Srednjokolski Centar Gaudeamus

Marko Markovi

VODOZEMCI
Seminarski rad

24.11.2013

SADRAJ:
1. Uvod .............................................................................................................................. 3 2. Podjela vodozemaca .................................................................................................... 3 2.1. Beznogi vodozemci ............................................................................................ 3 2.2. Repati vodozemci .............................................................................................. 4 2.3. abe ili bezrepci ................................................................................................. 5 3. Literatura ........................................................................................................................ 7

1. Uvod
Vodozemci (Amphibia) ine razred slatkovodnih i kopnenih kraljenjaka. Njihovo znanstveno ime je izvedeno od grkog "amphi bios" (dvostruki ivot), to je u obliku "dvoivke" odreeno vrijeme bilo koriteno u hrvatskom kao naziv za ovaj razred. To ime se zasniva na injenici da veina vodozemaca stadij larve proivljavaju u vodi, a nakon metamorfoze mogu ivjeti na kopnu. Ali ostaju cijeli ivot upueni na blizinu vode. Mnogi su prvenstveno none ivotinje kako bi se zatitili od moguih grabeljivaca, kao i da smanje gubitak vode preko koe.

2. Podjela vodozemaca
Svi dananji (recentni)

Vodozemci pripadaju potklasi Lissamphibia, koja se deli na tri reda: 1. red beznogi vodozemci (gimnofioni) ili Apoda (Gimnophiones) - najpoznatiji predstavnik je cecilija (tropski, crvoliki vodozemac); telo im je pokriveno kotanim ploicama po emu se razlikuju od svih ostalih vodozemaca; 2. red repati vodozemci ili Urodela (Caudata) imaju rep tokom itavog ivota; predstavnici: dadevnjak, mrmoljak, oveija ribica; oveija ribica je neotenian oblik (neotenija pojava sticanja polne zrelosti na larvenom stupnju); 3. red bezrepi vodozemci (abe) ili Anura (Batrachia, Salientia) u odraslom stadijumu bez repa; razvie putem metamorfoze, larva punoglavac; predstavnici: zelena aba, krastava aba, gatalinka. 2.1. Beznogi vodozemci (lat. Gymnophiona) su jedan od tri reda vodozemaca. Najpoznatiji predstavnik ovog reda je cecilija (tropski, crvoliki vodozemac). Najvei deo ivota provodi ispod zemlje. Imaju redukovan rep, koa im je glatka i najee tamna, dok postoje i vrste sa arenom koom. Od svih ostalih vodozemaca se razlikuju po tome to ispod koe imaju kotane ploe. Oi su im male i prekrivene tankom opnom zbog zatite od zemlje. Pre se smatralo da su ove ivotinje slepe, ali se danas zna da mogu da razlikuju svetlost i tamu. Imaju ulo mirisa i nos. Imaju plua, ali diu preko koe i usta. Levo pluno krilo je manje od desnog, jer se prilagoava obliku tela. Na slinu pojavu nailazimo i kod zmija. Ove ivotinje ive u tropskim predelima i hrane se uglavnom insektima. Kod veine se sree viviparija, dok neke polau jaja koja uva enka. Kod nekih vrsta postoji faza larve, a kod nekih odsustvuje.

2.2. Repati vodozemci (Caudata, ili Urodela) su jedan od redova vodozemaca. Repati vodozemci ive i u vodi i na kopnu. Veina ih ivi na kopnu kada dostignu zrelost posle metamorfoze. U tom procesu oni gube krge i poinju da diu vazduh. Vodu uzimaju preko koe. Neki repati vodozemci ne doivljavaju metamorfozu i stalno izgledaju kao mladunci. Ukoliko su i reproduktivno sposobni, pojava se naziva neotenija. Mrmoljci ili tritoni su grupa repatih vodozemaca koja pripada porodici dadevnjaka i poput svih predstavnika ove porodice imaju tipian izgled dadevnjaka. Ipak, za razliku od roda Salamandra, predstavnici ovog roda su vie prilagoeni vodenoj sredini. U vreme parenja, mujaci se menjaju; kreste du lea im postaju znatno vee, a i rep im se proiruje. Takoe, menja im se i boja tela. Kod obinog mrmoljka (Triturus vulgaris) pojavljuju se crne take koje se istiu na utim leima, a na vrhu repa narandaste i bele crte. Alpski mrmoljak (Triturus alpestris) tada ima crveni stomak i tirkizne bokove. Za razliku od njih, enke svih vrsta su tamnijih boja, a rep im nije zadebljao.

areni dadevnjak je najpoznatiji predstavnik dadevnjaka, koji naseljava zapadni, centralni i juni dio Evrope, sve do Male Azije i Sirije. Postoji vie podvrsta. Tijelo je vretenasto, crne boje, sa karakteristinim utim mrljama, koje upozoravaju grabljivce (aposomatska obojenost).

