Srednja Medicinska kola Luciano Motroni

ZAVRNI RAD
Smjer: Farmaceutski tehniar

Predmet: Farmaceutska tehnologija

Tema: Unguenta Lekovite Masti

Mentor: Student:

Prof. Dr. Mirsad Avdi Ramsela Sadiki

Prizren, 2017
 Sadraj
Uvod........................................................................................................................... 2
1.Unguenta Lekovite masti....................................................................................... 2
2.Bezvodne podloge................................................................................................... 4
2.1 Podloge s ugljovodonicima:............................................................................... 4
2.2 Paraffinum liquidum.......................................................................................... 4
2.3 Teni parafin...................................................................................................... 5
2.4 Paraffinum solidum............................................................................................ 5
2.5 Vaselinum.......................................................................................................... 5
2.6 Plasti................................................................................................................. 5
2.7 Osobine podloga sa ugljovodonicima................................................................6
2.8 Podloge sa pravim mastima..............................................................................6
2.9 Adeps suillus..................................................................................................... 6
2.10 Olea pinguia.................................................................................................... 6
2.11 Voskovi............................................................................................................ 6
2.12 Cera lanae....................................................................................................... 7
3.Osobine podloga tipa glicerida................................................................................7
3.1 Podloge tipa apsorpcionih baza.........................................................................8
3.2 Podloge sa silikonima........................................................................................ 8
4. Podloge sa vodom (emulzije)-kremovi..................................................................8
4.1 Emulzione podloge tipa voda-ulja.....................................................................8
4.2 Emoluzijone podloge tipa ulje-voda...................................................................8
5.Podloge rastvorljive u vodi.................................................................................... 10
5.1 Podloge s polietilenglikolima(makrogolima)....................................................10
5.2 Podloge s organskim hidrogelima....................................................................10
5.3 Podloge s neorganskim hidrogelima................................................................11
6.Izrada lekovitih masti............................................................................................ 11
7. Ispitivanje lekovitih masti..................................................................................... 13
7.1 Astae-Paste..................................................................................................... 13
Zakljuak.................................................................................................................. 14
Literatura :................................................................................................................ 15
 Uvod

Masti su poluvrsti lekoviti preparati za spoljanju upotrebu, namenjeni za

leenje koe, sluznice i rane. Sadre lekovite ili zatitne supstancijee
rastvorene, suspendovane ili emulgovane u prikladnoj podlozi. Lekovite masti
na obinoj temperaturi imaju poluvrstu konzistenciju, koja mora biti takva
da se mogu lako razmazati na obolelo mesto u tankom sloju koje se moe
dugo zadrati na mestu aplikacije i omoguiti trajan kontakt leka s koom.
Naziv unguenta potie od latinske rei ungere - to znai uribati.
 1.Unguenta Lekovite masti

Masti su poluvrsti lekoviti preparati za spoljanju upotrebu, namenjeni za leenje

koe, sluznice i rane. Sadre lekovite ili zatitne supstancijee rastvorene,
suspendovane ili emulgovane u prikladnoj podlozi. Lekovite masti na obinoj
temperaturi imaju poluvrstu konzistenciju, koja mora biti takva da se mogu lako
razmazati na obolelo mesto u tankom sloju koje se moe dugo zadrati na mestu
aplikacije i omoguiti trajan kontakt leka s koom. Naziv unguenta potie od latinske
rei ungere - to znai uribati.

Da se formulie dobra lekovita mast potrebno je poznavati fiziko - hemijska

svojstva i lekovite supstancije i podloge koja se smatra pogodnom za dati lek i
temperatursku situaciju. Lekovita mast mora biti tako pripremljena da moe razviti
eljeni terapeutski efekat i da su sve komponente meusobno kompatibilne, a
gotova mast da je fiziki i hemijski stabilna.

