You are on page 1of 8

Boško Novaković

Milovan Glišić

(1847-1908)

Rođen je 6. januara 1847. u selu Gracu, kraj Valjeva. Roditelji mu nisu mogli
obezbediti redovno školovanje pošto u selu nije bilo škole, ali su ga osposobljavali
za život onim što je bilo najbolje u njima. Otac guslar i majka darovit usmeni
pripovedač naučili su ga pisanju orlovim perom. Tako pripremljen, mladi Milovan
bio je u Valjevu odmah primljen u drugi razred osnovne škole. Bio je već napunio
sedamnaest godina kad je stupio u prvi razred gimnazije. To je bilo 1864, u
Beogradskoj nižoj gimnaziji, "terazijskoj". Neobezbeđen, mladi Glišić se morao
oslanjati samo na vlastito snalaženje. Kad mu je već iduće godine, 1865, umro
otac i u rodnoj kući ostala majka udovica sa dvoje mlađe dece, ugasila se svaka
nada i na onu tanku pomoć koja bi vredela kao podsticaj i ohrabrenje. Ostavljen
sebi, Glišić se nije libio nikakvih poslova. "Bio je i đak i sluga. Posluživao je po
imućnijim kućama, prao sudove, išao po vodu, trčkarao po varoši, ponekad je
zabavljao decu - radio je sve što se tražilo od njega, samo da bi imao hleba i
krova nad glavom" (Uroš Džonić). Mada mu je "posluživanje" oduzimalo dosta
vremena, Milovan je ipak bio dobar đak. Njegovo interesovanje nije se svodilo
samo na školske predmete; čitao je mnogo, bez reda, sve što mu je dolazilo do
ruku. Pored toga učio je i strane jezike: ruski, francuski, nemački.

Po završenoj gimnaziji (1870), Glišić je najpre počeo da studira tehniku. Tada je
ušao u javni život dublje i vidnije, kao urednik satiričnog lista Vragolan i agilan
član pokreta Svetozara Markovića. Obeležen od vlasti, kao protivnik poretka,
"crveni komunac", "usijana glava", Glišić je bio uhapšen kad je 1872. sa dva svoja
druga preneo iz Zemuna nekoliko primeraka Markovićeve Srbije na Istoku. Zbog
materijalne nemaštine, on je te godine napustio tehnički i prešao na filološko-
istorijski odsek Velike škole. Studije su tekle uspešno i nizali se ispiti, ali jedan
neuspeh sve je naglo i zauvek prekinuo. Glišić je bio uveren da je neuspeh
posledica nepravde i u ogorčenju napustio je studije 1875. bez završne diplome.

Početak njegove karijere označava služba pomoćnika urednika Srpskih novina. U
1875. je i početak njegova književnog rada: ugledni književni list Otadžbina
štampa mu prve pripovetke. Uskoro, za vreme srpsko-turskih ratova 1876-1878,
njegovo znanje stranih jezika pokazaće se kao dragoceno na radu u Presbirou.
Posle smrti Đure Jakšića, Glišić je, 1878, postavljen za korektora Državne
štamparije. Godine 1881. postaće dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu,
1898. biće penzionisan, a 1900. vraćen u državnu službu kao pomoćnik upravnika
Narodne biblioteke. To je bio najviši položaj koji je postigao; na njemu će i umreti,

