Visoka poslovna skola strukovnih studija

Vladimira Perica-Valtera br.4

Novi Sad

Hotornske studije
SEMINARSKI RAD

Profesor:
Salai mr Leonard
Strucni saradnik:
Secujski Goran

Student:
Nikola Vujadinovic 371/07fr
Novi Sad,2008.

Sadrzaj:

Uvod

Istorijat

Eksperimenti sa promenom fizickih uslova

Hotorn studije
Zakljucak
Reference

Uvod
Studije koje su 1924. godine zapoceli inzinjeri u postrojenjima Hotorna,dela Western
Electric Company u blizini Cikaga,sa zadatkom da nadju uzroke pada produktivnosti i
povecanja nezadovoljstva radnika,nisu dali ocekivane rezultate.Angazovani inzinjeri su
ovu pojavu vezivali za fizicke uslove rada,a ne za socijalne elemente.Eksperimenti sa
promenom fizickih uslova (poboljsanjem) nije dovelo do poboljsanja
produktivnosti.Zato je angazovana grupa industrijskih psihologa i sociologa na celu sa
profesorom sa Harvarda,Eltonom Mejom,koja je sprovela seriju eksperimenata nazvanu
Hotornstudije.

Western Electric Company,Hotorn

.

Istorijat
Eksperimenti u Hotornu su sprovedeni u periodu od 1924. do 1932.
Bilo je mnogo eksperimenata koji su sprovedeni ali je prvobitna zamisao bila da se
istrazi uticaj osvetljenja na produktivnost radnika.
Drugi niz eksperimenata zasnivao se na drugacijim promenama okruzenja i ukljucivao
je pet mladih zena (ispitanika).Esperimente je sprovodio Elton Mejo,psiholog i profesor
za industrijska istrazivanja na visokoj skoli u Harvardu.On je postavio temelje teorije
medjuljudskih odnosa.Sustina je da ova teorija ne negira klasicnu skolu,vec pridaje veci
znacaj ljudskom faktoru.Elton Mejo je uvazavao klasicnu skolu i Tejlora,ali je drugacije
analizirao polozaj zaposlenih u organizaciji.

George Elton Mayo

Eksperimenti sa promenom fizickih uslova

Hotorn studije su zapocete kao pokusaj da se istraze veze izmedju stepena osvetljenja na
radnom mestu i produktivnosti radnika-vrsta pitanja kojim bi se Frederik Tejlor i
njegove kolege mogli da pozabave.

U nekim ranijim proucavanjima istrazivaci Western Electrica-a su podelili zaposlene u

test grupe,koje su podvrgavane nemernim promenama osvetljenja,i kontrolne grupe cije
je osvetljenje bilo ravnomerno tokom citavog eksperimenta.rezultati eksperimenta su
bili dvosmisleni.Kada se osvetljenje test grupe pojacavalo,produktivnost se
povecavala,ali neujednaceno.Ali.kada se osvetljenje pogorsavalo,takodje se pojavljivala
tendencija povecavanja produktivnosti u test grupi.Da bi misterija bila jos slozenija,i
autput kontrolne grupe se takodje popeo u toku proucavanja,iako kod nje nije bila
promena u osvetljenju.Ocigledno je jos nesto uticalo na ucinak radnika.

Promena osvetljenja obicno je povecavala produktivnost,cak i kada se osvetljenje

vracalo na normalno.Ipak,receno je da je to prirodni proces kod coveka-da se adaptira
prema okruzenju bez znanja cilja eksperimenta koji se sprovodio.Istrazivaci su
zakljucili da su radnici bili vredniji zato sto su mislili da su individualno posmatrani..

Hotorn studije

U novoj seriji eksperimenata manje grupe radnika su izdvojene u posebne sobe i

izmenjen je citav niz varijabla:plate su povecane,uvedene su pauze raznih duzina,radni
dan i radna nedelj su skraceni.Istrazivaci,koji su sada bili supervizori,dozvoljavali su
grupama da same biraju svoje pauze i da ucestvuju u drugim predloznim
izmenama.Opet su rezultati bili dvosmisleni.Ucinak se tokom vremena povecavao,ali je
rastao i padao neujednaceno.

U toku ovih narednih eksperimenata Mejo i njegove kolege su odlucili da je do

povecanja produktivnosti dolazilo zbog kompleksnog lancastavova.I u test grupi i u
kontrolnoj grupi javilo se osecanjegrupnog ponosa zato sto bili odabrani da ucestvuju u
eksperimentu,i taj ponos ih je motivisao da poboljsaju svoj radni ucinak.Nadgledanje
koje je radjeno sa simpatijama,ucvrstilo je njihovu motivaciju.Istrazivaci su zakljucili
da ce zaposleni raditi vise ukoliko su ubedjeni da rukovodstvo brine o njihovoj
dobrobiti i ako supervizori obracaju paznju na njih.Ovaj fenomen kasnije je nazvan
hotorn efekat.

Hotorn efekat mogucnost da ce radnici koji dobiju specijalnu paznju raditi bolje
upravo zbog te paznje;jedna od interpretacija studija Eltona Mejoa i njegovih kolega.

Istrazivaci su takodje utvrdili da neformalne radne grupe socijalno okruzenje

zaposlenih takodje ima pozitivan uticaj na produktivnost.Mnogi zaposleni u Western
Electric-u su smatrali da im je posao dosadan ili besmislen,ali njihove veze prijateljstva
sa saradnicima,ponekad zasnovane na zajednickom antagonizmu prema
sefovima,davali su negog smisla njihovom radu i predstavljali neku zastitu od
rukovodstva.Iz ovih razloga je cesto pritisak grupe imao jaci uticaj na produktivnost
radnika nego stosu to bili zahtevi uprave.

Zakljucak

Hotorn studije,kao rezultat Hotorn eksperimenta,otkrile su da je organizacija drustveni

sistem,gde ljudi rade u grupama i da pored formalnog organizacija ima i neformalni
zivot.

Hotorn efekat porucuje menadzerima: Rezultati ce biti bolji ako se radnicima ukaze
paznja i poverenje,ako su informisani,ako su uvazeni i ako postoji otvorena
komunikacija izmedju radnika i menadzera.

U svom naucnom prilazu efikasnoj organizaciji Mejo insistira na:

- zadovoljenju socijalnih potreba radnika
- dobrim medjuljudskim odnosima
- da su radnici vazan faktor organizacije