Jedna dobro pripremljena lekovita mast mora da ispunjava sledee uslove:

po aplikaciji ne sme da drai mesto primene;

mora biti stabilna;
mora imati veliki afinitet za kou i sluzokou;
podloga za lekovite masti mora biti inaktivna hemijski i inaktivna fizioloki;
podloga ne sme da bude inkopatibilna sa lekovitim supstancijama;
lekovite masti poeljno je da budu neutralne (pH od 5-7)
podloge za lekovite masti treba da sadre malo sastojaka da se lako spiraju
sa mesta primene, da vezuju vodu, da imaju pogodnu konzistenciju, da se
lako nanose i razmazuju, da ostavljaju tanak film koji e intimno prekriti kou i
da im taka topljenja bude oko 40C.
Najvaniji zahtev za masti je da lako otputaju lekovitu supstanciju da bi ona
terapeutski delovala.

Lekovite masti se sastoje iz jedne ili vie lekovitih supstancija i podloge-ex-cipiens,

koja slui kao nosa lekovite supstancije.

Podloge koje se upotrebljavaju za izradu lekovitih masti mogu se svrstati u tri grupe
i to:

1. Bezvodne podloge
2. Podloge sa vodom
3. Podloge rastvorljive u vodi.

1. Bezvodne podloge:

a) ugljovodonici
b) gliceridi
c) apsorpcione baze
d) silikoni
2. Podloge sa vodom:

a) podloge emulzije voda/ulje

b) podloge emulzije ulje/voda
3. Podloge rastvorljive u vodi:

a) polietilen glikoli
b) organski hidrogeli
c) neorganski hidrogeli.
 2.Bezvodne podloge

2.1 Podloge s ugljovodonicima:

Kao sirovine za izradu podloga s ugljovodonicima koriste se Vaselinum album et
flavum, Paraffinum liquidum Paraffinum solidum i Plasti baze. Ove sirovine su
visoko molekularna jedinjenja ugljovodonika ija se konzistencija kree od tene do
vrste. To omoguuje da se kombinacijom u raznim odnosima dobiju podloge eljene
konzistencije. Kad su dobro preieni veoma su stabilni, to je odlika ugljovodonika.

2.2 Paraffinum liquidum (teni - parafin) - to je preiena smea viih

tenih ugljovodonika od C18 - C24, koji se dobijaju pri destilaciji nafte. Ph.Jug.III trai
da se specifina gustina kree od 0,865 - 0,890.

Pored Paraffinum liguidum, koji se jo naziva i teko parafinsko ulje, koristi

se i Paraffinum subliquidum, tzv. lako ulje, koje sadri ugljovodonike od C15
do C20.

2.3 Teni parafin se upotrebljava u podlogama sa vazelinom, kome se dodaje

da mu smanji viskozitet i pobolja otputanje aktivnih principa, zatim za izradu
vetakog vazelina i kao masna faza u mnogim podlogama. Zbog velike stabilnosti
dosta se koristi i za izradu raznih kozmetikih kremova. Pri izradi lekovitih masti
tipa suspenzije, teni parafin se koristi i za razgibavanje i usitnjavanje vrstih
supstancija pri emu spreava aglomeraciju usitnjenih estica.

2.4 Paraffinum solidum (vrsti parafin) je preiena vrsta smea, preteno

zasienih viih ugljovodonika koji se dobijaju iz ozokerita ili pri destilaciji nafte.
vrste je strukture, treba da ima taku topljenja po Ph.Jug.III od 50-57C.
Upotrebljava se za ovravanje konzistencije mekih podloga, za izradu vetakog
vazelina i kao zamena za vosku u kozmetikim preparatima.

2.5 Vaselinum (vazelin) je preiena i izbeljena poluvrsta smea

ugljovodonika, koja se dobija iz ostatka nakon destilacije nafte. Vazelin je koloidina
disperzija alifatinih, tenih ugljovodonika (od C18-C24) u vrstim ugljovodonicima
(od C25-C30). Sastav vazelina varira prema poreklu Ph.Jug.II je pored belog vazelina
propisivala i uti neizbeljeni vazelin (Vaselinum flavum).

Konzistencija vazelina zavisi od mikroskopskih vlakana koji izgrauju strukturu u

koju je utopljen teni deo. Dobar vazelin ima meku konzistenciju, izvlai se konasto
i na koi ostavlja tanak homogen film.