Pisac ga neprestano i dosledno kažnjava. ali su se odnosi i pojave. tu mađijski privlačnu stazu na kojoj se ostvaruju intimni snovi kapitalisanja. Jer zelenašenje. raznovrsni i mnogovrsni poroci u ljudima i u njihovim odnosima. Najznačajniji deo Glišićeva književnog rada predstavljaju satire. Tri godine pre smrti doživeo je istinsko i veliko zadovoljstvo kad ga je Jovan Skerlić. lakoveran do neverovatnosti. drugovao s njim. govornih pojedinosti. sve njegove sposobnosti svode se na jedan jedini vid. kud je otišao radi lečenja. a u komediji u neimenovanu varoš. kome se podsmevaju. gusta ogrezlost u sujeverje. ali proširena dramska prerada nije u bitnosti izmenila ono što je osnovno u prirodi lika. uzroci i posledice. parazitski način života popova i učitelja. pripovetka Zloslutni broj i komedija Podvala i svoju fabulu i svoje tematsko obeležje zasnivaju na istom liku. Pupavac je vrsta seoskog zelenaša. ocrtao značajne društvene pojave i procese. i uhvatio boje presudne za prodorniju strukturalnu analizu i celovitiju sliku sredine. a u komediji Vule Pupavac. tako i toliko isprepleli i usložili da se palanka i selo često nalaze u istom životnom ramu. telesnih. izvajao plastiku celog niza likova. Karakteristično je za Glišićev metod što je on zelenaša Pupavca sreo. ali je prenaglašeno. njegovo životno kretanje poznaje samo jednu stazu: onu kojom se može "interesirati". Pupavac je. proučavao radi vernijeg prenošenja mentalnih. ružan. ali je za književno-istorijski značaj Glišićevog dela pretežnije ubedljivo uočavanje korena i unutrašnjih pogonskih snaga socijalne pojave. U . Svoje satire Glišić je stvarao na motivima koji su bili prirodni odjeci društvene stvarnosti. u pripoveci to je Mojsilo Pupavac. kome uzimaju novac. u pripoveci je događaj smešten u Smederevo. ono što je karakteristično za uslovljenost takve društvene pojave. to kažnjavanje je odmazda za njegova ranija zlodela. ima i drugih sitnijih razlika u imenima i broju ličnosti. Pretežno je u tim satirama reč o selu. neuk. primitivizam. pa i osiromašena. januara 1908. Njima je on. stiču sve vrste i sve mogućnosti "špekulacija" od primitivnih i sitnih prevara do žestokog i razornog kamatnjaštva. vezani neraskidivim koncima međusobnih srodnosti i naklonosti. pa i promašeno u efektu. u Dubrovniku. ali još i više razjedinjeni antagonizmima surove borbe oko novčane moći. Vladarski siguran u svojoj seoskoj radnji. I u pripoveci i u komediji njega će u palanci snalaziti samo nevolje: sad je on onaj koga bezdušno varaju. na kojoj se. naivan je. komična žrtva vlastite nezajažljivosti i lakovernosti.20. nespretan. protkali su Glišićev tekst gorčinom istinoljubivog svedočanstva i odredili njegovu suštastvenu književnu prirodu. kulturna zaostalost. Čistota pobuda u ovom slučaju je nepogrešivo vodila do dejstvene kritike. on u novoj sredini gubi svoju snalažljivost. dakle. Među satirama. Istina. nemilostivog pauka u malenoj radnji. utvrdio mu rang i odredio istorijski značaj. polazeći od bitnih osobina realističkog metoda. bez kojih bi ona ostala nedovoljno uobličena. svojom impresivnom. znalačkom i ubedljivom studijom rehabilitovao kao pripovedača. sasvim izmenjen u gradskoj sredini: telesno neugledan. birokratski sistem. osvetlio neke oznake epohe. međutim. sa visine vrhunskog kritičarskog autoriteta.

