Hrana Aditivi

ta su aditivi za hranu?
Aditivi (dodaci) za hranu su substance dodate hrani od strane proizvoaa da spree
kvarenje hrane ili da poboljaju izgled, ukus, teksturu ili hranljivu vrednost hrane. Aditivi
obuhvataju 10% hrane konzumirane od strane prosene odrasle osobe. Kako svest o
hranljivosti raste, mnogi eksperti i potroai su sve glasniji u svojim kritikama na preterano i
potencijalno opasno korienje aditiva, posebno boja za hranu.

Da li su aditivi za hranu sigurni?

Autoriteti, industrija hrane i naunici neprestano prouavaju efekte aditiva na zdravlje. Aditivi
su prepoznati kao sigurni za veliku veinu ljudi, ali tvrdnje bazirane na skoranjim naunim
istraivanjima ukazuju da su neki aditivi tetni za zdravlje ljudi. Neki se aditivi povezuju sa
ozbiljnim poveanjem oboljenja od raka ili astme.
Neke substance za koje je utvreno da su tetne za ljude ili ivotinje mogu biti doputene, ali
samo do 1/100-tine iznosa koji se smatra tetnim. Ova ivica sigurnosti je zatita potroaa
kojom se ograniava unos opasnih substanci.
Neki ljudi su alergini na razliitu hranu kao to je kikiriki, jaja, penica ..., oni mogu imati
reakciju na neke aditive za hranu. Ovlaeni specijalisti mogu ustanoviti da li ste alergini na
neke substance u hrani. itanje oznaka na hrani i zahtevanje dodatnih informacija od
proizvoaa treba da pomogne da izbegnete substance ili hranu na koje ste osetljivi. Kao
lini izbor vegetarijanci ne jedu ivotinjske proizvode, muslimani i jevreji ne jedu svinjetinu i
njihove derivate ... Neki aditivi za hranu su razvijeni iz ivotinja (ukljuujui i svinje), to znai
da ovi ljudi treba da budu paljivi u vezi porekla aditiva.

Kako da znate koji su aditivi u hrani?

Ako elite da imate informaciju o pojedinim aditivima u hrani, pogledajte na naznaeni sastav
(ingredient list) na etiketi gde ete nai naziv aditiva ili broj (npr. E330). Ako broju aditiva
prethodi slovo E, znai da je on odobren od strane Evropske Komisije.
Na ovom sajtu imate kompletan pregled oznaka aditiva i moete te informacije koristiti za
bolje razumevanje ta je u hrani, ta jedete i zato su korieni razliiti aditivi.
Napomena: Naznaeni podaci su informativne prirode i nemaju medicinski niti bilo koji drugi
identitet. Mi ne snosimo nikakvu odgovornost ako su date informacije netane ili prouzrokuju
neeljene posledice njihovom primenom. Za relevantne informacije obratite se nadlenim
slubama ili lekaru - specijalisti.

PRAVILNIK O KVALITETU I DRUGIM ZAHTEVIMA ZA ADITIVE I NJIHOVE

MEAVINE ZA PREHRAMBENE PROIZVODE
POZITIVNA LISTA ADITIVA
LISTA DOZVOLJENIH NOSAA I NOSAA RASTVARAA

USLOVI KVALITETA ADITIVA

Pregled aditiva za hranu

Boje

Zatitni

Antioksidanti,
regulatori
kiselosti

Gustina,
emulzije,
stabilizatori

Protiv
skorenja

Miris,
ukus

Glazura,
slatkost

E100@
E101@
E102
E104
E107
E110@
E120@

E200
E201
E202
E203
E210@
E211
E212

E296
E297
E300
E301
E302
E303
E304

E400
E401
E402
E403
E404
E405
E406

E500
E501
E503
E504
E507
E508
E509

E620@
E621
E622
E623
E624
E625
E626

E900
E901@
E903
E904@
E905@
E907@
E913@

E122

E213

E306, E307,
E308, E309

E407

E510

E627

E920@

E123
E124
E127
E128
E129
E131
E132@

E214
E215
E216
E217
E218
E219
E220

E310
E311
E312
E317
E318
E319
E320

E410
E412
E413
E414
E415
E416
E417

E511
E513
E514
E515
E516
E518
E519

E629
E631@
E633
E635@
E636
E637
E640@

E921@
E924
E925
E926
E927
E928
E931

E133

E221

E321

E420

E524

E932

E140

E222

E322@

E421

E525

E950

E141

E223

E325@

E422@

E526

E951@

E142

E224

E326@

E430@

E527

E952

E150(a)

E225

E327@

E431@

E528

E954

E150(b)

E226

E328@

E432@

E529

E957

E150(c)

E227

E329@

E433@

E530

E965

E150(d)

E228

E330

E434@

E535

E967

E151

E230

E331

E435@

E536

E999

E153@

E231

E332

E436@

E540

E1100@

E154

E232

E333

E440(a)

E541

E1200

E155

E233

E334

E440(b)

E542@

E1201

E160(a)@

E234

E335

E441@

E544

E1202

E160(b)@

E235

E336

E442

E545

E1400-E1450

E160(c)@

E236

E337

E450

E551

E1505

E160(d)@

E237

E338

E460

E552

E160(e)@

E238

E339

E461

E553(a)

E160(f)@

E239

E340

E463

E553(b)

E1510
E1517,
E1518@
E1520

E161(b)

E249

E341@

E464

E554

E161(g)@

E250

E343

E465

E556

E162

E251

E350

E466

E558

E163

E252@

E351

E469

E559

E170@

E260

E352

E470@

E570@

E171

E261

E353

E471@

E572@

E172

E262

E354

E472@

E575

E173

E263

E355

E473@

E576

E174

E264

E357

E474@

E577

E175

E270@

E363

E475@

E578

E180

E280

E365

E476@

E579

E181

E281

E366

E477@

E585

E282

E367

E478@

E283

E370

E479(b)@

E290

E375

E480

E380

E481@

E381

E482@

E385

E483@
E491@

PRAVILNIK O KVALITETU I DRUGIM ZAHTEVIMA ZA ADITIVE I NJIHOVE

MEAVINE ZA PREHRAMBENE PROIZVODE
POZITIVNA LISTA ADITIVA
LISTA DOZVOLJENIH NOSAA I NOSAA RASTVARAA

USLOVI KVALITETA ADITIVA

Aditivi za hranu E100-181

Broj

Naziv

E100@

Curcumin

E101@

Riboflavin,
Riboflavin-5'phosphate

E102

Tartrazine

E104

Quinoline Yellow

E107

Yellow 7G

E110@

Sunset Yellow
FCF, Orange
Yellow S

E120@

Cochineal,
Carminic acid,
Carmines

E122

Azorubine,
Carmoisine

E123

Amaranth

E124

Ponceau 4R,
Cochineal Red A

E127

Erythrosine

E128

Red 2G

Objanjenje
oran-uta boja, izveden iz korena biljke curcuma
(turmeric), ali moe se praviti i sintetiki; koristi se u
sirevima, margarinu, peenim slatkiima i ribljim
filetima
"vitamin B2" i boja; nalazi se prirodno u zelenom
povru, jajima, mleku i pasulju; koristi se u sirevima i
margarinu
uta br. 5; poznato da izaziva napade astme i
koprivnjau kod dece; povezan je sa tiroidnim
tumorima, oteenjem hromozoma i hiperaktivnou;
koristi se za bojenje pia, slatkia, demova,
cerealija, grickalica, konzervirane ribe, pakovanih
supa
uta br.10; koristi se za rueve, boju za kosu, mirise,
lekove; uzrokuje dermatitis
uta boja; preporuljivo da ga izbegavaju
hiperaktivna deca; ljudi sa astmom mogu da pokau
alergine reakcije na njega; tipino se koristi u blagim
piima
uta br. 6; sintetiki; koristi se kod cerealija, peciva,
slatkia, grickalica, sladoleda, pia i konzervirane
ribe; takoe u mnogim lekovima; posredni efekti su
urtikarija, rinitis, krvarenje nosa, alergije,
hiperaktivnost, tumor bubrega, oteenje
hromozoma, bolovi abdomena, munine i
povraanje, gaenje na hranu

Zabrana

Norveka, Austrija

Australija, SAD i
Norveka
Australija i SAD

Norveka

crvena boja, izraen od insekata; retko se koristi;

preporuuje se da se izbegava
crvena boja; derivat ugljenog katrana; uzrokuje loe
reakcije kod astmatiara i ljudi alerginih na aspirin;
tipino se nalazi u poslastiarskim proizvodima,
marcipanu, elatinu
crvena br. 2; izveden iz male travkaste biljke istog
imena; koristi se u kolaima, vonim punjenjima,
elatinu; uzrokuje astmu, ekceme i hiperaktivnost;
prouzrokuje anomalije kod ptica i fetalnu smrt kod
nekih ivotinjskih testova, verovatno je kancerogen
crvena br. 4; sintetika boja iz ugljenog katrana;
kancerogen kod ivotinja, uzrokuje loe reakcije kod
astmatiara i ljudi alerginih na aspirin
crvena br. 3; koristi se za konzervirano voe,
kremove, slatkie, peciva, grickalice; moe
prouzrokovati osetljivost na svetlost; moe poveati
nivo tiroidnih hormona i dovesti do hipertiroizma,
dokazano da uzrokuje tiroidni rak kod pacova

vedska, SAD,
Australija, Norveka

SAD, Rusija, Austrija

i Norveka i neke
druge zemlje

SAD i Norveka

SAD i Norveka

Australija i mnoge
druge zemlje

E129

Allura red AC

E131

Patent blue V

crvena br. 40; oran-crvena sintetika boja; koristi se

kod slatkia, pia, lekova i kozmetike; predstavljen
ranih osamdesetih da zameni amaranth koji je bio
proglaen nesigurnim; povezan je sa rakom kod
mieva

plava br. 2; sintetika boja iz ugljenog katrana;

uglavnom se dodaje tabletama i kapsulama, koristi
se kod sladoleda, slatkia, keksa; izaziva gaenje,
povraanje, visok krvni pritisak, osip, disajne
probleme i druge alergine reakcije

E132@

Indigotine, Indigo
carmine

E133

plava br. 1; sintetiki se pojavljuje kao aluminjumski

Brilliant blue FCF rastvor ili amonijumska so; koristi se u slatkiima i
piima

E140

Chlorophyll,
Chlorophyllins

zelena boja; prirodno se nalazi u svim biljkama;

koristi se za bojenje masti i ulja, koristi se u medicini i
kozmetici

E141

Copper
complexes of
chlorophyll and
chlorophyllins

maslinasta boja, nema tetnih efekata

E142

Green S

E150(a)

Plain caramel

E150(b)
E150(c)
E150(d)

zelena boja; sintetika boja iz ugljenog katrana;

koristi se kod konzerviranog graka, elea i sosa od
mente, kolaa
tamno smea boja izraena od saharoze; koristi se
kod ostriga, soje, voa i konzerviranih soseva,
viskija, biskvita, turije; izbegavajte

Danska, Belgija,
Francuska,
Nemaka,
vajcarska,
vedska, Austrija,
Norveka
Australija, SAD,
Norveka

Norveka

Belgija, Francuska,
Nemaka,
vajcarska,
vedska, Austrija,
Norveka

vedska, SAD,
Norveka

Caustic sulphite
vidi E150(a)
caramel
Ammonia caramel vidi E150(a)
Sulphite ammonia
vidi E150(a)
caramel

E151

Brilliant Black BN, boja; derivat ugljenog katrana; koristi se u smeim

Black PN
sosevima, kolaima od ribizle

E153@

Vegetable carbon

E154

Brown FK

crna boja; ugljeni pigment; korisiti se kod demova,

elatina, likera

Danska, Australija,
Belgija, Francuska,
Nemaka,
vajcarska,
vedska, Austrija,
SAD, Norveka
SAD

SAD
Danska, Belgija,
smea boja; koristi se u okoladnim kolaima; moe Francuska,
Brown HT
prouzrokovati reakcije kod astmatiara i ljudi
Nemaka,
E155
(Chocolate)
alerginih na aspirin; poznato da izaziva osetljivost
vajcarska,
koe
vedska, Austrija,
SAD, Norveka
oran-uta boja; ljudsko telo je u jetri konvertuje u
Carotene, alpha-,
E160(a)@
"vitamin A"; nalazi se u mrkvi i drugom utom i oran
beta-, gammavou i povru
crvena boja, izvedena iz drveta Bixa orellana; koristi
Annatto (Arnatto, se kod boja za kou i drugih boja, diestiva i
E160(b)@ Annato), bixin,
sredstava za iskaljavanje, za bojenje sira, putera,
norbixin
margarina, sapuna, tekstila i lakova; poznato da
izaziva koprivnjau

Paprika extract,
E160(c)@ capsanthin,
capsorubin

izbegavajte

E160(d)@ Lycopene

crveno obojen karotenoid pronaen u paradajzu i

crvenkastom grejpfrutu; povean rizik od raka

Beta-apo-8'carotenal (C 30)
Ethyl ester of
beta-apo-8'E160(f)@
carotenic acid (C
30)
Xanthophylls E161(b)
Lutein
Xanthophylls E161(g)@
Canthaxanthin
Beetroot Red,
E162
Betanin
E160(e)@

E163

Anthocyanins

E170@

Calcium
carbonate

E171

Titanium dioxide

E172
E173
E174
E175
E180
E181

Iron oxides and

hydroxides
Aluminium
Silver
Gold
Latolrubine BK
Tannic acid,
tannins

u mnogim zemljama

oran boja, nema tetnih efekata

oran boja, nema tetnih efekata

uta boja izvedena iz biljaka, prirodno se nalazi u
zelenom liu, nevenu i umancu jaja
uta boja verovatno izvedena iz ivotinja; pigment se
nalazi u nekim peurkama, ribi
purpurna boja izvedena iz cvekle, nema tetnih
efekata
ljubiasta boja izvedena iz cvea i biljki, nema tetnih
efekata
mineralna so; moe se izvesti iz minerala ili
ivotinjskih kostiju, koristi se za zubne paste, belu
boju i pudere, pri obradi vina i konzerviranog voa i
povra; toksino u velikim dozama
bela boja; koristi se za zubne paste i belu boju; nema
tetnih efekata
crna, uta, crvena boja; koristi se u lososovim i rajim
kremama; toksino u velikim dozama
izbegavajte
izbegavajte
izbegavajte
izbegavajte
bistri agent u alkoholu; izveden iz plodova i grana
oak drveta; prirodno se nalazi u aju

u mnogim zemljama
u mnogim zemljama
u mnogim zemljama
u mnogim zemljama

"Crveni" E broj oznaava aditive opasne po zdravlje.