Vazelin se dosta upotrebljava kao podloga za lekovite masti, kako sam tako i u
kombinaciji sa drugim podlogama. Nedostatak mu je to ne prima vodu ali se to
moe korigovati dodatkom Cerae lanae ili odgovarajuim emulgatorima.

Dugom upotrebom vazelin moe da izazove nadraaj koe poznat u dermatologiji

kao akantoza. Vetaki vazelin se dobija topljenjem smee tenog i vrstog parafina
3 u odnosu 4:1.

2.6 Plasti baze - su vetaki proizvodi dobijeni meanjem 95% mineralnog ulja
sa 5% vrstih polietilenglikola (Mr oko 1300). Plasti baze su meke konzistencije
sline vazelinu, homogene su, neutralne i ne drae kou.

2.7 Osobine podloga sa ugljovodonicima.

Podloge ovog tipa su stabilne, ne uegnu sa stajanjem, kompatibilne su sa skoro
svim lekovitim supstancijama, pogodne su za izradu masti sa lekovitim
supstancijama kojima se dovoljno ne poznaju osobine i stabilnost. Ove podloge
imaju pogodnu konzistenciju, dobro prijanjaju za kou, jeftine su itd. Nedostatak
ovih podloga je da ne prodiru u kou. Zapuavaju pore na koi, prljaju i maste, teko
se spiraju.

Podloge tipa ugljovodonika su za primenu lekovitih supstancija koje drae kou

(ditranol). kao i za one koje treba da deluju povrinski (na pr.salicilna kiselina,
sumpor). Zbog svoje stabilnosti veoma su pogodne za izradu masti sa antibioticima.

2.8 Podloge sa pravim mastima (gliceridima):

Ova grupa obuhvata itav niz prirodnih i sintetskih proizvoda koji se danas retko
sami koriste kao podloge. Vie se koriste kao dodaci drugim podlogama kao
zamaujua sredstva.

Biljne i ivotinjske masti i ulja su uglavnom smee estera glicerola s viim masnim
kiselinama - palmitinskom, stearinskom, oleinskom, linolnom i linoleinskom. Njihova
konzistencija zavisi od odnosa zasienih i nezasienih masnih kiselina.
2.9 Adeps suillus (Axungia porci, svinjska mast) je tokom prolog stolea bila
najvanija podloga. Danas se veoma malo koristi, meutim u vanrednim prilikama
predstavlja lako dostupnu i pogodnu podlogu. Koa veoma dobro podnosi svinjsku
mast. Meutim njena konzistencija znatno varira sa temperaturom i lako se oksidie.

2.10 Olea pinguia (Olea vegetabila, biijna ulja) koriste se u kombinaciji sa

drugim podlogama da im omekaju konzistenciju i poprave emulijentna svojstva,
smanjuje isuujue i odmaujue dejstvo. Biljna ulja imaju veliku primenu za izradu
kozmetikih kremova. Ulja su podlona oksidaciji i ne primaju vodu. Procesom
hidriranja dvostrukih veza poveava im se stabilnost i dobijaju konzistenciju masti
(na pr. Oleum Arachidis hydrogenatum)

2.11 Voskovi (Cera alba i Cera flava, Cetaceum) su estri viih masnih
monohidroksilnih alkohola sa masnim kiselinama. Voskovi su dosta stabilni i oksidiu
se tek duim stajanjem. Poto imaju vrstu konzistenciju primenjuju se za
ovrivanje podloga do eljene konzistencije.

2.12 Cera lanae (Lanolinum anhydricum, lanolin) sastoji se iz meavine raznih

estara viih alkohola sa viim masnim kiselinama. Od alkohola koji ulaze u sastav
estara u lanolinu najpoznatiji su holesterol i izoholesterol koji daju lanolinu veliku
sposobnost emulgovanja vode gradei emulziju voda/ulje.

2.13 Lanolin ima iroku primenu u farmaciji i kozmetici. Lako se oksidie pa je

zbog toga inkompatibilan s lekovitim supstancijama osetljivim na oksidaciju (na pr.
antibiotici). Lanolin ima neprijatan miris stajanjem menja boju, ima ilavu
konzistenciju, podlogama daje lepljiva svojstva. Kod nekih osoba izaziva alergiju.

