Univerzitet u Pritini

Ekonomski fakultet
Kosovska Mitrovica

Seminarski rad
Predmet: Teorija i politika meunarodne trgovine
Tema: Svetska trgovinska organizacija i Srbija - znaaj i perspektive
pristupanja

Mentor:
Prof. dr Dragana Milenkovi

Kosovska Mitrovica, 2016.

Student:
Ana Kotorevi
Br. indeksa: M-08/16

Svetska trgovinska organizacija i Srbija - znaaj i perspektive pristupanja

Sadraj:

UVOD......................................................................................................... 3
1. OPTI OKVIR ZA ULAZAK U LANSTVO SVETSKE TRGOVINSKE
ORGANIZACIJE (WTO)..................................................................................4
2.

MEUNARODNA SARADNJA U PERIODU GATT-A......................................4

3.

NASTANAK STO: URUGVAJSKA RUNDA PREGOVORA................................6

4.

PRINCIPI SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE......................................7

4.1.
4.2.
4.3.
4.4.
4.5.

TRGOVINA BEZ DISKRIMINACIJE................................................................................8

TRANSPARENTNOST.............................................................................................. 9
SLOBODNIJA TRGOVINA.......................................................................................... 9
PREDVIDLJIVOST I SVE VEI PRISTUP TRITIMA..........................................................9
PROMOVISANJE LOJALNE KONKURENCIJE...................................................................10

5.

LANSTVO U STO...............................................................................10

6.

PROCEDURA PRISTUPANJA STO...........................................................11

7.

SRBIJA I STO......................................................................................11

8.

ISKUSTVA SUSEDNIH ZEMALJA U PROCESU PRISTUPANJA STO...............13

9.

SPOLJNA TRGOVINA SRBIJE U PERIODU PRISTUPANJA STO.....................15

9.1.
9.2.
9.3.

IZVOZ
IZVOZ
IZVOZ

I UVOZ ROBE PO RAZVIJENOSTI ZEMALJA U PERIODU OD

2013 2015.................18

I UVOZ ROBE PO ZEMLJAMA.........................................................................19

I UVOZ ROBE PO SEKTORIMA.......................................................................21

ZAKLJUAK...............................................................................................23
LITERATURA.............................................................................................25

Ana Kotorevi2

Svetska trgovinska organizacija i Srbija - znaaj i perspektive pristupanja

Uvod
Postojanje Svetske trgovinske organizacije (STO) je od velikog znaaja za
meunarodnu trgovinu. Drave lanice STO odriu se nacionalnog suvereniteta u voenju
spoljnotrgovinske politike, kako bi obezbedile povlastice koje proistiu iz lanstva u
organizaciji. Meutim, efekti meunarodne liberalizacije najee nisu ravnomereno
rasporeeni meu dravama i razliitim slojevima stanovnitva, zbog ega organizacija trpi
otre kritike. Dva su koncepta posebno znaajna za analizu drutveno-pravnog aspekta
STO. Prvi je koncept pravnog pluralizma, ideja da polje drutvenih nauka podrazumeva
mnogostrukost i raznovrsnost zakonitosti. U uslovima globalizacije, pravna raznovrsnost
esto se percipira kao razliitost koja dovodi do trenja sistema (systems friction) i stoga
bi trebalo da bude prevladana. Sa druge strane, termin koji je u veoj meri ukljuujui jeste
meuzakonitost (inter-legality). Koncept meuzakonitosti dobro prenosi oseaj da se
razliite norme i zakoni u svetu susreu i meusobno dopunjuju. Razliite norme su esto u
suprotnosti, ali takoe mogu da se meaju i stvore nove hibridne zakonitosti. Otuda
koncept meuzakonitosti prua mnogo prihvatljiviji teorijski okvir, nego to je na primer
tradicionalni koncept sukoba prava.
Shodno tome kao glavni cilj ovog rada namee se Objanjenje svetske trgovinske
organizacije, koje su prednosti ulanjenja, gde je Srbija stigla sa pregovorima za lanstvo,
kao i sam znaaj i perspektive pristupanja.

Ana Kotorevi3

Svetska trgovinska organizacija i Srbija - znaaj i perspektive pristupanja

1. Opti okvir za ulazak u lanstvo Svetske trgovinske

organizacije (WTO)
Ulazak u lanstvo WTO regulisan je lanom 12. Sporazuma o osnivanju WTO,
koji predvia da i zasebne carinske teritorije, koje poseduju punu autonomiju u voenju
spoljnotrgovinskih odnosa i u ostalim pitanjima, koji su regulisana Sporazumom o WTO i
multilateralnim trgovinskim sporazumima, mogu pristupiti WTO. Odluku o pristupanju,
nakon pregovora , donosi Ministarska konferencija dvotreinskom veinom.
Odredbom lana 72. Ustava Republike Srbije dato je pravo Srbiji da ureuje i
obezbeuje svoj meunarodni poloaj i odnose sa drugim dravama i meunarodnim
organizacijama.
Vlada Republike Srbije na sednici odranoj 19. novembra 2004.godine donela je
Odluku da se podnese zahtev za lanstvo u Svetsku trgovinsku organizaciju, po
principu dvostrukog koloseka, a imajui u vidu punu autonomiju spoljnotrgovinske
politike Srbije.
Oekuje se da e Generalni savet WTO razmotriti na zahtev i doneti odluku o
formiranju posebne Radne grupe za pristupanje Republike Srbije WTO.1

2. Meunarodna saradnja u periodu GATT-a

U periodu posle Drugog svetskog rata uoena je potreba za stvaranjem
novog meunarodnog ekonomskog okvira. Njega bi inili: Meunarodni
monetarni fond (International Monetary Fund-IMF), Meunarodna banka za obnovu i
razvoj (International
Bank for Reconstruction and Development-IBRD) i
meunarodna organizacija koja bi delovala u oblasti trgovine. Bilo je predvieno da
to bude Meunarodna trgovinska organizacija (International Trade Organisation - ITO),
kao trea meunarodna ekonomska organizacija koja bi regulisala meunarodnu
trgovinu, za razliku od prve dve koje su prvenstveno finansijskog karaktera. U
arhitekturi posleratne izgradnje, moemo rei da je GATT bio poslednja impresivna
struktura meunarodne ekonomske saradnje.
Nakon tekih ratnih godina trebalo je dati podstrek razvoju trgovine, to se
na najbolji nain moglo uraditi ostvarenjem liberalizacije trgovine i
zaustavljanjem protekcionistikih mera, koje su ostale na snazi jo od 30-ih godine
1Privredna komora Beograda, Srbija i svetska trgovinska organizacija perspektive i
izazovi lanstva- http://www.kombeg.org.rs/Komora/Opsta.aspx?veza=3098 (preuzeto
25.11.2016.)
Ana Kotorevi4