2.3. abe ili bezrepci pripadaju vodozemcima, a razlikuju se od drugih vodozemaca po tome to nemaju rep. Tijelo im je zdepasto, pokriveno glatkom, golom i mekanom koom. abe ive na svim kontinentima.Razliite su veliine.Najmanja je jedna kubanska vrsta,veliine samo 1 cm.Najvea je jedna zapadnoafrika aba,vea od 30 cm i teka oko 3 kg. Razvoj Zadnje noge su im znatno due od prednjih, na kojim se nalazi 4 ili 5 prstiju. Zadnje noge su prilagoene za tzv. katapultarni skok. Najvei broj aba polee hiljade jaja u vodi, gdje larve zvane punoglavci zavre larveni period i metamorfozu. Preobraaj iz punoglavca u odraslu abu traje 2 do 4 mjeseca. Punoglavci u poetku nemaju noge. Plivaju koristei dugi rep koji ima peraju slinu ribljoj koja prolazi celom duinom tela. Kako rastu, larvama niu noge. Obino zadnje noge poinju da rastu prve, posle ega sledi par prednjih nogu. Odrasle abe nemaju rep, a posle nekoliko prvih meseci rep punoglavca poinje da se upija u telo - ne otpada. Hrane se muicama, komarcima itd. Takoe postoje otrovne abe koje su "obojene" ivim bojama. Otrov moe usmrtiti manjeg grabeljivca ako je pojede, a neke abe sadre toliko otrova da ak mogu usmrtiti covjeka. Indijanci se slue njihovim otrovom za koplja i strelice. ive u vodi ili u samoj njezinoj blizini, a neke vrste po vlanim livadama i listopadnim umama. Hladno i suho doba godine provode zakopane u mulju. lijezde lijezde u koi abe nalaze se u epidermalnom sloju koji se naziva usmina. Usmina je ispunjena vezivnim tkivom, a u njoj se nalaze pigmantne elije (hromatofori), miina vlakna i lijezde. Dvije vrste lijezda se nalaze kod pravih aba, a to su sluzne (mukozne) i ledene lijezde..Hromatofori sadre pigmentna zrnca razliitih boja: ute, crvene, smee. krge Odrasle jedinke nemaju unutranje ni spoljanje krge. One se nalaze iskljuivo u postembrionalnom razvoju, u stadijumu punoglavca, na spoljnjoj strani ivotinje, kao privjesci, a slue kao snabdjevanje krvi kiseonikom. Vrste Najpoznatije su vrste: uti muka (Bomina variegata), crveni muka (Bomina bombina), enjaa (Pelobates fuscus), obina krastaa (Bufo bufo), zelena krastaa (Bufo viridis), gatalinka (Hyla arborea) ,grka aba (Rana graeca), movarna smea aba (Rana arvalis). enjarka (lat. Pelobates fuscus) je vrsta abe iz porodice Pelobatide. Rasprostranjena je od centralne Evrope do zapadne Azije.Tipina duina enjarke je 6.5 cm za mujake i 8 cm za enke. Telo im je zdepasto, glava velika, a zadnji ekstremiteti kraki. Sa unutranje strane zadnjih nogu ima snane lopataste nabore koji pomau abi da se ukopa u zemlju. Boja koe na leima zavisi od stanita i pola, ali je obino svetlosiva do bebraon. Povrina je proarana tamnijim mrljama. Stomak je beliaste ili ukastosive boje, ponekad sa sivim takama.

Zelena krastava aba (lat. Bufo viridis) je vrsta abe krastae koja nastanjuje kontinentalnu Evropu, zapadnu i srednju Aziju i severnu Afriku.Imaju zdepasto telo duine do 10 centimetara prekriveno mnogobrojnim bradavicama. enke su krupnije od mujaka. Boja im je utosiva sa zelenim mrljama. Mogu da menjaju boju u zavisnosti od temperature i osvetljenja. Njihove kone lezde lue otrovan sekret koji slui za odbranu od predatora. Zadnje noge su relativno kratke. Nemaju zube. Ove ivotinje se esto prodaju kao kuni ljubimci jer se lako adaptiraju.

umska gatalinka ili kreketua (lat. Hyla arborea) je sitna aba koja moe da poraste najvie do 4,5 cm. Karakteristika vrste su diskovi na prstima, koji im pomau pri penjanju na drvee.umske gatalinke ne obitavaju u umama, ve im vie prijaju sunane ivice uma, ibljaci, vlane peane dine, i okoline bara u kojima nema riba. Unitavanje ovakvih povrina dovelo je do proreivanja ove vrste u Zapadnoj Evropi. Danas je najrasprostranjenija na podruju od Ukrajine i Belorusije do Balkana, Italije, Nemake i veeg dela Francuske.

3. Literatura
Linkovi: http://hr.wikipedia.org/wiki/Vodozemci http://en.wikipedia.org/wiki/Amphibian http://www.biologija.rs/vodozemci.html