SOCIJALNA MEDICINA

- SKRIPTA -

BEOGRAD
2002.

I-1. TEORIJSKI KONCEPT ZDRAVLJA

RAZVOJ SHVATANJA O ZDRAVLJU
Razvoj shvatanja o zdravlju menjao se kroz istoriju.
ANTIKI PERIOD
Prva zabeleena shvatanja govore o zdravlju kao o stanju ravnotee. U KINI je smatrano da ako
se narui red stvari u prirodi, mora nastati bolest. U ANTIKOJ GRKOJ zdravljem se bave lekari, ali i
filozofi : '' Zdravlje je harmonija koja je osnov svakog moralnog ponaanja '' PLATON
'' Ne treba se moliti bogu za zdravlje ono je u rukama samih ljudi '' DEMOKRIT
HIPOKRAT :
Priroda ima neprekidnu tenju da odri stanje stabilnosti, pa se zato svojim snagama adaptira na
promene, kako bi odrala tu ravnoteu u toj ravnotei ovek je zdrav ! Kada se ravnotea narui, javlja
se bolest.
BIOMEDICINSKI MODEL
Ovaj pristup se razvija od XVI veka. Dostignua u fizici se primenjuju na '' mainu ljudskog
tela'', koja '' radi po zakonima fizike''. ZDRAVLJE je odsustvo bolesti, perfektan rad maine ljudskog
tela. BOLEST je prirodno stanje, a zdravlje je ''neto to dolazi izmeu dve bolesti'' kae ova teorija.
Ovaj model je dugo bio na snazi. ''ovek je mainerija, a bolest je kvar koji lekar treba da otkloni! ''.
Pozitivne strane ovog metoda : Pomogao je ''naunom udu'',razvoju tehnologije...
Negativne strane : Doveo je do porasta trokova zdravstvene zatite.
RANI SOCIOMEDICINSKI MODEL
Pokuano je da se ukae na znaaj ''eksternih faktora'' za zdravlje, ali je to bilo bez velikog
odjeka. Oslanjajui se na korene antike medicine, naunici su tvrdili da je distribucija bolesti zavisna
od socio-ekonomskih i kulturalnih uslova. (Npr. U ranom kapitalizmu neadekvatna ishrana,
stanovanje, situacija, radni dan bez ogranienja dovodili su do prerane smrti u radnoj populaciji.)
EPIDEMIOLOKI (PREVENTIVNI) MODEL
Zdravlje definie kao ravnoteu agensa, sredine i domaina.
AGENS
SREDINA
DOMAIN
Agens deluje uvek negativno na zdravlje, domain se brani svojim zdravstvenim kapacitetom, a sredina,
kada je povoljna, pomae domainu, a kada je nepovoljna, pomae agensu. Ovaj model je dobar za
objanjavanje zaraznih bolesti.
SUPERBIOLOKI (ADAPTACIONI) MODEL Hans Seli 1946.
Zdravlje i bolest su rezultat uspene ili neuspene adaptacije na uslove sredine. Od biolokih
mehanizama za adaptaciju, koje oboleli poseduje, zavisi da li e doi do ozdravljenja (adaptacije) ili ne.
Pojedini faktori sredine deluju slabim intenzitetom, ali due vremena. ovek moe da se prilagodi, ali
usled dugotrajnosti delovanja tih faktora vremenom dolazi do slabljenja adaptacionih mehanizama i
nastupa bolest.
SOCIO-EKOLOKI MODEL
Nastaje sa ekolokom erom u nauci. Smatra se da ovekovo zdravlje zavisi od zdravlja prirodne
sredine koja ga okruuje. Zdravstveno stanje individue je rezultanta odnosa dva univerzuma :
1. Internog (telesnog)
2. Eksternog (ini ga skup uticaja sredine)
Osnovna slabost ovog medela je to ova dva univerzuma posmatra odvojeno.
DEFINICIJE ZDRAVLJA
Ne postoji ni jedna homogena, sveobuhvatna laika ili nauna definicija zdravlja.

Zdravlje je teko definisati iz sledeih razloga :

1. Zdravlje je normativni koncept i mnogo se tee objanjava od bolesti koju je mogue
dijagnostikovati, leiti, prognozirati...
2. Zdravlje je jedinstveno dok bolesti ima vie
3. krakteristike zdravlja su nedovoljno prouene, a njegovi merljivi elementi nedovoljno
determinisani.
Ima vie definicija zdravlja :
''Zdravlje je produkt harmoninih odnosa oveka i njegove okoline.''
''Zdravlje je kapacitet, potencijal, aktivnost, neto to oveku omoguava samoispunjenje.''
Javlja se i pojam ''lina, individualna odgovornost'' pod kojom se podrazumeva primena svih saznanja i
tehnika za koje je potvreno da doprinose poboljanju zdravlja.
ZDRAVLJE U DEFINICIJI SZO
1949. ''Zdravlje je stanje potpunog fizikog, mentalnog i socialnog blagostanja, a ne samo
odsustvo bolesti.''
Zamerke : - nije dovoljno operacionalizovana nemoe se koristiti u svrhu merenja i poreenja
- statina, jer govori o ''stanju'' * ANDONOVSKI ''Zdravlje je kontinuum''
- zalae se za idealan koncept koji se nemoe dostii.
1990. ''Zdravlje je multidimenzionalni fenomen u kome se integracija individue i njene okoline,
kako fizika tako i socijalna, mora shvatiti kao celovita'' i da se termin ''stanje'' treba zameniti
sa ''dinamika ravnotea''.
Zdravlje ne treba shvatiti kao cilj ivota, ve kao izvor (sredstvo) za svakodnevni ivot.

I-2. NAJZNAAJNIJI FAKTORI KOJI UTIU NA ZDRAVLJE STANOVNITVA

Medicina j neprekidno traganje za odgovorima na pitanja :
Kako se zdravlje moe sauvati?
Kako se bolest moe prevenirati?
To je traganje za faktorima koji mogu da a) doprinesu ouvanju i unapreenju zdravlja; b) predstavljaju
rizik i prete naruavanjem zdravlja.
Faktori (determinante) zdravlja su faktori naslea i faktori okoline.
FAKTORI NASLEA
Problem ''nasleenog'' i ''steenog'' u bolesti i zdravlju ima neprekidnu aktuelnost, ali se ta dva
pojma sve manje suprotstavljaju jedan drugom. Razvojem genetike saznalo se da je pojava nekih
karakteristika i bolesti vezana za :
- dominantne gene
- visoko penetrirajue recesivne gene
- rezesivne gene vezane za pol
npr. krvne grupe, hemofilija...
Uglavnom se osobine i bolesti razvijaju interakcijom genetskih i okolnih faktora !
Danas postoji mogunost ''SCREENING-a'' koji podrazumeva rano otkrivanje poremeaja kod
neroene dece; tada se javlja etiki problem : ta uiniti ako se otkrije neka neizleiva malformacija?
Zato se u praksi zdravstvena zatita mora koncentrisati i na faktore okoline.
FAKTORI OKOLINE
1.Vodosnabdevanje i dispozicija otpadnih materija
Sigurna voda i bazina sanitacija su meu prvim prepoznatim determinantama zdravlja i napori
na njihovom unapreenju imaju vekovima dugu istoriju. Iz decenije u deceniju SZO belei stalni
porast populacije koja se snabdeva istom vodom. Bazina sanitacija ( otklanjanje otpadnih
materija) je prisutna 71% u urbanoj i 48% u ruralnoj sredini.
*zapaena je povezanost izmeu :

Stopa mortaliteta (morbiditeta)

od crevnih i drugih infekcija

Nereeno vodosnabdevanje i
dispozicija otpadnih materija

2. Stanovanje
Problem neadekvatnog stanovanja ima neosporiv uticaj i na zdravstveno stanje. Vremenom taj (lo)
uticaj dobija na snazi. U nerazvijenim zemljama :
-stanovnik ivi u kui od propustljivog materijala sa slamnatim krovom i
podom od blata; usled nehigijenskih uslova esta je pojava parazitskih oboljenja, respiratornih infekcija,
dijareje, trovanja ugljenmonoksidom...
U razvijenim zemljama :
-stanovnik predgraa ivi u nehigijenskim i neekolokim uslovima, te
dolazi do raznih drugih problema : prenaseljenost, tekoe u transportu i komunikacijama, jonizujue
zraenje, radon kao graevinski materijal, povean broj beskunika...
3. Zagaena okolina
Tehnoloki razvoj i industrijalizacija su primarni ciljevi ukupnog razvoja niza zemalja. Cena za to su
promenjeni uslovi ivotne i radne sredine , koji neposredno uticu na zdravlje: zagaenje vazduha, vode,
zemljita i radne okoline.
U gradovima koncentracija SO2 je vea od dozvoljene. Zemlje razvijeno sveta ine niz
organizovanih napora da smanje zagaenje: ispravnost vozila, bezolovni benzin.
U selima zagaenja izazivana sredstvima neophodnim za poljoprivredu i ekonomsku profit
(ubrenja, prskanja i sl.) akutna i hronina trovanja.
Opasno ubre toksini i radioaktivni otpaci veliki zagaivai!
FAKTORI SOCIJALNE SREDINE
Socijalna sredina je svojstvena samo oveku.
Ona organizovanim oblicima delovanja u drutvu (dogovorima, konvencijama) deluje u smislu
modifikovanja svih drugih faktora:
Elementi socijalne sredine:
1. jezik informisanje
2. soc. institucije - brak, porodica, zakoni, obrazovanje
3. ekonomske institucije
4. ideoloko-vrednosni sistem: vrednosti, model, moral, politika
5. kulturoloki sistem: verovanja, obiaji, navike i sl.
1. Ekonomski faktori
Povezanost niskog eko-standarda sa nizom indikatora zdravlja (visoka stopa smrtnosti odojadi, kratak
ivotni vek)
Porast eko-standarda u nerazvijenim zemljama je jako spor!
U razvijenim zemljama,razlike u nivou zdravstvenog stanja su teritorijalne, ali se javljaju i meu
grupama ljudi.
2. Kultura i obrazovanje
Veza izmeu zdravlja i kulture, odnosno tradicije, navika, obiaja, religije i celokupnog duhovnog
bogatstva naroda je opisana veoma tano!
Teko se menja ono to je ukorenjeno i to se prenosi sa kolena na koleno u nerazvijenim zamljama:
ishrana, poroaj, nega deteta i sl. obavezna za sve, bez iindividualizacije, koja raste sa rzvojem zemlje.
Obrazovanje pokazuje neposrednu povezanost sa zdravljem: visok mortalitet odojadi, povezan
sa majinim obrazovanjem.
3. Stil ivota

opti nain ivota

nastaje interakcijom uslova ivota u irem smislu i individualnih obrazaca ponaanja
on je individualni izbor jedinke i moe se menjati, mada na njega utiu i eksterni faktori
individualni izbor ima uticaja u sl. oblastima:
- puenje
- konzumacija alkohola i droge
- nain ishrane

A: puenje
- najpoznatiji od rizik-faktora u populaciji
- prema SZO 1/3 svih smrti je u vezi sa puenjem
- mladi pue, jako rano poinju, mukarci pre i vie nego ene
U naoj zemlji 50% mukaraca i vie pui!
B: alkohol i alkoholizam
Postoji konflikt :
Interesi eko-politike sfere
Interesi javno-zdravstvene sfere
Slino puenju, s tim to se ovde javlja potreba da se razgranii :
- socijalna konzumacija
- zloupotreba alkohola
Visoka povezanost nesrea i povreda je sa konzumacijom alkohola !
C: narkomanija
Teko je proceniti broj narkomana i povremenih korisnika droge. Kada se u toj populaciji pojavio HIV
u razvijenim zemljama su formirani programi za prevenciju i leenje sadanjih narkomana.
D: ishrana
Ishrana jako utie na zdravlje:
Infektivne i parazitske bolesti su u vezi sa problemima ishrane
* u nerazvijenim zemljama - nedostatak hrane (neadekvatnost) kao uzrok obolenja (kretenizam i
oteenja mozga dece).
* u razvijenim zemljama - preobilna ishrana dovodi do gojaznosti i posledica koje iz toga proizilaze.
4. Nezaposlenost i zdravlje
Nezaposlenost izaziva:
- pad ivotnog standarda
- gladovanje, loa ishrana
- preranu smrt
U okviru porodice prouava se uticaj nezaposlenosti na :
- raspodelu resursa
- zdravlje lanova
- podrka porodice nezaposlenom oveku.
5. Socijalna podrka i zdravlje
Socijalna mrea broj ljudi sa kojima pojedinac komunicira, koji ga okruuju i na koje se moe
osloniti kada mu je potrebna emotivna i praktina pomo
Socijalna podrka kvalitet vie od socijalne mree: ''informacija koja dovodi pojedinca da
veruje da je voljen, da neko o njemu brine, da je potovan i da je deo neke grupe''
Socijalna podrka nedostatak - socijalna podrka poveava prijemivost za odreene bolesti;
Pozitivna strana - moe da smanji izlaganje stresnim situacijama.
I 3. POTREBE,ZAHTEVI I KORIENJE U ZDRAVSTVU

Ljudske potrebe- njihovo prouavanje i odravanje je u porastu

''Bogatstvo oveka lei u bogatstvu njegovih potreba''
Potrebe:
- nedostajanja (zadovoljavanje njih spreava da se javi bolest)
- postojanja, raenja (zadovoljavanje pomae da se odri zdravlje)
Hijerarhija ljudskih potreba po Maslovu :
- potreba za samorealizacijom: realizacija ivotnih elja (kad porastem biu lekar!)
- potreba za potovanjem: samopotovanje i potovanje drugih ljudi
- potreba za ljubavlju: izraava se primanjem i davanjem ljubavi
- potreba za sigurnou: kod dece
- fizioloke potrebe: hrana,seks,e,seks,odmor,seks,seks,seks...
Najnii nivo su fizioloke potrebe; zadovoljavanjem njih javljaju se potrebe sledeeg nivoa itd.
ZDRAVSTVENE POTREBE
I u irem smislu: sve ljudske potrrebe su i zdravstvene potrebe
II u uem smislu: objektivno ili od strunjaka potvreno odstupanje od zdravlja u populaciji, porodici, ili
kod pojedinca; ukljuujui i mere koje bi trebalo preduzeti da se ta odstupanja uklone i umanje.
- spadaju u potrebe nedostajanja
Zdravstvene potrebe : *opaene (vidljive) izraene
neizraene
prepoznaju se u vidu mortaliteta i
morbiditeta, izraavaju zahtevima za zdr. zatitom.
*neopaene (nevidljive)
i.osobe oseaju simptome ili spadaju u vulnerabilno
stanovnitvo , zahtevi retko stiu do z. slube, pa je potrebno aktivno
istraivati.
pojedinac
Opaanje vri
zdravstvena sluba
zajednica
Opaanje ova 3 subjekta se ne poklapa uvek:
pr.1: neke zdravstvene potrebe ne opaa pojedinac (vakcinacija), ali ih opaa zdravstvena
sluba
pr.2: najee se opaaju potrebe vezane za mortalitet i manifestni morbiditet

mortalitet
manifestu morbiditet
zahtevi koji stiu do zdr. slube
verovatni morbiditet
simptomatski i povremeni morbiditet
vulnerabilno stanovnitvo
zahtevi koje treba aktivno istraivati
zdravo stanovnitvo
* Profesionalno definisane (normativne) potrebe - potrebe za uslugama zdravstvene slube koje
prepoznaju eksperti ili profesionalci u zdravstvu!
* Nauno potvrene porebe - rezultat u praksi potvrenog iskustva npr. potreba za vakcinaciom.
ZAHTEV

- inicijativa da se opaena potreba zadovolji

Da bi se potreba manifestovala zahtevom neophodno je da
- postoji organizacija ili pojedinac kojoj se zahtev moe uputiti
- da kod osobe pored potrebe postoji motiv koji inicira akciju
Postoje prepreke prerastanju potrebe u zahtev (ekonomske, psihike, tehnike prirode):
- osoba moe biti neupuena ne zna da moe dobiti pomo
- moe izbegavati da trai pomo iz straha od bolnog tretmana ili nepovoljnog ishoda
- moe iti optereena nepoverenjem prema lekarima
- moe preferirati druge oblike leenja : alternativna medicina
Zahtev se upuuje se zdravstvenoj slubi; starost i pol su bitne determinante zahteva za uslugama z.
slube.
Postoje primarni zahtevi (upuuje ih pojedinac)
izvedeni zahtevi (upuuje ih z. sluba) na svaki prvi pregled u proseku doe dva ponovna
pregleda.
Zahtev -

realizovan
nerealizovan , to zavisi od faktora :
- ekonomskih (cena)
- fizikih (dostupnost)
- kulturnih (nepoznavanje jezika)
-prethodno iskustvo