Danas se proizvodi itav niz derivata lanolina koji se koriste kao njegova zamena. To
su acetilirani, hidrirani, etoksilirani i ekstrahovani produkti lanolina.
2.14 Lanacoli (Alcoholia lanae, lanolinski alkoholi) su meavina sterola i
alifatinih alkohola ekstrahovanih iz lanolina kao neosapunjivi deo. Imaju vrstu
konzistenciju slinu vosku, bez mirisa su, bledo ute boje. Sadre oko 30%
holesterola.

Lanolinski alkoholi se koriste za izradu podloga za lekovite masti, naroito podloga

tipa apsorpcionih baza i emulzionih podloga tipa voda-ulje.

3.Osobine podloga tipa glicerida. Podloge ovog tipa koa dobro podnosi,
dobro otputaju aktivne principe ali im je konzistencija meka naroito na viim
temperaturama. To se otklanja dodatkom voskova. Slabo primaju vodu (sem
lanolina), lako se kvare i uegnu.

3.1 Podloge tipa apsorpcionih baza - su podloge koje mogu da prime

vodu (emulguju) i tako nagade emulziju. Ime apsorpcione baze ili podloge dobile su
ba zbog ove sposobnosti da veu (emulguju) vodu.

Apsorpcione podloge slue za izradu lekovitih masti sa i bez dodatka vode. Podloge
ovog tipa najveim delom se sastoje od meavine vazelina i lanolina, lanolinskih
alkohola ili holesterola, kao i drugih emulgatora.

3.2 Podloge sa silikonima: Silikoni su organska jedinienia silicijuma u kojima

su atomi silicijuma vezani preko kiseonika. Po fizikim i hemijskim osobinama slini
su parafinima. Hemijski su vrlo stabiini i veoma hidrofobni, pa se koriste kao
podloge za zatitne kremove

4. Podloge sa vodom (emulzije)-kremovi

Za izradu podloga sa vodom koristi se komponente koje ulaze u sastav masne

faze,komponente koje slue kao emulgatori I vodena vaza.Kao masna faza koriste se
pre svega ugljovodonici,zatimi ivotinske i biljne masti i ulja , lanolini i derivati
lanolina

4.1 Emulzione podloge tipa voda-ulja.-Ove emulzione podloge nazivaju

se jo i masnim kremovima zato to je masna faza u kojoj je dispergovana vodena
faza.primenjeni na kou deluju emolijentno,jer voda isparava do masna faza ostaje
na koi i spreava isparavanje vode.
Kao emulgatori za ove podloge koriste se najee holesterin , lanolinski aloholi ,
lanolin , cetil i stearil alkoholi,glicerinmonostnomonooleat,estrisorbitana sa viim
masnim kiselinama (span-ovi),kao i sapuni dvo i trovalentnih metala.

Mnoge lekovite supstancije kao to su sumpor,cinkov okisd, ivin amidohlorid,peru

balzam i dr., mogu se primeniti sa ovim podlogama.Ove podloge su inkopatibilne sa
supstancijama koje dovode do ruenja emulizije(mentol,fenol,lokalni
anestetici,kvaternerna amonijum jedinjenja,vodonik perkosid,likvor
karbonis,detergens).

4.2 Emoluzijone podloge tipa ulje-voda.-U podlogama ovog tipa voda

predstavlja spoljanu fazu u kojoj je fino dispergovana masna ili unutranja
faza.Poto je voda spoljana faza ovi se kremovi nazivaju jo i vodeni kremovi.Mogu
se razreivati s vodom i lako spirati sa mesta aplikacija,pa se zbog toga esto
nazivaju i perive baze.

Emulgatori predstavljaju najvanije sirovine u formulaciji ovih podloga,jer od

njihovog izbora zavisi i fizika stabilnost emulzije i kompatibilnost s lekovitim
supstancijama.

Kao emulgatori u oficjalnim podlogama ovog tipa koriste se samoemulgirajui

voskovi polietilenglikol estri masnih kiselina(poly-sorbati),sapuni alkalnih metala.