"@" znak oznaava aditive koji su verovatno ili definitivno izvedeni iz ivotinja (veinom svinja).

Aditivi za hranu E200-297

Broj
E200
E201
E202
E203

Naziv
Sorbic acid
Sodium sorbate
Potassium sorbate
Calcium sorbate

E210@ Benzoic acid

E211

Sodium benzoate

E212

Potassium
benzoate

Objanjenje
Zabrana
dobija se iz jagoda ili sintetiki iz ketena; mogua iritacija koe
nema tetnih efekata
nema tetnih efekata
nema tetnih efekata
dobija se iz benzola, smole izluene iz drveta; poznat kao
phenlycarboxylic acid, carboxybenzene; dodaje se alkoholnim
piima, peenim proizvodia, sirevima, zainima, gumi,
zamrznutom mleku, mekanim slatkiima, kao antiseptik u
mnogim medikamentima za kaalj; moe uzrokovati astmu,
navodno uzrokuje neurologine poremeaje, pokazano da
izaziva hiperaktivnost kod dece
koristi se kao antiseptik, kao konzervans i da prikrije ukus;
oranade ga imaju u velikom iznosu - 25mg/250ml; takoe u
mleku i mesnim proizvodima, zainima, peenim proizvodima;
koristi se u mnogim lekovima; poznato da uzrokuje koprivnjau
i pogorava astmu
za upotrebu vidi 210; ljudi sa alergijom mogu pokazati
akergine reakcije

E213
E214
E215
E216
E217
E218
E219

Calcium benzoate
Ethyl phydroxybenzoate
Sodium ethyl phydroxybenzoate
Propyl phydroxybenzoate
Sodium propyl phydroxybenzoate
Methyl phydroxybenzoate
Sodium methyl phydroxybenzoate

vidi 212
izbegavajte
izbegavajte
mogue alergine reakcije
izbegavajte

izbegavajte

E221

E225

Sodium sulphite
Sodium hydrogen
sulphite
Sodium
metabisulphite
Potassium
metabisulphite
Potassium sulphite

E226

Calcium sulphite

izbegavajte

E227

Calcium hydrogen
sulphite

izbegavajte

E228

Potassium
hydrogen sulphite

vidi 220

E230

Biphenyl, Diphenyl

E224

E231
E232
E233
E234
E235

vidi 220
vidi 220
vidi 220
vidi 220

upotrebljava se za poljprivredne potrebe; tipini proizvodi su

juno voe
upotrebljava se za poljprivredne potrebe; tipini proizvodi su
Orthophenyl phenol kruka, mrkva, breskva, ljiva, sladak krompir, juno voe,
ananas, paradjz, paprika, trenja, nektarine
Sodium
vidi 231
orthophenyl phenol
upotrebljava se za poljprivredne potrebe; tipini proizvodi su
Thiabendazole
juno voe, jabuka, kruka, krompir, banana, peurke, meso,
mleko
antibiotik izveden iz bakterija; upotreba kod piva, sira, paradajz
Nisin
paste
izveden iz bakterija, spreava plesan; tipini proizvodi su
Natamycin
meso, sir; moe uzrokovati gaenje, povraanje, anoreksiju,
diareju i iritaciju koe;

E236

Formic acid

izbegavajte

E237

Sodium formate

izbegavajte

E238

Calcium formate

izbegavajte

E239
E249

Hexamethylene
tetramine
Potassium nitrite

u mnogim
zemljama

izveden iz ugljenog katrana; proizveden sagorevanjem

sumpora ili gipsa; upotreba za pivo, blaga pia, sueno voe,
sokovi, sirupi, vino, sire, proizvodi od krompira; poznato da
izaziva napade astme i otean metabolizam kod onih sa
oteenim bubrenim funkcijama, takoe unitava vitamin B1
decontaminating agent used in fresh orange juice; vidi 220

Sulphur dioxide

E223

u mnogim
zemljama

mogue alergine reakcije, uglavnom na koi

E220

E222

u mnogim
zemljama
u mnogim
zemljama

izbegavajte
fiksativ boje i agent za meso; moe uticati na sposobnost tela

u mnogim
zemljama
zabranjen u
mnogim
zemljama

u mnogim
zemljama
u mnogim
zemljama

u mnogim
zemljama

u mnogim
zemljama
u mnogim
zemljama
u mnogim
zemljama
u mnogim
zemljama

da prima kiseonik, rezultujui skraivanje daha, vrtoglavicu i

glavobolju; potencijalno kancerogen; nije dozvoljen u hrani za
mlade i decu
moe uzrokovati hiperaktivnost i druge nepovoljne reakcije,
E250 Sodium nitrite
potencijalno kancerogen; izbegavajte
koristi se u proizvodnji nitric acida, kao ubrivo i u
E251 Sodium nitrate
fermentiranim mesnim proizvodima (vidi 250)
moe se izvesti iz odbaenih ivotinjskih i biljnih materija;
koristi se za barut, eksplozive i ubrivo i za zatitu mesa; moe
E252@ Potassium nitrate
uzrokovati hiperaktivnost i druge nepovoljne reakcije,
potencijalno kancerogen (vidi 249)
glavna komponenta sira, sintetiki proizveden iz vlakana
E260 Acetic acid
drveta; koristi se za turije i soseve
kiselina hrane; tipini proizvodi su sosevi i turija; ljudi sa
E261 Potassium acetate
oteenim funkcijama bubrega treba da ga izbegavaju
Sodium acetate,
E262
kiselina hrane, regulator kiseline; nema tetnih efekata
Sodium diacetate
kiselina hrane, regulator kiseline; koristi se za proizvodnju
E263 Calcium acetate
sira i boja
E264 Ammonium acetate moe uzrokovati gaenje i povraanje
kiselina hrane, regulator kiseline; proizveden grejanjem i
fermentacijom karbohidrata u mlenoj surutki, krompiru,
E270@ Lactic acid
kukuruznom skrobu ili melasi; koristi se slatkiima, prelivima,
blagim piima (ponekad pivu), konditorskim proizvodima; teak
za deiji metabolizam
moe se komercijalno izvesti iz etilen i karbon monoksida,
propionaldehida, prirodnog gasa ili frementirane drvene kae;
E280 Propionic acid
uglavnom se koristi kod hleba i brana; povezan sa migrenom,
znojenjem i varenjem digestivnog trakta
E281 Sodium propionate tipini proizvodi su oni od brana; povezan sa migrenom
E282 Calcium propionate vidi 281
Potassium
E283
vidi 281
propionate
pokreta, rashlaiva, izveden iz proizvodnje krea; tipini
E290 Carbon dioxide
proizvodi su vino, blaga pia, slatkii; poveava efekte alkohola
izveden iz voa ili sintetiki; mladi i deca treba da ga
E296 Malic acid
izbegavaju
izveden iz biljki skupine Fumaria esp. F.officianalis ili iz
E297 Fumaric acid
fermentacije glukoze sa gljivama; ukus, kiselkast, antioksidant
za blaga pia i meane kolae

u mnogim
zemljama

u mnogim
zemljama

"Crveni" E broj oznaava aditive opasne po zdravlje.

"@" znak oznaava aditive koji su verovatno ili definitivno izvedeni iz ivotinja (veinom svinja).

Aditivi za hranu E300-385

Broj
E300
E301
E302
E303
E304
E306,
E307,
E308,

Naziv

Objanjenje
Zabrana
agent za brano, "vitamin C"; moe se dobiti sintetiki iz
Ascorbic acid
glukoze, prirodno se nalazi u vou i povru; dodaje se
cerealijama, zamrznutoj ribi i vinu
Sodium ascorbate
natrijumska so vitamina C
Calcium ascorbate
vitamin C, poveava formaciju calcium oxalate
Potassium ascorbate kalijumska so vitamina C
Ascorbyl palmitate,
masna kiselina ascorbic acid-a, ista funkcija kao E300
Ascorbyl stearate
Tocopherols,
"vitamin E"; nalazi se u mnogim biljnim uljima, ukljuujui
alpha-,gamma-,delta- soju, penine klice, klice pirina, semenke pamuka, kukuruz;
antioksidant za masne kiseline i masna tkiva, spreava

E309

E310

Propyl gallate

E311
E312
E317
E318

Octyl gallate
Dodecyl gallate
Erythorbic acid
Sodium erythorbate
TertButylHydroQuinone
(TBHQ)

E319

E320

Butylated hydroxyanisole (BHA)

E321

Butylated hydroxytoluene (BHT)

E322@ Lecithin

E325@ Sodium lactate

E326@
E327@
E328@
E329@

Potassium lactate
Calcium lactate
Ammonium lactate
Magnesium lactate

E330

Citric acid

E331
E332
E333

Sodium citrates
Potassium citrates
Calcium citrates

E334

Tartaric acid

E335
E336

Sodium tartrates
Potassium tartrates
Sodium potassium
tartrate

E337
E338

Phosphoric acid

E339

Sodium phosphates

E340

Potassium
phosphates

E341@ Calcium phosphates

E343
E350
E351

Magnesium
phosphates
Sodium malates
Potassium malate

oksidaciju vitamina A; koristi se u margainu i salatnim

prelivima
spreava uegnue uljnih substanci; moe izazvati gastro ili
iritaciju koe, nije doputen u hrani za mlade i malu decu jer
je poznata tendencija da uzrokuje bolesti krvi; koristi se u
uljima, margarinu, salatnim prelivima
vidi 310
vidi 310
proizveden iz saharoze
proizveden iz E317
baziran na petroleju; izbegavati ga, izaziva gaenje,
povraanje, delirijum; doza od 5g se smatra fatalnom; tipini
proizvodi su masti, ulja, margarin
derivat petroleja, usporava kvarenje usled oksidacije; koristi
se za jestiva ulja, vakae gume, mastima, margarinu, instant
proizvodima krompira; noje dozvoljen u hrani za mlade, moe Japan
izazvati alergine reakcije, hiperaktivnost i druge probleme, u
velikim dozama izazvao je rak kod laboratorijskih ivotinja
derivat petroleja; vidi E320
emulgator izveden iz zrna soje, umanca, kikirikija, kukuruza
ili ivotinjskih resursa; nije toksian ali prekomerno korienje
moe pokvariti stomak, ubiti apetiti i uzrokovati preteran znoj;
koristi se za kombinaciju ulja u margarinu, okolade,
majoneze, mleko u prahu
izveden iz mleka (lactic acid); moe sadrati svinjski renin;
deca netrpeljiva na laktozu mogu pokazati loe reakcije
vidi 325
vidi 325
vidi 325
vidi 325
kiselina za hranu, prirodno dobijena iz limuna, koristi se kod
keksa, konzervirane ribe, sira i sirnih proizvoda, kolaa,
raenog hleba, blagih pia, fermentisanih mesnih proizvoda
kiselina za hranu; nema tetnih efekata
kiselina za hranu; nema tetnih efekata
kiselina za hranu; nema tetnih efekata u malim koliinama
kiselina za hranu, dobijena iz nedozrelog voa; nema tetnih
efekata u malim koliinama
food acid; nema tetnih efekata
kiselina za hranu; nema tetnih efekata
kiselina za hranu; nema tetnih efekata
kiselina za hranu, izveden iz rude fosfata; koristi se za sir;
nema tetnih efekata
mineralna so, koristi se kao laksativ i fiksir u industriji
tekstilnih boja; visoke doze mogu poremetiti ravnoteu
kalcijuma/fosfora
vidi 339
mineralna so naena u kamenju i kostima; koristi se u
medicini i za emajl
neophodan mineral
nema tetnih efekata
nema tetnih efekata

E352
E353
E354
E355
E357

Calcium malates
Metatartaric acid
Calcium tartrate
Adipic acid
Potassium adipate

nema tetnih efekata

nema tetnih efekata
ini se bezbednim
kiselina za hranu
nema tetnih efekata

E363

Succinic acid

izbegavajte

E365

Sodium fumarate

E366
E367

Potassium fumarate
Calcium fumarate

kiselina za hranu, izvedena iz biljki skupine Fumaria esp.