KORIENJE
- predstavlja realizovan zahtev
- u svetu stalno raste
- moe se dovesti u vezu sa :
1) poveanim obimom prava na zdravstvenu zatitu
2) sve sloenije medicinske usluge
3) demokratske promene sve vie starih koji imaju sve vee zdravstvene potrebe
- korienje se moe smanjiti:
1) suavanjem prava na zdravstvenu zatitu
2) uvoenjem participacije (lino uee korisnika u plaanju zdravstvenih usluga
3) poveanjem efektivnosti i kvaliteta zatite
4) orjentisanjem na preventivu
EPIDEMOLOKI PRISTUP U PROCENI ZDRAVSTVENIH POTREBA:
Tri sfere (tri kruga) :
1) Profesionalno definisane potrebe
2) Zahtevi
3) Korienje usluga
b. kada se u potpunosti preklope: 1) i 2), potrebe se uzraavaju i zdravstvena sluba im
izlazi u susret u vidu korienja usluga
c. mogu da se preklope 1) i 3) : prinudna hospitalizacija
d. mogu da se preklope 2) i 3) : hipohondrija

I 4. PROCENA ZDRAVSTVENOG STANJA STANOVNITVA

Zdravstveno stanje stanovnitva predstavlja osnovu za objektivnu identifikaciju prioriteta, stimulisanje i

preispitivanje ciljeva zdravstvene politike strategijom tehnologije u zdr. zatiti.
Zdravstveno stanje je :
''opis i/ili merenje zdravlja pojedinca, grupe ili celokupne populacije prema prihvaenim standardima uz
pomo zdravstvenih indikatora''.
CILJEVI procene zdravstvenog stanja stanovnitva su:
e. unapreenje zdravstvenog stanja stanovnitva
f. identifikovanje prioriteta zdravstvenih problema
g. praenje promena zdravstvenog stanja tokom vremena
h. uoavanje i analiza razlika izmeu razliitih teritorija ili populacionih grupa
i. unapreenje menadmenta u zdravstvu
j. preispitivanje zdravstvene politike, strategija u z.z. i zdravstvenih tehnologija
POTREBA procene z. stanja stanovnitva proizilazi iz jednog od razloga:
1. za dobijanje osnovnih informacija o zdravlju za donosioce zdr.usluga
2. za merenje napretka u dostizanju ciljeva zdravstvene politike
3. za merenje vrednosti u zdravlju dobijene za uloeni novac u sistem z.z.
INSTRUMENTI za merenje zdravstvenog stanja :
- su indikatori (pokazatelji) z. stanja - varijable koje pomau da se izmere promene, direktno ili
indirektno.
- najvei broj njih su (ili nastoje da budu) kvantitativne prirode (predstavljene apsolutnim ili
relativnim brojem), mada ima i kvalitativnih (u smislu konstatacije da neto postoji ili ne, ili u
smislu gradacije: izuzetno dobro, dobro, ni dobro ni loe, loe, izuzetno loe)
- relativni brojevi se najee koriste da bi se omoguila terit. i vrem. poreenja , i to :
* prporcije (procenti) kao pokazatelji strukture
* stope pokazatelji uestalosti ili nivoa neke pojave
* nekim drugim odnosima
IDEALAN INDIKATOR treba da bude:
- validan: da meri samo ono to se pretpostavlja da meri
- objektivan: rezultat merenja da bude isti ako ga vre razliiti ljudi u istim ili slinim
okolnostima
- osetljiv (senzitivan ) : osetljiv na promenu situacije koju odslikava
- specifian : trebalo bi da reflektuje promene samo situacije na koju se odnosi
KLASIFIKACIJE INDIKATORA
1957. : tri grupe indikatora:
1.
pokazatelji povezani sa zdravstvenim stanjima osoba i stanovnitva na odreenoj
teritoriji
2.
pokazatelji koji se odnose na uslove srdine, a koji imaju vei ili manji uticaj na
zdravlje ljudi
3.
pokazatelj koji se odnose na zdravstvenu slubu i njene aktivnosti usmerene na
poboljanje zdravlja

prema SZO :

a.
b.
c.
d.

pokazatelji zdavstvene politike koju zemlja vodi

socio-ekonomski pokazatelji povezani sa zdravstvom
pokazatelji obezbeenosti stanovnitva zdravstvenom zatitom
ui pokazatelji zdravstvenog stanja stanovnitva

RAZVOJ INDIKATORA KROZ ISTORIJU

menjao se tokom veremena
1) Do kraja I svetskog rata kada su vodee bolesti bile masovne zarazne bolesti sa visokom
smrtnou najbolji pokazatelji zdravstvenog stanja su bili:
k. mortalitet
l. letalitet (smrtnost od odreenih bolesti)
2) U periodu izmeu dva svetska rata, zahvaljujui masovnoj upotrebi antibiotika, masovne zarazne
bolesti su nestale, a pojavile su se razliite akutne bolesti koje ne zavravaju smru. Najbolji
pokazatelji zdravstvenog stanja:
Stopa morbiditeta incidenca (broj novoobolelih)
- prevalenca (broj ukupno oboleleih)
3) od oko1945. godine vodee bolesti su bile hronine bolesti usled starenja. Najbolji indikatori u
ovom periodu su:
- dani invalidnosti
- dani bolovanja
- skale zdravlja
4) danas, vodee bolesti su rezultati stila ivota, tetnih navika, ponaanja i drugih faktora rizika iz
socijalne sredine. Najbolji indikatori
- indikator kvaliteta ivota.
I 5. IZVORI PODATAKA ZA PROCENU ZDRAVSTVENOG STANJA
Indikatori osnovni instrumenti pomou kojih se procenjuje stanje zdravlja stanovnitva.
Uglavnom su relativni brojevi
-izraunavaju se iz podataka (slepo numerikih vrednosti o svemu to se odnosi na zdravlje);
- neki se dobijaju organizovanim periodinim prikupljanjem i publikovanjem i odnose se na celu
populaciju, a drugi se prikupljaju ''ad hoc'' prema potrebi
IZVORI PODATAKA:
1) MATINE KNJIGE registri vitalnih dogaaja u populaciji, iz koje se dobijaju podaci o roenju,
umiranju, sklapanju braka, razvodu, usvajanjima,
m.
iz ovih podataka se izraunavaju sledei indikatori:
stopa nataliteta = broj ivoroenih / broj stanovnika x1.000
stopa fertiliteta = broj
stopa reprodukcije
opta stopa mortaliteta = broj svih umrlih / broj stanovnika x 1.000
specifina stopa mortaliteta po polu, starosti, obrazovanju, zanimanju i uzrocima umiranja
stopa branosti = broj sklopljenih brakova / ukupan broj stanovnika x 1.000
stopa razvoda brakova
stopa prirodnog prirataja = [ broj ivoroenih broj svih umrlih / broj stanovnika ] x1.000
2) POPIS STANOVNITVA proces sakupljanja, obrade i publikovanja demografskih, ekonomskih
i drutvenih podataka koji se odnose na odreeno vreme i za sve osobe u ovoj zemlji ili na ogranienoj
teritotiji.

Obezbeuje podatke o :
- broj stanovnika i distribucije po polu i starosti (kao imenioce za izraunavanje veine
pokazatelja zdravstvenog stanja)
- snabdevenosti pijaom vodom, postojanje kanalizacije i dispozicije otpadnih materijala
- prosean broj osoba po domainstvu, komfornost stanova i sl.
3) RUTINSKA ZDRAVSTVENA STATISTIKA
- zapisana u medicinskoj dokumentaciji i evidenciji
- obezbeuje podatke o korienju efikasnosti, i trokovima z. delatnosti :
- to su podaci o morbiditetu (razboljevanju od pojedinih bolesti, koji se belee prilikom poseta
zdravstvenim ustanovama)
Za izraunavanje pojedinih zdravstvenih indikatora potrebi su podaci:
- dijagnostike prirode (maternalni mortalitet, spcifini morbiditet i mortalitet od raznih
bolesti)
- podaci o merenjima (teina na roenju, masa, visina, obim nadlaktice)
- podaci o aktivnostima z. slube - imunizacija, leenje uobiajenih bolesti i sl.)
Izvor ovih podataka su :
- medicinska dokumentacija
- evidencija
- izvetaji
4) REGISTRI BOLESTI
Formiraju se za oboljenja socio-medicinskog karaktera odnosno granina masovna nezarazna
oboljenja u populaciji!
Svi sluajevi oboljenja se prijavljuju u tzv. Centralni registar vrlo znaajan izvor : morbiditet od
odreene bolesti, leenje koje je prueno pacijentima, preivljavanje, letalitet
5) EPIDEMOLOKI NADZOR
Kao aktivnost koja vodi ka sakupljanju korisnih informacija o epidemskim bolestima ili onima koja
podleu posebnoj kontroli preko programa obavezne imunizacije.
6) ISPITIVANJE ZDRAVLJA
- usmereno je ka obezbeivanju informacija o zdravstvenom stanju stanovnika
1) Deskriptivno
2) Eksplorativno
3) Tumaee (eksplanativno)
- vri se pomou upitnika ili intervjua, na nacionalnom nivou, za dobijanje podataka o zdravstvenim
potrebama stanovnitva i zahtevima (nerealizovanim) za uslugama z. slube kao i o plaanju iz depa
korisnika za z. usluge
7) DRUGI IZVORI PODATAKA
- odnose se na drutvenu statistiku i obezbeuju podatke iz sektora povezanih sa zdravljem. To su
ekonomski razvoj, obrazovanje, kultura, ishrana, socijalna zatita i drugi.

I-6. UI ZDRAVSTVENI POKAZATELJI

Ova grupa pokazatelja neposredno meri zdravstveno stanje stanovnitva i prema pristupu tom

procesu deli se na dve grupe :

I - INDIKATORI POZITIVNOG ZDRAVLJA (I-7.)
Procenjuju stanje uhranjenosti i psihosocijalnog razvoja. U ovu grupu spadaju indikatori koji se
izraunovaju iz sledeih podataka :
- Teina na roenju
- Odnos teine i visine na roenju
Antropoloke mere
- Obim nadlaktice
- Debljina konog nabora
- Kvalitet ishrane
- Indikatori psihosocijalnog razvoja
- Divorcijalitet (brana stabilnost)
- Stopa kriminala (nasilje)
Br. novoroenadi sa TM manjom od 2.500gr
1) % novoroenadi sa malom TM na roenju =
100
Ukupan br. novoroenadi
Br. dece sa niom TM (TM < 2 SD) za odr. starost
2) % dece sa niom TM za odreenu starost =

100
Ukupan broj dece odreene starosti
Br. dece sa niom TV (TV < 2 SD) za odr. starost

3) % dece sa niom TV za odreenu starost =

100
Ukupan broj dece odreene starosti

Br. dece sa niom TM u odnosu na TV

4) % dece sa niom TM u odnosu na TV =

100
Ukupan broj dece odreene starosti

Br. dece sa manjim obimom leve nadlaktice

5) % dece sa manjim obimom leve nadlaktice =
(manjim od 2 SD od proseka)

100
Ukupan broj dece odreene starosti

II INDIKATORI NEGATIVNOG ZDRAVLJA (I-8.)

Su pokazatelji smrtnosti u populaciji :
Br. Umrle odojadi
1) Stopa mortaliteta odojadi =
1.000 ivoroene dece
Br. Umrle dece od navrene 1. do navrenih 4 god.
2) Stopa mortaliteta dece 1-4 god. =
1.000 dece ovog uzrasta
Br. Umrle dece od roenja do navrene 4 god.
3) Stopa smrtnosti dece do 5 god. =
1.000 ivoroene dece
Br. Umrle dece do 5 god.
4) Proporcionalni mortalitet dece do 5 god. =

Ukupan br. umrlih

Br. ena umrlih u trudnoi, na poroaju ili u puerperijumu
5) Stopa maternalnog mortaliteta =
100.000 ena u generativnom periodu
Br. ena umrlih u trudnoi, na poroaju ili u puerperijumu
6) Odnos maternalnog mortaliteta =
100.000 ivoroene dece
7) Oekivano trajanje ivota = Prosean broj godina koje se oekuje da e doiveti osoba te starosti pod
uslovima umiranja stanovnitva u vreme izraunavanja pokazatelja; Rauna se na roenju, a za
izraunavanje se koriste tablice mortaliteta.
DRUGI POKAZATELJI NEGATIVNOG ZDRAVSTVLJA
1) Struktura mortaliteta :
Mortalitet opisuje umiranje u jednoj populaciji. Meri se stopama mortaliteta. Mortalitet moe
biti: OPTI opisuje ukupno umiranje, meri se stopama opteg mortaliteta i nije dobar pokazatelj
zdravstvenog stanja jer zavisi od starosti populacije; SPECIFINI opisuje umiranje pojedinih grupa ili
umiranje od odreene bolesti; ee se koristi; Treba pomenuti specifini mortalitet po : polu, starosti,
od odreene bolesti (letelitet), mortalitet odojadi, maternalni...
Mortalitet odojadi : smrtnost dece od roenja do navrene prve godine ivota; jedan od
najosetljivijih zdravstvenih indikatora; pokazuje i drutvenoekonomsko stanje i rad zdravstvene slube.
Na smrtnost odojadi utie :
- Zdravlje majke u trudnoi
- Poroaj
- Uslovi ivota u porodilitu
Uzroci smrti :
-Egzogeni - poroaj,uslovi (higijenski, nutritivni, socijalni...)
-Endogeni genetski poremeaji...
*Perinatalna smrtnost prvih nedelju dana po poroaju
*Neonatalna smrtnost prvih 4 nedelje po poroaju
*Postneonatalna smrtnost od 4 nedelje do navrhene 1.god.
2) Struktura morbiditeta :
Morbiditet opisuje oboljevanje stanovnika na odreenoj teritoriji; rauna se na osnovu podataka
zdravstvene slube i ne predstavlja pravu sliku, jer ima obolelih koji se ne registruju.
Br. Svih obolelih
Opta stopa morbiditeta =
1.000
Ukupan br. stanovnika

Stopa specifinog morbiditeta =

(Prema uzroku razbolevanja)

Br. obolelih od odreene bolesti

10.000
Ukupan br. stanovnika

Stopa specifinog morbiditeta =

(Prema uzrastu)

Br. obolelih odreene starosti

10.000
Br. stanovnika te starosti

Br. obolelih odreenog pola

Stopa specifinog morbiditeta =
(Prema polu)

10.000
Br. stanovnika tog pola

Br. Novootkrivenih sluajeva oboljenja

3) Stopa incidencije =

1.000
Br. Osoba izloenih riziku obolevanja
Br. Svih obolelih od odreene bolesti

4) Stopa prevalencije =

1.000
Br. Osoba izloenih riziku obolevanja

5) Prevalencija dugotrajne nesposobnosti invalidnost u populaciji

I-9. SOCIJALNO-EKONOMSKI POKAZATELJI POVEZANI SA ZDRAVLJEM
1) Pokazatelji porasta stanovnitva
mere se :
Br. ivoroenih Br. umrlih
Stopa prirodnog prirataja =
, za 1 kalendarsku god.
1.000 stanovnika odreene teritorije
Br. doseljenih i odseljenih
Stopa unutranje migracije =
, za 1 kalendarsku god.
1.000 stanovnika odreene teritorije
2) Nacionalni dohodak
ili drutveni proizvod po glavi stanovnika u nacionalnoj ili internacionalnoj valuti
3) Proseni prihod
po radno aktivnom stanovniku i raspodela prihoda po geografskim podrujima ili profesionalnim
grupama.