Emulzije ulje-voda su stabilnije kada se z njihovu izradu upotrebe kombinovani

hidrosolubilni i liposolubilni emulgatori.Takva meavina predstavlja kompleksni
emulgator i Ph.Jug .III vodi ga kao oficinalnu Ceru emulsificans.

Kao masna faza ovih kremova upotrebljava se teni i vrsti parafin,vazelin,biljna

ulja,hidrirana ulja,cetil stearil alkohol.

Podloga ovog tipa sadre znatnu koliinu vode i do 80%, to ih ini vrlo
ekonominim podlogama.Zbog prisutne vode napadaju ih mikroorganizmi pa se
moraju konzervirati.Za to se koristi Pulvis conservans 0,10 % i kalcijeva so sorbinske
kiseline 0,27 %.

Emulzione podloge ulje-voda imaju lep izgled,lako se nanose na kou i

sluzokou,vlane ekceme i rane,poto je voda spoljana faza.Prisustvo velike
koliine vode omoguuje da se primene i na velike povrine tela i na kosmate
delove.Ne zapuavaju pore koe , ne izazivaju neprijatan oseaj masnoe,zbog
isparavanje vode hlade.

Vodeni kremovi su pogodni za izradu pogodnih masti s velikim brojem lekovitih

supstancija,napr .sa lokalnim anesteticima,nekim antihistaminicima,sumporom,peru
balzamom ,katranom,solima tenih metala,ditranolom,jodom,taninom i dr.

Stearinski kremovi-Ovi kremovi takoe su emulzije ulje voda u kojima kao

emulgatori slui sapun stearinske kiseline i sadri 15-30 % masne faze.Najvei deo
masne faze sastoji se iz stearinske kiseline od koje je saponifikovano samo 10-20%
a ostatak se nalazi kao slobodna kiselina.Za saponifikaciju stearinske kiseline koriste
se karbonati ili hidroksidi kalijuma i natrijuma,zatim boraks,a u novije vreme razni
amini,najvie trijetanolamin.

Izbor saponifikujiih sredstva je vaan jer od toga zavise i osobine dobijenog

krema.Karbonati nisu pogodni,jer CO2 koji se razvija pri izradi ostaje u kremu,pa
docnije polako iezava i ostavlja u kremu upljine.Kalijum hidroksid daje meke,a
natrijum hidroksid vre stearate.Boraks daje kremove lepe bele boje,ali
vremenom postaju zrnasti.Trijetanolamin daje dobre kremove , pogodne
konzistencije i male alkalnosti,pa se zato i najvie preporuuju.

Stearinski kremovi sadre obavezno i neko higroskopno sredstvo da se sprei

gubitak vode iz krema.Najee se koriste glicerol,sorbitol,propilenglikol i dr.

Prednosti stearinskih kremova je to primenom na koi ne ostavljaju vidljivu

prevlaku, pa se mogu primenjivati i danju.Pogodne su za hidro i liposolubilne
lekovite suspstancije.Nedostatak ovih kremova kao podloga je to da su sapuni i
zbog toga su inkonpatibilni sa kiselinam i kiselo reagujuim supstancijama.To
ograniava njihovu primenu.

Stearinski kremovi se mogu raditi na vie naina.Najvie primenjivan postupak je da

se stearinska kiselina zagreje na 85 0 C,rastopi,a u posebnom sudu se zagreje
glicerol,voda i sredstvo za saponifikaciju,pa se istopljena starinska kiselina dodaje
malo po malo u vodenu fazu uz meanje,mea se i greje jo i oko 10 minuta i zatim
ohladi uz stalno meanje.Kada se saponifikacija izvodi sa aminima treba voditi
rauna da se oni nesmeju dugo zagrevati , te se dodaju vodenoj fazi tek kada je ona
postigla potrebnu temperaturu.

5.Podloge rastvorljive u vodi

Podloge ovog tipa su rastvroljive u vodi , ne sadre masne materije , pa se nazivaju i

nemasne podloge. Na mestu primene ne maste i lako se epiraju vodom.Pogodne su
za primenu na rane i sluzokou.

Svrstane su prema poreklu u tri grupe i to : polietilenglikoli, organski geli i

neorganski geli.

