro
ugroenosti zdravlja ili ivota ljudi, ije
se posledice ne mogu otkloniti u po
poeljno
vreme i sa postoje
postojeom organizacijom
zdravstvene slu
slube.

Vanredne situacije mogu se podeliti na:

Osnovne karakteristike vanredne situacije su:
a) prirodne elementarne nesre
nesree
b) nesre
nesree koje su posledica delovanja oveka

Masovne nesre
nesree se razlikuju po:
- uzroku nastanka (zemljotres, poplava, eksplozivne
materije, epidemije, ratna katastrofa);
- prostranstvu koje zahvataju (u
(ua ili ira teritorija
ili je neposredno ugro
ugroavaju);
- intenzitetu
intenzitetu (obim materijalnog razaranja i broj
rtava)

- pogaaju veliki broj ljudi,

ljudi,
- izazivaju velika o
ote
teenja,
- postoji potreba za pomo
pomoi,
- naj
najee govori o masovnim nesre
nesreama ili
katastrofama.

Posle katastrofalnog dogaaja dolazi do nagle i

drasti
drastine promene ivota. Poseban zna
znaaj
imaju:
- pogor
pogoranje uslova stanovanja,
- poreme
poremeeno snabdevanje vodom za pi
pie i
ivotnim namirnicama,
- pogor
pogoranje sanitarnih prilika,
- fizi
fizika i psihi
psihika iscrpljenost.

Normalne aktivnosti u pra

praenju i suzbijanju
zaraznih bolesti su veoma ote
oteane to dodatno
ote
oteava i onako pogor
pogoranu epidemiolo
epidemioloku
situaciju.

Izmenjeni uslovi ivota veoma pogoduju

nastanku i irenju zaraznih bolesti, va
vano je
intenzivirati epidemiolo
epidemioloko izvianje i
osmatranje terena, a ukoliko je potrebno i
epidemiolo
epidemioloko ispitivanje.

Neposredno nakon katastrofe preduzimaju se

najpre tzv. urgentne mere:
Za
Zatita zdravlja u vanrednim situacijama
predstavlja produ
produetak svih oblika za
zatite
zdravlja koji se primenjuju u svakodnevnom
radu.

- evakuacija i sme
smetaj ugro
ugroenog stanovni
stanovnitva,
- obezbeenje higijenski ispravne vode za pi
pie i
ishrane,
- pronala
pronalaenje i sahranjivanje umrlih,
- borba protiv psihi
psihikih poreme
poremeaja,
- pravovremeno, stalno i pravilno informisanje
stanovni
stanovnitva.

Posle ovih urgentnih mera sprovodi se:

- popravka o
ote
teenih stambenih objekata,
- sanacija vodnih objekata i kanalizacije,
- sanitacija u
ue okoline.

U svim vanrednim situacijama formiraju se

posebni tabovi koji rukovode, koordiniraju i
usmeravaju celokupan rad na otklanjanju,
odnosno umanjivanju posledica katastrofe.

Zavisno od priroda nesre

nesree u sastavu taba
nalaze se razli
razliiti profili stru
strunjaka, ali je uvek
pored predstavnika dru
drutvene zajednice
obavezno prisutan i lekar specijalista
epidemiologije i higijene.