4) Zaposlenost i uslovi rada

procenjuju se :
Br. lica koja trae posao
-Stopa nezaposlenosti =
1.000 radno aktivnih stanovnika
-Stopa nezaposlenosti ena
Br. zaposlenih lica
-Stopa zaposlenosti =
1.000 radno aktivnih stanovnika
Br. mlaih od 16 + Br. starijih od 65
-Stopa zavisnosti stanovnitva=

, za 1.god.
100 osoba od 16-65 na odreenoj teritoriji

5)Pokazatelji pismenosti i obrazovnog nivoa

Br. nepismenih starijih od 10 god.
-Stopa pismenosti =
Ukupan br. stanovnika
Br. dece (5-19 god.) obuhvaene kolskim sistemom
-Stopa obrazovanja =
Ukupan br. dece (5 -19 god.)
6) Uslovi stanovanja
se mogu proceniti na osnovu :
- Prosene stambene povrine po jednom stanovniku
- Stope stambene izgradnje
- Proporcija komfornih stanova
7) Dostupnost adekvatne ishrane
Se procenjuje na osnovu :
- Prosene kaloriske vrednosti dnevnog unosa namirnica.
I-10. INDIKATORI OBEZBEENOSTI STANOVNITVA ZDRAVSTVENOM ZATITOM
Obuhvat zdravstvene slube se meri na nekoliko naina :
I Obuhvat stanovnitva prema nivoima zatite
1. Obuhvat primarnom zatitom (informisanost, vodosnabdevanje, sanitacija, imuniyacija...
2. Obuhvat sekundarnom zatitom ( bolnike i specijalizovane ustanove)
II Obuhvat stanovnitva prema razliitim funkcijama, odnosi se na :
Z.z. majke i deteta
optu praksu
z.z. starih
z.z. hendikepiranih
III Obezbeenost stanovnitva zdravstvenom zatitom prema razliitim konceptima, odnosi se na :
1. Dostupnost zdravstvne zatite :
Procenjuje se iz odnosa stanovnika administrativnih jedinica (optina, region...) i
zdravstvenih radnika (po profilima) ili zdravstvenih ustanova ( po vrstama)
2. Pristupanost zdravstvene zatite
Procenjuje se na osnovu broja ili procenta stanovnika za koji se oekuje da e koristiti odreenu
slubu ili odreene usluge, imajui u vidu fizike, emocionalne i kulturne barijere
3. Korienje
se meri : odnosima (broj pregleda ili usluga po stanovniku)
stopama ( stopa hospitalizacije)
proporcijama ( prosena dnevna zauzetost bolnica)
4. Kvalitet
kojim se procenjuje ishod rada slube je zdravlje pacijenta (u prim.,sec. I terc. Zdravstvenoj
zatiti) kao i zadovoljstvo korisnika radom slube.
5. Obezbeenost esencijalnih lekova
6. Tretman najeih bolesti i povreda

7. Prevencija i kontrola epidemskih bolestti

8. Obuhvat imunizacijom.
I-11. ZDRAVSTVENA POLITIKA ILI POLITIKA ZA ZDRAVLJE
Postoje dva koncepta koji se mogu definisati :
1. iri, koji zdravstvenu politiku shvata kao ''politiku i praksu unapreenja zdravlja''
2. Ui, koji je vidi kao ''politiku usmerenu na razvoj zdravstva,odnosno zdravstvenog
sistema, zdravstvenog osiguranja, zdravstvenog obrazovanja i medicine
Proces formulisanja zdravstvene politike
Sastoji se iz niza aktivnosti koje slede jedna za drugom :
- identifikacija problema ili potreba *1*
- predlaganje reenja
- Definisanje ciljeva i prioriteta *2*
- Prevoenje ciljeva u planove
- Prevoenje planova u akcije
*1* Identifikaciji problema bi trebalo prilaziti sistematski; treba koristiti sledea 4 izvora pri izboru:
-autoritet (osobe, knjige...)
-statistike i opservacione analize
-dedukciju
- senzitivne analize, koje sadre naune hipoteze o kretanjima i razvoju pojava.
*2* Definisanje ciljeva i izbor prioriteta
Zdravstvena politika moe da istakne ciljeve razliitog karaktera :
-Ciljevi, kao eljeni ishod jedne politike (ne moraju biti izloeni u merljivom obliku); to su opti
ciljevi : ''Ouvanje i unapreenje zdravlja''
-Ciljevi, kao konaan ishod zdravstvene politike (moraju biti u mrljivom obliku) : ''do 2000. treba
postii 100% obuhvat dece imunizacijom''
Izbor prioriteta :
Koji je to oblik zatite koji mora da bude obezbeen pre drugih ?
Koje su to mere i aktivnosti koje su prioritetne ?
Zato definiemo prioritete ?
Teko je zamisliti zdravstveni sistem koji moe da uvek obezbedi sve to je mogue na sadanjem
stupnju razvoja.
1. postojanje dokazane veze izmeu oblika zatite i direktnih efekata na zdravlje ljudi
2. efikasnost i adekvatnost odreenih medicinskih slubi, usluga, procedura
3. kotanje usluga, slubi, procedura
4. socijalna oekivanja i individualna odgovornost
5. etike dileme
Indikatori zdravstvene politike koju zemlja vodi
I Politika saglasnost
Odluka o dostizanju zdravlja za sve. Pokazatelj je kvalitativne prirode i predstavlja
postojanje takve odluke i njeno ugraivanje u zakonodavstvo zemlje

II Raspodela sredstava
Meri se proporcijom nacionalnog dohotka izraenom u % koja se izdvaja za zdravstvenu
zatitu, obezbeivanje potrebne opreme, ustanova, kadrova...

III Ravnomerna distribucija resursa

Pokazatelji :
- trokovi za z.z. po stanovniku izraeni u nacionalnoj valuti
- Broj stanovnika po lekaru Br. stanovnika / Br. lekara 1.000
- Broj lekara na 10.000 stanovnika Br. lekara / Br. stanovnika 10.000
- Broj posteljana 1.000 stanovnika Br. bolesnikih postelja / Br. stanovnika 1.000
IV Uee zajednice u dostizanju zdravlja; meri se stepenom njene ukljuenosti u donoenje
odluka o zdravlju i zdravstvenoj zatiti i postojanjem mehanizama koji omoguavaju ljudima da izraze
svoje zahteve i potrebe za zdravstvnom zatitom.

I-12. MEUNARODNA ZDRAVSTVENA SARADNJA

Meunarodna zdravstvena saradnja podrazumeva jednu ili vie aktivnosti na prevenciji,
dijagnozi i tretmanu bolesti koje trae kombinovana razmatranja i akcije vie od jedne zemlje. Akcije u
okviru meunarodne zdravstvene saradnje su :
- kontrola epidemija i zaraznih bolesti
- meusobna razmena medizinskih i zdravstvenih informacija
- meusobna standardizacija vitalne statistike, biolokih preparata, opasnih droga i sl.
- kombinovana istraivanja, njihova koordinacija i pomo kod zajednikih problema
- pomo zemljama u razvoju
- saveti vladama i ministarstvima zdravlja u vezi sa zdravstvenim pitanjima od
medicinskog znaaja
- medicinski aspkti meunarodne kontrole zloupotrebe droga
Svi ovi problemi se tiu opte populacije u bilo kojoj zemlji i prevazilaze nacionalne okvire jedne
zemlje!!! Iz ovih razloga poinju da se formiraju meunarodne zdravstvene organizacije koje se
direktno ili indirektno bave zdravstvenim problemima :
- Neposredno po zavretku II sv.rata postojale su tri organizacije sa malim brojem zemalja
lanica i uske u delovanju (za samo odreene probleme)
- Danas imamo organizacije : nevladine Crveni krst i Crveni polumesec
Vladine - Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO)
WHO (World Health Organization)- Svetska Zdravstvena Organizacija
Prva inicijativa koja je pokrenula meunarodnu zdravstvenu razmenu, bila je 195. u San
Francisku, donoenjem Puvelje o osnivanju Ujedinjenih nacija i njenih agencija. Tada potreba
meunarodnog rada u oblasti zdravstva nije pomenuta ! Na inicijativu Brazila i Kine UN su imenovale
16 eksperata iz zemalja, za komitet koji e pripremiti meunarodnu konferenciju o zdravlju. 1.
septembra 1948. poinje sa radom WHO. Danas WHO obuhvata 190 zemalja, sa ziljem da se dostigne
najvii mogui nivo zdravlja za sve ljude.
Funkcije :
- da usmerava i koordinira meunarodne zdravstvene aktivnosti
- da postavlja globalne standarde za zdravlje
- da ohrabruje tehniku saradnju i pomo meu zemljama lanicama
- da razvija i prenosi zdravstvene tehnologije, informacije i standarde
Prva skuptina je odrana u glavnom seditu WHO u enevi.
WHO se sastoji od :
1) Skuptine jednom godinje reava najbitnija pitanja-budet, odabir rukovodstva...
2) Izvrnog odbora zaseda 2 puta godinje; ini ga tim strunjaka iz zemalja lanica iji

mandat traje 3 god.

3) Sekretarijata ine ga brojni eksperti koji rade pri glavnom seditu WHO, u regionalnim
kancelarijama i zemljama lanicama.
To je regionalna organizacija :
- regionalni komiteti
- regionalne kancelarije
- regionalni direktor
Programi WHO
1) Proireni program imunizacije za zatitu dece od Poliomijelitisa, Difterije, tetanusa,
tuberkuloze, malih boginja
2) Deklaracija o primarnoj zdravstvenoj tatiti (Alma-ata)
3) Globalna strategija za dostizanje zdravlja za sve do 2000. (proglaena)
4) Program za razvoj vakcine
5) Povelja o unapreenju zdravlja
6) Globalni program za AIDS
Strategija ''Zdravlje za sve do 2000''
Ovo je program WHO iz 1981. god. Prihvatile su ga sve zemlje sveta i obavezale se da rade na
ostvarivanju ciljeva programa ( ima ih 38, rasporeenih u 5 grupa) :
I Generalni ciljevi (odnose se na glavne zdravstvene probleme) :
- smanjenje mortaliteta odojadi
- smanjenje maternalnog mortaliteta
- produenje ivotnog veka
- smanjenje mortaliteta od HIV bolesti i raka
- smanjenje stope samoubistava i saobraajnih nesrea
- iskorenjivanje osnovnih bolesti...
- i sl.
II Ciljevi koji se odnose na zdravo ponaanje :
- suzbijanje rizinog ponaanja
- reklamiranje zdravih stilova ivota
- znanje i motivacija za zdravo ponaanje
III - Ciljevi koji se odnose na zdravu okolinu
- kontrola rizika u okolini
- borba protiv zagaivanja : vode, hrane, zemljita, vazduha
- zdravi uslovi stanovanja i rada
IV Ciljevi koji se odnose na odgovarajuu primarnu z.z.
V Ciljevi koji se odnose na potrebnu pomo podrku
- istraivanja, politika
- planiranje resursa,
Za procenu uspeha izabrano je 65 indikatora podeljenih u 4 grupe :
1) indikatori zdravstvene politike
2) Socio-ekonomski indikatori u vezi sa zdravljem
3) Indikatori obezbeenosti zdravstvene slube
4) Ui zdravstveni indikatori
Druge zdravstvene organizacije ( deo UN-a) :
UNICEF, ILO, FAO, UNESCO, CIOMS, UNHCR.
I-13. ZAJEDNICA I ZDRAVLJE
Zajednica grupa ljudi koji ive na istoj teritoriji i dele zajednike bazine interese. Kao svaka

socijalna struktura, sastoji se od funkcionalno zavisnih delova, koji se odlikuju dugim trajanjem i
relativnom stabilnou.
Svaka zajednica ima podsisteme funkcionisanja :
- ekonomski
- politiki
- zdravstveni
- religijski socijalni
''Promene'' socijalni procesi koji su usmereni bilo na stvaranje novih oblika funkcionisanja ili
ponaanja u zajednici, ili ak na stvaranje novih organizacionih struktura.
Postoji 5 kategorija u koje je mogue svrstati stanovnitvo u zavisnosti od reagovanja na promene :
''Inovatori'' ljudi eljni promena, uglavnom neshvaeni od strane drugih
''Oni koji brzo prihvataju'' prulaze dobro u masi, budu birani za voe, vina ih potuje
''Rana veina'' imaju moto : ''ni prvi ni poslednji''
''Kasna veina'' skeptici : ne prihvataju promene dok ne vide korist
''Oni koji zaostaju'' konzervativci, teko odstupaju od stavova i teko prihvataju promene.
Uticaj zajednice na zdravlje je viestruk. ivei na istoj teritoriji sa mnogo toga zajednikog,
pripadnici jedne zajednice imaju iste ili sline oblike ponaanja (pa i zdravstvenog).
Zdravstveni sindrom zajednice : zajednike bolesti ili neke druge zdravstvene karakteristike
koje su prepoznatljive za pojedince.
RAD U ZAJEDNICI
Postoji vie faza u kontinuitetu odnosa zdravstvenih radnika i lanova jedne zajednice :
I Kontakt sa zajednicom
Inicijalni deo : zdravstveni radnici obavetavaju lanove zajednice o potencijalnim aktivnostima koje se
pokreu.
II Ukljuivanje zajednice
lanovi zajednice daju svoje komentare i vode postojee aktivnosti
III Saradnja zajednice
Postoji kontinuirano uee lanova zajednice i aktivnostima vezanim za zdravlje
IV Participacija zajednice
Visok stepen ukljuivanja : zdravstveni tim (ine ga zdravstveni radnici i predstavnici zajednice)
Zdravstveni radnik vri sledee aktivnosti :
-pruanje informacija, organizacija kampanjskih akcija, organizacija grupa za samopomo...
DIJAGNOZA ZAJEDNICE
Odreivanje zdravstvenog stanja zajednice i faktora koji na njega utiu.
Cilj dijagnoze :
- da indentifikuje probleme
- da izdvoji prioritete za planiranje aktivnosti
- da slui kao baza za razvoje programa z.z.
Tri nivoa aktivnosti :
1) Deskriptivni nivo opisuje zajednicu i ljude koji u njoj ive; formulie profil zajednice koji se
javlja u pet* osnovnih oblika : - opti profil (socio-demografske karakteristike zajednice)
-zdravstveni i zdr.-org. profil (o zdravstvu i zdr organizacijama)
- rizini profil (o potencijalnim zdr. rizicima u zajednici)
- podaci o dosadanjim akcijama u oblasti zdr. Zatite
*- samo su ova etiri navedena u knjizi !?!
2) Analitiki nivo trai vezu izmeu postojeih faktora u zajednici i karakteristika
zdravstvenog stanja.
3) Nivo intervencije na osnovu dijagnostikovanih problema donosi procenu potrebe za

intervencijom u zajednici.

I-14. PORODICA I ZDRAVLJE

Porodica primarna socijalna jedinica i primarna jedinica medicinske i zdravstvene zatite. Ne moe
se shvatiti kao prost zbir lanova, ve se u njoj deavaju zbivanja : rast, razvoj, sazrevanje, zdravlje,
bolest...
UTICAJ NA ZDRAVLJE
Uticaj porodice na zdravlje moe se analizirati na tri nivoa :
I kroz bioloko (genetsko) i medicinsko iskustvo , ukljuujui i socijalna iskustva u formiranju
odreenih oblika ponaanja u odnosu na zdravlje.
II preko internog funkcionisanja porodice, vezanog za interakciju meu lanovima, dinamiku
porodice, podelu uloga u njoj.
III kroz eksterne funkcije porodice : komunikacije sa drugima, pokratljivost, druenje...
Porodica je prva grupa u kojoj ovek ivi. Njen uticaj na zdravlje i z. zatitu je veliki :
1) Porodica je osnovna jedinica reprodukcije drutva na dete se prenose geni koji odreuju
njegov razvoj.
2) U porodici se stie oseaj fizike, psihike i socijalne sigurnosti, vezane za funkcionisanje u
drutvu
3) U najranijem detinstvu, dete prolazi kroz proces primarne socijalizacije stie znanja, razvija
stavove i navike, stie ponaanje, stie i oseaj humanosti prema bolesniku-''porodica je
jedinica nege i brige''.
4) Porodica je epidemioloka jedinica iste bolesti se prenose unutar porodice.
Promene u savremenoj porodici :
- porast broja zaposlenih ena
- porast broja vanbrane dece
- porast stope razvoda
- porast fertiliteta (smanjenje broja dece u porodici)
- smanjenje veliine porodice
- porast broja starih ljudi
PROCENA PORODINOG ZDRAVLJA
Tri najee primenjivana pristupa :
I Procena porodine rutine (naina ponaanja unutar jedne porodice)-omoguava predvianje
reakcije porodice na faktor rizika
II Porodina dijagnoza identifikacija onih karakteristika porodice koje utiu na zdravlje i
bolest u njoj; to su : porodina struktura, izvravanje uloge, meusobni odnosi, bdet
III Indikatori porodinog zdravlja :
1) Karakteristike porodice : veliina i struktura
2) Dogaaji u porodici : razvodi, usvajanja, smrtnost...
3) Indikatori rizika : okolinski, ishrana, geni...
4) Indikatori zdravlja : rast, razvoj dece...
5) Indikatori bolesti : incidenca i prevalenca odreenih bolesti,odsustvo iz kole/posla
6) Indikatori planiranja porodice : broj dece, gubitak dece, razmak trudnoa, pobaaj...
7) Oblasti funkcionisanja : komunikacije, podela posla, aktivnosti...
I-15. KARAKTERISTIKE SOCIJALNIH BOLESTI
Bolesti mogu nastati na dva naina :