F.officianalis
nema tetnih efekata
nema tetnih efekata

E370

1,4-Heptonolactone

izbegavajte

E375

E380
E381
E385

u nekim
zemljama

u nekim
zemljama

vitamin B3; prirodnose nalazi u pasulju, graku i drugim

mahunama, mleku, jajima, mesu, ivini i ribi; 1.000 mg
Niacin
dnevno moe izazvati oteenja jetre, dijabetes, gastritis,
oteenje oiju, 50-100 mg moe izazvati glavobolju i
stomane bolove (pogotovu ako se uzima na prazan stomak)
Tri-ammonium citrate moe ometati funkcije jetre i pankreasa
Ammonium ferric
neophodan mineral, kiselina za hranu izvedena iz limunove
citrates
kiseline; koristi se u cerealijama i dijetalnim recepturama
Calcium disodium
u nekim
izbegavajte
EDTA
zemljama

"Crveni" E broj oznaava aditive opasne po zdravlje.

"@" znak oznaava aditive koji su verovatno ili definitivno izvedeni iz ivotinja (veinom svinja).

Aditivi za hranu E400-495

Broj

Naziv

E400

Alginic acid

E401
E402
E403
E404

Sodium alginate
Potassium alginate
Ammonium alginate
Calcium alginate
Propylene glycol
alginate

E405
E406

Agar

E407

Carrageenan

E410

Locust bean gum

E412

Guar gum

E413

Tragacanth

Objanjenje
Zabrana
gustin i prirodna guma, izveden iz morske trave; koristi se
meane kremove, sirupe, zainjeno mleko, guste
kremove i jogurt; nema tetnih efekata u alim koliinama,
vee koliine mogu spreiti absorbciju pojedinih
nutrijenata
vidi 400
vidi 400
vidi 400
vidi 400
thickener and vegetable gum, derived from petroleum;
see separate entry
gustin i prirodna guma, izveden iz crvene morske trave;
ponekad se koristi kao laksativ, koristi se za meso i
sladoled
vlakno izdvojeno iz morske trave; povezan je sa rakom
zato to moe doi zagaen etilen oksidom to rezultira
stvaranje etilen hlorohidrin, visoko kancerogenu smeu;
povezan je sa irom
izveden iz rogaa; koristi se za lizalice, sirupe, esencije,
neke proizvode od brana, prelive za salatu, vone
napitke; esto se koristi kao zamena za okolodau bez
kofeina, sniava nivo holesterola
izveden iz semena Cyamoposis tetragonolobus indijskog
porekla; izaziva muninu, nadimanje i greve stomaka,
sniava nivo holesterola
smola drveta Astragalus;koristi se za hranu, lekove za
nos, eliksire i tablete; takoe kao vezivo u kozmetici;

E414

Acacia

E415

Xanthan gum

E416

Karaya gum

E417

Tara gum

E420

Sorbitol

E421

Mannitol

E422@

Glycerol

mogue alergije
izveden iz biljnog soka iz Acacia Senegal; mogue
alergije, blae iritacije sluzokoe
izveden fermentacijom itnog eera
izveden iz drveta Sterculia urens; esto korien sa
E410, u sladoledu, kremovima i slatkiima, poveava
svoju zapreminu i do 100 puta u smei sa vodom;
mogue alergije
izveden iz grma Caesalpinia Spinosa
sintetiki zaslaiva; derivat glukoze ili izveden iz
bobiavog voa; koristi se za lilihip, suvo voe, fino
pecivo, konditorske proizvode, nisko kalorinu hranu,
farmaceutske sirupe i kozmetiku; nije dozvoljen u hrani
za mlade i malu decu, moe uzrokovati gastritine
poremeaje
sintetiki zaslaiva; izveden iz morske trave ili drveta
manna ash; mogue alergije; nije dozvoljen u hrani za
mlade jer izaziva diareju i disfunkciju bubrega, takoe
uzrokuje muninu, povraanje; tipina upotreba za
niskokalorinu hranu
zaslaiva; uljni bezbojni alkohol; izveden
dekompozicijom prirodnih masti sa luinom; esto nuz
produkt proizvodnje sapuna korienjem ivotinjskih
masti ili biljnih ulja; moe se dobiti iz petrolejskih
proizvoda, ponekad sintetizovan iz propilena ili
fermentisan iz eera; koristi se u sirevima i sosevima, u
kristalizovanom ili suenom vou, likerima i vodki,
konditorskim prouzvodima, niskokalorinoj hrani; vee
koliine uzrokuju glavobolju, e, muninu i visok nivo
eera u krvi

E430@
E431@

Polyoxyethylene
stearate

E432@

Polysorbate 20

izbegavajte

E433@

Polysorbate 80

emulgaor izveden iz ivotinjskih masnih kiselina; koristiti

se kao sintetiki zain, penuavi agent; moe poveati
absorpciju masnih rastvorljivih substanci

E434@

Polysorbate 40

izbegavajte

E435@
E436@

Polysorbate 60
Polysorbate 65

E440(a)

Pectin

E440(b)

Aminated pectin

E441@

Gelatin

vidi 433
vidi 433
prirodno se nalazi u koi jabuke; koristi se za guste
demove, ele i soseve; vee koliine mogu izazvati
privremeno nadimanje stomaka
nema tetnih efekata
mogue alergije, moe sadrati E220, astmatiari i ljudi
alergini na sulfite uvajte se!

E450
E460
E461

Ammonium
phosphatides
Diphosphates
Cellulose
Methyl cellulose

E463

Hydroxypropyl cellulose izbegavajte

E464

Hydroxypropyl methyl
cellulose

E442

u nekim
zemljama

u nekim
zemljama

nema tetnih efekata

vee doze mogu poremetiti ravnoteu klacijuma/fosfata
agent protiv skorenja; nema tetnih efekata
izaziva nadimanje stomaka, crevnu obstrukciju

nema tetnih efekata

u nekim
zemljama

E465

E469

Ethyl methyl cellulose

nema tetnih efekata
Carboxy methyl
cellulose, Sodium
nema tetnih efekata
carboxy methyl cellulose
Sodium caseinate
nema tetnih efekata

E470@

Fatty acid salts

E466

E471@
E472@
E473@
E474@
E475@
E476@
E477@

izbegavajte

u nekim
zemljama

Mono & di glycerides of

nema tetnih efekata
fatty acids
Fatty acid esters of
nema tetnih efekata
glycerides
Sucrose esters of fatty
nema tetnih efekata
acids
Sucroglycerides

izbegavajte

u nekim
zemljama

Polyglycerol esters of
nema tetnih efekata
fatty acids
Polyglycerol
nema tetnih efekata
polyricinoleate
Propylene glycol esters
derivat petroleja; nema tetnih efekata
of fatty acids

E478@
Thermally oxidized soy
bean oil interacted with
E479(b)@
mono- and diglycerides
of fatty acids
Dioctyl sodium
E480
oekuju se rezultati istraivanja
sulphosuccinate
Sodium stearoyl-2E481@
nema tetnih efekata
lactylate
Calcium stearoyl-2E482@
nema tetnih efekata
lactylate
E483@

Stearyl tartrate

izbegavajte

E491@
E492@

Sorbitan mono stearate nema tetnih efekata

Sorbitan tristearate
moe poveati absorpciju masnih rastvorljivih substanci

E493@

Sorbitan monolaurate

izbegavajte

E494@

Sorbitan mono-oleate

izbegavajte

E495@

Sorbitan monopalmitate izbegavajte

u nekim
zemljama

u nekim
zemljama
u nekim
zemljama
u nekim
zemljama

"Crveni" E broj oznaava aditive opasne po zdravlje.

"@" znak oznaava aditive koji su verovatno ili definitivno izvedeni iz ivotinja (veinom svinja).

Aditivi za hranu E500-585

Broj
E500
E501
E503
E504
E507
E508
E509

Naziv
Sodium carbonates
Potassium carbonates
Ammonium carbonates
Magnesium carbonate
Hydrochloric acid
Potassium chloride
Calcium chloride

Objanjenje
nema tetnih efekata u malim koliinama
nema tetnih efekata
iritant za sluzokou
medicinski se koristi kao laksativ
bezbedan u malim koliinama
vee koliine mogu uzrokovati gastritina gnojenja
izveden iz rasola

Zabrana

E510

Ammonium chloride

E511

Magnesium chloride

ljudi sa oteenom jetrom ili funkcijama bubrega treba da

ga izbegavaju; tipina upotreba za proizvode od brana
neophodan mineral

E513

Sulphuric acid

izbegavajte

E514
E515
E516
E518
E519

Sodium sulphates
Potassium sulphates
Calcium sulphate
Magnesium sulphate
Copper sulphate

moe poremetiti ravnoteu vode u telu

nema tetnih efekata
izveden iz krenjaka
laksativ
neophodan mineral

E524

Sodium hydroxide

izbegavajte

E525

Potassium hydroxide

izbegavajte

E526

Calcium hydroxide

nema tetnih efekata u malim koliinama

E527

Ammonium hydroxide

izbegavajte

E528

Magnesium hydroxide

izbegavajte

E529

Calcium oxide

bezbedan u malim koliinama

E530

Magnesium oxide

izbegavajte

E535
E536

Sodium ferrocyanide
nema tetnih efekata
Potassium ferrocyanide nuz proizvod proizvodnje gasa; nisko toksian

E540

Dicalcium diphosphate

Sodium aluminium
phosphate, Acidic
E542@ Bone phosphate
E541

E544
E545
E551
E552

izbegavajte

Ammonium
polyphosphates
Silicon dioxide
Calcium silicate

E553(b) Talc
Sodium aluminium
silicate

Calcium aluminium
silicate
E558
Bentonite
Aluminium silicate
E559
(Kaolin)
E570@ Stearic acid
E572@ Magnesium stearate
E575
Glucono delta-lactone
E556

u nekim
zemljama
u nekim
zemljama
u nekim
zemljama
u nekim
zemljama
u nekim
zemljama

u nekim
zemljama
u nekim
zemljama

izveden iz kostiju; koristi se za mleko za maine za kafu

Calcium polyphosphates izbegavajte

E553(a) Magnesium silicates

E554

izbegavajte

u nekim
zemljama

izbegavajte

u nekim
zemljama
u nekim
zemljama

nema tetnih efekata

izveden iz krenjaka, nema tetnih efekata
izbegavajte

u nekim
zemljama

povezan sa stomanim rakom; tipini proizvodi su

glazirani pirina, okolada, konditorski
koristi se za so, substitute mleka u prahu i zaine;
aluminijum je poznat da izaziva probleme sa posteljicom
u trudnoi
izveden iz minerala; koriosti se za mleko u prahu; vidi
E554
nema tetnih efekata
nema tetnih efekata
verovatno ivotinjskog porekla
nema tetnih efekata
nema tetnih efekata

E576

Sodium gluconate

izbegavajte

E577
E578

Potassium gluconate
Calcium gluconate

nema tetnih efekata

nema tetnih efekata

u nekim
zemljama

E579

Ferrous gluconate

E585

Ferrous lactate

agent za odranje boje; izveden iz gvoa i glukoze;

koristi se za masline, dodatke gvoa; bezbedan u malim
koliinama

"Crveni" E broj oznaava aditive opasne po zdravlje.

"@" znak oznaava aditive koji su verovatno ili definitivno izvedeni iz ivotinja (veinom svinja).