sa skupom parazita i nasilnika. ali i procesa raslojavanja sela. grčenja i posrtanja jedne sredine i jednog vremena. Pripovetka Svirač ima takvu zanimljivost. Takva je i crtica Molepstvo: ta "šala iz natmurene 1885. jer sadrži više odelitih tema i više pripovedačkih motiva. zazvučala je finijim akcentima privida jedne stvarnosti. u njenim obuhvatnijim oblicima. jednu neveselu fabulu i jednu potresnu optužbu. kojom se iskrivljuje zakon. u komediji ima neodrživih naivnosti. Neke od njih su zanimljive po motivu. ali je u njoj. zapravo. gledanoj spolja. sa osobenim zvukom i sugestivnim reljefom. Po širini i prostranstvu tematskog obuhvatanja značajnija je pripovetka Glava šećera. i zadovoljavajući se tek nagoveštajem. i u unutrašnjoj igri. istorija propadanja seljaka Radana i bogaćenja kapetana Maksima Sarmaševića. a druga je ona hučna i bučna slava seoskog ćate Davida Uzlovića. gotovo crticama. rafiniran u formalnoj ispravnosti. Pod uglađenom spoljašnošću kapetanovom. međutim. u srpskoj literaturi ostaje dograđen i izrazit lik Pupavca. slika udruženog delovanja birokratske vlasti i seoskih "intereždžija". radi vlastitog olakšanja. motivisanost je slaba i neubedljiva. nekolikim manjim pripovetkama. a pisac je ostvario impresivne trenutke svoje proze. Pisac je bio na tragu i pri dodiru jedne dobre satirične teme o formalističkom shvatanju dužnosti: zamršen spor i luda pometnja oko nadležnosti ko je dužan da se brine za sahranu samohrana čoveka izokreće prirodan red stvari. I pored svega. u večnosti. vidniji lik gazda-Miluna. gorku i prodornu. svih tih vidnih slabosti i grubih konstrukcija. pa je u komediji pisac sveo pominjanje broja na pogodniji opseg. ne razvijajući temu podrobnije. sastavljajući svoju celinu od ovlaš povezanih. izopačavaju odnosi i zloupotrebljuje položaj. Međutim. Srodna žaoka pojavila se i u Sigurnoj većini. međutim. godine" intonirala je prizvuk satirične žaoke nad praznim molitvanjem. Takva je Šetnja posle smrti. pod prividom uljuđenog ponašanja . Nje ima i u drugim pripovetkama.što bi trebalo da predstavlja napredak . ali je sinteza onih osobina kojima će Glišić najbolje odraziti društveno-ekonomska i moralna previranja.pripoveci je nameštena slutnja o broju 25. od suvog realističkog podatka do žučnog karakterološkog uopštavanja. čiji karakter je pretežno humorističan ili fantastičan. jer pravde na zemlji nema. Cela pripovetka je u rasponu dveju krajnosti: jedna je kako seljaci govore o kaznama na nebu. Glava šećera je istovremeno anegdotski snimak jednog lukavog postupka.krije se opak i gramziv duh birokrate. U portretu kapetana Sarmaševića ironija se rascvetala do raskoši. koje će stići kaišare i zelenaše. Od ironične bezazlenosti do satirične jetkosti. Taj duh će pronaći nov način globljenja seljaka. Kompoziciono je nejedinstvena. Glišić je ostao. tvrdoj i surovoj. Današnji čitalac će se začuditi kad u tekstu . samo na zamisli. Između ta dva krajnja ruba svoje pripovetke Glišić je smestio likove i događaje. Time se ne iscrpljuje satira Milovana Glišića. ponekad tonom i duhom različitih epizoda. Tu je ironija preša u satiru. Ovaj krug završava se. pa time prodire u slojevitost tadašnjih odnosa. Druge Glišićeve satire nemaju taj značaj. a govore to radi svoje utehe. Ona nosi naslov o sviraču Sretenu. pohlepnog račundžije i neobuzdanog zelenaša.