Svetska trgovinska organizacija i Srbija - znaaj i perspektive pristupanja

prolog veka. Zato je u Havani sazvana Konferencija o trgovini i zaposlenosti pod
okriljem Ekonomsko socijalnog saveta UN (ECOSOC). Razgovori na tu temu su
rezultirali u Havanskoj povelji iz 1948. godine,kojom je trebalo stvoriti osnove jedne
takve meunarodne organizacije, kao i privremenu komisiju iji bi zadatak bio sazivanje
prve konferencije ove organizacije. Ipak, ova Organizacija nikada nije osnovana
kako je tada osmiljena, usled odbijanja ratifikacije od strane amerikog Kongresa.
Radi izrade nacrta povelje budue meunarodne trgovinske organizacije, februara
1946. godine, u Ujedinjenim nacijama usvojena je rezolucija o osnivanju Pripremnog
komiteta za Konferenciju Ujedinjenih nacija o trgovini i zaposlenosti. Na drugom
zasedanju Pripremnog komiteta, aprila 1947. godine, u enevi, voeni su bilateralni
pregovori o carinskim koncesijama. Pregovori su zavreni uspehom, a rezultat je
konkretizovan u okviru Opteg sporazuma o carinama i trgovini (General Agreement
on Tariffs and Trade - GATT). GATT je stupio na snagu 1. januara 1948. godine i
bilo je predvieno da predstavlja samo privremeno, prelazno reenje za regulisanje
meunarodne trgovine na multilateralnom nivou, sve do stupanja na snagu pravila
Meunarodne trgovinske organizacije. U prvoj rundi pregovora, dakle u procesu
formiranja GATT-a, ostvareno je 45.000 carinskih koncesija, koje su obuhvatale 10
milijardi dolara, odnosno vrednost od oko jedne petine tadanje svetske trgovine.
Zamiljen kao privremeni trgovinski sporazum, GATT u samom poetku nije
imao institucionalnu strukturu. Ona se razvijala postepeno.
Havanska konferencija, odnosno Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i
zaposlenosti, zapoela je rad 21. XI 1947. godine na Kubi, a okonala 24. III
1948. godine, kada je potpisana Havanska povelja o Meunarodnoj trgovinskoj
organizaciji. Za ITO se smatralo da e biti specijalizovana ustanova Ujedinjenih
nacija, koja bi se bavila, do tada nedovoljno istaknutim, pitanjem meunarodne trgovinske
saradnje. Povelju je potpisalo 50 zemalja, a bilo je potrebno 20 ratifikacija.
Stvaranje ITO imalo je cilj kompletiranje procesa institucionalizacije
meunarodnih ekonomskih odnosa koji je zapoet u Breton Vudsu 1944. godine,
osnivanjem Meunarodnog monetarnog fonda i Meunarodne banke za obnovu i razvoj.
Tako bi se stvorila jedna integrativna celina koja bi obuhvatala: meunarodne
novane tokove (IMF), meunarodne investicije (IBRD) i meunarodnu trgovinu
(ITO).
Do osnivanja Svetske trgovinske organizacije (World Trade Organisation -WTO)
1995. godine, GATT je ostao jedini multilateralni instrument koji regulie meunarodnu
trgovinu. GATT je meudravni ugovor koji regulie oblast meudravne trgovinske
saradnje. Formulisani su ciljevi osnivanja GATT-a. To su:
podizanje
ivotnog
standarda,
obezbeivanje
pune
zaposlenosti,
obezbeivanje rastueg realnog
dohotka i efektivne tranje, poveanje upotrebe resursa, proirenje proizvodnje i razmene
dobara. Da bi se to ostvarilo uloga je GATT-a da olaka smanjenje barijera trgovini i
obezbedi veu jednakost uz potovanje trinog pristupa za sve ukljuene strane.
Ana Kotorevi5

Svetska trgovinska organizacija i Srbija - znaaj i perspektive pristupanja

Prema nekim autorima vano je napomenuti i to da u okviru GATT-a nigde nije
pomenuto ostvarenje potpuno slobodne trgovine kao osnovni cilj.
Godina
1947. eneva
1949. Anesi
1951. Torki
1956. eneva
1960. eneva
1961.Dilon runda
1963. eneva
1967. Kenedi runda
1973. eneva
1979. Tokijska runda
1986. eneva
1993. Urugvajska runda

Broj uesnika
23
13
38
26

Oblast
Carine
Carine
Carine
Carine

26

Carine

62

Carine i antidumping

102

123

Carine, necarinske mere i sistemski

sporazumi
Carine, necarinske mere, pravila , usluge,
pravo intelektualne svojine, reavanje
sporova, tekstil, poljoprivreda, osnovanje
WTO

Tabela 1. Multilateralni trgovinski pregovori 1947-1995. Godine2

Tokom odravanja prvih pet rundi uglavnom se diskutovalo o pitanju

sniavanja carina u meusobnoj trgovini strana potpisnica GATT-a i njihovi glavni rezultati
postignuti su u ovom domenu. Dilon runda (1960-1961) je ostala upamena kao
runda na kojoj je ostvaren mali uinak u pogledu carinskih koncesija (svega 4.400),
ali i kao prva runda pregovora nakon koje je bilo oigledno da e stvaranje
Evropske ekonomske zajednice - EEZ (European Economic Community EEC), a
jo vie Zajednike poljoprivredne politike (Common Agricultural Policy - CAP),
samo omoguiti jo izraenije poveavanje carina i trgovinskih barijera u sektoru
osetljivih
proizvoda,
meu
kojima
poljoprivredni
proizvodi
zauzimaju
dominantno mesto. Dakle i ova runda pregovora za osnovnu temu imala je carine
kao i sve prethodne runde, mada je u ovom sluaju, to pitanje posmatrano u svetlu
stvaranja carinske unije evropskih zemalja.3

3. Nastanak STO: Urugvajska runda pregovora

2 I. Popovi Petrovi: Svetska trgovinska organizacija (Osnivanje, funkcije, ciljevi), Institut

za
meunarodnu
politiku
i
privredu,
Beograd,
2004.,
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0025-8555/2004/0025-85550401093P.pdf,
(preuzeto
25.11.2016.)
3 Isto
Ana Kotorevi6

Svetska trgovinska organizacija i Srbija - znaaj i perspektive pristupanja

Zakljuenjem urugvajske runde pregovora nastaje STO. U osnivakom
sporazumuSTO definisani su zajedniki ciljevi lanica. Normativno govorei STO bi
trebalo dapredstavlja mehanizam kroz koji e lanice postii rast ivotnog standarda,
osiguranje pune zaposlenosti i obimnog i jednakomernog rastaveliine realnog prihoda i
efektivnetranje, ekspanziju proizvodnje i trgovine robama i uslugama, uz istovremeno
omoguavanjeoptimalnog korienja svetskih resursa u saglasnosti sa ciljevima odrivog
razvoja, i teei dase istovremno ouva ljudska okolina i podstaknu sredstva da se to
postigne na nain koji jekonzistentan sa njihovim respektivnim potrebama i interesima
razliitog nivoa ekonomskog rasta... cenei dalje da postoji potreba za pozitivnim
naporima da zemlje u razvoju, a posebno one najmanje razvijene meu njima, osiguraju
sebi uee u rastu svetske trgovine koji je primeren potrebama njihovog ekonomskog
razvoja...
Urugvajska runda multilaterlanih trgovinskih pregovora pokrenuta je
usvajanjemMinistrarske deklaracije u Punta del Esteu (Urugvaj) 25. septembra 1986. a
zakljuena u enevi 15. decembra 1993. Svi sporazumi koji su iz nje proizali potpisani u
Marakeu (Maroko) 15. aprila 1994. Prvi cilj pregovora bila je dalja liberalizacija i
ekspanzija svetsketrgovine kroz smanjenje carina, kvantitativnih ogranienja uvoza i
ostalih necarinskih barijera. Drugi cilj je bio jaanje uloge GATT i unapreenje
multilaterlanog trgovinskogsistema kroz harmonizaciju multilaterlanih pravila. Trei cilj je
bilo preduzimanje strukturnih promena i poboljanje saradnje GATT i relevantnih
meunarodnih organizacijakako bi se obezbedila bra reakcija GATT na promene u
meunarodnom ekonomskomokruenju. Kao etvrti cilj naglaena je potreba pospeivanja
meunarodne ekonomske saradnje radi poboljanja usaglaenosti razvojnih i ekonomskih
strategija Strana ugovornica.
U najirem smislu, primarna funkcija STO jeste da obezbedi zajedniki
institucionalni okvir za obavljanje trgovinskih odnosa izmeu lanica o pitanjima u vezi sa
sporazumima i pridruenim pravnim instrumentima, sadranim u aneksima uz ovaj
Sporazum.4

4. Principi svetske trgovinske organizacije

Osnovni principi STO su:

Trgovina bez diskriminacije zasnovana na potovanju klauzula

najpovlaenije nacije (MFN) i nacionalnog tretmana;

4 D. Mrvo: Svetska trgovinska organizacija (Uloga, znaaj i perspektive razvoja),

Fakultet
politikih
nauka,
Univerzitet
u
Beogradu,
Beograd
http://www.academia.edu/4277081/Svetska_trgovinska_organizacija_-_Uloga_zna
%C4%8Daj_i_perspektive_razvoja (preuzeto 25.11.2016.)
Ana Kotorevi7

Svetska trgovinska organizacija i Srbija - znaaj i perspektive pristupanja

Transparentnost;

Slobodnija trgovina ukidanje prepreka u trgovini kroz pregovore;

Predvidljivost i sve vei pristup tritima onemoguavanje proizvoljnog

postavljanja trgovinskih prepreka, konsolidovanje carinskih tarifa na
ispregovaranom, odnosno dogovorenom nivou i opredeljenje za otvaranje
trita;

Promovisanje lojalne konkurencije ukidanje nelegalnih izvoznih

subvencija i dampinga.