Aditivi za hranu E620-640

Broj

Naziv

E620@ Glutamic acid

E621

E622
E623
E624
E625
E626

Monosodium
glutamate (MSG)
Monopotassium
glutamate
Calcium
diglutamate
Monoammonium
glutamate
Magnesium
diglutamate
Guanylic acid

Objanjenje
Zabrana
poboljava ukus, zamena za so; amino acid je prisutan u
mnogim ivotinjskim i biljnim proteinima, izvodi se iz bakterija;
moe uzrokovati sline probleme kao E621, mala deca treba da
ga izbegavaju
poboljava ukus, izveden fermentacijom melase, zamena za so;
tetni efekti kod astmatiara, nije dozvoljen u hrani za mlade i
malu decu; tipini proizvodi su konzervirano povre, tunjevina,
salatni prelivi, mnoga zamrznuta hrana
izaziva muninu, povraanje, diareju, greve u stomaku; tipina
zamena za so sa malo natrijuma
zamena za so, nema tetnih efekata
zamena za so, nema tetnih efekata
zamena za so, nema tetnih efekata

izaziva kostobolju
izveden iz sardina ili kvasca; izaziva kostobolju, nije dozvoljen u
E627 Disodium guanylate
hrani za mlade i malu decu
E629 Calcium guanylate izaziva kostobolju
izveden iz mesa ili sardina; izaziva kostobolju, nije dozvoljen u
E631@ Disodium inosinate
hrani za mlade i malu decu
E633 Calcium inosinate izaziva kostobolju
moe izazvati svrab koe 30 sati posle uzimanja; osip moe
Disodium 5'varirati od blagog do dramatinog; reakcija zavisi od doze i
u nekim
E635@
ribonucleotide
kumulativna je, zavisi od osetljivosti ljudi; tipini proizvodi su
zemljama
ips, instant knedle, pite; izbegavajte
izveden iz kore drveta aria, iarki, ikori drveta; moe se
E636 Maltol
proizvesti sintetiki
E637 Ethyl maltol
derivat maltola (vidi E636)
Glycine & its
E640@
sodium salt
"Crveni" E broj oznaava aditive opasne po zdravlje.
"@" znak oznaava aditive koji su verovatno ili definitivno izvedeni iz ivotinja (veinom svinja).

Aditivi za hranu E900-1520

U PRIPREMI
http://www.consumer.org.yu/index.htm?http://www.consumer.org.yu/razno/sbb.htm

Genetski inenjering hrane

DNA je zapis individualnosti jednog ivog organizma. Organizam reaguje na osnovu
informacija zapisanih u DNA da bi upravljao svakim biohemijskim procesom. ivot, rast i
svako pojedino svojstvo organizma zavisi od DNA. Segmenti DNA koji su vezani za

specifino svojstvo organizma zovu se geni.

Genetski inenjering (GE) je radikalno nova
tehnologija koja manipulie genima, tj. DNA
zapisima ivih bia. Za razliku od tradicionalnog
procesa uzgajanja, GE uzima gene iz jedne forme
ivota i stavlja ih u druge. Geni iz bakterija, virusa,
biljki, ivotinja, pa ak i oveka, stavljaju se u biljke
kao to je soja, ito, pamuk, da donesu
komercijalni prinos. Takav GE prinos (takoe zvan
"genetski modifikovani organizmi" ili GMO) se pretvara u hranu i prodaje na tritu.
Molekuralni biolozi su razvili mnoge enzime koji menjaju strukturu DNA u ivim organizmima.
Neki od tih enzima mogu razdvajati i spajati elemente DNA. Koristei pojedine enzime,
naunici mogu da izdvoje pojedine gene iz DNA i izgrade prilagoen DNA korienjem tih
gena.
Sa tim znanjem genetski inenjeri veruju da mogu da poprave hranu koju jedemo. Na primer,
paradjz je osetljiv na hladnou, ime se skrauje sezona roda. Ribe, sa druge strane,
preivljavaju u jako hladnoj vodi. Naunici identifikuju pojedine gene ribe koji je ine
otpornom na hladnou i koriste tehnologiju GE da ubace taj "antifriz" gen u paradajz. Time se
omoguava da se produi sezona roda paradajza.

ta je opasno?

Neprecizna tehnologija - Genetiari prenose gene iz jednog organizma u drugi.

Gen se moe precizno uzeti iz DNA jednog organizma, ali njegovo ubacivanje u DNA
drugog organizma je uglavnom sluajno. Kao posledica, postoji rizik da to moe
ugroziti funkcije drugih gena bitne za ivot tog organizma. (Bergelson 1998)
Neeljeni efekti - GE je kao izvoenje operacije srca sa lopatom. Naunici nisu jo
prouili ivotne sisteme dovoljno kompletno da bi zvrili DNA operacije bez stvaranja
mutanta koji mogu biti tetni za ivotnu okolinu i nae zdravlje. Oni eksperimentiu
sa jako delikatnom i snanom silom prirode, bez punog saznanja o reperkusijama.
(Washington Times 1997, The Village Voice 1998)
Rasprostranjene propasti useva - Genetiari nastoje da profitiraju patentiranjem
genetski modifikovanog semena. To znai da, kada zemljoradnik zasadi takvo seme,
svo seme ima identinu genetiku strukturu. Kao rezultat, ako gljive, virusi ili druge
napasti razvijene da mogu napasti takav usev, onda moe doi do rasprostranjene
propasti useva. (Robinson 1996)
Pretnja naem celom snabdevanju hranom - Insekti, ptice i vetar mogu preneti
genetski modifikovano seme u susedna polja i dalje. Polen iz modifikovanog bilja se
moe razmeniti sa genetski prirodnim usevima i divljim roacima. Svi usevi, organski
i modifikovani, su nezatieni od zagaivanja kroz razmenu polena. (Emberlin et al
1999)

Opasnosti po zdravlje

Nema dugog testiranja - Genetiari koriste materijal iz organizama koji nisu nikada
bili deo ljudske ishrane da bi izmenili osnovnu prirodu hrane koju jedemo. Bez
dugotrajnog testiranja niko ne moe da zna da je ta hrana bezbedna.
Otrovi - GE moe izazvati neoikavena mutacije u organizmima, koji mogu
uzrokovati nove i vee nivoe otrova u hrani. (Inose 1995, Mayeno 1994)
Alergine reakcije - GE takoe moe proizvesti dosad neviene i nepoznate
alergense u hrani. (Nordlee 1996)
Smanjena hranljiva vrednost - Genetski modifikovana hrana moe obmanuti
potroae sa izvanrednom sveinom. Soan izgled, jarko crveni GE paradajz moe
biti star nekoliko nedelja i sasvim malom hranljivom vrednou.
Antibiotik otporne bakterije - Genetiari koriste antibiotik otporne gene da obelee
genetiki stvorene elije. To znai da genetski modifikovani usevi sadre gene koji su
otporni na antibiotike. Ovi geni mogu biti ubrani sa bakterijama koje nas mogu

zaraziti. (New Scientist 1999)

Problem se ne moe pratiti - Bez oznaka, javne zdravstvene organizacije su
bespomone da prate problem bilo koje vrste, sve do njegovog izvora. Mogunost za
tragediju je neverovatna.
Neeljeni efekti mogu ubiti - 37 ljudi je umrlo, 1500 je delimino paralizovano, a
5000 je privremeno nesposobno od sindroma koji je povezan sa triptofanom
proizvedenim od genetiki stvorene bakterije. (Mayeno 1994)

Opasnosti za ivotnu sredinu

Poveano korienje herbicida - Naunici procenjuju da e genetiki modifikovane

biljke otporne na herbicide znaajno poveati upotrebu herbicida. (Benbrook 1999)
Zemljoradnici e, znajui da njihovi usevi mogu tolerisati herbicide, koristiti ih jo vie
liberalnije.
Vie pesticida - Proizvoai modifikovanih useva nude svoje sopstvene pesticide.
Ova strategija e dovesti vie pesticida u nau hranu i polja, vie nego ikada do
sada.
Ekologija moe biti unitena - Uticaj genetski modifikovanih organizama moe
unititi lokalnu ekologiju. Novi organizmi mogu se uspeno takmiiti sa divljim
roacima, uzrokujui neviene promene u prirodi. (Metz 1997)
Zagaivani geni se ne mogu oistiti - Jednom genetiki modifikovani organizmi,
bakterije i virusi se oslobaaju u prirodu i nemogue ih je opozvati. Za razliku od
hemijske ili nuklearne kontaminacije, negativni efekti su ireverzibilni.
Preuzeto sa http://www.safe-food.org

Genetski modifikovana hrana kao rizik po zdravlje ljudi

Genetiko inenjerstvo i kloniranje - upotreba ili zloupotreba savremene biotehnologije
ZAKON O GENETIKI MODIFIKOVANIM ORGANIZMIMA
PRAVILNIK O UVOENJU U PROIZVODNJU GENETIKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA I
PROIZVODA OD GENETIKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA
PRAVILNIK O OGRANIENOJ UPOTREBI GENETIKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA

PRAVILNIK O STAVLJANJU U PROMET GENETIKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA I PROIZVODA

OD GENETIKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA
Genetski modifikovana hrana kao rizik po zdravlje ljudi
EKO-KONFERENCIJA 2000
EKOLOKI POKRET GRADA NOVOG SADA
Ass mr sci Maja Nikoli
Medicinski fakultet Ni, Institut za zatitu zdravlja u Niu
Preglednl rad
UVOD
Korienjem biotehnologije u poljoprivredi i medicini, naroito sredinom 80'-tih i poetkom 90'-tih godina, nastali
su brojni genetski modifikovani (GM) organizmi i njihovi proizvodi.
GM biljke se proizvode u laboratorijama tako to se genetski materijal (samo gen ili itava DNK) neke vrste
ubacuje u DNK poznatih biljnih kultura. Na ovaj nain unutranja genska struktura modifikovane biljke
zauvek je izmenjena, a eljena osobina prenosi se na naredne generacije.
Velika amerika kompanija Monsanto je bila vaan uesnik u stvaranju semena GM itarica i mahunarki. Dve
ekonomski najznaajnije tehnologije proizvodnje GM semena koje je razvio Monsanto su:
tehnologija uvoenja Bacillus thurigiensis (Bt) gena, kojom biljke poinju da proizvode sopstvene pesticide
i tako unitavaju tetoine koji ih napadaju i
tehnologija uvoenja gena rezistencije na glifosat, kojom se stvaraju semena rezistentna na glifosat
(Roundap), herbicid koji proizvodi Monsanto.
Iako u strunim krugovima postoje velika neslaganja u vezi ekolokih, zdravstvenih i drutveno-ekonomskih
posledica upotrebe genetski modifikovane hrane, namirnice nastale genetskim ininjeringom uveliko se
proizvode i upotrebljavaju irom sveta.
CILJ RADA
Cilj rada je bio da se prikau i analiziraju objavljeni podaci o zdravstvenim posledicama upotrebe genetski