ali je lik učitelja svetao i prijatan. slično Stevanu Sremcu. ali odapete. Elemenat humora prisutan je skoro u svima njegovim pripovetkama. sa oznakama modernog čoveka temeljnije obrazovanog i metodski pripremljenog. Ni oko šta i Učitelj. prirodna nesaglasnost naprednog učitelja i zaostalog popa. duhovita podvala. na njegovu plitkom računu da učitelja zatekne uvek pri jelu. Pisac mu nije oprostio te mane. "Izbrani gušan". dovitljivi seljaci i čedne seljanke. Gradska sredina i selo susreću se tu na spojnim granicama istovetnih i istovrsnih mana. Jer Glišić je. onaj kad je u Novom Mesiji strele svoje satire uperio protiv Vase Pelagića. na njegovim uzrečicama. ali jedan deo njih gradi svoje efekte isključivo na humorističkoj potki. U njenom prostranstvu su neradni učitelji i zaostali popovi. praznoverni lovci i strašljivi trgovci. hvalisavost i uobraženost. sa svojim snom o zemlji bez opozicije. Slika se ipak zaustavlja na razini smešnoga. a nesposoban. ne može ovde završiti.Milovana Glišića nađe elemente atmosfere iz satira Radoja Domanovića: ovaj Glišićev ministar. to su uzročnici i činioci društvene atmosfere u kojoj se grlato smeje i vedrinom vidaju rane. u gradaciji od ironije do parodije. Kao i njegov uzor Gogolj. a težište humorističkog efekta bacio na povređenu popovu sujetu zbog nedobijanja ispunjene buljine. pojavljuju se dve vrste. Sujeverica nije ovde ni težak ostatak ni stvarna pojava. Za Glišićev metod i za splet pripovedačkih osobina vrlo je karakteristična pripovetka Brata Mata. iz obračuna za neki raniji odnos. iz prepredeno zamišljene i vešto izvedene podvale. Dosetka. Humoristička intriga i zaplet između učitelja Grujice i popa Vujice izbili su odista "ni oko šta". Za selo Glišićevog vremena takav pop i takav učitelj su slika žive i nabujale stvarnosti. dve kategorije učitelja u punoj suprotnosti osobina. spretna obmana. ukrštajući svoje mentalne karakteristike i osobenosti u zajedničke uskosti duhovnih vidika. sujeverica i lakovernost. Polagušić je prevremen fanatik. ipak. Krug se. Glišić je imao razvijen humoristički nerv. slikovita nesrazmera dveju uloga. oblaporan na tuđe jelo a škrt. ali ta tanka humorna okosnica nije presudan činilac nosivosti u pripoveci. Ti efekti se najuspešnije izvlače iz obrnutog reda stvari. te su strele bile zatupljene. Glišić je komiku hvatao na perifernim popovim osobinama. imao i jedan protivrečan trenutak. apsolutni u svojim idejama. Više je to ona nespojivost njihovih shvatanja. sujetan na svoje znanje. Antipod mu je lakomi i licemerni pop Vujica. Potka je široka i njene niti su sirovost i neukost. . Iz toga će se posle izroditi neizmirljiva svađa. zbog ispunjene buljine. nestvaran i fantast. sa izvesnošću o sigurnom izboru i o sigurnom opstanku na vlasti. shvatanja i delovanja. sitne činovničke dušice i vetrenjasti seoski napasnici. to je već prethodnik ministara iz Stradije. U dvema pripovetkama. nego podloga za veštu šalu i uspelo postavljenu zamku. iz "šila za ognjilo".