4.1.

Trgovina bez diskriminacije

Prvi osnovni princip, trgovina bez diskriminacije, garantuje se primenom razliitih

odredaba iz Opteg sporazuma o carinama i trgovini i drugih multilateralnih sporazuma o
trgovini robama, Opteg sporazuma o trgovini uslugama (GATS) i Sporazuma o
trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPs).
1. Klauzula najpovlaenije nacije (MFN). Prema sporazumima STO ne moe se
praviti diskriminacija izmeu trgovinskih partnera drugim reima svaka lanica ima
obavezu podjednakog tretmana svih ostalih lanica ove organizacije. Sve koncesije koje se
jednoj od lanica odobri, po osnovu ove kaluzule se proiruje i na ostale lanice.
Ovaj princip je bio i ostao jedan od osnovnih stubova multilateralnog trgovinskog
sistema jo od njegovog osnivanja odnosno od donoenja Opteg sporazuma o carinama i
trgovini 1947. godine. Ovaj princip je stoga i kamen temeljac STO i to po osnovu lana i
GATT-a 1994. (tekst Opteg sporazuma o carinama i trgovini onako kako je dopunjen i
izmenjen nakon Urugvajske runde multilateralnih trgovinskih pregovora), lana II; GATS i
lana TRIPs sporazuma. Meutim, u svakom od njih ovaj princip se sprovodi malo
drugaije.
Dozvoljeni su odreeni izuzeci od ovog principa. Naime, lanice mogu da zakljue
sporazume o slobodnoj trgovini koji prua preferencijalni tretman drugim potpisnicama i
ne primenjuje se na robu koja potie izvan grupe zemalja potpisnica. Zemlja lanica takoe
moe da donese odluku o uvoenju trgovinskih mera u formi prepreka za uvoz u svim
onim sluajevima kada utvrdi nelojalno ponaanje odnosno ponaanje koje je u suprotnosti
sa pravilima STO i preuzetim obavezama u okviru STO. Postoji takoe i u ogranienom
broju sluajeva mogunost diskriminacija u sektoru usluga ali samo pod strogo odreenim
uslovima.
2. Nacionalni tretman. Princip nacionalnog tretmana ne dozvoljava razliit
tretman izmeu domae i strane robe i usluga kao i vrilaca usluga ili izmeu inostranih i
domaih nosilaca prava intelektualne svojine. Ovaj princip je sadran u sva tri osnovna
sporazuma STO:
Ana Kotorevi8

Svetska trgovinska organizacija i Srbija - znaaj i perspektive pristupanja

U GATT-u, lan 3 predvia da uvezena roba, nakon plaanja carine carini, mora da
dobije isti tretman kao i domaa roba u odnosu na sve dabine, poreze,
administrativne ili druge propise.

to se tie prava intelektualne svojine, lanice su obavezne da dravljanima drugih

lanica obezbede tretman koji nije najpovoljniji od onog koji se daje svojim
dravljanima, osim u sluaju izuzetaka predvienih u postojeim meunarodnim
konvencijama.

GATS regulie nacionalni tretman odredbom lana 17, deo III koji regulie Posebne
obaveze. Zbog posebne prirode trgovine uslugama, nacionalni tretman je ustupak o
kome se pregovara, i podloan je uslovima i drugim elementima sa kojima su se
lanice saglasile u okviru lista svojih obaveza koje su prihvaene lanstvom u STO
u delu koncesija u veza sa sektorom usluga.

4.2.

Transparentnost

Sporazum o STO kao i ostali sporazumi u okviru STO sadre odredbe o potrebama
obavetavanja kao i Mehanizam za ispitivanje trgovinskih politika lanica ove organizacije
iji je cilj garancija maksimalno mogue pune transparentnosti u trgovinskim politikama
njenih lanica. lan X GATT iz 1994. regulie pitanje objavljivanja i sprovoenja
trgovinskih propisa; lan III GATS utvruje transparentnost kao jednu od optih obaveza i
pravila ponaanja.

4.3.

Slobodnija trgovina

Smanjivanje trgovinskih prepreka je optimalan nain za unapreenje trgovine.

Trgovinske prepreke obuhvataju carine (carinske stope) i mere kao to su zabrane uvoza ili
kvote uvoza definisane kvantitativno ili vrednosno, koje selektivno ograniavaju koliine.
Od stvaranja GATTa odrano je osam rundi trgovinskih pregovora koje su najpre bili
usmereni ka smanjivanju carina ali su kasnije proireni na necarinske prepreke u trgovini
robom i uslugama, kao i na zatitu trgovinskih aspekata prava intelektualne svojine
Pregovori o carinama e i dalje biti aktuelna tema rada STO posebno kada se radi
poljoprivrednim proizvodima imajui u vidu da su u okviru ovog sektora u predhodnoj,
Urugvajskoj rundi, sve necarinske barijere pretvorene u carinski ekvivalent to je samo po
sebi kreiralo visok nivo carinske zatite u ovom sektoru.

Ana Kotorevi9

Svetska trgovinska organizacija i Srbija - znaaj i perspektive pristupanja

4.4.

Predvidljivost i sve vei pristup tritima

Predvidljiv i rastui pristup tritima za robu i usluge je neophodan princip STO.

Ovaj princip se realizuje kroz razliite odredbe STO koje garantuju bezbednost,
predvidljivost i stalnu liberalizaciju trgovine.
Kreiranje multrilaterlnog trgovinskog sistema STO je realizacija napora vlada da se
poslovno okruenje uini stabilnim i predvidljivim to predstavlja snaan podstrek za
investiranje, otvara nova radna mesta i obezbeuje potroaima vei izbor i nie cene.
Ovakav pristup se u okviru STO obezbeuje kroz princip konsolidovanih odnosno,
obavezujuih carinskih koncesija (faktiki carinskih stopa) drugim reima utvrivanja
gornjih nivoa carinskih koncesija (stopa) i koncesija u vezi sa liberalizacijom domaeg
trita usluga (preuzete obaveze o nivou liberalizacije domaeg sektora usluga) dakle
nivoa stopa koji se nee menjati navie. odnosno nivoa liberalizacije koji se nee
ograniavati.
U razvijenim zemljama lanicama ove organizacije primenjene i konsolidovane
carinske stope su stope obino iste, dok u najveem broju zemalja u razvoju su primenjene
stope nie od konsolidovanih to obezbeuje znaajnu fleksibilnost ovim zemljama u
voenju njihovih carinskih i spoljnotrgovinskih politika (za njih posebno znaajnu imajui
u vidu nedovoljnu razvijenost svih instrumenata tzv. rezervnih i dozvoljenih mera).
Predvidljivost i stabilnost podravaju i druga pravila STO. Jedan od naina je da
trgovinski propisi neke zemlje budu to jasniji i javniji (transparentnost). Drugi nain su
pravila u vezi sa znaajnim ogranienjem korienja kvota i drugih necarinskih mera
zatite iji je obuhvat veoma veliki i esto u formi skrivenih prepreka.