modifikovanih namirnica. Prikazana gledita treba da doprinesu boljem informisanju strune javnosti radi
pravovremenog uspostavljanja, kontrole rizika od upotrebe GM namirnica kod nas, budui da ona za sada
ne postoji u naoj zemlji.
PREDNOSTI I MANE KORIENJA GENETSKI MODIFIKOVANIH NAMIRNICA
Zagovornici biotehnologije navode da nema dokaza da GM organizmi nepovoljnije deluju na ivotnu sredinu ili
ispravnost namirnica u odnosu na njihove konvencionalno uzgajane kopije i istiu da su GM biljke veoma
korisne za savremeni svet. GM biljke sa genima Bt smanjuju potrebu za pesticidima - npr. GM krompir
zahteva 40% manje insekticida od krompira dobijenog tradicionalnim uzgajanjem. GM kukuruz sadri
manje mikotoksina fumonizina. GM biljke, kao otporne na herbicide, smanjuju potrebu za oranjem, to
spreava eroziju zemljita.. Takoe, poveanjem prinosa itarica spreava se krenje uma u potrazi za
novim plodnim povrinama i, to je najvaanije za zemlje u razvoju, ubrzava ekonomski razvoj i reava
problem gladi.
Prehrambeni proizvodi dobijeni biotehnologijom mogu popraviti kvalitet osnovi namirnice, npr. njen ukus i
sastav. Za nerazvijene zemlje posebno je korisno gajenje pasulja otpornog na patogene, virus-rezistentne
papaje, Bt pamuka, kao i pirina obogaenog vitaminom A. U skoroj budunosti treba oekivati i krompir
koji apsorbuje manje ulja pri prenju, kukuruz i soju sa poveanim sadrajem proteina, paradajz sa
sveijim ukusom, kao i slae jagode.
Izvesna je i proizvodnja vakcina za oralnu primenu koje bi proizvodile GM a koje bi bile jeftinije, lake za
uvanje i manje stresogene za upotrebu od dosadanjih, a koristile bi se za prevenciju dijareje, kolere i
hepatitisa B.
Na drugoj strani, za mnoge istraivae i javno mnenje proizvodnja GM hrane (tzv. Franketajn hrane) je
neprihvatljivo poigravanje sa prirodom.
Prirodni sadraj cijanida u kasava krompiru titi ga u zemljitu tako da on dobro napreduje. Reim oranjem
javljaju se ekoloki i agronomski problemi: u prolee zemljite je hladnije i time se oteava razvoj biljke, a
dolazi i do denitrifikacije azota u zemljitu. Takoe, proizvodnja Bt kukuruza nije dovela do oekivanog
smanjenja upotrebe pesticida, a po nekima GM biljke koje su rezistentne na herbicide ak mogu trostruko
uveati njihovu upotrebu. Naime, poljoprivrednici, mislei da su im biljke tolerantne na herbicide, koriste
sredstva za zatitu bilja mnogo liberalnije.
ALERGIJSKE (HIPERSENZITIVNE) REAKCIJE NASTALE UPOTREBOM GENETSKI MODIFIKOVANE
HRANE
Genetskim ininjeringom mogu se preneti alergeni iz namirnica sa poznatim alergogenim sposobnostima
(kikirikija, oraha, koljki i riba), na namirnice za koje se pretpostvlja da su sigurne. Npr. alergen iz
brazilskog oraha prenet je u soju kako bi se poboIjao proteinski sadraj to je od znaaja za ishranu
ivotinja. In vitro i testom kone probe je potvreno da je GM soja reagovala sa IgE osoba koje imaju
alergiju na Brazilski orah, to znai da bi te osobe reagovale alergijski (moda i fatalno) na soju.
U budunosti proteini e biti ubacivani u biljke ne samo iz dosadanjih poznatih izvora alergena (koljke, mleni
proizvodi i kotunjavo voe), ve i iz biljaka svih vrsta, bakterija i virusa, ija je potencijalna alergogenost
retka ili nepoznata.
Mada sve biljke sadre materije koje su potencijalni alergeni za ljude, GM itarice su novi varijeteti kod kojih
promena genoma itarica moe dovesti do neeljenih promena proteina itarica, koji postaju jai alergeni.
Ozbiljnija ispitivanja alergogenosti GM biljaka nisu do danas uraena. Uz to, do danas nauci nisu poznati
pouzdani naini odreivanje da li e dati protein delovati alergogeno ili ne, osim testova sa serumima
uzetih od osoba alerginih na taj protein.
Pozitivnim propisima mora se regulisati da svaka GM namirnica mora biti deklarisana, kako bi osetljive osobe
mogle da je izbegavaju.
TOKSINI UTICAJI GM NAMIRNICA
ita koja sadre toksin Bacillus thurigiensis (Bt) mogu delovati tetno na ljudsko zdravlje.
Skoro polovina (44%) gusenica Lepidoptera hranjenih u laboratoriji iskljuivo listovima mleike na koje je bio
nanet polen Bt kukuruza umrlo je za 4 dana. Polen GM ita moe se iriti insektima i vetrom na velike
daljine: polen se obino prenosi na daljinu od oko 180 m, ali ga pele i vetar mogu preneti i nekoliko
desetina km daleko. irenjem polena 1 od 100 biljaka u nekom polju moe postati GM hibrid.
Takoe, dokazano je da udisanje toksina Bt dovodi do smrtonosnih infekcija plua kod mieva, a najblii
srodnik Bt je B. anthracis, to moe biti od zdravstvenog znaaja.
Bt toksin pojedinano je ispitan i za eventualne alergijske mogunosti testiranjem na 6 razliitih vrsta sisara, ali
dobijeni rezultati nisu razjasnili nedoumice.
Dokazano je da Bt toksin iz GM kukuruza moe da prodire u zemljite. Uticaj na tlo i insekte koji nisu cilj
delovanja nisu jo uvek dokazani.
Aminokiselina triptofan u veini zemalja registrovana je kao dijetetski dodatak. Japanska kompanija Showa
denko proizvodila je triptofan upotrebom bakterija stvorenih genetskim ininjeringom i prodavala ga u
SAD. Posle nekoliko meseci kod hiljade ljudi utvren je S. eozinofilijske mialgije sa neurolokim
simptomima. Najmanje 1500 ljudi je trajno onesposobljeno, a 37 je umrlo. Iako kompanija nije elela
saradnju sa strunjacima amerike vlade, dokazano je da je toksini sastojak iz GM bakterije, i to u
koliinama mnogo manjim od koliina triptofana koji nije dobijen GM, izazvao navedeno obolenje.
Stvaranje toksina, ak i u minimalnim koliinama, moe imati dugotrajne posledice na zdravlje ljudi.
Akumulacija novih metabolita u gajenim biljkama moe poveati mogunost za pojavu toksinih
rizika.Neke kultivisane biljke kao to su krompir i paradajz i normalno stvaraju visoko toksine hemijske
materije u liu, a GM mogu nastati novi ili neoekivane supstance ije toksine koncentracije nisu
poznate.
U svakom sluaju ne bi trebalo dozvoliti upotrebu GM prehrambenih proizvoda bez rigoroznih proba njihove
toksinosti.

REZISTENCIJA NA ANTIBIOTIKE
Geni rezistentni na antibiotike koriste se u nekim GM biljkama kao markeri genetske transformacije. Oni se
ubacuju pored eljenog gena u biljku radi lakeg uoavanja osobine koja treba da se nasledi, npr.
mogunost stvaranja insekticida u liu. Uprkos uveravanjima strunjaka da geni rezistencije ne mogu
izai iz biljke, esta upotreba ovih marker gena, moe dovesti od egzacerbacije pojave rezistencije na
antibiotike, tj. smanjivanja efikasnosti antibiotika u budunosti. Realna je mogunost da se geni iz biljke
"premeste" u mikroorganizme zemljita, a kako bakterija lako prihvata gene antibiotske rezistencije,
kasnije i u patogene bakterije. Ili, gen antibiotske rezistencije mogao bi iz hrane da se prebaci u bakterije u
organima za varenje.
Neke zemlje iz Evropske Unije zauzele su stav da antibiotik rezistentne markere definitivno treba ukloniti iz GM
semena zbog eventualnog rizika po zdravlje. Meutim, i dalje iz veine GM itarica u svetu (posebno u
SAD) ovi markeri nisu uklonjeni.
KANCEROGENI EFEKTI
Studijom sluaj-kontrola, koja je sprovedena u vedskoj od 1987 - 1990. god. dokazana je povezanost izmeu
upotrebe jednog od najprodavanijeg herbicida u svetu - glifosata i non-Hodgkin limfoma. U 1998. god.
preko 112.000 t glifosata upotrebIjeno je u svetu, posebno u Aziji za zatitu pirina. Meutim, u veini
zemalja Azije, ne postoje nacionalni standardi za rezidualne ostatke glifosata, a monitoring ove hemikalije
u namirnicama se ne radi. Do sada su ve dokazani brojni toksini efekti glifosata, iako proizvoai tvrde
da on nije tetniji za zdravlje od soli ili kafe npr.
Biohemiar A. Pustzai izneo je tvrdnju da GM krompir oteuje imuni sistem pacova i utie na njihov rast. On je
dokazao i intestinalne promene kod pacova hranjenih ovakvim krompirom.
Vetaki uneti genetski elementi mogu da prokrijumare i neeljene gene u eliju (genom) domaina, to moe
dovesti do mutagenih i kancerogenih posledica. Ipak, nisu retke i tvrdnje, da se eventualni rizik nakon
primene GE ne razlikuje bitno od rizika koji moe nastati genetskom manipulacijom biljaka tokom
tradicionalnog gajenja.
MERE KOJE SE PREDUZIMAJU
Zbog nedostatka argumenata i rasprava o tome ta podrazumevati pod GM hranom meunarodni protokol o
biolokoj sigurnosti namirnica nije donet na sastanku u Kartageni, 1999.
Pod pritiskom javnosti neke evropske zemlje i Japan uvele su obavezno deklarisanje za neke ili sve proizvode
koji se zasnivaju na biotehnologiji i ograniile njihovu upotrebu. Mnogi strunjaci su protiv sugerisanja koji
je najmanji dozvoljeni nivo kontaminacije (npr. ispod 1%). Britansko Udruenje Lekara zatrailo je
moratorijum za gajenje GM itarica, ali je Vlada to odbila i predloila istraivanja o eventualnim
zdravstvenim rizicima upotrebe GM namirnica. Prihvaeno je pravo potroaa da upotrebljavaju hranu
koja nije GM, ali i pravo proizvoaa da je prave. Vlade Francuske, Austrije, Grke i Luksemburga
zabranile su uvoz GM itarica ak i uz dozvolu EU. FDA jo uvek nije izmenila svoj stav o bezbednosti
upotrebe GM hrane, koji je usvojen 1992., pre svega iz materijalnih razloga (U 1999. god. u SAD trgovina
kukuruzom procenjena je na 20 biliona $), tako da u SAD jo uvek ne postoji obaveza deklarisanja GM
proizvoda). Zemlje u razvoju tek uvode zakonske propise koji se odnose na bioloku sigurnost namirnica,
a obzirom na injenicu da e u narednih 5 godina najvie GM ita biti uzgajano upravo u tim zemljama
(pre svih u Brazilu, Indiji itd.), ove zemlje su najugroenije ovim problemom.
Sigurno je da mere koje se preduzimaju radi obezbeenja bioloke ispravnosti GM namirnica ne mogu biti
efikasne bez odgovarajueg institucionalnog i pojedinanog angaovanja na nacionalnom i
meunarodnom nivou.
Proizvoai treba da obrate veu panju na zdravstvene i ekoloke posledice upotrebe GM hrane i da vie
ulau u istraivanja iz ove oblasti. Naunici ukljueni u ovakva istraivanja treba da objavljuju svoje
rezultate u naunim publikacijama, a ne putem medija. Potroai treba da shvate da je nemoralno prema
buduim generacija apsolutno neprihvatanje tehnologije koja moe reiti problem gladi u svetu.
ZAKLJUAK
1.
2.
3.
4.

Rizik po zdravlje koji nastaje upotrebom GM biljaka je neizvestan. Akutni i hronini uticaji na zdravlje i
ivotnu sredinu ne mogu se iskljuiti, a pre svega se sumnja na alergogenost i toksinost GM namirnica,
kao i posledice izazvane promenama sastava hrane.
GM organizmi se mogu ponaati neoekivano i menjati se i mutirati u narednim generacijama, te je
neophodno sprovoditi njihov monitoring od proizvodnje do upotrebe.
Deklarisanje namirnica koje su GM je neophodno sa zdravstvenog i ekolokog aspekta.
Kako se radi o veoma ozbiljnom i nedovoljno poznatom problemu, struno-nauna javnost u naoj zemlji
mora na vreme zazuzeti stav o eventualnoj upotrebi genetski modifikovane hrane.

Genetski inenjering hrane

Genetiko inenjerstvo i kloniranje - upotreba ili zloupotreba savremene biotehnologije
ZAKON O GENETIKI MODIFIKOVANIM ORGANIZMIMA
PRAVILNIK O UVOENJU U PROIZVODNJU GENETIKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA I
PROIZVODA OD GENETIKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA

PRAVILNIK O OGRANIENOJ UPOTREBI GENETIKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA

PRAVILNIK O STAVLJANJU U PROMET GENETIKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA I PROIZVODA

OD GENETIKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA

Genetiko inenjerstvo i kloniranje - upotreba ili

zloupotreba savremene biotehnologije
EKO-KONFERENCIJA 2002
EKOLOKI POKRET GRADA NOVOG SADA
Dr Jano Berenji
Nauni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Rezime
Dva glavna dostignua savremene biotehnologije su genetiko inenjerstvo i kloniranje.
Dosadanje iskustvo sa transgenim biljkama pokazuje da se njihovim gajenjem moe
proizvesti vea koliina kvalitetnije hrane, uz manje trokove proizvodnje i veu potedu
ivotne sredine. Do sada nije poznat praktino nijedan nauno elaboriran sluaj koji bi
argumentovano ukazivao na tetno dejstvo transgenih biljaka na samog oveka ili na
njegovu okolinu. U isto vreme postoji niz dilema u vezi sa transgenim biljkama, ije reavanje
zahteva dalja prouavanja i nauni pristup.
Kloniranje omoguava razmnoavanje bez oplodnje kod onih viih ivotinja (pa i oveka) koji
se inae razmnoavaju samo generativno. Ova tehnika otvara velike perspektive u njenoj
primeni u dijagnostike i terapijske svrhe.
Osnovno etiko pitanje vezano za savremenu biotehnologiju jeste kako racionalno iskoristiti
prednosti koje genetiko inenjerstvo i kloniranje pruaju, a da se pri tom spree potencijalne
negativne posledice ovih novih tehnologija na oveka i njegovu ivotnu sredinu. Jasnijem
definisanju problematike i iznalaenju moguih reenja doprinelo bi objektivno informisanje
javnosti putem efikasne edukacije, kao i precizno formulisana zakonska regulativa u ovoj
oblasti.

BIOTEHNOLOGIJA
Biotehnologija je prouavanje i korienje ivih organizama u cilju stvaranja nekog proizvoda.
Ona se deli na tradicionalnu i savremenu. Primeri tradicionalne biotehnologije su:
oplemenjivanje biljaka i domaih ivotinja konvencionalnim metodama, korienje
mikroorganizama za fermentaciju u proizvodnji vina, piva ili sireva ili proizvodnja razliitih
enzima putem mikroorganizama.
Genetiko inenjerstvo i kloniranje spadaju u savremenu biotehnologiju.