I bolest je rezultat greke u genetskom materijalu kod oploenja

II bolest koja nastaje kao razultat nemoi fetusa ili novoroene individue da se adaptira
na uslove okoline
Poznato je da se vodee bolesti (one od kojih u jednom istorijskom periodu oboli ili umre veliki
broj ljudi) menjaju jedne nestaju, druge nastaju.
Prvi teorijski okvir za definisanje socijalnih bolesti (Alfred Grothjand)
1) znaaj bolesti sa cocijalne take gledita odreen je frekvencijom pojave bolesti
2) potrebno je poznavati oblik i frekvenciju javljanja pojedinih bolesti
3) veza izmeu socijalnih uslova i bolesti :
a. soc. uslovi mogu formirati ili favorizovati predispozicije za bolest
b. prouzrokovati bolest direktno
c. preneti uzroke bolesti
d. uticati na tok bolesti
4) bolest deluje povratno na socijalne faktore
5) kod bolesti koje su znaajne sa socioloke take gledita, mora se proceniti da lj med.
tretman moe dovesti do smanjenjea prevalence bolesti
6) socio-ekonomska okolina pacijenta ima znaajan uticaj na prevalencu bolesti, kao i na
njen tok i ishod.
Promene u mortalitetu i morbiditetu od ogromnog uea zaraznih bolesti do stalno rastueg uea
nezaraznih, degenerativnih oboljenja nazvane su ''zdravstvena tranzicija''
Najznaajniji faktori zdravstvene tranzicije svrstani su u 3 grupe :
I Pad fertiliteta
Fertilitet demografski indikator;
1. U praistoriji i drutvima na niskom nivou razvoja reprodukcija je neregulisana i preputena
prirodnim faktorima regulacije
2. Poetkom industrijalizacije zbok nedostatka radne snage zapoljavaju se ene i to menja
njihovu ulogu u porodici to dovodi do pojave svesnog regulisanja ''eljenog broja dece''
to za posledicu ima pad fertiliteta i manji procenat mladih ljudi. Istovremeno, bolji uslovi
ivota smanjuju rizik obolevanja (posebno odojadi), produavaju ivotni vek, ali dolazi i do
rasta broja ljudi izloenih faktorima rizika za razvoj hroninih nezaraznih bolesti.
II Napredak zdravstvenih tehnologija
Otkria i primena zdravstvenih tehnologija doveli su do opadanja aktivnih zaraznih bolesti. U
oblasti hroninih nezaraznih bolesti, nove tehnologije su pomogle u pronalaenju velikog broja lekova.
Zdravstvene tehnologije su vrlo skupe i to ih ini nedostupnim u nerazvijenim zemljama.
III Promene u faktorima rizika
Preindustrijska drutva : nehigijenski uslovi, neispravna voda, nereen problem sanitacije
Industrijska drutva : zagaivai : agro, industrijski, hemijski
Posebna grupa faktora rizika odnosi se na ''stil ivota'' :
- fizika neaktivnost
- preobilna ishrana
- puenje, alkoholizam, droga
- rizino seksualno ponaanje
* Socijalne bolesti :
- rasprostranjene, veliki udeo u morbiditetu i mortalitetu
- posledice su zdravstvene i socijalne (nesposobnost za rad...)
- veliki uticaj socio-ekonomskih faktora
U zavisnosti od mogunosti prevencije, sve bolesti moemo podeliti u tri grupe :
I Grupa sa malom mogunou prevencije
-genetska obolenja (uglavnom eliminisana pobaajem)

- druge bolesti determinisane u fetalnom stanju

- bolesti kod kojih je dolo do okolinskih uticaja u prenatalnom periodu
II Grupa preventabilnih bolesti
-sva hronina nezarazna obolenja (npr. kardiovaskularna obolenja) iji se prirodni tok
moe menjati tj. na koga se moe uticati.
Faktori rizika : osobine, dogaaji ili navike koje poveavaju verovatnou pojavljivanja
bolesti ili smrti kod individue ili grupe. Rizine grupe : grupe ljudi izloenih faktorima rizika. Faktori
rizika mogu biti : bioloki, okolinski, socijalni; po drugoj klasifikaciji : promenjivi (puenje, droga...) i
nepromenjivi (pol, godine...).
Izvor faktora rizika moe biti :
1) u samoj individui
-demografske karakteristike : pol, starost
- zdravstvene : zdravstveni kapacitet, prethodne i pratee bolesti
- socio-ekonomske : materijalni standard, obrazovanje, nain ivota
2) u sredini koja ga okruuje
Faktore rizika prouavamo da bismo utvrdili ta je faktor rizika i kako deluje, odnosno na koga
deluje (rizine grupe). Na osnovu ovoga moemo izvriti modifikacije koje su potrebne da bi se dejstvo
faktora rizikasmanjilo, odnosno otklonilo. Faktore rizika prouavamo kroz ispitivanje prevalence faktora
rizika u optoj populaciji i rizinoj grupi, a zatim izraunavanjem relativnog i atributivnog rizika.
III Grupa potencijalno preventabilnih bolesti
Ne nastaju kao posledica greke u fertilizaciji niti kao posledica uticaja okolinskih faktora,
ali ne pokazuju nikakvo poboljanje pri promeni uslova ili otklanjanju prepoznatih faktora
rizika.
II1.SISTEMI ZDRAVSTVENE ZATITE I NJIHOVO FINANSIRANJE
Zdravstvena zatita predstavlja sveukupne mere i aktivnosti zajednice kao celine, zdravstvene
slube kao njenog integralnog dela i samog oveka na ouvanju i unapreenju zdravlja.
Podela sistema zdravstvene zatite prema OECD-u (organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) :
1) Sistem nacionalne zdravstvene slube (Beveridov model)
-potpun obuhvat stanovnitva zdravstvenom zatitom
-finansiranje putem poreza
-dravno vlasnitvo ili samo kontrola nad zgradama i opremom u zdravstvu
Ovaj sistem je uvela prvo V.Britanija, pa zemlje Skandinavije, pa Evrope. Raspadom socijalizma
ovaj model je naputen (od tada su ove zemlje ''zemlje u tranziciji'')
2) Sistem socijalnog osiguranja (Bizmarkov model)
-postojanje obaveznog zdravstvenog osiguranja svih zaposlenih
-finansiranje preko doprinosa zaposlenih i njihovih poslodavaca
-drutveno i/ili privatno vlasnitvo nad zgradama u zdravstvu
Osiguranje : -Imovine
ili Osiguranje : -obavezno
-Lica
-neobavezno
-Socijalno osiguranje : obavezna materijalna zatita radnih ljudi kada usledi bolest,
nesree na poslu ili van njega, iznemoglosti, starosti, ne mogu da rade i radom obezbede sebi i svojoj
porodici sredstva za ivot.
-zasniva se na naelima uzajamnosti i solidarnosti.
3) Sistem privatnog osiguranja (model nezavisnih korisnika)
-dominira privatno zdravstveno osiguranje (lino ili preko korisnika)

-veliki deo stanovnitva je neosiguran

-finansiranje z.z. preko doprinosa i/ili premija osiguranja
-preteno privatno vlasnitvo nad zgradama i opremom

FINANSIRANJE SISTEMA ZDRAVSTVENE ZATITE

Postoje 2 kriterijuma za procenu zdravstvene slube :
-ekonomski kriterijum (koliko se izdvaja iz nacionalnog dohotka na z.z.)
-politiki kriterijum (ko odluuje o zdravstvenoj zatiti)
Izvori finansiranja :
1. Porezi oblik javnih prihoda koje drava naplauje od fizikih i pravnih lica kao
obavezna i nepovratna davanja za pokrie drutvenih potreba. Postoje opti (na line
prihode, dohodak firme...) i specifini porezi (porez na luksuz...)
2. Doprinosi takoe prinudna davanja; razlika je u tome to su doprinosi naknada za
posebne koristi koje pojedinci ili pravna lica stiu na osnovu akcija javnih organa
koje oni ine u optem interesu. Doprinosi su srazmerni visini plate raspodela sa
bogatijih na siromanije.
3. Participacija lino uee osiguranika u trokovima korienja z.z. Predstavlja
doplaivanje odreene sume u fiksnom ili procentualnom iznosu od cene usluge u
momentu njenog korienja
4. Plaanje pune cene usluga u zdravstvu
5. Dobrovoljni prilozi i pomo z. institucija, grupa i pojedinaca
MODELI FINANSIRANJA SISTEMA ZDRAVSTVENE ZATITE
Da bi se objasnili tokovi kretanja novca u sistemima z.z. definiemo 3 kljune interesne grupe :
I Korisnici (potroai) zdravstvenih usluga
II Davaoci (zdravstvena sluba) primarna z.z.
III Posradnici osiguravajue agencije i ministarstvo zdravlja sekundarna (bolnika) z.z.
Modeli :
1) Model nadoknade trokova korisnicima korisnici plaaju davaocima pun iznos
cene, pa im to potpuno ili delimino nadoknadi zdravstveno osiguranje
2) Model ugovaranja predvia postojanje ugovornog odnosa izmeu osiguranja i
nezavisnih davaoca usluga. Zdravstvene vlasti plaaju davaoce zdravstvenih usluga
putem glavarine ili prema broju pruenih usluga
3) Model integracije osiguranja sa zdravstvenom slubom integracija onih koji
plaaju usluge u zdravstvu sa onima koji te usluge pruaju. Drava je glavna za
osiguranje i davanje usluga i stanovnitvo nema mogunost izbora osiguranja.

II 2. SISTEM ZDRAVSTVENE ZATITE U JUGOSLAVIJI

Jugoslavija se prema nacionalnom dohotku svrstava u zemlje u razvoju. Po administrativnoj

strukturi sistem zdravstvene zatite je pluralistiki, izrazito centralizovan na nacionalnom nivou, sa

veoma slabim funkcijama i integracijama federalne drave.
Sistem pripada Bizmarkovom modelu, baziranom na obaveznom zdravstvenom osiguranju,
kojim su obuhvaeni :
- svi zaposleni, privremeno i povremeno zaposleni,
- nezaposleni dok primaju naknaduu za nezaposlenost
- samozaposleni
- penzioneri
- zanatlije
- zemljoradnici
- lanovi porodice osiguranika koje osiguranje izdrava
Prava koja imaju zdravstveni osiguranici :
- zdrastvena zatita
- naknada zarade za vreme privremene spreenosti za rad
- naknada putnih trokova u vezi sa korinjem z.z.
- naknada putnih trokova
Zdravstvena zatita koja se obezbeuje zdravstvenim osiguravanjem, obuhvata :
- medijske mere i postupke za unapreenje zdravstvenog stanja
- lekarske preglede i dr. vrste medicinske pomoi
- leenje povreenih i obolelih i dr. vrste pomoi
- prevencija i leenje bolesti usta i zuba
- medicinska rehabilitacija
- lekove i sanitetski materijal
- proteze, ortopedska pomagala i sprave
Izvor finansiranja :
- doprinos (zaposleni i poslodavci) 80%
- doprinos (zemljoradnici) 3%
- doprinos (penzioni fond) 9%
- doprinos (samostalna delatnost) 6%
- participacija 2%
OSNOVNA NAELA I PRINCIPI ZDRAVSTVENE ZATITE U JUGOSLAVIJI
Proizilaze iz ustavnog opredeljenja, koje pravo na zatitu i zdravlje smatra osnovnim ljudskim
pravom, a z.z. brigom zajednice u celini.
Opte-drutveni principi :
- pravo na zdravstvenu zatitu
- planski razvoj zdravstvene zatite
- uzajamnost i solidarnost
- neposredno odluivanje korisnika o zdravstvenoj zatiti
Principi zdravstvene delatnosti :
1) Opti :
-jedinstvenost (zdravstvo je integralna celina svih mera zdravstvene zatite)
-sveobuhvatnost (zatitom su obuhvaene sve kategorije stanovnitva)
-dostupnost (fiziko postojanje slube, opreme, kadrova)
-pristupanost (mogunost korienja onoga to je dostupno)
-kontinuitet (neprekidnost zatite od zaea do smrti)
-nauni prilaz reavanju problema
-kontinuirano obrazovanje zdravstvenih radnika

2) Specifini :
-adekvatnost (zatita koja odgovara stvarnim potrebama ljudi)
-efikasnost (uspenost u odnosu na cenu)
-efektivnost (uspenost metoda u postizanju cilja)
-primena tehnolokih dostignua
II 3. ZDRAVSTVENI INFORMACIONI SISTEMI
Nauna disciplina koja se bavi : stvaranjem, prenosom, uvanjem, obradom i distribucijom
informacija zove se Informatika, a sam proces stvaranja, prenosa, uvanja, obrade i distribucije
informacija, informacioni sistem.
Komponente informacionog sistema :
-softver (programi)
-hardver (oprema)
-orgver (organizacija procesa)
-lajfver (ljudi koji rade)
Informacija je skup poruka, podataka i znanja koji ine osnov za donoenje odluka. Informacija
je podatak koji poveava nae znanje. U zdravstvu, informacija je svaki podatak koji nepostedno ili
posredno slui za potrebe zatite. Jedinica za informaciju je 1 bit ( 8 bit-a = 1 byte).
Pacijenti nose i stvaraju podatke koje uoavaju lekari. Od tih podataka, putem interpretacije i
razmiljanja, dobijaju se informacije koje dalje usmeravaju lekare da preduzmu odgovarajue akcije.
Faze ljudske aktivnosti : -posmatranje
-razmiljanje
-akcija
Dijagnostiko-terapijski ciklus u zdravstvenoj zatiti :
Pacijent ispria svoje tegobe; Lekar prikuplja podatke tokom pregleda (lab. Analize, rentgen...),
dolazi do zakljuka u vidu dijagnoze a zatim prepisuje terapiju.
U zdravstvu su potrebne informacije o tome :
-ko, zato i gde koristi z.z.
-ta sluba radi
-koliko to kota
Te informacije su neophodne za :
-praenje i istraivanje pojava
-planiranje
-preduzimanje mera
-rukovoenje i upravljanje.
ZDRAVSTVENI INFORMACIONI SISTEM
U okviru svakog informacionog sistema razlikuju se 4 skupa aktivnosti :
I Prikupljanje podataka
-veina podataka se uva u papirnoj dokumentaciji (sve uraeno mora biti
dokumentovano). Dokumentacija koja je nosilac informacija u zdravstvu obuhvata :
1)Osnovnu medicinsku dokumentaciju ine je :
-zdravstveni karton (za predkolsko, kolsko dete, stomatoloki karton)
-istorija bolesti (izvetaj o hospitalizaciji, matini list, raun za bolniko leenje...)
-protokoli (pregledanih, hospitalizovanih, otputenih, umrlih...)
-rentgenski snimci, ekg...
2)Evidenciju vodi se na osnovu medicinske dokumentacije; najee je dnevna i
mesena, a na osnovu obe piu se izvetaji.
3)Izvetaji se alju obraivaima podataka, i mogu biti individualni (za pojedinca) i

zbirni (za cele slube).

*Prednosti papirne dokumentacije :
-lako prenosiva
-nema ''padova sistema''
-ne zahteva specifinu obuku
-velika sloboda u nainu zapisivanja

*Prednosti kompjuterske dokumentacije :

-lak pristup
-laka itljivost podataka
-podrava struktuiran unos podataka
-podrava analizu podataka
-elektronska razmena podataka

II Obrada podataka
III Baze podataka (skladitenje)
Zdravstveni informacioni sistemi imaju sledee komponente :
-demografsku bazu podataka
-zdravstveno stanje
-zdravstvena sluba (organizacija, kadrovi, mrea ustanova)
-aktivnosti zdravstvene slube
-kotanje i funkcionisanje z.z.
-drutveno ekonomski sistem
Baze podataka o zdravstvenom stanju (morbiditet, mortalitet...), aktivnostima slube i
korisnicima, postoji u svakoj zdravstvenoj ustanovi u njenoj dokumentaciji ili evidenciji. Iz izvetaja
zdravstvenih ustanova, u Zavodu za zatitu zdravlja formira se baza podataka o zdravstvenom stanju,
aktivnostima slube, uslovima ivota i rada i higijensko-sanitarnim prilikama na odreenoj teritoriji.
U Zavodu za zdravstveno osiguranje :
-baza podataka o korienju, aktivnostima slube i trokovima zatite, koja se stvara na
osnovu rauna za leenje koje dostavljaju zdravstvene ustanove te teritorije.
U Zavodu za statistiku :
-baza podataka o demografskoj i drutveno-ekonomskoj situaciji.
IV Korienje podataka i informacija
II 4. KLASIFIKACIONI SISTEMI U ZDRAVLJU
Klasifikacija je proces kojim se veliki broj podataka razlikuje grupisanjem u kategorije ili klase prema
odreenim kriterijumima za jednu ili vie namena.
MKB Meunarodna klasifikacija bolesti, povreda i uzroka smrti, X revizija
Klasifikacija bolesti se definie kao sistem kategorija u koje se, prema odreenim kriterijumima,
svrstavoju sve bolesti. Kriterijum moe biti anatomski, patoloki, etioloki, kliniki, kombinovani. Od
prve klasifikacije do danas-100 godina; aktuelna je IX, a upripremi je X recenzija. Ona se sastoji od :
1) liste sa 3 mesta (999 kategorija svaka bolest je ifrovana brojem koji ima tri cifre, sve
kategorije podeljene u 17 grupa bolesti i jo vie podgrupa)
2) detaljne liste sa 4 mesta (ima 999 kategorija i vie hiljada podkategorija, svaka bolest
ifrovana brojem sa etiri cifre, sve kategorije podeljene u 17 grupa bolesti i vie podgrupa)
3) dodatne klasifikacije spoljnih uzroka, povreda i trovanja (200 kategorija od E800 do E999;
nikada se ne koriste same, nego sa ciframa iz liste sa 3 ili 4 mesta.)
4) dodatne klasifikacije faktora koji utiu na zdravlje i kontakte sa zdravstvenom slubom
(koristi se esto sama, 82 kategorije (V01-V82), njome se ifruju aktivnosti zdravstvene
slube sa zdravim ljudima (npr. poroaj, vakcinacija...)
Meunarodna klasifikacija bolesti,povreda i uzroka smrti sadri i Meunarodni obrazac za prijavu
uzroka smrti (sadri 3 grupe podataka) :
1) o umrlom i osobi koja daje podatke