4.5.

Promovisanje lojalne konkurencije

STO predstavlja sistem pravila predvienih da promoviu otvorenu i lojalnu

konkurenciju. Klauzula najpovlaenije nacije - MFN i nacionalni tretman su predvieni da
obezbede pravedene i fer uslove za trgovinu. I upravo ovaj princip poseduje i svog
zatitnika odnosno mere kontraakcije u sluaju da se neko od uesnika u ovoj utakmici
ne ponaa na nain koji je u skladu sa ovim obavezama. Jedan od primera toga su
antidampinke i carine koje se uvode u sluaju da je u istrazi utvreno da neka od zemalja
izvozi po damping cenama ili koristi nedozvoljene subvencije.5

5 Svetska trgovinska organizacija, https://docs.google.com/document/d/...iNr8rUSg/edit?

hl=en_US (preuzeto 02.12.2016.)
Ana Kotorevi10

Svetska trgovinska organizacija i Srbija - znaaj i perspektive pristupanja

5. lanstvo u STO
lanstvo u STO je propraeno sledeim uslovima:

lanice mogu postati drave i zasebne carinske teritorije;

Nephodno je posedovanje pune autonomije u voenju spoljno trgovinske
politike;
Drave postaju lanice u onim okvirima u kojim imaju ekonomski
suverenitet I kontrlu nad carinom (Srbija bez Kosova i Metohije);
Tri grupe lanica:
1. razvijene zemlje,
2. zemlje u razvoju,
3. najmanje razvijene zemlje;
Od 26. aprila 2015. godine, 161 lanica, 23 zemlje posmatraa;
Zemlje posmatrai: 6

6. Procedura pristupanja STO

Da bi se uspeno pristupilo u STO neophodno je da se obavi sledea procedura:

Zahtev za prijem i podnoenje Memoranduma o spoljnotrgovinskom

reimu;
Osnivanje radne grupe za prijem lanstvo u radnoj grupi otvoreno za sve
zainteresovane lanice (putem multilateralnih i bilateralnih pregovora);
Rezultati pregovora Liste koncesija i obaveza za robu i liste specifinih
koncesija za usluge;
Usvajanje izvetaja radne grupe i donoenje odluke o prijemu.7

7. Srbija i STO
Istorijat pristupanja Srbije STO poinje jo od 1996. godine, kada je Savezna
Republika Jugoslavija (SRJ) podnela prvi zahtev za prijem u lanstvo. Ovom zahtevu se
izriito suprotstavila Slovenija, te zahtev nije ozbiljnije ni razmatran. U meunvremenu
drava je bila pod sankcijama i sve do 2000. godine, i smene Miloevievog reima,
6 S. Rapai: Stanje i perspektive pristupanja Srbije svetskoj trgovinskoj organizaciji,
Institut
za
meunarodnu
politiku
i
ekonomiju,
www.diplomacy.bg.ac.rs/pps/20150527_StevanRapaic.pps, (preuzeto 02.12.2016.)
7 Isto
Ana Kotorevi11

Svetska trgovinska organizacija i Srbija - znaaj i perspektive pristupanja

pitanje prijema u lanstvo STO nije znaajnije pokretano. Jugoslavija je nakon oktobra
2000. godine, ponovo aktuelizovala postupak povratka u ovu meunarodnu organizaciju,
ali ovog puta po uobiajenoj proceduri za prijem. Zvanini zahtev za prijem u lanstvo,
Jugoslavija je podnela 23. januara 2001. godine. Iste godine u februaru Generalni savet
STO je doneo odluku o osnivanju Radne grupe za pristupanje SRJ Svetskoj trgovinskoj
organizaciji, tom prilikom je SRJ zvanino dobila status posmatraa.
Srbija i Crna Gora koje su bile u sastavu SRJ su imale razliite interese u pogledu
voenja spoljnotrgovinske politike. Praktino Srbija i Crna Gora su se ponaale kao
zasebne carinske teritorije, koje su vodile zasebnu spoljnotrgovinsku politiku i kao takve
nisu mogle izvriti korektnu harmonizaciju carinskih politika i prezentirati jedinstvenu
spoljnotrgovinsku politiku Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Uoivi ovo, EU je u oktobru
2004. godine, proklamovala politiku paralelnog (dvostrukog) koloseka prema dravi koja
je u meuvremenu promenila svoje ime u Srbija i Crna Gora (SCG), odnosno saglasila se
da Srbija i Crna Gora pokrenu proces odvojenog pristupanja STO. U decembru 2004.
godine, Generalnom savetu STO upuena su tri pisma: prvim pismom SCG je povukla svoj
raniji zahtev za pristupanje, dok su Srbija i Crna Gora istovremeno podnele odvojene
zahteve za pristupanje ovoj organizaciji. Ve sledee 2005. godine, Srbija podnosi
Memorandum o spoljnotrgovinskom reimu Sekretarijatu STO. Memorandum o
spoljotrgovinskom reimu je obiman dokument od oko 500 strana u kome se predstavljaju
svi elementi spoljnotgrovinskog reima, ukljuujui i pravila koja se odnose na trgovinu
uslugama, kao i pravila o intelektualnoj svojini, standardizaciji i drugo.
Pregovori o pristupanju Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji poeli su 15.
februara 2005. godine kada je Opti savet doneo odluku o osnivanju Radne grupe za Srbiju
i o poetku procesa primanja Srbije u STO. 5 Radna grupa ispituje trgovinsku politiku
Srbije i njenu usaglaenost sa pravilima STO. Osim toga daje saglasnost na obim i nivo
obaveza kod liberalizacije trita industrijskih i poljoprivrednih proizvoda i trita usluga.
Te obaveze e potom, kroz bilateralne pregovore, naa zemlja preuzeti prema svim
lanicama STO. Pregovori se vode po unapred utvrenoj proceduri Svetske trgovinske
organizacije i u sutini obuhvatju dve vrste pregovora koji se odvijaju paralelno. To su
pregovori o pravilima (negotiations on rules), koji su multilateralni i koji se vode na
osnovu Memoranduma o spoljnotrgovinskom reimu i pregovori o pristupu tritu (market
access negotiations), koji su bilateralni i koje se vode na osnovu predloga koncesija.