5.1 Podloge s polietilenglikolima(makrogolima).-Polietilenglikoli su

kondezacioni polimeri etilen oksida i primenjeni na kou su netoksini.Na koi
razvijaju izrazito osmotsko delovanje i oduzimaju vodu koi , ranama i
edemima.Poto su rastvorljivi u vodi lako se spiraju.Mogu da budu razliite
konzistencije.Oznaavaju se brojevima koji predstavljaju srednju molekulsku
masu.Kombinacijom tenih i vrstih dobija se eljena konzistencija
podloge.Polietilglikolne podloge mogu se koristiti za veliki broj lekovitih
supstancija.Inkompatibilni su sa fanolima,nekim antibioticima, jodom i jodidima
,solima ive,srebra bizmuta.Reaguju s nekim plastinim materijama o emu treba
voditi rauna kod pakovanja.

5.2 Podloge s organskim hidrogelima.-Geli su poluvrsti sistemi u

kojima je kretanje disperzno sredstvo ili spoljne faze ogranieno mreastom
strukturom koju stvara disperzno sredrstvo.Uklapanjem spoljane faze u mreastu
strukturu unutranje faze,poveava se viskotitet i sistem postaje
poluvrst.Poluvrsta konzistencija gela omoguuje njihovu primenu kao podloga.

Konzistenicja gela ne podlee znatnijem variranju s promenom temperature,pa se

mogu istiskivati iz tube i mazati i na niskim temperaturama.

Poto ne sadre masti,veoma su pogodni za nanoenje na osetljivu kou i

sluzokou.Naneti na kou ostavljaju po isparvanju vode nevidljivi flim, pa su
pogodne i za otvorene povrine koe.Pogodni su i za izradu nekih masti za oi.Ucilju
spreavanja gubitka vode dodaju im se higroskopna sredstva
glicerol,sorbitol,polietilenglikol i dr.Iz istih razloga najbljolje ih je ekspendovati u
tubama.Za izradu podloga s organskim hidrogelima koriste se skrob,elatina,traga
kanta , alginati,derivati celuloze,karbopol i dr.

5.3 Podloge s neorganskim hidrogelima. -Ove podloge sline su po

osobninama sa podlogama organskih hidrogela.Za izradu neorganskih hidrogela
koriste se bentonit,Weegum i Aerosil.

Bentonit je mineral montmorinolit i sastoji se uglavnom iz hidratisanog aluminijuma

silikata.Kvalitet mu znatno varira zavisno od porekla.U vodi se ne rastvara, ali s
vodom bubri gradei tiksotropne gele .

Weegum je preiseni bentoniti u promet dolazi standardnog kvaliteta pa je za

farmaceutske svrhe pogodniji od bentonita.

Aerosil je amorfni silicijum dioksid.Veoma je rastresit praak velike specifine

povrine.Gradi gele sa alkoholima, glicerolom,uljima i vodom.

Izbor podloga za lekovite masti

Poto ne postoji univerzalna podloga to se izbor podloge za pojedine sluajeve mora

individualno reavati.Pri tome se mora voditi rauna o konzistenciji i stabilnosti
gotovog proizvoda, o kompitabilnosti podloge s-a aktivnim principima o tehnolokim
problemima pri izradi preparata, kao i o oboljenju i stanju koe.

Podloge ne smeju da drae kou i sluzokou i rane.Podloge sa polietilenglikolima i

silikonima ne smeju se primenjivati na oi.
Na izbor podloge utiu na fiziko- hemijska svojstva aktivnih principa iz kojih se
izrauju masti. Nain primene i odstanjivanje lekovite masti sa mesta primene
takoe se moraju uzimati u obzir.

Kod izbora podloge mora se voditi rauna i o dozama eksterno aplokovanih lekovitih
supstancija,poto doze znatno varijaju naroito u odnosu na jedinicu povrine,stanje
koe i nain primene.

S biofarmaceutskog aspekta podloge za lekovite masti moraju lako i brzo oputaju

lekovitu supstanciju.