2) o uzrocima smrti
3) o vremenu kada su ti uzroci delovali
Ovaj obrazac popunjava uvek lekar on predstavlja osnovu statistike mortaliteta. Pored ovog, postoji
i prijava smrti koju popunjava laik (graanin koji nije medicinski obrazovan a zatekao se kao svedok
smrti).
II 5. ZDRAVSTVENE TEHNOLOGIJE
Tehnologija predstavlja skup aktivnosti koje ukljuuju metode, procedure, tehnike, opremu i
druga sredstva, planski usmeren ka dostizanju odreenog cilja.
Zdravstvena tehnologija :
Sistematski niz aktivnosti, upravljenih ka reavajnu nekog zdravstvenog problema. Predstavlja izbor
izmeu razliitih varijanti, nainjen na osnovu raspoloivog naunog, tehnikog i tradicionalnog znanja.
Ima naglaen cilj reavanje nekog zdravstvenog problema.
Medicinska tehnologija podrazumeva : lekove, opremu, internistike i hirurke procedure koje se
koriste u medicini, kao i organizaciono-potporni sistem u okviru koga se zatita prua. Ima naglaen
praktini znaaj!!!
Zdravstvene tehnologije imaju naglaen LOKALNI KARAKTER, ne mogu se prenositi
nekritiki iz jedne zemlje udrugu ( npr. upotreba prezervativa u katolikim i muskimanskim zemljama je
oteana, to onemoguava prostu primenu ovih tehnologija u borbi protiv AIDS-a)
PROCENA TEHNOLOGIJE
Predmet procene su karakteristike tehnologije :
1-efikasnost (korisnost za populaciju jedne tehnologije primenjene pod idealnim uslovima)
2-efektivnost (korisnost za populaciju jedne tehnologije primenjene pod prosenim uslovima)
3-sigurnost (verovatnoa pojavljivanja i prihvatljivost neeljenih efekata)
Ciljevi procene :
- da se sprei upotreba rizinih tehnologija
- da se odbace zaostale, i pomogno razvoj novih tehnologija
- da se izaberu ekonominije tehnologije (korisnije i jeftinije)
- unapreenje razvoja, primene i irenja bezbednih i efikasnih tehnologija
Proces procene tehnologije ima 4 faze :
I Identifikacija izbor tehnologije koja e se procenjivati i izbor predmeta procene. Postoje
sledee vrste tehnologija :
- tehnologije budunosti
- tehnologije koje se tek pojavljuju
-nove tehnologija
-rairene tehnologije
-zastarele tehnologije
II-Testiranje Kriterijumi za testiranje moraju biti unapred odreeni, specifini u pogledu 4
faktora :
-koji je indikator kojim e se meriti oekivana dobit
-medicinski problem za koji e se koristiti tehnologija
-populacija na koju se odnosi
-opis uslova korienja
III Sinteza na osnovu rezultata dobijenih testiranjem i dostupnih interakcija iz literature;
moe biti data u vidu preporuke ili ocene.
IV Diseminacija zakljuka irenje zakljuaka dobijenih procenom; utie na ponaanje lekara,

ali i korisnika; vri se u naunim asopisima, na seminarima i ini ceo proces svrsishodnim.
II 6. MENADMENT U ZDRAVSTVU
Rukovoenje u sistemu zdravstvene zatite je oblast naunog menadmenta
Savremeni menadment proces stvaranja i odravanja sredine u kojoj ljudi radei u grupama,
mogu da ispune eljene ciljeve. To je univerzalan i kompleksan proces i sastoji se od :
- planiranja
- organizovanja
- kadrovske politike
- voenja (usmeravanja)
- kontrole
Aktivost dobrog menadera podrazumevaju bazine vetine koje e obezbediti ravnoteu ovih,
medicinski povazanih komponenti.
KARAKTERISTIKE MENADMENTA U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA
Zdravstvene ustanove su poznate u teoriji menadmenta kao najkompleksnije organizacije, sa
najkompleksnijim menadmentom, a na samom vrhu kompleksnosti je : savremena bolnica. Postoji est
osnovnih uloga zdravstvene slube :
1) predstavlja deo nacionalne politike zemlja
2) zapoljava veliki broj ljudi
3) obezbeuje z.z.
4) obavlja razliite tipove istraivanja
5) vri kontinuiranu edukaciju
6) vana uloga kao faktor socijalne stabilnosti u zemlji
Struktura ovlaenja menadmenta podeljena izmeu 3 centra moi i odgovornosti :
I Upravni odbor
Zakonski odgovoran za celu instituciju, ukljuujui i pruanje z.z. , komunikacije sa
javnou i pomo pri nabavci sradstava; njega ine zdravstveni radnici i predstavnici zajednice.
II Lekari
Koji su u medicinskom kolegijumu, ali i ostali, imaju snanu ulogu u menadmentu jer su
odgovorni za bolniku delatnost ustanove; oni uestvuju bar u 3 procesa menadmenta :
1) menadment pacijentom
2) menadment lekarskim timom
3) menadment zdravstvenom ustanovom
III Administracija
Koju ine direktor, naelnici odeljenja i efovi pomonih slubi. Direktor ima zadatak da
planira, donosi odluke, koordinira i kontrolie aktivnosti zaposlenih, da bi obezbedio da rad sa
pacijentima bude obavljen efikasno i efektivno.
Pri rukovoenju, osim ove trostruke podele moi i odgovornosti, treba pomenuti i specifine
odgovornosti :
- prema pacijentu (najvea zatita, minimalni trokovi)
- prema zaposlenima (uslovi, lini dohodak, unapreenja)
- prema finansiskim donatorima
- prema zajednici
- prema sebi (usavravanje znanja i vetine menadmenta)
PLANIRANJE U MENADMENTU
1) kooperativni planovi (za celo preduzee, za 5-25 god.)
2) rukovodei planovi (za 1 god.)

3) strateki planovi (uvoenje promena (za 2-5 god.)

4) operativni planovi (manje promene na lokalnom nivou)
5) finansijski planovi (za 1 god.)
ORGANIZOVANJE U MENADMENTU
Kada su formirani planovi, sledi ordanizovanje : interakcija svih resursa ustanove (zaposlenih,
kapitala, opreme) ka najefikasnijem dostizanju cilja !
Formalna jasno govori ta ko radi i u kojoj meri slobodno radi
Neformalna mora da se zasniva na odlinim interpersonalnim odnosima
U organizovanju se najee javljaju 3 greke :
1) menaderi ne ostavljaju dovoljno slobode ostalim radnicima u donoenju odluka
2) premalo radnika odgovara jednom menaderu
3) ne primenjivanje motivacionih metoda (nagrada i kazna)
KADROVSKA POLITIKA
Odnosi se iskljuivo na ljudske resurse.
Tehniki aspekti :
Socijalni aspekti :
-analiza posla
-uticaj na ponaanje zaposlenih
-kandidati za upranjena mesta
-usavravanje zaposlenih
-njihovo testiranje, selekcija
-unapreenja
-procena rada zaposlenih
-savetovanja
VOENJE U MENADMENTU
Proces uticaja na zaposlene tako da se oni maksimalno zalau da radei zajedno, dostignu grupne
ciljeve. Stil rukovoenja :
-autokratski
-demokratski
-stil ''sve moe!''
Kakav e biti stil rukovoenja zavisi od :
-vanosti rezultata
-prirode posla
-karakteristika zaposlenih
-karakteristika rukovodioca
KONTROLA U MENADMENTU
Merenje i korigovanje efikasnosti preduzea, da bi se osiguralo dostizanje ciljeva i obezbedilo
ispunjenje planova.

II 7. KVALITET U ZDRAVSTVU
Kvalitet i efikasnost su glavni preduslovi usponog funkcionisanja zdravstvene slube. Pod kvalitetom
se podrazumeva nivo pruanja zatite (usluga) u odnosu na utvrene standarde. Mnogo je razloga koji
istiu kvalitet u zdravstvu i ovi se mogu analizirati sa nekoliko razliitih perspektiva :
I Perspektiva zdravstvene profesije
- pruiti najbolju moguu zatitu svakom korisniku
- uspostaviti i ouvati poverenje pacijenta
I Perspektiva medicinske nauke
- upotreba najsavremenijih dijagnostikih i terapijskih dostignua
- postoje razliiti profesionalni odgovori na iste probleme; kvalitetna zdravstvena zatita
mora da utvrdi koji je to maksimalni nivo razlika koji se smatra prihvatljivim
III Perspektiva zdravstvene zatite
- kvalitetna zdravstvena zatita podrazumeva zatitu pristupanu svakom
- teritorijalna distribucija zdravstvenih ustanova i zdravstvenih kadrova treba da bude

takva da je svima pristupana

-irok opseg zatite za promenjive i rastue potrebe korisnika
Kvalitet se moe posmatrati kao :
1) kvalitet strukture koja prua zatitu (objektivni preduslovi), gde spadaju : prostorna
podobnost, oprema, materijalne mogunosti, programi rada, kvalitet kadra...
2) kvalitet procesa zatite (subjektivni preduslovi), gde spadaju : nain rada, organizacija i
koordinacija, kontinuitet zatite
3) kvalitet ishoda (zavisi od 1 i 2), odnosno postignutih rezultata u psihofizikom stanju
stanovnika i zadovoljstvu zatitom
Efikasnost odnos izmeu rezultta rada i efektive (uloenih sredstava); moe se meriti indikatorima
efikasnosti i kvaliteta.
STALNO UNAPREENJE KVALITETA
Osnovna filozofija tog pristupa, ukljuuje sledee :
- kvalitet je centralni prioritet itave organizacije
- korisnik ima znaajnu ulogu u unapreenju kvaliteta; povratna informacija mora stii do
zdravstvenog radnika
- radni proces u organizaciji rezultat je klinikog i menaderskog procesa
- poboljanje kvaliteta je stalno poboljanje izvrenja organizacije
Indikatori kvaliteta
Postoje dve vrste indikatora :
1) kontrolni dogaaji, predstavljeni pojedinanim, visoko znaajnim dogaajima, kao
to su iznenadna smrt pacijenta, poar u bolnici, zamena lekova isl. koji zahtevaju
neposredno i hitno izraavanje
2) indikatori izraeni u vidu stopa : stopa intrahospitalizacijskih infekcija, traume koje
zarastaju per secundum, stopa carskog reza; istrauju se detaljno kad odstupaju od
standarda ili proseka.

II 8. PLANIRANJE ZA ZDRAVLJE
Planiranje je proces pripreme niza odluka za aktivnost koja e se odvijati u budunosti i koje e
biti usmerene na dostizanje ciljeva odreenim, izabranim sredstvima.
Zdravstveno planiranje je proces :
- definisanja zdravstvenih problema u zajednici
- traenja resursa da se zadovolje zdravstvene potrebe
- ustanovljenje prioritetnih ciljeva
NIVOI (TIPOVI) PLANIRANJA
I Normativno planiranje
-odgovara na pitanje ZATO je potrebno planirati
-ovde se zasednica opredeljuje za to kolika se vrednost pridaje zdravlju, kako se sve do zdravlja
moa stii i ko sve realizuje odreene zadatke u ovoj oblasti
II Institucijalno planiranje
-odgovara na pitanje KO ?; bavi se problemima kompetencije kadra koji e nositi odreene
planske aktivnosti
III Strateko planiranje
-odgovara na pitanje KAKO ?
-bavi se izborom i definicijom ciljeva

-biraju se instrumenti kojima se ciljevi mogu dostii

IV Strukturalno planiranje
-odgovara na pitanje GDE ?
-bavi se sredstvima (materijalnim i kadrovskim) i preduslovima za ostvarenje plana
V Operacionalno planiranje
-bavi se neposrednim i konkretnim zadacima u planu
-ovde se razrauje detaljan plan da se sprovede izabrana strategija
ETAPE U PROCESU PLANIRANJA
I Pripremna faza zapoinju diskusije o potrebi rada na planu, razmatraju se zakonske
obaveze, prave se dogovori, donosi se odluka o poetku rada na planu.
II Analiza itav planski tim treba da dobije to detaljniju sliku o ''nultom planu'', onom stajnu
koje e se planom menjati.
III Selekcija prioriteta Analiza izdvaja itav niz problema koji je potrebno reavati; treba
izabrati najznaajnije probleme, na koje e se usmeriti planska aktivnost (npr. preventivne mere moraju
biti prioritet jer su efikasnije i jeftinije)
IV Izbor plana to je opredeljenje za stepen egzaktnosti plana : najdetaljniji se operativni
jednogodinji planovi, jer je kod dugoronih potrebna prognoza.
V Definisanje ciljeva ciljevi su specifine izjave o onome to se oekuje od plana (mogu biti
opti kada su opisani; i specifini izraavaju se numerikim vrednostima)
VI Definisanje strategije vri se izbor aktivnosti, metoda i sredstava, koji e se koristiti za
realizaciju pojedinih ciljeva.
VII Sprovoenje plana sve on procedure koje omoguavaju da se plan sprovede u delo; treba
biti spreman na prpreke u ovoj etapi.
VII Evaluacija zavrna etapa procesa; treba da odgovori na pitanja :
- da li su ostvareni postavljeni ciljevi ?
- da li su ostvarivanjem ciljeva postignuti eljeni rezultati ?
- kakav je odnos izmeu sprovedenih aktivnosti,postignutih rezultata i utroenih sredstava?
II 9. PONAANJE I ZDRAVLJE
ENGIOV PSIHOSOCIJALNI MODEL
Ponaanje interakcija izmeu biolokih, psiholokih, socio-kulturalnih varijabli oveka i ono
podrazumeva voljne i nevoljne aktivnosti, uslovne reflekse, obiaje, nauene odgovore, adaptaciju.
Ljudsko ponaanje se razvija kroz procese primarne i sekundarne socijalizacije :
- Primarna socijalizacija zapoinje u porodici, a sastoji se u prenoenju znanja, razvijanju
stavova i vetina za ivot kod deteta; oblici ponaanja formirani u porodici su najtrajniji
oblik ponaanja ! Kasnije, uticaj porodice slabi (kola, vrnjaci) a uticaj sredine raste.
- Sekundarna socijalizacija pod uticajem socijalne sredine modifikuju se u porodici
steeni oblici ponaanja
Na ljudsko ponaanje utiu :
- znanje
- stavovi (formirana reakcija prema neemu)
- motivi (unutranja pokretaka snaga)
- vrednosni sistem (kategorije vrednosti pojedinih stvari u ivotu
- vetine (praktine sposobnosti)
- navike
- tradicija
- verovanja

- religija
Zdravstveno ponaanje moe biti :
1) Pozitivno:
-primarno pozitivno ''ne puim i nikad nisam puio''
-negativno izbegavajue ''puio sam ali sada ne puim''
2) Negativno
Zdravstveno ponaanje zavisi od tri faktora :
- samog oveka
- zdravlja (kako doivljava zdravlje)
- vaspitanja (krou vaspitni proces se moe uticati na zdravstveno ponaanje)
MODELI KOJI OBJANJAVAJU KAKO SE MOE RAZVITI ZDRAVSTVENO PONAANJE
I - Model socijalnog uenja
Zdravstveno ponaanje se razvija pod dejstvom okoline, delovanjem kazni i nagrada. Ovi faktori
deluju na formiranje ponaanja i njegovo odravanje. Zdravstveni vaspitai treba da se koncentriu na
razvoj ponaanja mladih
II Model socijalnog marketinga
Zdravstveno ponaanje se razvija pod dejstvom reklama, oglasa, emisija; oni odmah utiu na
individualno ponaanje npr. reklamiranje kondoma poveava korienje.
III Model verovanja u zdravlje
ovek najpre treba da zna da je neka bolest opasna neizlaiva. Zatim mora da prepozna sebe kao
kandidata za tu bolest, uzimajui u obzir svoje rizino ponaanje. Iz ove dve stvari razvija se
oseaj ''line pretnje'', koji pokree promenu ponaanja ! Zdravstveno vaspitanje mora da bude
prihvatljivo za oveka, da bi se promena ponaanja zaista desila !
IV Model akcije za zdravlje
Primer za ovo je akcija ''Zdravlje za sve do 2000.''; to je akcija SZO koja podrazumeva akciju
cele zajednice da se sauva i unapredi zdravlje ljudi u njoj !
DOKAZI O POVEZANOSTI PONAANJA I ZDRAVLJA
Nalaze se u statistikim slubama :
- ponaanje povezano sa pojavom, distribucijom i intenzitetom javljanja obolenja
- za mnoge bolesti ponaanje izaziva bolest !
- za neke smanjen je rizik
- 2/3 smrti uzroci bi se mogli prevenirati
- faktori rizika
II 10. VASPITANJE ZA ZDRAVLJE
Zdravstveno vaspitanje je skup iskustava i situacija koje u ivotu pojedinaca, grupe ili zajednice,
mogu da dovedu do promena njihovih verovanja, stavova i ponaaanja u odnosu na zdravstvene
probleme.
Posebne oblasti zdravstvenog vaspitanja :
- z.v. u kolama
- z.v. na radnom mestu
- z.v. u zdravstvenim ustanovama i edukacija pacijenata
- z.v. u zajednici
CILJEVI ZDRAVSTVENOG VASPITANJA
- da pomogne ljudima da poprave svoje zdravstveno stanje i promene stil ivota ako treba
- da pomogne smanjenju trokova z.z.
- da ukljui korisnika u odravanje svog zdravlja