Prijem
zahteva za
pristpanje

Osnivanj
e radne
grupe

Ana Kotorevi12

Memorandu
m

Prvi/Posledn
ji sastanak
radne grupe

Broj
sastanaka
radne
grupe

Poetna /
najnovija
ponuda
za robu

Poetna
/
najnovij
a
ponuda
za
usluge

Nacrt
izvetaj
a radne
grupe

Svetska trgovinska organizacija i Srbija - znaaj i perspektive pristupanja

Decembar
2004

Februar
2005

Mart 2005

Oktobar
2005/Jun201
3

13

April
2006/
Novembar
2008

Oktobar
2006/
Novemb
ar 2008

Oktobar
2012

Tabela 2. Proces pristupanja Srbije svetskoj trgovinskoj organizaciji 8

Radna grupa za Srbiju se do sada sastala 13 puta, a poslednji put 13. juna 2013.
godine. Najnovija verzija Nacrta izvetaja Radne grupe je uraena oktobra 2012. godine
(pogledati tabelu 2). Sledei sastanak Radne grupe e biti sazvan kada Srbija usaglasi
domau pravnu regulativu u vezi sa, izmeu ostalog, GMO, robnim rezervama, robnom
razmenom i uslugama. Srbija je potpisala, deponovala u Sekretarijatu STO 12 bilateralnih
protokola o pristupu tritu robe i to sa Kanadom, Ekvadorom, Dominikanskom
Republikom, Hondurasom, Japanom, Evropskom unijom, Salvadorom, Korejom,
Norvekom, Meksikom, Panamom i vajacarskom i 9 bilateralnih protokola o pristupu
tritu usluga i to sa Kanadom, Dominikanskom Republikom, Evropskom unijom,
Japanom, Korejom, Norvekom, Meksikom, Panamom i vajacarskom. Bilateralni
pregovori o pristupu tritu sa ostalim zainteresovanim lanicama STO su u toku. 7
Bilateralni pregovori sa Ukrajnom pokazali su se kao naroito teki i iscrpljujui, te se
nastavljaju i u 2015. godini. Ukrajna i dalje insistira na odreenim zahtevima na koje
Srbija nije spremna da pristane, poput drastinog smanjenja carina na elik, a sve dok se i
ovi pregovori ne okonaju postoji mogunost da se jave nove zainteresovane lanice, ime
bi se proces prikljuenja STO dalje produio. Takoe istovremeno pristupanje Srbije
Evropskoj uniji (EU), koja ima jedinstvenu spoljotrgovinsku politiku, znaajno utie na
manevarski prostor srpskih predstavnika koji uestvuju u pregovorima sa dravama
lanicama STO. Evropska unija ne eli da dopusti Srbiji greku kakvu je nainila Estonija
u procesu pristupanja STO, kada je snizila odreene carine na nivo nii od onog koji je u
EU. Ovim je EU bila primorana da nakon prikljuenja Estonije, plaa kompenzacione
dabine treim dravama. Stoga EU vri pritisak na Srbiju da istraje u pregovorima i cvoje
carine konsoliduje na nivou koji je isti ili vii od onog u EU.

8. Iskustva susednih zemalja u procesu pristupanja

STO
Iskustva geografski bliskih zemalja Srbiji mogu nam dati uvid u to ta nau zemlju
jo oekuje tokom pregovora o pristupanju, kao i, to je jo bitnije, ta i kako se deava
8 S. Jelisavac Troi, S. Rapai: Stanje i perspektive pristupanja Srbije svetskoj trgovinskoj
organizaciji, http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0025-8555/2015/0025-85551501128J.pdf
, (preuzeto 02.12.2016.)
Ana Kotorevi13

Svetska trgovinska organizacija i Srbija - znaaj i perspektive pristupanja

nakon to zemlja postane lanica STO. Procedura za prijem novih lanica obino traje vie
godina, u zavisnosti od duine trajanja pregovora o trgovinskim koncesijama. Duina
pregovora zavisi od broja sastanaka Radne grupe, neophodnih za postizanje sporazuma.
Sekretarijat STO je preuzeo korake da se smanji broj sastanaka u sluaju prijema malih
drava. U toku procedure prijema drava kandidat treba da se suzdrava od donoenja
propisa i politika koji su u suprotnosti sa pravilima STO.
Zemlja
Bosna i
Hercegovina
Srbija
Hrvatska
Crna Gora
Albanija
Makedonija
Slovenija

Zahtev za prijem

Prijem u
lanstvo

11. maj 1999.

23. decembar 2004.

27. oktobar 2003.
10. decembar. 2004.
1998.
1994.
30. oktobar 1994. Potpisnica GAAT

/
30. novembar 2000.
29.april 2004.
8. semptembar 2004.
4. april 2004.
30. jul 1995.

Tabela 3. Prijem u svetsku trgovinsku organizaciju, Srbija i zemlje susedi

Radna grupa za Bosnu i Hercegovinu je osnovana 15. jula 1999. godine, a

Memorandum o spoljnotrgovinskom reimu je podnet u oktobru 2002. godine. Bilateralni
pregovori o pristupu tritu su u toku na osnovu revidiranih ponuda za robu i usluge.
Multilateralni pregovori se trenutno odvijaju na osnovu revidiranog Nacrta izvetaja Radne
grupe iz maja 2013. godine. Radna grupa je odrala 12 sastanaka, a poslednji je bio juna
2013. godine. Bosna i Hercegovina ve 15 godina pregovara za prijem u Svetsku
trgovinsku organizaciju, to je ve duplo due nego to su za pregovore utroile vremena
druge zemlje iz okruenja. Od posmatranih zemalja najbolje je prola Slovenija, koja je
1994. godine postala potpisnica GATT, a ve sredinom 1995. godine, Svetske
trgovinske organizacije. Osim toga ona je uspeno zavrila i pregovore sa Evropskom
unijom pa je postala njena lanica 1. maja 2004. godine.
Republika Hrvatska je postala posmatra GATT 1993. godine. Bilateralni pregovori
su zapoeti 1997. godine, a zavreni 1999. godine (osim za audiovizuelne usluge 2000.
godine), to je veoma kratak period, ali danas su pregovori za nove lanice postali mnogo
dui i komplikovaniji. Hrvatska je prola 20 krugova bilateralnih pregovora sa 19
lanica STO. Odrano je 6 formalnih i 4 neformalna sastanka Radne grupe. Hrvatska je za
manje od sedam godina pregovora postal lanica STO, to je daleko manji vremenski
period nego to je Srbija ve utroila u pregovore. Ovo nam dokazuje tvrdnju da je sa
protokom godina cena ulaska u STO sve vea i vremenski zahtevnija.
Trenutno je u okviru STO aktuelna Doha runda multilateralnih trgovinskih
pregovora. Srbija se tu pojavljuje samo kao zemlja posmatra, ali mogu biti znaajna
iskustva naih suseda koji aktivno uestvuju u pregovaranju. Tokom Doha runde javilo se
vie pregovarakih grupa. Ove grupe su formirane prema zajednikim interesima njihovih
Ana Kotorevi14

Svetska trgovinska organizacija i Srbija - znaaj i perspektive pristupanja

lanica u vezi neke oblasti pregovora. Od aktvnih grupa u trenutnim Doha pregovorima
Albanija i Makedonija su lanice novoprimljenih drava (RAMs) i W52. Hrvatska je
lanica EU i W52, a Slovenija osim ove dve grupe je lanica i grupe NAMA. Crna
Gora nije lanica ni jedne aktivne pregovarake grupe u tekuoj Doha rundi. Srbija kada
pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji trebalo bi da postane lanica novoprimljenih
drava, a to lanstvo e trajati sve do trenutka pristupanja Evropskoj uniji. Novoprimeljene
drave trae preuzimaje manje obaveza tokom Doha runde pregovora, jer su one tokom
procesa pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji ve sprovele znaajnu liberalizaciju.
One su priznate Doha deklaracijom kao posebna kategorija drava lanica STO. Osim toga
postoji i neformalna grupa CEFTA plus u okviru Doha pregovora. Ova neformalna i
preteno konsultativna grupa se sastoji od zemalja koje su formalno napustile CEFTA
sporazum zbog pridruenja Evropskoj uniji. Meutim oni esto zbog zajednikih interesa
nastupaju u STO pregovorima jedinstveno. U ovoj neformalnoj grupi nalaze se
eka, Poljska, Bugarska, Rumunija, Maarska, Slovaka, Slovenija, Hrvatska,
Letonija, Estonija i Litvanija.
Ono to je najvanije tokom pristupanja za Srbiju su unutranje reforme koje su sve
zemlje sprovele u toku procesa pregovora. to se tie samih koncesija Srbija je u toku
pregovora dala najvee koncesije na usluge i na industrijske proizvode, a najmaje na
poljoprivredne proizvode. U momentu kada postane lanica Svetske trgovinske
organizacije Srbija treba da se bori da postane prepoznatljiva lanica i da brani svoje
nacionalne interese. Moraju se prvo odabrati teme pregovora koje utiu na
spoljnotrgovinsku politiku Srbije, forulisati stavovi o pitanjima koja su aktuelna u tekuoj
rundi pregovora, napraviti strategija nastupa na pregovorima i biti aktivna lanica. Tim koji
uestvuje u okviru STO mora prikupljati informacije, pratiti dogaaje, prisustvovati
sastancima, formalnim i neformalnim i na svakom koraku isticati i braniti stavove Srbije.
Srbija se i u pregovorima o pristupanju i kada pristupi tretira kao razvijena zemlja to ima
veliki uticaj na nivo koncesija koje e morati davati i u budunosti. Sa druge strane, Srbija
bi trebalo da bude izuzeta od svih preuzimanja obaveza tekue Doha runde pregovora, kao
novoprimljena zemlja, naravno, pod uslovom da bude primljena u STO pre zavretka Doha
runde. U suprotnom sluaju, po zavretku Doha runde mogu se oekivati dalji pritisci na
nae pregovarae za dodatnim koncesijama za pristup tritu robe i tritu usluga. Problem
moe nastati u premoavanju razdoblja izmeu lanstva u STO i lanstva u EU. Sa nae
strane, kao neka vrsta odbrane, mogue je formulisati subvencije za zatitu proizvoaa u
Srbiji, samo je potrebno da one ne tete konkurenciji iz inostranstva. Trenutno je preko
80% spoljne trgovine Srbije pokriveno postojeim ugovorima, tako da pristupanje STO
nee drastino uticati na postojei reim.
Prema iskustvima zemalja u okruenju koje su postale lanice Svetske
trgovinske organizacije Srbiju po pristupanju oekuje prebacivanje panje ire javnosti, a
najverovatnije i usko strune, na pristupaje Evropskoj uniji i mogunost zanemarvanja
aktvnog lanstva u STO. Ukoliko preovlada miljenje da je samim inom pristupaja STO