6.Izrada lekovitih masti

Izrada masti-rastvora se vri se tako to se lekovita supstancija ako je liposolubilina

rastvori u podlozi uz blago zagrejavanje.Lekovitu supstanciju moemo da predhodno
rastvorimo u nekom organskom rastvarau u kome se rastvara, pa se predhodno
rastvorimo u nekom organskom rastvarau u kome se rastvara, pa se meanjem ili
blagim zagrejavanjem rastvaraa odstrani.Tako se mogu izradjivati lekovite masti sa
kortikosteroidima,a kao rastvara odstrani .Tako se mogu izraivati lekovite masti sa
kortikosteroidim,a kao rastvara moe se uzeti I hloroform.Masti tipa suspenzije
susreemo najee,sadre lekovitu supstanciju suspendovanu u obliku finih
estica.Ph Jug.III normira veliinu estica u mastima-suspenzijama do 60
mikrona.Ph.Jug.III u nekim sluajevima trai da se za ove masti talozi izrade ex
tempore I da se ostave vlani u cilju spreavanja aglomeracije.

Masti-suspenzije se izrauju tako to se usitnjeni prakovi pomeaju sa podlogom ,

dodajui malo po malo podloge.Moe da se otopi malo podloge ali to se izbegava ,
jer otopljena podloga moe bolje da rastvara prakaste to se izbegava,jer otopljena
podloga moe bolje da rastvara prakaste supstancije koje onda mogu da
iskristaliu u podlozi.Savremeni princip izrade masti tipa suspenzije je tenja da se
lek to bolje distribuira u podlozi, ali se ne stvaraju zsieni rastvori iz kojih bi
lekovita supstancija mogla da iskristalie.

Masti tipa emulzije rade sa topljenjem.Topljenje pri izradi massti tipa emulzije vri se
tako to se istope zajedno sve komponente koje se tope na vioj
temperaturi.Meutim ,ovaj nain se izbegava zbog stvaranja eutektikih smea,pa
se masti-emulzije rade tako to se pomeaju zajedno sve liposolunilne
komponente,a posebno hidrosolubilne komponente,pa se I jedne I druge zagreju na
700C.Zatim se vodena faza dodaje masnoj fazi uz stalno meanje do potpunog
glaenja.Ovaj nain izrade masti emulzije daje Ph.Jug:III kod Unguentum emolliens.

U apoteci masti se rade u porculanskom tarioniku pomou pistila.Ako se masti rade

u pateni ona mora biti izraenaod nerajuek elika ili emajlirana.Osim primene
tarionika I pistila,masti se mogu raditi I na staklenoj ploi,gde se pomou patule
usitini praak I pomea podloga.Da bi jedna lekovita mast bila dobro napravljena
mora se dobro homogenizirati.Za homogeniziranje masti koristimo mealice I
mlinove sa valjcima.

Za pakovanje I ekpediciju lekovitih masti koriste se tegle od porcelana,stakla ili

plastike I tube.Najbolji nain pakovanja lekovitih masti je pakovanje u tube u kojima
je mast zastiena od svih spoljanih faktora kvarenja,a primena masti iz tube je
higijenska I pogodna za doziranje.

Neke se lekovite masti moraju raditi sterilno, to se izriito trai kod masti za rane I
masti za oi.Masti sa kortikosteroidima takoe treba da se rade sterilno jer
kortikosteroidi smanjuju imunobioloku sposobnost organizma pa se jo I kombinuju
sa antisepticima.Podloge za lekovite masti se steriliu metodom 1. Po Ph.Jug.III

7. Ispitivanje lekovitih masti

Ispitivanje lekovitih masti mogu biti raznovrsna ,ali za procenu njihovog kvaliteta I
stepena istoe veoma su vana ispitivanja procenta aktivnog principa,stepena
sterilnosti,ispitivanje sposobnosti primanje vode,tipa emulzionih
podloga,konzistencije,stabilnosti otputanja aktivnog principa kao I stepena
disperzhiteta.

Sposobnost podloge I lekovite masti da primi vodu za izraava se vodenim

brojem.Vodeni broj je broj koji pokazuje koliko grama vode moe da primi 100 g
masti I da je trajno zadri.Odreivanje vodenog broja vri se destilacijom pomou
vodene pare I to Ph.Jug.III. Karl-Fisherovom metodom.