Prizvuk ležerne ironičnosti i narodskog humora dejstven je u priči Posle devedeset godina.Ta slika ima i svoju suprotnost. ima još i dva pokušaja objašnjenja promena na selu: jedan o nestanku prijateljstva. Priča je građena na legendarnim slojevima humora. sa svima karakteristikama i u svima situacijama bujnog izmišljanja. u zelenilom zasićeno prostranstvo seoskog vidika. kao komad. na čist vazduh. u svežinu odmorišta. mešajući humor i satiru do nedeljivosti. iz monotonije svakodnevnog života. Sva je prilika da je tu naklonost Glišić primio od Gogolja. pripovetka Redak zver prelazi okvir i sliku susreta lovca Radoša sa majmunom. svodi se na to kako će obmanuti izaslanika. utopilo se u rakijskoj izmaglici vlažne. Drukčiji je karakter pripovetke Raspis. Njegov drug u svakidašnjim razonodama. džinova. ona je spoj nekolikih osobina. neradnika. koji ima neizlečivu strast za ritama i spavanjem u pohabanom odelu. pop Marko.komična je kao zamisao. I u drugim pripovetkama ima mešanja elemenata. sa karakterom gatke. U pripovedačkom delu Milovana Glišića postoji cela jedna manja oblast koja bi se teško mogla očekivati od pisca izrazito realističkog metoda. A gde smo. Njihovo prvobitno oduševljenje. Kao Gogolj. ulazeći u šire i prodornije obeležavanje sredine. Ponekad se takav motiv probije i u pripovetku sa stvarnom životnom podlogom: u Glavi šećera jedna epizoda je posvećena opisu Radanove borbe sa nečastivom silom. jednoj od Glišićevih pripovedaka uspelijih po kompoziciji.učitelja kako obučen leži u krevetu i pravi se teško bolestan. na kojima su u narodnoj pripoveci nastajali Ćoso i Ero. zagušljive seoske mehane. To je oblast fantastičnih priča. Nadmudruju se međusobno i dva čuvena lovca. i Glišić je ponekad sujevericama davao ton ubedljivosti. U pripovetkama iz te oblasti Glišić je iscrpeo sve što je sujeverje iznitilo oko vampira. i popa koji je natakao epitrahilj pa čita molitve za učiteljevo ozdravljenje . Glavna briga toga učitelja. ali tužna kao podatak mentaliteta i prilika. drugi o uzroku nerada. smradne. sablasti. nadmudruju se vršnjaci Kića i Mića u komediji Dva cvancika sa šišarkom umesto oraha i mahovinom umesto vune. Neško Srndać i Stojan Ćuk (Dva lovca). Noć na mostu. Odmazda je omogućena promenom situacije: sad je trgovac lakoveran. sa folklornim motivima. tu mu je od dragocene pomoći. pored opisa jedne stravične noći. u kome razdoblju Srbije. ponoviće se i u bezazlenoj dvostrukosti dogovora u Drumskoj mehani. kad se priča dešava? Ljudi još . U humorističnoj crtici Čist vazduh na nišan podsmeha došli su palančani. i u tom obrtu humor postaje dejstven. anatemnjaka. U Učitelju pop Marko i učitelj Milan uskladili su svoje odnose i svoje uloge do savezništva u odbrani vlastitih interesa. a seljaci vešti. Humoreska Šilo za ognjilo je slika odmazde seljaka nad trgovcem ćir-Trpkom. Slika te dvojice . a više i jače u Rogi. veštim i pohlepnim prevarantom na kantaru. koje ih vodi iz prašnjave palanke. oko pojava kojima je mašta priprostog seljaka naselila zagrobni svet. oblast sa duhom i tonom narodne pripovetke. Šilo za ognjilo kao postupak. opet sa varijantom jedne pravedne odmazde. Seoski život bruji i drukčijim zvucima i odbleskuje se i u drugim uglovima. pisca onih čudesnih Večeri na salašu kraj Dikanjke. Ako je u tom predelu lake šale i komičnog zapleta Vujina prosidba u celini svedena na skicu gotovo neverovatnog susreta lepe i zdrave devojke sa tunjavim prosiocem.