Ana Kotorevi15

Svetska trgovinska organizacija i Srbija - znaaj i perspektive pristupanja

sve zavreno, to moe biti veoma tetno, jer se mnogo toga moe uraditi i u meuperiodu
ova dva lanstva.9

9.

Spoljna trgovina Srbije u periodu pristupanja STO

Kako bismo analizirali uticaj koji je proces pristupanja Svetskoj trgovinskoj

organizaciji imao na privredu Republike Srbije, neophodno je imati uvid u osnovne
makroekonomske pokazetelje za dati period. Promene u strukturi srpskog izvoza i uvoza,
kao i kretanje spoljnotrgovinskog bilansa osnovni su indikatori rasta i razvoja srpske
privrede i njene industrijalizacije, odnosno deindustrijalizacije. Pristupanje Srbije Svetskoj
trgovinskoj organizaciji u osnovi predstavlja okretanje Srbije prema svetu i slabljenje
protekcionistike moi drave. Prilagoavanjem zakona koji su u skladu sa pravilima STO,
Srbija je znaajno liberalizovala svoju spoljnotrgovinsku politiku, to je za posledicu imalo
progresivno poveanje uvoza, koji je s jedne strane pogodovao potroaima, dok je s druge
strane negativno uticalo na domae proizvoae, koji su se nali oi u oi sa nemilosrdnom
konkurencijom, odnosno robom koja je svojom cenovnom konkurentnou mnoge u Srbiji
izbacila sa trine utakmice.
Srbija je beleila rast BDP u periodu od 2005. do 2009. godine, kada je prosena
stopa rasta BDP-a iznosila 4,5%, da bi pod pritiskom svetske ekonomske krize 2009.
godine, ostvarila negativnu stopu od -3,5%. U naredne dve godine BDP je rastao u proseku
za oko 1% godinje, da bi 2012. godine, ponovo zabeleio negativnu stopu od -1,5%. Tek u
2013. godini, BDP raste za 2,5%, ali ve u 2014. godini, Srbija ponovo belei negativnu
stopu od -1,7%. Iako se smatra da je Srbija izala iz ekonomske krize, posledice koje je ova
kriza ostavila na srpsku privredu su dalekosene. Ovo se jasno moe uoiti ako se pogleda
stanje javnog duga Srbije. Pad cena primarnih proizvoda na svetskom tritu i usporavanje
privredne aktivnosti, izazvano padom tranje za proizvodima iz Srbije, prouzrokovalo je
smanjenje srpskog BDP. U istom periodu, znaajno je narastao i javni dug, kao posledica
poveanje zaduivanja privatnog sektora putem kredita. Javni dug Republike Srbije, koji je
2008. godine, iznosio 28,3% BDP-a, u etvrtom kvartalu 2014. godine, narastao je na
neverovatnih 70,9% BDP-a.

Godina

Izvoz

Uvoz

Bilans

2001
2002
2003

1720
2074
2756

4260
5614
7477

-2540
-3540
-4721

Pokrivenost uvoza
izvozom (%)
40
36
36

9 S. Jelisavac Troi, S. Rapai: Stanje i perspektive pristupanja Srbije svetskoj trgovinskoj

organizaciji, http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0025-8555/2015/0025-85551501128J.pdf
, (preuzeto 10.12.2016.)
Ana Kotorevi16

Svetska trgovinska organizacija i Srbija - znaaj i perspektive pristupanja

2004
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
2013
2014
2015

3523
4480
6431
8823
10974
8345
9794
11780
11229
14612
14849
13379

10755
10461
13174
19165
24332
15808
16471
19862
18928
20553
20609
18218

-7232
-5981
-6743
-10342
-13358
-7463
-6677
-8082
-7699
-5941
-5,760
-4,839

32
41
48
46
45
52
59
59
59
71
72
73

Tabela 4. Robni spoljnotrgovinski bilans Republike Srbije za period od 2001. do 2015.

godine. (mil.USD)10
40000

30000

20000
Saldo
10000

Uvoz
Izvoz

-10000

-20000

Grafikon 1. Robni spoljnotrgovinski bilans Republike Srbije za period od 2001. do

2015. godine. (mil.USD)

Govorei o procesu pristupanja STO, nas svakako najvie interesuje da li je ovaj

proces i na koji nain uticao na strukturu i obim srpskog izvoza i uvoza. U periodu od
2000. do kraja 2015. godine, Republika Srbija belei negativan bilans robne razmene sa
inostranstvom. Pri tome, do 2004. godine, deficit robne razmene sa inostranstvom raste po
prosenoj godinjoj stopi od 41%, da bi u 2005. godini, dolo do pada vrednosti deficita
10 Spoljna trgovina, Republiki zavod za statistiku, http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?
pKey=235 (preuzeto 02.12.2016.)

Ana Kotorevi17

Svetska trgovinska organizacija i Srbija - znaaj i perspektive pristupanja

robne razmene za 19% u odnosu na prethodnu godinu. Ve od 2006. godine, pa do 2008.
godine, deficit ponovo raste da bi od 2009. godine, pokazao tendenciju pada. Smanjenje
deficita robne razmene u periodu od 2008. godine, moe se pripisati znaajnijem
smanjenju uvoza u odnosu na smanjenje izvoza. Tako je u periodu 2008-2009 dolo do
pada vrednosti izvoza za 24%, dok je vrednost uvoza u istom periodu opala za 30%.
Ovakva tendencija se vidi i iz vrednosti koeficijenta pokrivenosti uvoza izvozom koji u
posmatranom periodu raste i dostie nivo od 59% u 2010. godini, kada dolazi i do pada
deficita spoljnotrgovinskog robnog bilanasa. Meutim, ve sledee 2011. godine, iako se
nominalno poveava spoljnotrgovinski deficit, izvoz i uvoz proporcinalno rastu, te
koeficijent pokrivenosti uvoza izvozom ostaje na relativno istom nivou. Slina stvar se
desila i 2012. godine, kada su izvoz i uvoz proporcionalno opali, te je pokrivenost uvoza
izvozom ostala na nivou od 59%. Ipak, ohrabrujua injenica jeste da je Srbija ostvarila u
2013. godini, pokrivenst uvoza izvozom od ak 71%, to je znaajan skok u odnosu na
prethodnu godinu, ali i najvii zabeleeni nivo od 2000. godine. Moe se zakljuiti da je
Srbija nakon 2008. godine, zabeleila znaajan pad izvoza i uvoza, to se moe pripisati
svetskoj ekonomskoj krizi. Treba imati u vidu veliku uvoznu zavisnost preduzea koja
uestvuju u izvozu, tako da pad izvoza biva praen padom uvoza u manjoj ili veoj meri.
Ono to je vano za srpsku privredu, jeste injenica da od krizne 2009. godine, koeficijent
pokrivenosti uvoza izvozom nije opadao, te da je doiveo znaajan rast u 2015. godini.