GENETIKO INZENJERSTVO
Genetiko inenjerstvo se bazira na saznanju da su osnovni principi i mehanizmi ivih bia
na Zemlji (struktura, replikacija, translacija i transkripcija DNK, sinteza i funkcija proteina)
istovetni. Na tome se zasnivaju ideja i tehnika rekombinantne DNK , tj. plansko "isecanje
gena" (trasgena) za neko svojstvo iz jednog ivog organizma i njegovo "presaivanje"
(transformacija) u drugi. Na ovaj nain nastaju genetiki modifikovani organizmi (GMO), tj.
transgene biljke, ivotinje ili mikroorganizmi, iji je genom "obogaen" transgenom, inei ih
tako korisnijim za oveka. Za agronomsku praksu su bitne gajene transgene biljke, koje su
se za veoma kratko vreme masovno proirile u komercijalnoj proizvodnji (James, 2001).
Najpoznatiji primeri prve generacije transgenih biljaka su one sa transgenom iz bakterije
Bacillus thuringiensis, koji tzv. Bt transgenim biljkama (kukuruzu, pamuku, krompiru, itd.) daje
sposobnost sinteze toksina efikasnog protiv tetnih insekata (Alstad i Andow, 1995) ili
transgeni iz raznih zemljinih bakterija, koji obezbeuju selektivnost transgene biljke prema
raznim herbi-cidima (Duke, 1996). U drugu generaciju transgenih biljaka spadaju primeri

poboljanog kvaliteta proizvoda (promenjen sastav masti, obogaivanje vitaminima, itd.) ili
"molekularna poljoprivreda" (proizvodnja vakcina i drugih molekula putem tansgenih biljaka).

KLONIRANJE
ivi organizmi rastu i razvijaju se procesom deobe i poveanjem volumena telesnih elija.
Jedna od osnovnih karakteristika ivih bia koja odrava kontinuitet ivota i posle
individualne smrti organizma je razmnoavanje. Bespolno ili vegetativno razmnoavanje se
zasniva na istim procesima kao rast i razvoj, tj. potomstvo nasleuje nepromenjenu
genetiku informaciju roditelja. Za polno razmnoavanje su potrebne muke i enske polne
elije koje se u procesu oploenja spajaju, formirajui naslednu osnovu potomstva, koja je
kombinacija nasledne osnove roditelja. Za vie ivotinje i oveka je karakteristino polno
razmnoavanje i odsustvo vegetativne reprodukcije. Telesne elije viih ivotinja i oveka u
procesu diferencijacije gube sposobnost ponovljene regeneracije ele individue ve u
stadijumu ranog embrionalnog razvoja, a samim tim i sposobnost vegetativnog
razmnoavanja. Kloniranje, kao savremena biotehnoloka metoda, primenjujc se u cilju
obezbeivanja potomstva istovetne genetike konstitucije kakvu poseduju klonirani roditelji
koji se inae vegetativno ne razmnoavaju. Obino se radi o prethodno genetiki
modifikovanim ivotinjama koje treba razmnoiti u dovoljnom broju, kao genetiki istovetne
"kopije". Najpoznatiji primer takvog kloniranja je ovca Doli. Saopteni su podaci i o uspenom
kloniranju razliitih vrsta ivotinja (npr. mia, make). Kloniranje je, navodno, uspeno
primenjeno i kod oveka.

ETIKA
Termin etika se odnosi na skup nepisanih stavova i shvatanja o tome ta je zaista dobro
(ispravno), a ta zlo (neispravno). U svom evolutivnom razvoju etiki stavovi i shvatanja
vremenom preraste u pisanu zakonsku regulativu.
Opstanak ivotinjskih vrsta ostvaruje se na raun individualne borbe za opstanak. Za
razliku od ivotinjskih, humana populacija funkcionie na bazi zajednikog interesa, koji je
iznad pojedinanog. Posmatrajui istorijat civilizacije, zajedniki interes se u poetku
manifestovao kroz zajedniku borbu za hranu ili teritoriju jednog opora homonida protiv
drugog. Tokom poslednjih nekoliko hiljada godina dolo je do postepenog objedinjavanja
malih opora i formiranja jedne jedinstvene humane megapopulacije. Logino bi bilo
oekivati da formiranje megapopulacije prati unifikacija moralnih i etikih normi. Svarnost je,
medjutim, drugaija. U megapopulaciji postoji bezbroj zajednica sa sopstvenim interesima, a
shodno tome i svojim moralnim i etikim normama. Neki od interesa tih zajednica se
poklapaju sa interesima drugih zajednica, a neki se razlikuju. U toj situaciji nije mogue
definisati jedinstvene humane etike i moralne norme na nivou megapopulacije, ve se jedna
ista pojava mora posmatrati iz razliitih aspekata. Etiki aspekti transgenih biljaka i kloniranja
su ilustrativan primer postojanja veoma razliitih, esto potpuno suprotnih prilaza (Anon.,
1999: Berenji i Kigeci, 2000a, 2000b).
Jedan od ciljeva ovog rada je pokuaj sinteze razliitih etikih aspekata savremene
biotchnologije, konkretno transgenih biljaka i kloniranja, bez pretenzije da se nametne
univerzalni stav ili zakljuak.

"IZIGRAVANJE BOGA"?
Protivnici genetikog inenjerstva i kloniranja esto navode da "pravo na igranje sa osnovnim
gradivnim elementima ivota, tj. genima, pripada samo Bogu i ovek nema na to moralno
pravo" (Berenji i Kigeci, 2000c).
Suprotan tabor tumai transgene biljke i kloniranje kao pozitivan primer primene vrhunske
nauke u interesu oveanstva. Transgenim biljkama se moe resiti problem proizvodnje
dovoljne koliine hrane za rastui broj stanovnika Zemlje. Transgenim ivotinjama se moe
resiti jednostavna i jeftina sinteza specifinih proteina neophodnih npr. u humanoj medicini.
Najveu perspektivu kloniranja njegovi pobornici vide u dijagnostici i terapiji ljudskih bolesti.

Sve su to neosporno veoma humani i sasvim "ovozemaljski" motivi koji govore u prilog
savremenoj biotehnologiji i primeni njenih rezultata u svakodnevnom ivotu.

"PRIRODNO" ILI "NEPRIRODNO"?

Pobornici genetikog inenjerstva i kloniranja naglaavaju slinost u funkcionisanju ivih
organizama na Zemlji posmatranih iz aspekta genetike (Mcyer, 1995). Preklapanje ljudskog
gcnoma sa genonom impanze je 98%, mia 90%, bakterije E. coli 7% McHughen, 2000). U
svetlu ovih slinosti razmena gena meu raznim organizmima ili kloniranje izgledaju kao
sasvim prirodan proces. Sa ovog aspekta se genetiko inenjerstvo u sutini ne razlikuje od
oplemenjivanja biljaka i ivotinja konvencionalnim metodama (selekciono i kombinacijsko
oplemenjivanje, korienje mutacije i poliploidije, itd.), ime se ovek bavi ve najmanje
10.000 godina, od samog nastanka poljoprivrede.
Protivnici biotehnologije i kloniranja, medjutim, naglaavaju da ove nove biotehnologije
"probijaju prirodne granice" stvarajui, "na neprirodan nain", u laboratorijama. iva bia
koja, bez intervencije oveka, nikad ne bi nastala u prirodi. Time se na neprirodan nain,
nedozvoljivo menja sama sutina ivota sa nepredvidivim tetnim posledicama, od kojih se
najee spominje nastanak monstruma. Prema protivnicima kloniranja "neprirodnost" i
nedovoljno visok nivo postojeeg znanja i tehnike najilustrativnije pokazuju brojke, prema
kojima je u projektu "Doli" od 277 pokuaja kloniranja uspeo samo jedan.

PATENTIRANJE IVOTA
Multinacionalne kompanije, koje ulau ogromna sredstva u razvoj transgenih biljaka i
kloniranje, smatraju da je sasvim logino da se rezultati savremene biotehnologije patentom
zatite od neovlaenog korienja.
Iako je patentiranje iroko prihvaena praksa u najrazliitijim oblastima stvaralatva, prema
nekim etikim razmatranjima u sluaju ivih organizmima ipak se predlae izuzetak. Po tome
je patentiranje ivih organizama, jednostavnije reeno ivota, neopravdano i etiki
nedozvoljivo.

GENETIKI IMPERIJALIZAM
Jedino multinacionalne kompanije mogu da obezbede veoma visoku koncentraciju kapitala i
znanja u cilju praktine primene genetikog inenjerstva i kloniranja. Kao motiv svoje
angaovanosti na primeni savremenih biotehnolokih metoda one navode, da su transgene
biljke i klonovi najperspektivniji put do postizanja veih prinosa i proizvodnje vie hrane,
lekova i svega to je potrebno za efikasno reavanja akutne nestaice hrane, gladi i
siromatva na globalnom nivou, u svetskim razmerama, pre svega u nerazvijenim zemljama.
Istovremeno,multinacionalne kompanije, koje u potpunosti kontroliu transgene biljke i
kloniranje od ideje do komercijalizacije, okrivljene su za stvaranje "genetikog
imperijalizma". Ovaj novi vid vladavine bogatih nad siromanima je posebno usmeren ka
nerazvijenim i siromanim zemljama, koje nee imati izbora, nego da se jo vie zadue
kupovinom skupih proizvoda savremene biotehnologije od bogatih zemalja. Praksa da se
rezultati savremene biotehnologije zatite patentom upravo govori u prilog nameri
multinacionalnih kompanija, da strogo kontrolisano, viestruko naplate svoje izume. Time se
motiv sticanja to veeg profita stavlja iznad svih isticanih humanih motiva za bavljenje
savremenom biotehnologijom.

EKOLOGIJA
Zagovornici genetikog inenjerstva navode da je cela koncepcija stvaranja transgenih
biljaka, pre svega onih otpornih na insekte i herbicide, u stvari, rezultat tenje sadanjih
najogorenijih protivnika transgenih biljaka, tj. "zelenih", da se smanji upotreba pesticida i
maksimalno uva ovekova sredina. Prema dostupnim podacima gajenjem transgenih biljaka

putem smanjenog broja tretiranja i korienjem efikasnijih preparata stvarno postie uteda u
pesticidhna i do 40%. To je znaajan doprinos ne samo sa ekonomskog aspekta (finansijska
uteda za farmere), ve i sa stanovita zatite okoline (smanjenje zagaenja usled
redukovane upotrebe pesticida).
Protivnici savremene biotehnologije ne prihvataju nijedan od navodnih pozitivnih ekolokih
efekata gajenja transgenih biljaka, ve naprotiv, tvrde da je ovekova okolina postala jo
zagadenija zbog novih "genetikih zagaivaa" (Falk i Bruening, 1994). Jedan od scenarija
pretpostavlja spontani nastavak "putovanja" transgena iz transgenih biljaka (npr. putem
polena) i njegovu nekontrolisanu ugradnju u genom raznih drugih organizama. Primeri za to
su superkorovi, koji bi, zahvaljujui transgenu za tolerantnost prema herbicidima, postali
otporni na herbicid, superinsekti otporni na Bt gen ili supermikroorganizmi koji bi,
posedovanjem marker gena korienih u procesu stvaranja transgenih biljaka, postali
rezistentni na antibiotike. U ovu kategoriju spadaju i mogua spontana ukrtanja transgenog
sa konvencionalnim sortama iste vrste. Transgenom "zagaeni" proizvodi su prema
postojeim principima organske poljoprivrede potpuno neprihvatljivi.
Realnu opasnost spontanog horizontalnog transfera gena od transgenih biljaka ka drugim
ivim organizmima i vertikalnog izmedju raznih sorti iste vrste priznaju ne samo protivnici
ve i pobornici genetikog inenjerstva. Ova pojava se posebno prouava i prati, a
preduzimaju se i briljivo razraene mere spreavanja neeljenog transfera gena.

BIODIVERZITET
Protivnici savremene biotehnologije, naroito genetikog inenjerstva smatraju, da e
masovno gajenje transgenih biljaka direktno doprineti ugroavanju biodiverziteta (De
Kathen, 1996). Jedan od pretpostavljenih dejstava na biodiverzitet je tetno dejstvo
transgena, emu e biti izloeni ivi organizmi u direktnom dodiru sa transgenim biljkama.
Primer za to je sluaj leptira Danuas plexippus na ije gusenice navodno tetno deluje
ishrana liem korova Asclepias syriaca na ijoj se povrini nalazi polen sa oblinjih biljaka
transgenog Bt kukuruza (Losey et al., 1999). Drugi pretpostavljeni aspekt potencijalne
opasnosti transgenih biljaka na biodiverzitet se ogledava u "fenomenu zelenog asfalta".
Proizvodnja transgenih biljaka tolerantnih na herbicide omoguava nesmetanu upotrebu
efikasnih preparata u borbi protiv korova, to moe dovesti do potpunog unitenja celokupne
flore sa tretiranih njiva, zajedno sa nestankom spontane faune koja ivi na tim biljkama. Time
nastaju "sterilne njive" sa unitenom spontanom florom i faunom, bez ieg drugog, sem
transgenih biljaka.