Prva brazda koju je uzorao Ognjan nije simbol. i njegova pripovetka. već kao pesnik. u drugom da unapredi život svoje dece školovanjem. da nagradi jednu hrabrost. ljudski toplo i meko. I lik kočoperne starice Dese ozaren je idiličnim sjajem i izdvojen ljudskom vrlinom. Međutim. on hita isturenoj meti svoje zamisli: da otelotvori jednu čežnju. sloge i saradnje. udovica Miona i starica Desa.nose perčine. caruju vampiri. sa punim i čvrstim reljefom kod prve." "Seosku kuću ne može zadesiti grđa nesreća nego kad ostane bez muške glave. U toj hitnji on je i ceo proces snalaženja udovice u neočekivanoj situaciji sveo na trenutak odluke: "Otresita i vredna žena prihvati u svoje ruke i teške ratarske poslove. Glišić je i ovde pomešao dve teme: jedna je o prelivanju vampira vodom adžijazmom. uzbudljiv. . izdvaja se iz prostora čiju prirodu i granicu određuju humor. tome moralno zasluženom i stokratno opravdanom trijumfu upornog ljudskog otpora prema iskušenjima i bedama. seljaci se međusobno plaše jezivim pričama o prokletoj vodenici. iako se razlikuju. neporečan dokaz da je stasao domaćin. U Prvoj brazdi ljudske sudbine i istorije svode se na hitre. sastanci se završavaju prepirkama. U Prvoj brazdi je lik Mione. sudnica opštinska i groblje. podignuta u tonu. Odstupanje od toga tona i prihvatanje fatalističkog pritiska išlo je na štetu književne vrednosti Glišićevih pripovedaka. a još je momak. Toj pobedi majčinske hrabrosti. a prepirke tučnjavama. obojena toplinom i naklonošću. da završi jednu slutnju." I pored tih podataka ličnog karaktera. Zadušnice su pošle od dobrog trenutka plemenite majčinske ljubavi prema jedinčetu. sa uobičajenim nesporazumom između roditelja i dece.. ali su se utopile u sujevernim talasima neobjašnjenih pojava. a druga o ljubavi dvoje mladih. Selo usred župskih vinograda. dva ženska lika. tu je crkva seoska. Glišić nije prišao kao posmatrač. duh porodične zajednice. U Glišićevim pripovetkama nema mnogo ženskih likova. Realnost pojave nečastivog u pripoveci Nagraisao ustupak je seoskoj neprosvećenosti. Metodski su pripovetke zanimljive. Drenča je vrlo zanimljivo selo. U uvodu oni su delovi reportaže: "Ja sam prvi put video tetku Desu preklane na saboru u Drenči. kmet na sastanku leži potrbuške pod orahom "pa se nogata najlak"." "Mnoga udovica žalila je i prežalila svoga domaćina. nego neposredan. U takvom sklopu mistika se nije mogla izbeći. nadahnuta optimizmom. da je život otvorio široka i svetla vrata sreće. satira i fantastika. Strahinje i Radojke." Sad pisac nema vremena za podrobnije analizovanje situacije ni za prikupljanje argumenata. sažete.. Tu je golema pivnica." Od toga trenutka Miona će postati borac u dvostrukom smislu: u jednom da očuva ime porodice. i ostvarena emocijom. neprikosnoveni kućni temelj i obasjan ljudski ponos. da je pobeđeno razdoblje odricanja i strepnje. izdvajaju se svojom izrazitošću u srpskoj prozi toga vremena. gotovo poslovički kratke izraze: "Pokojni Sibin Džamić poginuo je u drugome ratu. lozu i snagu. sa manje celovitosti kod duge. slika nema ni živosti ni plastike. iza Jankove klisure. On je sa zadovoljstvom izvlačio i iz takvih situacija ono što je ljudsko. u Tetka Desi Dese. Za njegovu manju uspelost krivo je piščevo mešanje elemenata. Strahinja je "propalio" duvan. osećanja simpatije i prijateljstva.