9.1.

Izvoz i uvoz robe po razvijenosti zemalja u periodu

od 2013 2015
Izvoz

Ukupno
Razvijene
zemlje
EU
EFTA
Ostale
industrijske
zemlje
Zemlje u
razvoju
Neklasifikovane
zemlje

Uvoz

2013.
1244618

2014.
1307853

2015.
1453767

2013.
1749847

2014.
1815996

2015.
1978653

705283

737756

831897

1020713

1074025

1173708

649701
11331

696188
10646

784223
12545

956480
19265

1008195
23706

1086459
34105

44251

30921

35128

44968

42125

53143

539324

570096

621870

728901

741781

804432

11

233

190

513

14610

14845

13379

20550

20601

18210

8279

8392

7659

11989

12191

10797

7628
133

7921
121

7221
116

11235
226

11447
266

9995
314

Ukupno
Razvijene
zemlje
EU
EFTA
Ana Kotorevi18

Svetska trgovinska organizacija i Srbija - znaaj i perspektive pristupanja

Ostale
industrijske
zemlje
Zemlje u
razvoju
Neklasifikovane
zemlje

518

350

323

528

477

489

6331

6453

5720

8558

8408

7408

(),

Tabela 5. Izvoz i uvoz robe po razvijenosti zemalja u periodu od 2013 2015

Izvoz
Razvijene zemlje

43%

Zemlje u razvoju

57%

Grafikon 2. Struktura robne razmene po razvijenosti zemalja za 2015. Godinu, Izvoz

Uvoz
Razvijene zemlje

Zemlje u razvoju

41%
59%

Grafikon 3. Struktura robne razmene po razvijenosti zemalja za 2015. Godinu, Uvoz

Na osnovu podataka iz tabele 4, moemo primetiti da je struktura izvoya uvoza za

period od tri godine (2013 - 2015). Za sve tri godine karakteristino je da razvijene zemlje

Ana Kotorevi19

Svetska trgovinska organizacija i Srbija - znaaj i perspektive pristupanja

prednjae za razliku od zemalja u razvoju. Kod razvijenih zemalja moemo primetiti porast
izvoza, ali i uvoza iz godine u godinu.

9.2.

Izvoz i uvoz robe po zemljama

U ovom delu rada predstavljeni su izvoz i uvoz robe po zemljama Evrope. U tabeli
5. predstavljen je izvoz robe po zemljama u periodu 2013 2015.

Ukupno
Albanija
Austrija
Belgija
Bosna i Hercegovina
Bugarska
Velika Britanija
Grka
Danska
Italija
Maarska
Nemaaka
Poljska
Republika Makedonija
Republika Crna Gora
Rumunija
Ruska federacija
Slovaka
Slovenija
Turska
Ukrajina
Francuska
Holandija
Hrvatska
eka Republika
vajcarska
vedska
panija
Ostale zemlje

Vrednost, mil RSD

2013
2014
2015
115804 123015 135478
0
4
9
10037
11229
11076
31543
31014
38272
14484
18756
18056
102301 116574 127374
28579
33690
41411
14468
13564
21396
18547
14714
16297
2680
4238
6284
202633 226282 235012
34192
33311
38743
147852 155718 181543
23124
26013
30604
49076
53228
56983
72620
66573
73819
66919
73819
80985
90497
90810
78838
22907
18471
23972
40728
41416
45270
18657
20283
27028
14687
8844
6923
29912
36722
44482
13057
13202
16530
35413
40366
48198
27224
31389
33285
8804
8707
8479
5004
5918
7527
8550
10943
14972
23544
24360
21405

Vrednost, mil USD

2013
2014
2015
13595

13972

12469

118
371
170
1201
336
170
218
31
2379
401
1735
271
576
851
786
1063
269
479
219
172
351
153
416
320
104
59
100
276

127
352
213
1319
384
154
167
48
2577
378
1773
296
604
756
830
1029
209
471
231
101
418
150
459
358
99
67
124
278

102
352
166
1172
381
197
150
58
2163
357
1673
282
524
679
746
725
221
417
249
64
410
152
443
307
78
69
138
197

Prikazane su zemlje sa znaajnim ueem u spoljnoj trgovini Republike Srbije;

U razvrstavanju robe po zemljama korien je princip poslednje poznate destinacije robe.

Tabela 6. Izvoz robe po zemljama (Evropa) 2013 - 2015

Ana Kotorevi20

Svetska trgovinska organizacija i Srbija - znaaj i perspektive pristupanja

Ukupno
Albanija
Austrija
Belgija
Bosna i Hercegovina
Bugarska
Velika Britanija
Grka
Danska
Italija
Maarska
Nemaaka
Poljska
Republika Makedonija
Republika Crna Gora
Rumunija
Ruska federacija
Slovaka
Slovenija
Turska
Ukrajina
Francuska
Holandija
Hrvatska
eka Republika
vajcarska
vedska
panija
Ostale zemlje

Vrednost, mil RSD

2013
2014
2015
115804 123015 135478
0
4
9
10037
11229
11076
31543
31014
38272
14484
18756
18056
102301 116574 127374
28579
33690
41411
14468
13564
21396
18547
14714
16297
2680
4238
6284
202633 226282 235012
34192
33311
38743
147852 155718 181543
23124
26013
30604
49076
53228
56983
72620
66573
73819
66919
73819
80985
90497
90810
78838
22907
18471
23972
40728
41416
45270
18657
20283
27028
14687
8844
6923
29912
36722
44482
13057
13202
16530
35413
40366
48198
27224
31389
33285
8804
8707
8479
5004
5918
7527
8550
10943
14972
23544
24360
21405

Vrednost, mil USD

2013
2014
2015
13595

13972

12469

118
371
170
1201
336
170
218
31
2379
401
1735
271
576
851
786
1063
269
479
219
172
351
153
416
320
104
59
100
276

127
352
213
1319
384
154
167
48
2577
378
1773
296
604
756
830
1029
209
471
231
101
418
150
459
358
99
67
124
278

102
352
166
1172
381
197
150
58
2163
357
1673
282
524
679
746
725
221
417
249
64
410
152
443
307
78
69
138
197

Prikazane su zemlje sa znaajnim ueem u spoljnoj trgovini Republike Srbije;

U razvrstavanju robe po zemljama korien je princip poslednje poznate destinacije robe.

Tabela 7. Uvoz robe po zemljama (Evropa) 2013 2015

9.3.

Ana Kotorevi21

Izvoz i uvoz robe po sektorima

Svetska trgovinska organizacija i Srbija - znaaj i perspektive pristupanja

2011

860084

153331

2012

990634

185092

2013

1244618

178627

2014

1307853

209868

1453767

Hrana i
ive
ivotinj
e

2015

G.

U
k
u
p
n
o

226902

Pie i
duvan

Sirove
materije
,
osim
goriva

Mineral
na
goriva i
maziva

ivotin
jske i
biljne
masti

Hemijski
proizvodi

Prerae
ni
proizvo
di

Ma.i
tranp.
ureaji

19958

47790

35892

14657

73142

253896

143201

110305

7911

25370

49440

35169

17230

80147

226679

225036

136982

9490

27306

49440

35169

17230

80147

226679

225036

136982

9490

35359

55477

60130

16080

106387

248138

386425

155909

10139

47878

47692

48408

13429

104875

273639

392404

171317

10860

Razni
got.
proiz.

Nepom
enuti
proizv
odi

Tabela 8. Izvoz robe po sektorima SMTK 2011 - 201511

1990

11432

1125

1115746

Hrana i
ive
ivotinj
e

2007

G.