TRANSGENA HRANA
estina diskusije vezane za hranu proizvedene na bazi transgenih biljaka se lako moe rau
me ti imajui u vidu univerzalni znaaj hrane za svakog oveka (Conner i Jacobs, 1999;
McHughcn, 2000). Problematika hrane se, dakle, reflektuje u sasvim drugaijem aspektu od
sluaja malog broja stanovnitva koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, i dokazano stie
prednosti gajenjem transgenih biljaka.
Protivnici hrane od transgene sirovine smatraju, da su posledice iznenadnog unoenja u
ljudski organizam gena netipinih za neku biljnu vrstu na koju je ovek ve vekovima
naviknut, nepredvidive i tetne. Pretpostavlja se da e transgen, ugraen u "novu sredinu",
kod oveka izazvati alergijske reakcije ili toksine efekte (Franck-Oberaspach i Kcller,
2000). U kontekstu religioznih restrikcija postavlja se pitanje: kakva je to hrana, biljnog ili
ivotinjskog porekla, koja nastaje kada se u neku biljku, putem genetikog inenjerstva,
unesu geni poreklom iz neke ivotinje?
Oni koji nemaju naroite zamerke protiv transgene hrane navode da ovek od samog svog
postojanja svakodnevno konzumira znaajne koliine genetikog materijala (DNK) koji se
nalazi u svakoj konvencionalnoj hrani biljnog ili ivotinjskog porekla, pa i u mikroorganizmima
koji spontano dospevaju u organizam oveka. U sluaju transgene hrane razlika je samo u
tome, to se umesto odvojenog unoenja gena biljaka i bakterija, putem transgene hrane to
se deava istovremeno. Pri tome se ne porie realnost mogueg pozicionog efekta

transgena, tj. da e se transgen, koji je sam po sebi potpuno bezopasan za oveka, u "novoj
sredini" stupiti u interakciju sa genima transgene biljke, izazivajui neoekivane efekte.
Svestrano testiranje, kao neophodni deo rada na transgenim biljkama pre njihovog putanja
u komercijanu upotrebu, upravo ima za cilj da se otkriju svi eventualni alergeni i toksini pre
nego to bi mogli da predstavljaju bilo kakvu opasnost za zdravlje oveka koji se hrani
transgenom hranom (Robinson, 2001).
Postavlja se pitanje ta se deava sa namirnicama ivotinjskog porekla, ako su te ivotinje
hranjene transgenim proizvodima (npr. transgenim biljkama, lekovima ili aditivima transgenog
porekla). Ovo pitanje je posebno znaajno za nas, jer je naa zemlja u proteklom periodu za
ishranu stoke uvezla znaajne koliine sojine same proizvedene od genetiki modifikovane
soje. Prema rezultatima detaljnih ispitivanja meso, mleko, jaja i drugi proizvodi ivotinja koje
su bile u kontaktu sa transgenim proizvodima ne predstavljaju nikakvnu realnu opasnost za
oveka.
U uslovima, kada se transgene biljke komercijalno gaje na milionima hektara irom sveta,
praktino nije mogue vriti potpunu segregaciju hrane na apsolutno netransgenu i
transgcnu. Mehanizacija za etvu, transportna sredstva, skladita i jo mnogi drugi segmenti
tehnolokog procesa proizvodnje hrane su potencijalna mesta na kojima moe doi do
spontane kontaminacije. Iz tog razloga je opte prihvaen kompromis, po kojoj se hrana
proizvedena od komponenata od kojih pojedinano ni jedna ne sadri vie od 1% genetike
modifikacije, moe smatrati i obeleiti sa "ne sadri GMO". Preputeno je proizvodjaima da
li e tu formulaciju istai na ambalai ili ne. Medjutim, ako hrana sadri vei udeo GMO od
navedene kritine granice, upozorenje "sadri GMO" bi svakako trebalo istai, radi
objektivnog informisanja potroaa.

JAVNO MNENJE
Javno mnenje igra sve veu ulogu u skoro svim deavanjima savremenih demokratskih
drutava. Znaaj i mo javnog mnenje u punoj meri je dolo do izraaja i u sluaju
savremene biotehnologije (Zechendorf, 1994). Osnovna karakteristika javne debate o
savremenoj biotehnologiji je buno protivljenje i umeren, esto veoma stidljiv glas
zagovornika genetikog inenjerstva i kloniranja. Javno mnjenje je bilo naroito uzburkano
veu o kloniranju ovce Doli. Odmah je stvorena slika tamne budunosti pune kloniranih
Hitlera i raznih udovita. Kloniranje je odmah probudilo asocijaciju na eugeniku, tj.
"oplemenjivanje oveka", koja je naroito kompromitovana zlodelima nacista tokom Drugog
svetskog rata.
Rezultati ispitivanja javnog mnenja ukazuju da je negativan stav prema savremenoj
biotehnologiji esto rezultat nedovoljne informisanosti i straha od nepozantog. Zato pred
naukom i naunicima stoji vaan zadatak iznalaenja efikasnijeg naina objektivne edukacije
o savremenoj nauci uopte, a posebno o genetikom inenjerstvu i kloniranju.
Uopteno se moe rei da je javno mnjenje Evrope izriito protiv (Abbott, 996), a Amerike
prilino liberalno u svojim stavovima prema savremenoj biotehnologiji. Ova situacije se
medjutim stalno menja. Najnovije smernice stratekog razvoja biotehnologije u EU (COM
2002) konstatuju da bi Evropa trebala da se vie angauje u primeni savremene
biotehnologije.
To, to se transgene biljke u naoj zemlji jo ne gaje, nije razlog da se javnost ne pripremi na
odgovarajui nain za eventualnu pojavu prvih transgenih biljaka na naim njivama i
transgene hrane na policama naih prodavnica (Poljoprivrednik, 1998; 1999).

ZAKONSKA REGULATIVA
Sve vei broj zemalja, ukljuujui i evropske, donosi svoje zakonske regulative o GMO i
transgenim biljkama u cilju regulisanja svih pitanja stvaranja, gajenja i korienja genetiki
modifikovanih organizama. U tom pogledu ni naa zemlja nije izuzetak (Kigeci i Berenji,
1998; Kigeci et al., 2000). Zvanini stav nae zemlje prema transgenim biljkama nije
bezuslovna zabrana istih, ve obazrivo prouavanje ovog fenomena i iskoriavanje svih

potencijalnih prednosti koje ova nova tehnologija prua. Pitanje kloniranja jo uvek nije
nikako regulisano zakonskom regulativom, ili je to uinjeno u nedovoljnoj meri, ne samo kod
nas ve ni u drugim zemljama sveta.
U ovom trenutku preovladava stav zvaninika, da bi naa zemlja trebala da ostane region
gde se ne gaje transgene biljke, jer je to preduslov bolje pozicije naih poljoprivrednih
proizvoda na tritu Zapadne Evrope, gde je jo uvek na snazi moratorijum na transgene
biljke i proizvode na bazi njih.

Genetski inenjering hrane

Genetski modifikovana hrana kao rizik po zdravlje ljudi
ZAKON O GENETIKI MODIFIKOVANIM ORGANIZMIMA
PRAVILNIK O UVOENJU U PROIZVODNJU GENETIKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA I
PROIZVODA OD GENETIKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA
PRAVILNIK O OGRANIENOJ UPOTREBI GENETIKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA
PRAVILNIK O STAVLJANJU U PROMET GENETIKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA I PROIZVODA
OD GENETIKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA

Iradijacija hrane
Iradijacija hrane je tretman kojim se hrana izlae izvoru jonizirajue energije i absorbuje preciznu
dozu energije. Absorbovana doza je kontrolisana intenzitetom izvora radijacije i vremenom
izlaganja hrane tom izvoru. Jedinica kojom se izraava absorbovana radijacija je Gray - 1.000
Gray (Gy) = 1 kiloGray (1 kGy), to je jednako 100 rada po kg hrane (ranije korienoj jedinici).
U praksi ova doza varira u zavisnosti od tipa hrane i eljenog efekta. Nivo tretmana se generalno
moe podeliti u tri grupe:

Niska doza, do 1 kGy, koristi se za sazrevanje ili

klijanje sveeg voa i povra i za kontrolu parazita i
insekata u hrani.
Srednja doza, 1-10 kGy, koristi se za smanjenje
kvarenja hrane i patogenih mikroorganizama u razliitoj
hrani, da pobolja tehnoloka svojstva hrane, kao to
su smanjenje vremena kuvanja kod dehidriranog
povra, i da produi rok trajanja veine hrane.
Visoka doza, vie od 10 kGy, koristi se za sterilizaciju
mesa, ivine, morske hrane i druge pripremljene hrane,
za dezinfekciju razliite hrane ili ingredijenata, kao to su zaini i enzimi.
U postupku iradijacije hrana se izlae jonizirajuoj radijaciji:

X-zracima iz ureaja slinim onim koji se koriste u medicini, ali mnogo snanijim.
Elektronskim snopom iz elektronskih akceleratora (vidi sliku).
Gamma zracima izazavanim radioaktivnim substancama (radioizotopima) koji konstantno
emituju visoku energiju. Provereni izvori za ove srvrhe su kobalt-60 i cezijum-137.

Ne-jonizirajua radijacija
Prenos el.
energije

Radio i TV
mikrotalasi

Infracrvena
svetlost

Jonizirajua radijacija
Vidljiva
svetlost

Ultravioletna
svetlost

X-zraci

Od nedavno
za sokove

Iradijacija hrane

Gamma zraci Kosmiki zraci

Kada se hrana izlae jonizirajuoj radijaciji stvaraju se nabijeni

molekuli zvani joni i takoe kratko-vremeni molekuli poznati
kao slobodni radikali. Ovi molekuli ubijaju mnoge mikroorganizme i meusobno dejstvuju na stabilnost hrane. Ova
akcija je znaajnija, nego radijacija sama po sebi, za efekte
zatite hrane.
Veinu sastojaka hrane ine lipidi, proteini i karbohidrati.
Takoe znaajni ali manjina komponenata su vitamini i DNA.
Hemijske promene u hrani kroz tretman iradijacije rezultuje
hemijskom modifikacijom ekstremno malog iznosa tih komponenti. Tretman grejanjem, kao to je
kuvanje, takoe izaziva hemijske promene u hrani. U stvari, hemijske promene koje se deavaju
u hrani pri radijaciji su nekoliko puta po magnitudi manje nego kod tretmana grejanjem. Vie od
40 godina prouavanja ukazuju da su hemijski nuz-produkti radijacije najmanje jednaki kao nuzprodukti kod konvencionalnog kuvanja ili drugih metoda konzerviranja.
Hrana koja je izloena iradijacija se obavezno oznaava svetski priznatim simbolom koji se
naziva "radura". Osim toga, obavezno je i naznaavanje reima "treated with radiation" or
"treated by irradiation" (tretirano iradijacijom). Proizvoai takoe mogu posebno naznaiti svrhu
primenjene iradijacije, npr: "protiv kvarenja".
Za nepakovano voe i povre podvrgnuto iradijaciji, a koje se prodaje nepakovano, svaki komad
moe da ima odgovarajuu nalepnicu ili da posude ili prodajna mesta na kojima se nalaze budu
takoe oznaena datim simbolom.
Hrana koja se prodaje na veliko takoe mora da nosi istu oznaku ali dodatno mora da bude
oznaena naznakom da se ne podvrgne ponovo tretmanu "do not irradiate again".

Jonizujue zraenje - primena u proizvodnji i ouvanju zdravstveno bezbedne hrane

PRAVILNIK O USLOVIMA POD KOJIMA SE MOGU STAVLJATI U PROMET

NAMIRNICE I PREDMETI OPTE UPOTREBE KOJI SU KONZERVISANI
JONIZUJUIM ZRAENJEM

Jonizujue zraenje - primena u proizvodnji i

ouvanju zdravstveno bezbedne hrane
EKO-KONFERENCIJA 2000
EKOLOKI POKRET GRADA NOVOG SADA
Dr Amarela Terzi-Vidojevi, nauni saradnik, mr Dragana Joi, istraiva
saradnik, Institut za zemljite, Beograd
Struni rad

UVOD
Proizvodnja ivotnih namirnica u dovoljnim koliinama, namee vaan zadatak - ouvanje
proizvedene hrane. Procenjuje se da gubici u toku uvanja i transporta prehrambenih
proizvoda iznose, proseno, jednu etvrtinu godinje proizvodnje.
Klasini postupci koji se koriste za uvanje hrane kao to su primena visokih ili niskih
temperatura, dimljenje, solenje, suenje i dr., nisu prihvatljivi za sve vrste hrane, jer dolazi do
redovne promene mirisa, ukusa i sastava hrane. Osim toga, ovi klasini postupci uvanja
hrane dugo traju i dosta su skupi.
Zbog toga se velika panja posveuje istraivanjima na iznalaenju novih postupaka, koji bi
poveali kvalitet proizvoda i poveali mikrobioloku sigurnost. Jedan od tih postupaka je i

primena jonizujueg zraenja.