Svetozar Marković piše u Srbiji na Istoku: "Mržnja na činovnike. sama. Unutrašnji život njegovog junaka gotovo nam je sasvim nepoznat. čine se u Glišićevim pripovetkama kao ilustracija Markovićevih ideja. Glišić nije imao snage za psihološku analizu. Koje selo nema pivnicu. udovica Miona. ličnost kao obrazac." Glava šećera. na podatke i pojave koje može da uoči njegov vid i klasifikuje vlastito iskustvo. Po svome metodu Milovan Glišić je pisac koji se oslanja samo na "poeziju činjenica". na dijalošku tečnost. dakle.Izraz je uopšten. Takvi su naročito kapetan Maksim Sarmašević. Ono što je najbolje kao pripovedačka osobina ove proze. ali likovima koji već imaju svoje uzore. Birokratija i zelenaštvo. lovac Radoš. Neki od njih i danas drže pun zvuk zanimljivosti i verodostojnosti. Iako. Sa zelenaštvom je to još očiglednije. rasprostranjena društvena zla toga vremena. komičnih i tragičnih. ironičnih i satiričnih. oni nose radnju. ona zrači oko sebe sjajem istinite ljubavi. na razvijenost radnje. Oni stvaraju atmosferu. imaju svoj prototip u Glišićevu Pupavcu. Svirač. anegdota kao fabularno tkivo. Svedena na događaj. usmereno na ljudsku izuzetnost tetka-Desinu: sama. osvetljuju ga iz raznih uglova. ona je predana službi za sreću drugih. ali mu daju svedočanstvo i pečat istine. i u Tetka-Desi ima svetlucanja ljudske topline. sama. Veći deo likova u njegovim pripovetkama preslikan je sa živih ličnosti. na pojedinosti koje celom toku daju manje ili više reljefa. pa pripovetka ne premaša okvire reportažnog trenutka. . osvetljuju to "novo ugnjetavanje po propisima i zakonima". za bojenje i ispitivanje dubljih i skrivenijih pojava čovekovog bića. Celovitošću njihovih uloga i ubedljivošću njihovih slika Milovan Glišić je prethodnik onih pisaca koji će kao socijalni hroničari ili istoričari obeležavati drugo vreme. sudnicu. Time se obeležavaju i glavne pripovedačke osobine Milovana Glišića. u samoj stvari pokazivaše nezadovoljstvo i mržnju naroda na birokratsku sistemu državnu. zelenaš Vule Pupavac. Njegovi opisi ličnosti zaustavljaju se na uopštavanju kojim se ne prelazi mnogo narodni govor i postupak. ta proza je siromašna svim onim što je umetnička draž teksta. koja se kod naroda pokazala u svim bunama što u ono doba potresoše našu otadžbinu. to je često upečatljiva plastika likova. na ovo novo ugnjetavanje naroda koje se vršilo po propisima i zakonima. Iz takvog odnosa prema stvarnosti proizlazi Glišićev metod. ovde je to samo plamičak. Taj metod pogodovao je za obradu onih društvenih pojava koje su bile pod udarom kritike Svetozara Markovića. na likove. na situacije. Njene figure su do podudaranja u duhu i izrazu svakidašnjeg govornog saobraćaja. Njemu je bila potrebna ili anegdota ili stvarna ličnost. Ne samo gazda Jova iz Pauka Iva Ćipika no svi docniji pauci. ona je stub sigurnosti za osamljene sirotane. očevidno. svi kaišari i kamatnici. Raspis. groblje? Piščevo interesovanje je. Karakter njegovog pričanja svodi se prvenstveno na fabulu. oni obeležavaju odnose. na odnose. seljak Radan.

Boško Novaković . među kojima su i Stevan Sremac. znatno uticali na poznavanje ruske književnosti među srpskom čitalačkom publikom.Jezik je jedna od onih osobina koje se ne mogu mimoići kad je reč o prozi Milovana Glišića. pored većeg broja drugih. Svetozar Ćorović. To važi i za prevodilački vid njegove aktivnosti. izvornog. srpska pripovetka razudiće svoje tokove i u širinu i u dubinu. odista. vrstan poznavalac jezika. u njenim prvim pokušajima da nađe svoj put i svoje granice. Posle Glišića doći će mnogi veći umetnici. ali u njenim skromnim počecima. udeo Milovana Glišića je vidan i nesumnjiv. Branislav Nušić. Ostaje van sumnje činjenica da su njegovi prevodi Tolstojeva Rata i mira i Krajcerove sonate. Gončarovljeva Oblomova. Kao prevodilac sa ruskog i francuskog Glišić je razvio plodnu i značajnu delatnost. ostvariće briljantne rezultate. jezgrovitog po duhu i pravilnog u oblicima. Ljeljkinovih Polkanovih memoara. Gogoljevih Mrtvih duša i Tarasa Buljbe. Glišić je. Preko Glišića počeo je plodan uticaj Gogolja na naše pisce. razviće se do nadmoćnog roda.