U
k
u
p
n
o

37595

Pie i
duvan

Sirove
materije
,
osim
goriva

Mineral
na
goriva i
maziva

ivotin
jske i
biljne
masti

55

735

1860

38

5249

35428

180254

1617

Prerae
ni
proizvo
di

Ma.i
tranp.
ureaji

Razni
got.
proiz.

Nepom
enuti
proizv
odi

1328

2379

2709

1146

55

124055

204409

235375

85617

20614
6

Hemijski
proizvodi

11 Spoljna trgovina, Republiki zavod za statistiku,http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?

pKey=93 (preuzeto 09.12.2016.)

Ana Kotorevi22

2008

1340088

48285

2009

1064271

50280

2010

1280676

67800

2011

1452140

77245

2012

1664431

96978

2013

1749847

102685

2014

1815996

117676

2015

1978653

Svetska trgovinska organizacija i Srbija - znaaj i perspektive pristupanja

124250

6059

46141

241973

2617

143789

214513

262067

99923

27472
0

7710

30802

160774

2985

135907

176131

207962

85062

20665
8

13376

53226

252698

3124

190775

255206

268760

101041

74670

14484

57634

290960

3279

217081

279896

331210

110387

69963

16412

53941

289934

4511

275807

307137

398995

119486

10123
1

17745

54500

265336

5838

269653

303152

479237

133220

118481

18763

58450

256290

5342

271419

327402

490536

141676

12844
4

24539

81202

226979

5709

296882

357972

551763

145118

16423
9

Tabela 9. Izvoz robe po sektorima SMTK 1990 2015

Ana Kotorevi23

Svetska trgovinska organizacija i Srbija - znaaj i perspektive pristupanja

Zakljuak
Stvaranjem GATT-a, jedan broj zemalja i njihovih vlada koje su u ovom
procesu uestvovale, dokazale su postojanje jasne vizije za ostvarenje budue
saradnje koja je bila neophodna da bi se ostvario ekonomski rast i izgradnja. Za gotovo
pola veka koliko je GATT postojao, moe se rei da je uglavnom uspeo da ostvari ciljeve
koje su postavili njegovi osnivai i prvi potpisnici. Ali, ako se napravi mala paralela
izmeu ivotnog ciklusa jednog proizvoda i ivota GATT-a, onda moemo razumeti zato
je i sam GATT doiveo svoj vrhunac, ali i postepeno prevazilaenje, pa je otuda
nastanak Svetske trgovinske organizacije nova prilika da se ostvari sve ono to GATT
nije uspeo, kao i da se formiraju novi ciljevi za novi vek. Ustanovljenjem WTO, GATT je
transformisan u organizaciju, a njegovi dometi su znaajno proireni. Pred WTO je
vie izazova. Prvenstveno, treba nastaviti proces globalizacije. Zatim, treba nastaviti
i suoavanje sa jo uvek monim snagama koje se bore za ouvanje protekcionizma, a
koje postoje kako u razvijenim, tako i u ZUR. ak i ukoliko se ostvari
liberalizovana, nediskriminaciona trgovina i investiciona politika, WTO zadrava
znaaj kao forum za pregovore o novim oblastima i pitanjima. Moda i najvei
izazov za budunost WTO jeste rad na daljoj integraciji zemalja u razvoju u
svetske ekonomske tokove.
Iz kratkog prikaza procesa pristupanja Republike Srbije i njenih suseda Svetskoj
trgovinskoj organizaciji, vidimo da to nije ni malo lak proces, ve da se radi o
dugogodinjim pregovorima sa zainetersovanim dravama lanicama, kao i usklaivanjem
domaeg zakonodavstva sa sporazumima STO. Od 2000. godine, Srbija je donela niz
zakona koji utiu na spoljnotrgovinsku politiku u smeru liberalizacije i otvaranja trita
Srbije za stranu robu i usluge. Kljuni zakoni kao to su: Zakon o spoljnotrgovinskom
poslovanju, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o stranim ulaganjima, Zakon o
koncesijama, doneti su u skladu sa pravilima STO, kako bi se pripremio teren za uspeno
lanstvo Srbije u STO. Izvrena je i liberalizacija u sektoru privlaenja stranih direktnih
investicija. Strani investitori imaju nacionalni tretman, otvoreni su novi sektori za priliv
stranog kapitala i pojednostavljena je procedura osnivanja preduzea u stranom vlasnitvu.
I pored niza ekonomskih problema, paralelnog pregovaranja za lanstvo u
Evropskoj uniji i brojnih nereenih regionalnih politikih problema, Srbija je na putu ka
STO istrajala i pokazala se kao nimalo naivan sagovornik za pregovarakim stolom.
Razlog zbog kog Srbija jo uvek nije postala lanica STO i zato ovaj proces traje ve
deset godina, nije u nesposobnosti srpskih predstavnika, ve naprotiv u injenici da Srbija
tei da zatiti domae proizvoae. Najlake je brzo postati drava lanica STO uskladiti
zakone i sniziti carine do nivoa koji trae zainteresovane drave. Time to nije pristajala na
esto nerazumne zahteve drava sa kojima pregovara o konsolidovanju carina, Srbija je
Ana Kotorevi24

Svetska trgovinska organizacija i Srbija - znaaj i perspektive pristupanja

pokazala odreenu zrelost i strunost. Treba priznati da ipak postoje oblasti trgovine koje
nisu regulisane u skladu sa sporazumima STO, poput trgovine genetski modifikovanim
proizvodima, ije usklaivanje predstoji. Ovo je pitanje kome treba paljivo prii imajui u
vidu osetljivost same teme, odnosno prirodu Srbije kao znaajnog poljoprivrednog
proizvoaa. Smatramo da postoje naini da se ovo pitanje rei na uzajamnu satisfakciju
kako Sjedinjenih Amerikih Drava (lidera u GMO proizvodnji i najveeg zagovornika
slobodne trgovine ovim proizvodima), tako i domaih poljoprivrednika. Jasno je da Srbija
nee moi zabraniti trgovinu ovim proizvodima na svojoj teritoriji, jer je to praksa i u
ostalih 161 drava lanica, ali bi Srbija mogla insistirati na zabrani proizvodnje, kao i
specifinom obeleavanju ovih proizvoda u maloprodaji.

Ana Kotorevi25

Svetska trgovinska organizacija i Srbija - znaaj i perspektive pristupanja

Literatura
1. D. Mrvo: Svetska trgovinska organizacija (Uloga, znaaj i perspektive razvoja),
Fakultet
politikih
nauka,
Univerzitet
u
Beogradu,
Beograd
http://www.academia.edu/4277081/Svetska_trgovinska_organizacija_-_Uloga_zna
%C4%8Daj_i_perspektive_razvoja;
2. I. Popovi Petrovi: Svetska trgovinska organizacija (Osnivanje, funkcije, ciljevi),
Institut
za
meunarodnu
politiku
i
privredu,
Beograd,
2004.,
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0025-8555/2004/0025-85550401093P.pdf;
3. Privredna komora Beograda, Srbija i svetska trgovinska organizacija perspektive i
izazovi lanstva-, http://www.kombeg.org.rs/Komora/Opsta.aspx?veza=3098;
4. S. Jelisavac Troi, S. Rapai: Stanje i perspektive pristupanja Srbije svetskoj
trgovinskoj organizaciji, http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0025-8555/2015/002585551501128J.pdf;
5. S. Rapai: Stanje i perspektive pristupanja Srbije svetskoj trgovinskoj organizaciji,
Institut za meunarodnu politiku i ekonomiju,
www.diplomacy.bg.ac.rs/pps/20150527_StevanRapaic.pps;
6. Spoljna trgovina, Republiki zavod za statistiku,
http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=235;
7. Svetska trgovinska organizacija,
https://docs.google.com/document/d/...iNr8rUSg/edit?hl=en_US

Ana Kotorevi26