*Ciljevi :
-Kognitivni usmereni na obezbeenje odreenog nivoa znanja i na svest o znaaju
zdravlja
-Afektivni imaju zadatak da doprinesu formiranju svesti o mogunosti vlastitog uticaja
na zdravlje
-Bihejvioralni usmereni na donoenje odluke o promeni ponaanja
-Socijalni usmereni na individuu
Ciljevi vaspitanja se usmeravaju na razliite grupe :
1) Zdravi zdravstveno vaspitne aktivnosti treba da omogue ouvanje i unapreenje zdravlja
2) Stanovnitvo sa rizinim ponaanjem - zdravstveno vaspitne aktivnosti treba da dovedu do
suzbijanja i spreavanja bolesti (promene ponaanja)
3) Bolesni - zdravstveno vaspitanje je mera sekundarne prevencije; z.v. ima za cilj da kod
bolesnika razvije nove (zdrave) oblike ponaanja. Bolesnici rado prihvataju promenu, ali je
efekat mali.
4) Oporavljeni - zdravstveno vaspitne aktivnosti imaju za cilj odravanje novih oblika
ponaanja.
ZDRAVSTVENO-VASPITNI PROCES
Podrazumeva dve osnovne etape :
-Dijagnostika : traenje odgovora na osnovna pitanja u vezi sa ponaanjem i zdravljem
-Intervencija : predlaganje mera i aktivnosti
Uspeh zdravstveno vaspitne intervencije merimo :
- poreenjem ''pre i posle intervencije''
- poreenjem sa geografskim teritorijama ili populacionim grupama gde nije bilo
intervencija
- poreenje ''planiranog prema izvrenom''
- poreenje razlika u razvoju jedne pojave bez intervencije i nakon intervencije
Dobro sprovedena zdravstveno vaspitna intervencija dovodi do sledeih promena :
- porast pozitivnog ponaanja (povean broj ljudi koji koristi kondome ;-)
- zaustavlja pad pozitivnog ponaanja (da se ne zna za uticu, zapitajte se koliko bi ljudi
pralo ruke !?! ha,ha,ha!!! )
- zaustavlja porast negativnog ponaanja (sve manje osnovaca na terapiji odvikavanja od
alkohola !!! Ba sam neto duhovit danas ! )
- dovodi do pada negativnog ponaanja (manji broj puaa)
Zdravstveni radnik :
- razgovara sa ljudima, slua probleme
- razmilja u cilju otkrivanja oblika ponaanja koji ugroavaju zdravlje
- razmilja o tome koji bi zdravstveni problemi mogli biti prevenirani ili eliminisani
izmenom ponaanja
- trai i tei da razume razloge za odreeno ponaanje ljudi
- pomae ljudima da trae uzrok nastajanja problema
- pomae ljudima da trae reenja za svoje probleme
- hrabri ljude da izaberu ona reenjakoja odgovaraju njihovim uslovima.
II 11. PROMOCIJA ZDRAVLJA
Prvi korak u pravcu promocije zdravlja uinjen je 1986. donoenjem povelje na konferenciji
SZO (WHO) u Otavi, Kanada. Promocija zdravlja je proces koji osposobljava ljude da poveaju

kontrolu nad svojim zdravljem i da ga unaprede. Povelja je indentifikovala 5 prioritetnih oblasti za

delovanje :
1) Formulisanje zdravstvene javne politike
2) Stvaranje okoline koja prua podrku
3) Jaanje akcije u zajednici
4) Razvoj linih vetina
5) Preorijentacija zdravstvene slube
Promocija zdravlja ne nudi brze i kratkotrajne efekte, a najbolji rezultati se mogu oekivati kroz
jedan dugi period ulaganja u nju. Promocija zdravlja moe da razvije i promeni stil ivota, kao i da utie
na socijalne, ekonomske i okolinske determinante zdravlja.
ODNOS SA VASPITANJEM ZA ZDRAVLJE
Promocija zdravlja je esencijalna strategija novog javnog zdravstva.
Vaspitanje za zdravlje je esencijalna strategija promocija zdravlja.
Promocija naglaava potrebu promena socijalnih, ekonomskih i dr. okolnih determinanti zdravlja, a
te promene se ne mogu postii samo vaspitanjem. Vaspitanje ima kljunu ulogu u iniciranju sociopolitikih promena.
4 prioritetne oblasti u formulisanju zdrave javne politike :
-poboljanje zdravlja ene
-hrana i ishrana
-duvan i alkohol
-stvaranje okoline koja prua podrku zdravlju.
II 12. SADRAJ I METODE ZDRAVSTVENO-VASPITNOG RADA
Sadraj rada na zdravstvenom vaspitanju zavisi od :
-potreba
-prioriteta
-politike ue(izdvajaju specifine zdravstvene potrebe i predlau mere) ili ire(izdvajaju
najzastupljenije zdravstvene potrebe i predlau mere) drutvene zajednice.
ZDRAVSTVENO-VASPITNE POTREBE
Zavise od stanovita, znanja i umenosti procenjivaa. Razlikujemo 4 tipa :
1) Normativne potrebe definie strunjak, profesionalac; one su vrlo esto definisane i
zakonom
2) Opaene potrebe potrebe koje sami ljudi oseaju; to je ono to bi oni eleli da naue. Ove
potrebe i njihovo izraavanje su esto ograniene pretpostavkama ta se moe dobiti ako se
obrati za pomo.
3) Izraene potrebe su definisane onim to ljudi kau da im je potrebno; to su opaene potrebe
izraene zahtevima
4) Komparativne potrebe definiu se komparacijom slinih grupa ljudi od kojih i dobijaju
neke zdravstveno-vaspitn usluge.
METODE ZDRAVSTVENO-VASPITNOG RADA
Vano je prilagoditi ih ljudima i problemima koji se tretiraju.
A) Metode : -Didaktike klasini pristup, strukturno izlaganje materije
-Sokratske moderan pristup koji podrazumeva diskusiju
B) Metode : -Masovne predavanja, mas.mediji...
-Grupne grupni rad
-Individualne intervju
SREDSTVA ZDRAVSTVENO-VASPITNOG RADA

auditivna (radio...)
audio-vizuelna (filmovi, kompjuterski programi...)
vizuelna (slajdovi, slike, mape, plakati...)

Klasifikacija zdravstveno-vaspitnih strategija (i metoda i sredstava) po Green-u (1982.) :

I Komunikacijske metode
-predavanja
-diskusije
-individualne metode (interviju, savet...)
-medijske tehnike
II Strategije sticanja vetina
-grupni rad
-demonstracije, vebe...
-simulacije
-edukativna istraivanja
-modifikacija ponaanja
III Organizacione metode
-razvoj zajednice
-drutvene akcije
-drutveno programiranje i organizacioni razvoj
II 13. METODE INDIVIDUALNOG RADA
I Intervju
Metod rada sa pojedincem u kom se, tokom interakcije izmeu osobe koja ima problem i osobe
koja prua pomo u reavanju tog problema, razvija odnos poverenja i podrke. Mnogo se koristi u
komunikaciji lekar-pacijent. Pomo se sastoji iz 4 faze :
1) definie se problem
2) definie se ZATO je TO problem
3) pomae se osobi da smisli nain za reenje problema
4) izbor najboljeg reenja
Neophodno je da se razvija vetina komunikacije. Postoje 4 osnovne pozicije sa kojih se komunicira:
- ''ja sam u redu, ti si u redu'' zdrava optimistika
- ''ja sam u redu, ti nisi u redu'' samouverenost poniavanje sagovornika
- ''ja nisam u redu, ti si u redu'' oseaj inferiornosti
- ''ja nisam u redu, ti nisi u redu'' oseaj oajanja
Paljivim sluanjem i razumevanjem problema, radnik (lekar) moe prikupiti potrebne podatke za rad i
stei poverenje pacijenta za budue kontakte.
II Savetovanje
- davanje gotovih saveta za ivot u datim okolnostima
- najjednostavnije za lekara, ali ima mali efekat (pacijenti ne sluaju uvek lekara)
III Problemsko uenje
Uenje kroz reavanje problema od pacijenta se trai da sam rei celi problem, a lekar koriguje
njegova reenja ako nisu ispravna i navodi ga na prava.
II 14. METODE GRUPNOG RADA
Grupne metode zasnivaju se na poznatom uticaju grupe na ovekovu socijalizaciju.
Formiranje grupe :

formira se od pojedinaca sa istim problemom ili motivom

idealanbroj ljudi je 8 12 (ako je manje od 8 oseaju se kao pojedinci, a vie od 12
dovodi do problema ravnopravnog ukljuivanja)
- seanse su u trajanju 1,5 2 h
- za efikasan rad potrebne su sledee funkcije :
o rukovodilac bira se iz redova lanova
o zapisniar belei rezultate diskusija
o posmatra posmatra rad grupe i iznosi zapaanja
o struni konsultant zdravstveni radnik, ravnopravni lan grupe, ali pritom
strunjak
Etape u grupnom radu :
I Poetak rada
Prvi sastanak upoznavanje, vana je prijatna atmosfera...
II Tehnike rada u grupi
Ne treba se zavaravati da e diskusija poeti sama od sebe :
1) ''Okidai'' diskusije provociraju ljude da kau svoj stav o predmetu
2) Vrtlog ideja postavi se uopteno pitanje i svako odgovara ta im prvo padne na pamet
3) Moe se poeti tako to svi ''u krug, redom'' odgovaraju na jedno pitanje
4) ''grupne zujalice'' podele se na manje grupe, dobiju pitanje, odvojeno prodiskutuju, pa onda
voa izlae miljenje
5) ''anonimnost'' odgovori se piu na papiru, bez potpisivanja
METOD MALE GRUPE
Mala grupa broji 10 15 lanova istih karakteristika (npr. trudnice) koje imaju zajedniki problem
(istu bolest) ili isti interes (npr. da saznaju vie o pubertetu da bi razumevi svoju decu...). Grupa se
sastaje vie puta, raspravlja o izabranim problemima, lanovi grupe iznose svoje dileme, iskustva,
ogranienja i kroz zajedniku diskusiju trae zajedniko reenje za problem.
Uloga lekara je da bude struni konsultant (kada grupa naie na problam); grupa izmeu sebe bira
predsedavajueg, zapisniara, posmatraa.
U grupi, ve na prvom sastanku zapoinje grupna dinamika : to je skup svih komunikacija i odnosa
u grupi koji stvaraju koheziju izmeu lanova (oseaj pripadnosti grupi deluje stimulativno na lanove,
oni se oseaju motivisanim i odgovornim za sudbinu reenja i ijem su nalaenju i sami uestvovali).
METOD VELIKE GRUPE
Velika grupa broji preko 30 i vie lanova. Ovde spadaju predavanja, dramske predstave, okrugli
stolovi, panel diskusije isl.
Predavanje je osnovni metod sa kojim se poinje zdravstveno vaspitni rad sa nekom grupom. Njegov
osnovni zadatak je da prenese znanje i razvije interesovanje za dalje uee u programu kod slualaca.
Motivacija lanova grupe zavisi iskljuivo od predavaa, odnosno njegove sposobnosti da zainteresuje
sluaoce. Odrava se u zakazano vreme na zakazanom mestu. Pogodan metod je i ''pitanje-odgovor''.
Zdravstveno vaspitno predavanje mora da ima poruku jasan odgovor na dilemu koja postoji.
IVOTNA DEMONSTRACIJA
-moe se koristiti u radu sa malom i velikom grupom
-podrazumeva uenje na primeru (kroz iskustvo)
-uesnicima ivotne demonstracije zdravstveni radnik pomae da ovladaju razliitim tehnikama
(kupanje deteta, priprema hrane...)
-osim znanja, ljudi stiu i praktine vetine i razvijaju samopouzdanje.
III 1. OSNOVNI PRINCIPI ORGANIZACIJE ZDRAVSTVENE SLUBE
Zdravstvena sluba ima za zadatak pruanje zdravstvenih usluga. Ne postoji ni jedan
opteprihvaen ili najbolji nain organizacije zdravstvene slube, meutim postoji najmanji zajedniki

sadrilac svih naina pa se dalje vri nadogradnja.

NIVOI ORGANIZACIJE ZATITE
Podela je izvrane na osnovu : veliine populacije koju pojedini nivo obezbeuje, karakteristike
oboljenja i stanja kojima se pojedini nivoi bave i nekih organizacionih karakteristika.
I Samozatita
-neprofesionalan, laiki nivo
-ostvaruje se u porodici
-populaciona grupa obuhvaena tim nivoom : 1-10 ljudi
-na ovom nivou obezbeuju se mere za :
1) ouvanje i unapreenje zdravlja
2) prevenciju obolenja
3) samodijagnozu
4) samoleenje
5) podrku obolelom lanu
Ovaj oblik zatite ima vekovima dugu tradiciju. Ranije je bio bez uea i interesovanja profesionalaca !
Danas SZO pokazuje interesovanje za alternativnu medicinu.
II Primarna zatita
Primarni, profesionalni nivo zatite koji ukljuuje :
-lekara
-zdravstveni tim : medicinska sestra, babica, patronana sestra, socijalni radnik, fizioterapeut
-administrativna jedinica lokalna zajednica
-populaciona grupa: do 2000 osoba na jednog lekara; 10.000-15.000 na jedinicu primarne zatite.
Pored pruanja medicinske zatite (dijagnoza, leenje, rehabilitacija), tim primarne zdravstvene zatite
ostvaruje i niz aktivnosti iz ouvanja i unapreenja zdravlja. Lekar primarne zatite je uvar kapije, za
prolazak pacijenta na vie nivoe zatite.
III Sekundarna zatita
Nivo zatite koji se obezbeuje kroz specijalistiku slubu...Specijalisti opti : opti hirurzi,
internisti, ginekolozi, psihijatri...
Administrativna jedinica je okrug ili srez, a populaciona grupa 100.000-500.000 stanovnika.
Na ovaj nivo upuuje se sa primarnog nivoa zatite.
IV Tercijarna zatita
Ovo je visoko specijalizovani nivo zatite i dostupan je samo u posebnim institucijama; zahteva
subspecijalizovane kadrove; ostvaruje se po klinikama. Administrativna jedinica je region a populacija
500.000-5.000.000. Na ovaj nivo zatite upuuju se sa primarnog i sekundarnog nivoa !
III 2. VRSTE ZDRAVSTVENIH USTANOVA
1)
2)
3)
4)
5)
6)

Dom zdravlja
Apoteka
Bolnica
Zavod
Zavod za zatitu zdravlja
Klinika

7) Institut
8) Apotekarska ustanova
9) Zdravstveni centar
10) Kliniko bolniki centar
11) Kliniki centar

1) Dom zdravlja
Obavlja osnovnu zdravstvenu delatnost za teritoriju jedne optine; primenjuje dispanzerski
metod rada to je primena socio-medicinskog metoda u praksi. Prati i prouava :
-zdravstveno stanje stanovnitva