7.1 Astae-Paste
Paste su lekoviti preparati namenjeni za spoljanu upotrebu koji sadre
znatnu koliinu prakastih supstancija te zbog toga imaju ilavu
konzistenciju,po emu se razlikuju od masti.Nanesene na obolele delove koe
deluju povrinski pa se u vidu pasta aplikuju lekovi koji treba da deluju
alkalno: antiseptici, lokalni anestetici , keratoplastici itd.

vrsta suspendovana faza u masnoj podlozi nalazi se u razliitim koliinama

u pastama,najee 30% do 70% dok u pastama koje propisuje naa
farmakopeja sadraj vrste faze je 50% .Kao vrste komponente u sastav
pasta ulaze supstancije koje poseduju mo apsorpcije:talk, bolus alba,cink-
oksid,kalcijum-karbonat,skrobovi itd.Masna spoljana faza sastoji se iz:ugljo
vodonika,vazelina,vegetabilnih ulja,glicerola,lanolina.

Da bi dobio dobar preparat osnovno je pri izradi pasta da se postigne dobar

homogenitet I zadovoljavajui stependisperziteta vrstih faza.Prakste
supstancije se moraji prosejavati kroz sita 0,15 mm,da bi se razbile grudvice
praka,a pri izradi pasta,uvek treba masnu fazu dodavati rastopljenu,da se
razbiju nastali agregati prakastih komponenti, koji su nastali pri kontaktu
masne I vrste faze uz stalno meanje , da bi se postigao to bolji disperzitet
vrste faze.

Paste se po konzistenciji mogu podeliti na :

-Pastaemollae-paste koje imaju meku konzistenciju

-Pasaedurae-paste sa vrstom konzistencijom.

Konzistencija paste zavisi od sadraja prakastih komponenti,ukoliko sadre

veu koliinu prakastih komponenti imaju vru konzistenciju.

Paste po propisima Ph.Jug.II I Ph.Jug.III spadaju u paste durae , jer sade 50%
prakastih supstanci.

Zadatak 7:

Rp\

Excipiens lanacoli aquosum

50

M.f.excip.

D.S.:spolja

Izrada :

Excipiens lanacoli 25

Aqua purificata 25

Podloga sa lanolinskim alkoholima topoi se na vodenom kuparilu na

700 C i pomea se sa vodom zagrejanom na 700 C uz stalno meanje
pistilom.

Excipiens lanacoli aquosum je emulziona podloga tipa voda-ulje ,

oficinalna po PH.Jug.III. Tip emulzije voda-ulje uslovljava holesterol
iz lanacola.

Upotreba: podloga za lekovite masti I krem za negu koe.

 Zakljuak

Masti su poluvrsti lekoviti preparati za spoljanju upotrebu, namenjeni za leenje

koe, sluznice i rane.

Najvaniji zahtev za masti je da lako otputaju lekovitu supstanciju da bi ona

terapeutski delovala. Lekovite masti se sastoje iz jedne ili vie lekovitih supstancija i
podloge-ex-cipiens, koja slui kao nosa lekovite supstancije.

Izrada masti podrazumeva otapanje sastojaka na vodenoj pari uz povremeno

meanje. Nakon otapanja, smea se skida sa vodene pare i mea do hlaenja na
sobnu temperaturu

Poto ne postoji univerzalna podloga to se izbor podloge za pojedine sluajeve mora

individualno reavati. Pri tome se mora voditi rauna o konzistenciji i stabilnosti
gotovog proizvoda.

Podloge ne smeju da drae kou i sluzokou, pogotovu za primenu na ozleenu

kou, na oi, sluzokou i rane.
 Literatura :

1. Vuleta, G.: Farmaceutska tehnologija sa biografijom, Prirunik za

praktinu nastavu, Beograd, 2007.
2. Vasiljevi, D., Krajinik, D., Grbi, S., eki, Lj.: Farmaceutska
tehnologija I, Farmaceutski fakultet, Beograd, 2009.
3. Mirjana Strupar, Praktikum iz Farmaceutske tehnologije II deo