DEJSTVO I EFEKTI JONIZUJUEG ZRAENJA NA

PREHRAMBENE PROIZVODE
Ozraivanje hrane je fiziki proces, koji se sastoji u izlaganju hrane direktnom dejstvu
elektromagnetnih ili korpuskularnih zraka, u cilju njene konzumacije ili poboljanja
higijenskog kvaliteta (Proti Nada, 1989).
U zavisnosti od doze zraenja, korisni efekti dejstva zraenja na hranu klasifikuju se na
sledei nain (Goresline i dr., 1964):
Radapertizacija: tretman hrane dozom jonizujue energije koja je dovoljna da sprei
kvarenje ili toksifikaciju od strane mikroorganizama, bez obzira pod kakvim je uslovima hrana
skladitena nakon tretmana, ali pod uslovom da je obezbeena od rekontaminacije. Ovaj
postupak je, takode, nazvan i sterilizacija. Potrebne doze gama zraka za ovaj tretman su
obino u rasponu od 25-45 kGy.
Radicidacija: tretman hrane dozom jonizujue energije dovoljne da redukuje broj formi
sposobnih za ivot, kao i asporogenih i patogenih bakterija do takvog nivoa da se ni jedna od
ovih formi ne moe detektovati prilikom ispitivanja hrane bilo kojim poznatim bakteriolkim
test metodama. Ovakav tretman, takoe, inaktivira i parazite prisutne u hrani. Potrebne doze
gama zraka su u rasponu od 2-8 kGy. Postupak moe biti primenjen i za destrukciju parazita,
kao to su pantljiara i Trichinella u mesu. U tom sluaju su dovoljne doze gama zraka od
0,1-1 kGy.
Radurizacija: tretman hrane dozom jonizujue energije dovoljne za poveanje i odravanje
kvaliteta hrane koji moe biti ugroen od strane uzronika supstanci redukcije, a koje se
stvaraju ukoliko je povean broj ivih mikroorganizama - uzronika kvarenja. Doze zraenja,
koje se tom prilikom trae, su u rasponu od 0,4-10 kGy.
Pored ovih termina koje daje navedeni autor, u literaturi se sreu jo i termini dezinfestacija i
kontrola fiziolokih procesa (Josimovi Ljubica, 1984). Oni se objanjavaju na sledei nain:
Dezinfestacija: unitavanje insekata, larvi i jajaaca smetenih unutar nekih itarica i drugih
vrsta hrane, ime se izbegava delovanje hemijskim agensima. Doze jonizujueg zraenja
potrebne za ovaj postupak su manje od 1 kGy.
Kontrola fiziolokih procesa: spreavanje klijanja nekih poljoprivrednih proizvoda, posebno
krompira i luka, za ta su potrebne vrlo niske doze jonizujucg zraenja i to 0,06 kGy za luk i
0,1 kGy za krompir. Ovaj nain kontrole fiziolokih procesa se niva na destrukciji enzima,
ime se produava vreme sazrevanja voa, a time se produava i vreme transporta i
skladitenja (npr. banane ozraene dozom od 0,1-0,4 sazrevaju 10 do 20 dana kasnije od
neozraenih banana).

NEKODLJIVOST OZRAENE HRANE I SIGURNOST

POTROAA
Nekodljivost ozraene hrane je tano definisan pojam koji obuhvata (WHO, 1981; IAEA,
1981; Codex..., 1984; Amandment..., 1989):
1.
2.
3.
4.

Stepen hranljive vrednosti

Odsustvo indukovane radioaktivnosti
Odsustvo tetnih mikroorganizama
Odsustvo toksinih, mutagenih i kancerogenih jedinjenja

Prva tri uslova se mogu proveriti detaljnim hemijskim i mikrobiolokim analizama tretiranog
proizvoda. Zraenje hrane se ograniava na korienje y i x zraka, koji pri prolasku kroz

materiju ne indukuju radioaktivnost.

Podaci o odsustvu toksinih, mutagenih i kancerogenih jedinjenja, dobijaju se iz
eksperimenata sa hranjenjem ivotinja ozraenom hranom.
Ova i mnogobrojna druga ispitivanja raena su vie od 20 godina, tako da je na osnovu
dobijenih rezultata WHO (1981) dala preliminarni izvetaj u kome se kae da je zajedniki
Komitet eksperata u okviru FAO/IAEA/WHO zakljuio da zraenje bilo kojeg prehrambenog
artikla u rasponu prosene doze zraenja do 10 kGy nije toksikoloki opasno, tako da
toksikoloki testovi ovako tretirane hrane nisu dalje obavezni. Zakljuci ekspertnog Komiteta
su, stoga, jasno zasnovani i kau da je ozraena hrana dozom zraenja do 10 kGy
zdravstveno ispravna i osloboena je ispitivanja na toksinost, kancerogenost, radioaktivnost
i antigenost.
U naoj zemlji je 28.12.1984. godine, na osnovu prethodno navedene preporuke Komiteta
eksperata FAO/IAEA/WHO, a po predlogu naih strunjaka za nuklearne nauke, donet
Pravilnik (SI. list SFRJ br. 68/84), kojim se odobrava upotreba jonizujueg zraenja za
sterilizaciju sledeih vrsta hrane: ita, leguminoze, crni i beli luk, krompir, dehidrirano voe i
povre, suene peurke, jaja u prahu, ajevi, zaini, svee meso peradi, kao i ambalae za
namirnice, sredstava za odravanje line higijene, negu i ulepavanje lica i tela.
Treba rei i to, da pre nego to se zakonski odobri upotreba jonizujueg zraenja za
sterilizaciju nekog prehrambenog proizvoda dozom do 10 kGy, neophodno je obaviti
mikrobioloka, hemijska i senzorna ispitivanja, da se ne bi naruila postojea ravnotea i
pogledu nutritivne vrednosti, s jedne strane i zdravstvene bezbednosti ozraene hrane, s
druge strane.
Zbog toga, to se upotreba jonizujueg zraenja odobrava posebno za svaki proizvod,
usporava se njegova komercijalna primena.
U naoj zemlji, zraenje hrane ili nekih drugih materijala, obavlja se u Institutu za nuklearne
nauke "Vina" u Vini. Kao izvor gama zraka najee se koristi Co 60.

PRIMENA JONIZUJUEG ZRAENJA U PREHRAMBENOJ

INDUSTRIJI
Postoje namirnice (npr. hrana u prahu, aditivi, zaini, kakao prah, griz, ito itd.), koje su esto
kontaminirane izrazito termorezistentnim mikroorganizmima. Ako se primene visoke
temperature za njihovu sterilizaciju, dolazi do naruavanja osnovnih organikih svojstava.
Meutim, dekontaminacija ovih namirnica omoguava se jonizujuim zracima vrlo efikasno, a
uz pravilnu primenu, bez promena nutritivnih organoleptikih i senzornih svojstava.
Konzervisanje hrane jonizujuim zraenjem u prehrambenoj industriji je jedan od
najznaajnijih vidova primene atomske energije u mirnodopske svrhe. Postoje otpori za
primenu jonizujueg zraenja u industrijskoj proizvodnji. Meutim, savremena nauka
podrava ovaj oblik sterilizacije.
Od 1981. godine WHO i FAO su dale saglasnost da se prilino veliki broj namirnica i
predmeta opte upotrebe sterilie jonizujuim zraenjem.
U zavisnosti od tipa hrane i doze zraenja, jonizujua energija moe imati razliite korisne
funkcije, to je prikazano u tabeli broj 1.

Tabela 1. Funkcije zraenja hrane

Funkcija

Doza
(kGy)

Ozraeni proizvodi

Niske doze (ispod l kGy)

Inhibicija klijanja

0.05-0.15 Krompir, luk, teli luk, koren umbira itd.

itarice i mahunarke, svee i sueno voe, suena riba i

meso, sveza svinjetina itd.

Dezinfestacija insekata i dezinfekcija parazita

0.15-0.5

Odlaganje fiziolokih procesa, npr. zrenja

0.5-1.0 Svee voe i povre

Srednje doze (1-10 kGy)

Produetak veka trajanja

1.0-3.0 Svea riba, jagode itd.

Odstranjivanje patogenih mikroorg. i mikroorg.

uzronika kvarenja

1.0-7.0

Svea i smrznuta morska hrana, sveza ili smrznuta ivina

i meso itd.

Poboljanje tehnolokih osobina hrane

2.0-7.0

Grejpfrut (poveanje prinosa soka), sueno povre

(redukovanje vremena kuvanja) itd.

Industrijska sterilizacija (u kombinaciji sa

blagim zagrevanjem)

30-50

Meso, ivina, morska hrana, gotova jela, sterilizovana

dijetalna hrana za bolnice.

Dekontaminacija proverenih aditiva hrane i

ingredijenata

10-50

Zaini, enzimski preparati, prirodna guma itd.

Visoke doze (10-50 kGy)*

* Dozvoljeno samo za specijalne potrebe (FAO/IAEA/WHO).

Izvor: WHO (1988).

Na osnovu nekih naih ispitivanja, utvreno je da ako jeam u zrnu izloimo dejstvu doze
gama zraka od 25 kGy dobiemo sterilan proizvod, pri emu nee doi znaajnijih promena u
hemijskim, i senzornim karakteristikama. Na ovaj nain dobijamo pogodnu sirovinu za
farmaceutsku industriju, koja bi posluila kao nosa za uzgoj plesni proizvoaa antibiotika.
Ukoliko bismo eleli ovaj jeam koristiti za ljudsku ishranu, dovoljno ga je tretirati dozom
jonizujue energije od 7-10 kGy, zavisno od broja i vrste mikroorganizama.

ZAKLJUAK
Jonizujue zraenje je fiziki proces koji se sastoji u izlaganju hrane direktnom dejstvu gama
zraka u cilju njenog ouvanja i produetka veka trajanja.
Velika prodornost gama zraka i njihovo razorno dejstvo na ivu eliju omoguili su da se ona
uspeno primeni za industrijsku sterilizaciju. Pri dejstvu na materiju, ovi zraci izazivaju
hemijske i fizike promene, ali bez obzira na prirodu i sastav materijala, na uslove
ozraivanja i koliinu zraenja, ozraeni predmet nije nikad radioaktivan.
Ova sterilizacija se naziva i hladna sterilizacija, jer se temperatura za vreme sterilizacije
poveava samo za 1-2C. Zbog toga je ova metoda povoljna za sterilizaciju odreenih
prehrambenih proizvoda, iji je hemijski sastav osetljiv na delovanje visokih temperatura (u
sluaju primene termike sterilizacije).
Sterilizacija gama zracima nije samo povrinska nego i dubinska, tj. prodire u sve odelove
izloenog predmeta. Zbog ove osobine gama zraenja, namirnica se pre sterilizacije moe
upakovati u odgovarajuu ambalau, ime se eliminie potreba za aseptinim postrojenjima i
postupcima, a mogunost rekontaminacije je onemoguena.
Prilikom tretiranja namirnica jonizujuim zraenjem treba voditi rauna o tome da se
odreenom dozom zraenja sprei delovanje prisutnih mikroorganizama, kontaminenata
hrane, da bi se proizvod mogao uvati odreeno vreme u odreenim uslovima, a namirnica
zadri svoja nutritivna i senzorna svojstva. Iako je Pravilnikom odobrena upotreba
maksimalne doze zraenja do 10 kGy za sterilizaciju odreenih vrsta hrane, ta doza se ne
moe primeniti za sve proizvode. Ona se odreuje na osnovu vrste, broja i radiorezistentnosti
mikroorganizama u proizvodu, vrste proizvoda, njenog hemijskog sastava, tretmana sa
proizvodom i drugih inilaca.
Danas se jonizujue zraenje, kao metod sterilizacije hrane, primenjuje u preko 50 zemalja
sveta, a sve to na osnovu preporuke Komiteta eksperata FAO (Organizacija za poljoprivredu
i ishranu), IAEA (Meunarodna agencija za atomsku energiju) i WHO (Svetska zdravstvena
organizacija), koji su sprovodili viegodinja ispitivanja na polju ozraene hrane. Ova
ispitivanja traju i dalje.

Iradijacija hrane

PRAVILNIK O USLOVIMA POD KOJIMA SE MOGU STAVLJATI U PROMET

NAMIRNICE I PREDMETI OPTE UPOTREBE KOJI SU KONZERVISANI
JONIZUJUIM ZRAENJEM