-higijenske prilike
-uslove ivota i rada
Sprovodi mere aktivne i pasivne zdravstvene zatite. Sadri :
- slubu opte medicine
- ginekologije
- pedijatrije
- hitnu slubu
- slubu medicine rada
- stomatologiju
- patronanu slubu
Prua sve mere zatite na sve kategorije ljudi. Zdravstveni radnici rade u timu iji je koordinator lekar
opte prakse! Dom zdravlja ima svoje zdravstvene stanice (u njima rade lekar i sestra) i zdravstvene
ambulante (u njima radi sestra), radi to vee dostupnosti z.z. ljudima.
2) Apoteka
Zdravstvena ustanova u kojoj se obezbeuje snabdevanje stanovnitva i zdravstvenog sistema
lekovima i drugim lekovitim sredstvima, kao i informisanje o pravilnoj upotrebi lekova. Obavlja
farmaceutsku zdravstvenu delatnost i obezbeuje : snabdevanje lekovima, izradu magistralnih lekova i
zdravstveno vaspitanje (lekara o novim lekovima, i pacijenata o nainu upotrebe leka)
3) Bolnica
Prua stacionarnu zdravstvenu zatitu i specijalistiko-konsultativne usluge. Moe biti opta i
specijalna.
Opta bolnica lei sve bolesti i sve kategorije bolesnika. Ima najmanje 150 postelja,
rasporeenih u 6 odeljenja : interno, opte-hirurko, deije, gidekoloko-akuersko, fizikalna medicina.
Ima i slube laboratorijske i rentgenske dijagnostike, transfuziju krvi, anesteziju, mogunost za izolaciju
obolelih od zarazne bolesti i akutnih psihoza.
Specijalna bolnica lei neke bolesti (zarazne...) i kod nekih kategorija stanovnitva (ene, deca).
4) Zavod
Obavlja specijalizovanu zdravstvenu delatnost za nekeoblasti medicine ili neke kategorije
bolesnika. Razvija struno-metodoloke kriterijume za rad. Moe da bude stacionarnog tipa. Kada
obavlja naunu delatnost, onda je to institut.
5) Zavod za zdravstvenu zatitu
Obavlja specijalizovanu socio-medicinsku i higijensko-epidemioloku zdravstvenu delatnost.
Prati i prouava zdravstveno stanje stanovnitva, higijenske uslove i uslove ivota i rada, i preduzima
mere zatite. Ima slube :
-socijalne medicine
-higijene
-epidemologije
-dezinfekciju, dezinsekciju, deratizaciju.
5) Klinika
Institucija koja obavlja specijalizovanu, polikliniku i bolniku delatnost iz odreene grane
medicine, odnosno stomatologije. Na njoj rade profesori fakulteta. Obavlja obrazovnu i naunoistraivaku delatnost.
6) Kliniko-bolniki centar
Institucija koja obavlja polikliniku i bolniku delatnost iz vie (odreenih) grana medicine i iz
najmanje jedne oblasti zdravstvene zatite.
7) Kliniki centar

Obavlja polikliniku i bolniku delatnost iz vie grana medicine i z.z.; takoe obavlja i
obrazovnu i nauno istraivaku delatnost.
III 3. VANBOLNIKA ZDRAVSTVENA ZATITA
To je izuzetno znaajan deo zdravstvenog sistema.
- realizuje se prvi kontakt korisnika sa profesionalnom z.z.
- pacijenti ne borave u institucijama, ve dolaze radi pregleda, tretmana, kontrole
- posreduje tj. po potrebi upuuje na vie nivoe zdravstvene zatite
VANBOLNIKE USTANOVE
Njihov znaaj da se rasterete bolnice ; ekonomska korist
Organizovana ambulantno-poliklinika odeljenja bolnica koja pruaju pomo od urgentnih do hroninih
oboljenja :
1) hitna (urgentna) sluba
2) poliklinika (ambulantna) sluba prati bolesnika posle hospitalizacije, donosi odluke o
potrebi prijema)
3) Institucije primarna zdravstvene zatite
Institucije primarne z.z. (pacijent prvo tu sree zdravstvenog radnika)
Vre sledee aktivnosti :
- obezbeivanje primarne z.z.
- doprinosi ukupnom fizikom, psihikom i socijalnom zdravlju individue i populacije
Najee praeni pokazatelji primarne z.z.
- br. lekara na 10.000 stanovnika
- br. stanovnika na jednog lekara
- upuivanje na vii nivo zatite = br. upuenih na 2 nivo / br. koji je koristio 1 nivo
POKAZATELJI FUNKCIJE P.Z.Z.
a) Pokrivenost i obezbeenost populacije :
- % od ukupne populacije za koju je obezbeena pzz.
- % od ukupnog broja lekara koji rade u pzz.
- % od ukupnog broja lekara koji rade u optoj medicini
- % od ukupne populacije kojoj je obezbeena besplatna pzz.
- broj institucija pzz.
- prosena udaljenost za stanovnika od institucija pzz.
b) Korienje pzz.
1) Stopa korienja = br. poseta institucijama pzz. / br. stanovnika
2) Broj pregleda na jednog stanovnika = br. svih pregleda / br. stanovnika
3) % od ukupne populacije koji ima bar jednu posetu pzz. godinje.
c) Optereenost kadra u pzz.
1) br. poseta po jednom lekaru pzz. = ukupan br. poseta pzz. / br. lekara u pzz.
2) br. stanovnika po jednom lekaru pzz. = ukupan br. stanovnika / br. lekara u pzz.
3) br. ostvarenih radnih dana u pzz.
d) Pokazatelji sadraja rada, efikasnosti i kvaliteta :
1) % dece ispod 5 god. Obuhvaen imunizacijom
2) % ena u generativnom periodu koji koristi kontracepciju
3) odnos broja prvih i ponovnih pregleda
4) odnos prvih poseta u optoj medicini i prvih poseta specijalistima

5) br. upuenih na vie nivoe zz. na 1.000 pregledanih u pzz.

III 4. BOLNIKA ZDRAVSTVENA ZATITA
Bolnice ustanove za smetaj, negu i leenje bolesnika.
Prema vlasnitvu mogu biti :
-drutvene vlasnik je lokalna zajednica
-dravne vlasnik je drava
-karitativne osniva ih crkva ili neka dobrotvorna organizacija
-privatne osnivaju ih pojedinci ili grupe ljudi
Prema funkciji :
-opte
-specijalne
-klinike
POKAZATELJI STANJA I FUNKCIONISANJA BOLNICA
I Pokazatelji strukture (stanja)
Odnose se na mreu, opremljenost, osoblje;
1) Obezbeenost stanovn. bolesnikim posteljama = br. bol. postelja / br. stanovnika teritorije 1.000
2) struktura kreveta po nameni :
-udeo kreveta za akutna stanja
-za bolesnike sa psihikim poremeajima
-za hronine bolesnike i gerijatrijske sluajeve
3) Struktura zaposlenih :
-odnos zdravstvenih i ostalih radnika
-udeo lekara specijalista, ostalih lekara i z. radnika u skupu z. radnika
-odnos lekar / srednje medicinsko osoblje
-optereenost : br. postelja po lekaru
br. postelja po sestri
4) Opremljenost bolnica :
Ne moe se direktno meriti; bolnice se klasifikuju na : bazine, proirene, kompleksne, bolnice
zajednice.
II Pokazatelji funkcionisanja
1) Pokazatelji obima rada :
-Stopa hospitalizacije = br.prijema u toku god. / populacija potenc. korisnika 1.000
-Br. dana hospitalizacije = br. ostvarenih bolnikih dana u toku god. / popul. potenc. korisnika 1.000
-Prosena duina b. leenja =br. ostvarenih bolnikih dana u toku god. / br. bolnikih epizoda u god.
-Prose. dnevna zauzetost bol.post.= br. ostvarenih bolnikih dana u toku god. / 365br.post. 100
-Obrt bol. post. = br. ostvarenih bolnikih epizoda / ukupan br. postelja
-Br ispisanih pacijenata po lekaru / med. sestri
2) Pokazatelji kvaliteta rada :
U teoriji :
U praksi :
-bolniki mortalitet
-bolniki letalitet
-morbiditet
-smrtnost od invazivnih dijagnostikih procedura i hirurkih int.
-ishod bolnikog leenja
-informisanje pacijenata i
njihovo zadovoljstvo bolnikim radom.
3) Pokazatelji trokova rada :
-proseni godinji trokovi po bolnikoj epizodi
-proseni godinji trokovi po bolesnikom danu
-udeo trokova za ambulantno-polikliniko leenje u ukupnim trokovima.

III 5. KUNA NEGA I LEENJE

Kuno leenje obezbeivanje zdravstvenih i drugih usluga u kui obolelim i invalidnim licima kojima
nije neophodan smetaj u institucijama.
Usluge :
-zdravstvene
-vezane za zdravlje (ishrana, higijena, nabavka, transport...)
-pacijenti rado prihvataju ovaj vid leenja
Postoje dva osnovna tipa kunog leenja :
1) kuno leenje kao proizvod razvijene vanbolnike slube u okviru koje ve postoje kune
posete i druge zdravstvene usluge u kui
2) kuno leenje kao posledica napora za zadravanje rasta trokova bolnikog leenja.
Kuno leenje se podrazumeva kod sledeih grupa :
-starih ljudi
-dece
-poroaji (preporuljivo)
-rehabilitacija
Dijagnostiki testovi u kui :
-fiziki pregled, pregled grla
-termometar
-samomera (za krvni pritisak)
-tehnologija ''suva hemija'' : papirii i tapii koji reaguju menjajui boju (za test je potrebna
mala koliina biolokog materijala i ne treba struna sprema! npr. testovi za trudnou i ovulaciju).
III 6. ZDRAVSTVENO ZAKONODAVSTVO
Pravo na zdravlje i zdravstvenu zatitu regulisani su Ustavom. Specifina pitanja su ureena
posebnim zakonima. Savremeno zdravstveno zakonodavstvo regulie razliite kategorije, koje se odnose
na 5 elemenata zdravstvenog sistema :
I Korisnici zdravstvene zatite
Imaju individualna prava :
1) Pravo na zdravstvenu zatitu
2) Prava pacijenata :
-saglasnost na osnovu informisanja
- pravo na pristup med. dokumentaciji
-privatnost poverljiv odnos
-zatita podataka i uvanje med. tajne
-pravo albe
3) Zakonodavna regulativa pojedinih zdravstvenih aktivnosti :
-zakonodavstvo o sterilizaciji
-o eutanaziji
-o abortusu
-o transplantaciji
-o eksperimentima na ljudima
4) Zakonodavstvo kod posebnih grupa pacijenata :
-hendikepiranih
-starih
-majke i deteta
Pored individualnih imaju i socijalna prava :

1)
2)
3)
4)

Zdravstveno zakonodavstvo o spoljanjoj sredini

Zakonodavstvo o hrani
O lekovima
O unapreenju zdravlja

II Davaoci usluga zdravstvena zatite :

Zakonodavstvo u vezi sa njima obuhvata :
1) Pristup zdravstvenoj profesiji :
-obrazovanje zdr. radnika (zakonom regulisano kolovanje)
-planiranje broja zdr. radnika
-dozvole za rad
2) Rad zdravstvenih radnika :
-kontrola kvaliteta rada
-odgovornost, etika
-disciplinski sudovi
3) Strukturalni aspekti :
-pravni status zdr. radnika
-nain njihovog plaanja
III Ustanove zdravstvene zatite
1) Otvaranje zdravstvenih ustanova
- regulisani zakonom za planiranje broja radnika i vrste zdr. ustanove; moraju biti
zadovoljeni standardi sigurnosti, higijene, kvaliteta...
2) Funkcionisanje zdr. ustanova
- kontrola kvaliteta rada
- odgovornost za uinjenu tetu
- odravanje i testiranje tehnike
- rad laboratorija i hitne slube
3)Strukturalni aspekti zdr. ustanova
IV Upravljanje sistemom zdravstvene zatite
Svi aspekti zdravstvene zatite regulisani su razliitim zakonima. Postoje propisi koji
reguliu organizaciju zdravstvene zatite, kao i ulogu korisnika u organizaciji (npr. uee korisnika u
donoenju odluka u vezi sa zdravstvenom zatitom).
V Finansiranje zdravstvene zatite
Reguliu je :
-osnovni i dopunski izvori finansiranja
-kontrola i inspekcija finansija
-metod plaanja
III 7. ZDRAVSTVENO ZAKONODAVSTVO U NAOJ ZEMLJI
Sadanji zakoni u oblasti zdravstva, oslanjaju se na Ustav RJ, koji kae da su zdravlje i
zdravstvena zatita osnovna prava oveka i da je z.z. stvar zajednice. Zakoni vezani za zdravlje :
I Zakon o zdravstvenoj zatiti
-propisano je kako funkcionie zdravstvena zatita i kako se obezbeuju sredstva za njeno
funkcionisanje
- odreuje zdravstvene ustanove, njihovu organizaciju, nain funkcionisanja, mreu
ustanova, obaveze i odgovornosti zdravtvenih radnika, prava i obaveze korisnika zatite, sistem

finansiranja
- propisuje se potreban stepen i vrsta strune spreme
- broj zdravstvenih radnika, pripravniki sta
- regulisana je transplantacija
- vreme i uzrok smrti lekar ; obaveznost obdukcije
II Zakon o zdravstvenom osiguranju
Odreuje nain prikupljanja i raspodele sredstava, prava i obaveze osiguranika, sistem
zdravstvenog osiguranja u celini
Precizirana su lica koja su obavezni osiguranici
Postoji mogunost osiguranja lanova njihovih porodica zdravstvenom zatitom
Naknada zarade za vreme privremene spreenosti za rad
Naknada putnih trokova
Naknada pogrebnih trokova
III Zakon o socijalnoj zatiti
Regulie sistem socijalne zatite, iru i uu koncepciju, ustanove, obaveze socijalnih
radnika, pravo na socijalnu zatitu, uslove pod kojima se ostvaruje.
IV Zakon o radu i radnim odnosima, regulie:
- radne odnose
- prava radnika
- duinu radnog vremena, radne nedelje, odmor.
V- Zakoni o radu i porodici:
- prava ene
- ravnopravnost polova
- slobodu odluke o raanju
VI- Zakon o zatiti na radu
VII- Zakon o zatiti ivotne sredine
III 8. ZATITA ZDRAVLJA
Zdravstvena zatita predstavlja svukupne mere i aktivnosti zajednice kao celine, zdravstvene
slube, kao njenog integralnog dela i samog oveka na unapreenju i ouvanju zdravlja, odnosno
poboljanju zdravlja ljudi. Ona predstavlja integralnu celinu sledeih mera :
-mera za unapreenje i ouvanje zdravlja
-mera za suzbijanje i spreavanje bolesti
-mera za rano otkrivanje
-mera za blagovremeno i adekvatno leenje
-mera za rehabilitaciju
U IXX i poetkom XX veka dolo je do promena u svetu na svim nivoima :
-brz razvoj nauke i tehnologije
-migracije i urbanizacija
-raste br. lekara, med. kola i fakulteta
-vei br. specijalista, timski rad
-poveanje nacionalnog dohotka vea izdvajanja za zdravstvenu zatitu
-vei trokovi za nabavku novih tehnologija, opreme i kolovanje
-1978. u Alma Ati postavljen kamen temeljac primarnoj zdravstvenoj zatiti

-organizacija SZO (WHO) njen program ''Zdravlje za sve do 2000.''

Level i Klark su zdravstvenu zatitu definisali kao skup mera prevencije podeljen na tri* nivoa :
1) Primarna prevencija ima za cilj da prevenira nastanak bolesti; u nju se ubrajaju mere
za ouvanje i unapreenje zdravlja, suzbijanje i spreavanje bolesti
2) Sekundarna prevencija ima za cilj da prevenira razvoj bolesti u oveku i njegovoj
okolini; u nju se ubrajaju mere za rano otkrivanje i leenje bolesti
3) Tercijarna prevencija ima za cilj da prevenira nastanak posledica bolesti; u nju se
ubrajaju mere rehabilitacije.
* - Kod nas se zdravstvene zatita posmatra na pet nivoa, ali broj nivoa nije bitan jer u sutini nema
razlike...Pravimo se Englezi !
Savremeno shvatanje tretira z.z. kao stvar zajednice kao celine, a ne samo oveka kao pojedinca,
iako je on obavezan da u njoj u potpunosti uestvuje. Z.zatita je jedinstvena i sveobuhvatna.
Zdravlje i zdravstvena zatita su kategorije drutvenog standarda, a zatita mora biti orijentisana,
prvenstveno ka ouvanju i unapreenju zdravlja, ranom otkrivanju i suzbijanju bolesti. Ona mora biti
dostupna i omoguavati uestvovanje korisnicima u donoenju odluka.
PRIRODNI TOK BOLESTI I NIVOI INTERVENCIJE
Svaka bolest ima svoj ''prirodni tok'' razvoja, a zadatak z.z. je da taj tok promeni !
I U trenutku kada jedna bolest pone da se razvija imamo bioloki poetak bolesti (promene na
mikroskopskom nivou koje je teko detektovati)
II Kako se patoloki proces razvija, u jednom trenutku su promene dovoljno velike, da se
primenom najsavremenijih dijagnostikih metoda mogu registrovati, to se u praksi ne deava iz dva
razloga : 1) tehnologije se ne koriste rutinski ; 2) pacijenti se ne obraaju za pomo jer nema simptoma.
III Bolest se u jednom trenutku manifestuje prvim simptomima i to je kliniki poetak bolesti
(zavretak latentne i poetak manifestne faze). Bilo bi dobro kada bi pacijent posle prvih simptoma
posetio lekara, odnosno kada bi lekar shvatio ozbiljno albu ovako savesnog bolesnika. U praksi, ljudi
nemaju razvijenu zdravstvenu kulturu, a lekari nemaju vremena za nejasne simptome, pa pacijente
proglaavaju folirantima !!!
IV paralelno sa razvojem bolesti, simptomi postaju sve ei i kada postanu nepodnoljivi,
pacijent se obraa lekaru. Lekar preduzima sve mere dijagnostike i preduzima leenje. U koliko se
pacijent obratio prekasno dijagnoza pokazuje ireverzibilne promene (kritini trenutak trenutek
ireverzibilnosti deli ranu fazu od uznapredovale faze bolesti).
Mere primarne prevencije (ouvanje i unapreenje zdravlja, spreavanje i suzbijanje bolesti)
imaju smisla u fazi prepatogenaze (pre biolokog poetka), kada bolest jo nije nastala. Kada bolest
pone da se razvija, rano otkrivanje i blagovremeno leenje (mere sekundarne prevencije) su najbolje
mere zatite. Rano otkrivanje ima smisla u malom rasponu od klinikog poetka do kritinog trenutka.
Leenje zapoeto pre kritinog trenutka predstavlja efikasnu preventivnu meru. Posle toga leenje ne
dovodi do izmene prirodnog toka bolesti i posledice su neizbene. Rehabilitacija (tercijarna prevencija)
moe da pomogne u terminalnoj fazi bolesti, ali pravi rezultat zavisi od ranog otkrivanja (2 prevencija).

MERE ZA OUVANJE I UNAPREENJE ZDRAVLJA

Nazivamo ih jo i primarna, nespecifina prevencija : niz mera i aktivnosti u cilju ouvanja i
poboljanja zdravlja (da zdravi budu jo zdraviji...). Sprovodi ih zajednica, ali i sam pojedinac.
Mere nespecifine prevencije :
1) Opta i lina higijena
-opta higijena : uslovi ivota i rada, provetravanje, ienje, optimalna temperatura,

izvori zraenja, buke...

-lina higijena : tuiranje, odea, obua, odmot u istoj postelji
2) Pravilna ishrana i ispravna voda za pie
-voda : malo joda i hlora; u nekim zemljama se fluorie
-hrana : bakterioloki i hemijski ispravna; neravnomernost u raspodeli hrane
(pothranjenost gojaznost)
3) Fizika aktivnost
-smanjena (liftovi, pokretne stepenice, prevoz...)
-faktor je rizika
-rekreacija
4) Zatita okoline
-ovek je prirodu podredio svojim potrebama
-posledice toga su razni oblici zagaenja prirode
5) Lini i drutveni standard
-visok nacionalni dohodak bolje zdravstvo
-javlja se razlika izmeu pojedinih grupa (bogatiji-manje bogati*itaj ''siromani'')
6) Izbegavanje rizinog ponaanja
-puenje
-alkohol
-droga
-nezdrava ishrana
7) Obrazovanje
8) Zdravstveno vaspitanje
-aktivnost namenjena irenju znanja, kao i uticaju na stavove i ponaanje ljudi, cilju
unapreenja zdravlja
9) Stil ivota
-sveukupni nain ivota
MERE ZA SPREAVANJE I SUZBIJANJE BOLESTI
Usmerene ka spreavanju odreenih bolesti : specifina prevencija. Sprovode ih specijalizovani
delovi zdravstvene slube uz podrku zajednice. Ovde spadaju :
I Vakcinacija
Sa otkriem vakcine (Luj Paster), u medicini je zapoela nova, mikrobioloka era. Zaustavljeni
su pomori ljudi u velikim epidemijama i potpuno iskorenjene neke bolesti u svetu!
Vakcine tite samo vakcinisane ljude i to protiv samo one bolesti kojoj je vakcina namenjena.
Zdravstvena sluba organizuje vakcinaciju stanovnitva po tzv. ''kalendaru vakcinacije'' :
-BSG protiv tuberkuloze
-Di-Te-Per protiv difterije, tetanusa i pertitusa
-Polio-vakcina protiv deije paralize
-Mo-Ru-Par protiv morbila, rubele i parotitisa
Obuhvat vakcinacije treba da bude vie od 80 %. Vakcina protiv gripa je sezonska ! Daje se na jesen
pre poetka epidemije i to prvo starima, hroninim bolesnicima, rizinim grupama, pa tek onda
ostalima.Vakcina protiv besnila se daje samo osobama koje su pretrpele ujed besne ivotinje.
II Dezinfekcija
Vanost istoe u medicini je dokazana. Dezinfekcija (razni naini unitavanja mikroorganizama) je
mera kojom se spreava prenoenje svih bolesti i komplikacijama izazvanih mikrobima
III Dezinsekcija i dratizacija
Mnogi insekti i glodari su vektori-prenosioci zaraznih obolenja. Njihovim unitavanjm se prekida put

prenoenja infekcije i na taj nain spreava pojava obolenja kod ljudi.

IV Asanacija
Podrazumeva mere i postupke tehnike prirode, iji je zadatak popravljanje nehigijenskih stanja
objekata, terena, naselja (npr. isuivanje movare...).
MERE ZA RANO OTKRIVANJE BOLESTI
Neko obolenje je rano otkriveno, ako je to uinjeno pre nego to osoba spontano i
samoinicijativno zatrai pomo zdravstvene slube. Rano otkrivanje ili skrining (eng. screening) se
definie kao : ''Otkrivanje do tada nedijagnostikovanog obolenja ili stanja, pomou razliitih metoda
(test, pregled...). To je primena jednog ili vie testova na velikom broju ljudi, sa ciljem da se podele
prema verovatnoi da su oboleli od traenog obolenja na :
-verovatno obolele podvrgnue se preciznim dijagnostikim metodama
-verovatno zdrave
Pri organizovanju programa masovnog ranog otkrivanja treba imati u vidu i sledee kriterijume :
I Kriterijumi koji opisuju obolenje
-pria o prirodnom toku bolesti
II Zahtevi koji se odnose na test
1) valjanost testa za rano otkrivanje - npr.
Ispitana populacija ----- verovatno bolesni-----stvarno bolesni
lano bolesni
Verovatno zdravi------stvarno zdravi
lano zdravi
Valjanost testa ima dve dimenzije :
-Osetljivost = % stvarno obolelih od verovatno obolelih
-Specifinost = % stvarno zdravih od verovatno zdravih
2)
3)
4)
5)
6)

preciznost
da nema tetnih efekata
prihvatljiv za stanovnitvo
lako izvodljiv
jeftin

III Spremnost drutva i zdravstvene slube

da prihvati sve otkrivene obolele :
Zdravstvena sluba mora da omogui precizno dijagnostikovanje svim pozitivnim
na testu i da svim stvarno obolelim omogui leenje. Glavna karakteristika ranog otkrivanja je
efikasnost (odnos izmeu ranog otkrivanja i krajnjih efekata stepena do kog se ranim
otkrivanjem postie bolje leenje).

MERE ZA BLAGOVREMENO LEENJE I REHABILITACIJU

Leenjem se spreava razvoj i irenje obolenja, posledice i komplikacije, invaliditet i umiranje.
Leenje ima sledee ciljeve :
1. da izlei bolest
2. sprei njeno irenje unutar bolesnika i na njegovu okolinu
3. sprei komplikacije i posledice bolesti

4. skrati period nesposobnosti

5. sprei smrt
6. smanji trokove zatite
Moe se podeliti :
A. Prema mestu leenja :
-u kui
-u bolnikoj ili vanbolnikoj ustanovi
-na drugom mestu
B. Prema uzroku :
-simptomacko (leenje simptoma)
-kauzalno (leenje uzroka)
C. Prema vrsti terapije :
-medikamentozno
-hirurko
-psihoterapiju
-fizikalnu terapiju
D. Prema uspehu :
-izleenje
-poboljanje
-odravanje
-pogoranje
-smrt
Rehabilitacija mera zatite kojom se pokuavaju spreiti posledice bolesti, invaliditet, smrt
usled posledica, i skratiti period nesposobnosti. U irem smislu obuhvata i socijalnu rehabilitaciju.
Postavlja se pitanje zaposlenja hendikepiranih, socijalne integracije alkoholiara, narkomana, HIV
pozitivnih. Na rehabilitaciju starih se sve vie troi. Razlikuju se etiri vida rehabilitacije :
-medicinska
-psihika
-profesionalna
-socijalna.
ZDRAVSTVENA ZATITA KOLSKE DECE I STUDENATA
Zdravstvna zatita kolskog deteta
U najirem smislu podrazumeva praenje razvoja i intelektualnih sposobnosti i praenje stanja i
uhranjenosti ! Odgovornost za dete snose roditelji i kola ( u kojoj se odvija drugi stepen socijalizacije )
Sistematski pregledi.......( I, III, V, VII razredi o. i III razred s.) otkrivaju probleme u razvoju
- psiholoki problemi u ovom periodu nisu zanemarljivi ( pubertet )
- razvijaju se programi za prepoznavanje rtvi zlostavljanja
Najvei problem je sve vee rizino ponaanje :
- puenje
- alkohol
- droga
- rizino seksualno ponaanje
Zdravstveno vaspitanje je veoma bitno u ovom periodu.
Zdravstvena zatita studenata
-u velikoj meri pripada zdravstvenoj zatiti odraslih
- najvaniji aspekti su : - ocena uhranjenosti
- merenje krvnog pritiska
- stanje ula
- promene ( negativne )

- zatita i unapreenje reproduktivnog zdravlja :

1) spreavanje neeljenih trudnoa
2) spreavanje polno prenosivih bolesti
Repoduktivni period
Faze razvoja :
I pre zaea
II prenatalno
III poroaj
IV odoje
V predkolsko doba
VI kolsko doba
VII adolescencija

specifina zdravstvena zatita

gentsko i predbrano savetovanje
prenatalna zatita i skrining na visoko rizine trudnoe
sigurni poroaj, upuivanje na vii nivo, dojenje
imunizacija, praenje rasta i razvoja
praenje rasta i razvoja, nesrenih sluajeva, socijalizacija
imunizacija, zdravstveno vaspitanje
vaspitanje za porodini ivot i seksualitet.

ZDRAVSTVENA ZATITA ENA I DECE

Zdravstvenoj zatiti majke i deteta se posveuje posebna panja, zbok osetljivosti ovih
populacionih grupa na dejstvo socio ekonomskih faktora a i zbog uzajamne zavisnosti zdr. stanja dece
od zdr. stanja njihovih majki. U ovu populaciju spadaju ene u reproduktivnom periodu (15-49god.) i
deca, i to :
-odojad (do 1 god.)
-deca predkolskog uzrasta (do navrene 6 god.)
-deca kolskog uzrasta (7 - 18god.)
Ciljevi zdr. zatite majke i deteta :
1) da se ouva i unapredi zdravlje ene pre zaea, u trudnoi, da se obezbede uslovi za
normalan poroaj i roenje zdravog deteta;
2) da ena ovlada vetinama nege i zatite deteta;
3) da se ouva i unapredi zdravlje dece praenjem rasta i razvoja, primenom
programskih, vaspitnih aktivnosti, otklanjanjem faktora rizika i spreavanjem njihovog razvoja.
Porodica je ta koja omoguava pravilan rast i razvoj deteta i formiranje ponaanja koje
unapreuje zdravlje.
Pokazatelji za procenu zdravlja
* pogledati poglavlje I 8.''Pokazatelji negativnog zdravlja'' !
Mere zdravstvene zatite ena :
1) Opte mere (one su zadatak zajednice) :
a. Oslobaanje od neukosti
b. Stvaranje uslova za ravnopravnost
c. Potpuna sloboda odluivanja ena
2) Specifine mere ( zadatak zdravstvene slube) :
a. Razvoj zdravstvene kulture
b. Obuhvat toveeg broja ena radom savetovalita
c. Obuhvat to veeg broja ena strunom negom na poroaju
d. Obuhvat to veeg broja ena merama rane dijagnostike raka
Mere zdravstvena zatite dece :
1) Opte mere (zadatak zajednice i porodice) :
a. Uslovi za ivot
b. Kultura
2) Specifine mere (zadatak zdr. slube)
a. Nadzor nad psihofizikim rastom i razvojem

b. Vakcinacija
c. Kontrola uslova ivota
ZDRAVSTVENA ZATITA STARIH LICA
Starost je niz procesa koji zahvataju individuu, njenu okolinu i zajednicu u celini.''Starost je
proces u koji smo svi ukljueni do odreenog stepena, manje ili vie.''
Pokazatelji starosti nacije :
1) Procentualni udeo populacije preko 65 god. u ukupnoj populaciji neke teritorije ili zemlje;
ako je 10% ili vie, populacija se smatra starom!
2) Indeks starenja odnos stanovnika starijih od 60 god. i mlaih od 19 god.; ako je vei od
0,40 nacija stari !
3) Prosena starost stanovnitva preko 30, stanovnitvo stari
4) Indeks funkcionalnog stanovnitva odnos broja dece (0-14 god.) i starih (preko 65 god.)
naspram broja radno sposobnog stanovnitva (15-64 god.)
Stara populacija ima dva podsegmenta :
1) Mladi stari (60-74) nezavisni u svakodnevnim aktivnostima
2) Stari (75 i vie) esto kompletno zavisni od drugih.
Zdravstvene potrebe starih :
Postoje 3 stanovita :
1) Stari ljudi su osetljivi i slabijeg su zdravstvenog stanja, sa nizom obolenja (do 10-12 po
osobi)
2) Najvei broj starih ljudi je u dobrom zdravstvenom stanju i nezavisni su u svakodnevnom
funkcionisanju
3) Stav o obaveznom opadajuem zdravstvenom stanju sa godinama treba se paljivo
prouavati.
Promene na zdr. stanju starih se posmatraju na 2 nivoa :
1) Na makronivou
- Dokumentuju se promenama u visini stopa specifinog mortaliteta od pojedinih
obolenja koje rastu sa godinama starosti (u Srbiji stopa mortaliteta od kardio-vaskularnih bolesti najvea
je u populaciji 70-74god).
2) Na mikronivou
-najee se govori o velikoj uestalosti hroninih obolenja gde dominiraju kardiovaskularna, respiratorna, kotano-zglobna obolenja...
7 osnovnih dimenzija za procenjivanje potreba starih :
1) aktivnost svakodnevnog ivota fizike (staranje o samom sebi) i instrumentalne aktivnosti
(ivot u zajednici).
2) fiziko zdravlje korienje lekova, vezanost za postelju...
3) mentalno zdravlje ouvanost kognitivnih funkcija...
4) socijalni resursi
5) ekonomski resursi raspoloivost sredstvima za izdravanje
6) okolinski faktori
7) stepen optereenosti onih koji brinu o starima.
Koritenje zdr. zatite :
Stari ljudi koriste z.z. uestalije nego ostali segmenti populacije. Vie od 20% starih ima
multipne dijagnoze. Karakteristino je propisivanje velikog broja lekova to dovodi do poveanja
trokova z.z., a neki lekovi mogu i tetno delovati na stare...
Zdravstvena zatita starih bazira se na sledeim principima :

-preveniranje nepotrebnog gubitka funkcionalnih sposobnosti

-prevencija i leenje zdr. problema koji oteuju kvalitet ivota
-stare treba to due leiti u njihovim kuama, pa tek kad to nije vie mogue, poslati ih u
institucije z.z.
-svaka zajednica treba da stimulie dobrovoljni rad sa starima
Mere zdravstvene zatite :
1) Opte (sprovodi zajednica, porodica)
-stvaranje to boljih uslova za lepu starost
2) Specifine (zadatak zdr. slube)
-briga o pravilnoj ishrani
-briga o umerenoj fizikoj aktivnosti
-rano otkrivanje obolenja.
ZDRAVSTVENA ZATITA HENDIKEPIRANIH
Hendikepiranost nastaje kao rezultanta oteenja strukture ili funkcije organizma koja traje
krae ili due vremena (nesposobnost ili trajna nesposobnost-invaliditet).
Strunjaci prognoziraju u budunosti blag porast nesposobnosti i invaliditeta, iz vie razloga:
1) produavanje duine ivota
2) poveanje broja dece sa hroninim neizleivim bolestima (preivljavaju zahvaljujui
savremenim sredstvima
3) vei rizik i sve ea pojava povreda na radu, u kui, koli, saobraaju...
4) bolja dijagnostika, praenje i registrovanje sluajeva nesposobnosti
Pod pojmom ''nedostatak'' podrazumeva see svaki gubitak ili abnormalnost neke psihike, fizike
ili anatomske strukture (ili funkcije). Nesposobnost (invalidnost) podrazumeva svako ogranienje ili
nemogunost obavljanja neke aktivnosti na nain ili u granicama koje se smatraju normalnim za ljudsko
bie. Hendikepiranost je rezultat (zdravstvenog) industrijskog, saobraajnog i klinikog traumatizma;
karakteristina je za razvijene zemlje.
Pored zdravstvenih posledica za individuu, hendikepiranost ima i druge socio ekonomske
posledice (poveanje zdr. trokova i trokova socijalne zatite). Ovi trokovi stalno rastu. Zato je
potrebna :
-prevencija hendikepiranosti, kroz prevenciju traumatizma
-rano otkrivanje i dijagnostika
-rehabilitacija (medicinska, socijalna...)
-edukacija za samozatitu
-obezbeivanje pomagata i drugih tehnikih sredstava
-postojanje specijalnog obrazovanja
-postojanje drutvenih slubi za davanje saveta, pomoi
-stvaranje to boljih uslova svakodnevnog ivota za hendikepirane.

Beograd, 18.09.2002.