PREDMET, CILJ I ZADACI ESTETSKOG VASPITANJA

Engleski estetiar Herber Rid je u svojoj knjizi Vaspitanje kroz umetnost izloio jednu od
najznaajnijih savremenih teorija umetnikog vaspitanja. Prema Ridovom miljenju,
savremeni ovek je izgubio svoju psihiku ravnoteu. Njemu nedostaju senzibilitet, mata i
oseanja, to dovodi do totalne konfuzije ljudske svesti. Zbog toga Rid trai sredstvo da
promeni ovakvo stanje oveka i nalazi ga u vaspitanju. On smatra da je osnovna greka svih
vaspitnih sistema to neguju racionalizam, a kultivisanje racionalne misli dovelo je do ruenja
unutranje harmonije oveka i do njegovog jednostranog razvitka. Vaspitanje treba da
osposobi oveka da ivi prirodno i kreativno, jer samo takav nain ivota sjedinjuje ulno,
emocionalno i intelektualno. Jedino estetsko vaspitanje, smatra Rid, dovodi u sklad i
harmonian odnos ula i svest. U prilog ovome Rid navodi rezultate savremenih istraivanja
strukture linosti i ukazuje na paralelizam strukture linosti deteta i umetnika, te na taj nain
pokuava da dokae da je vaspitanje umetnou najprirodniji put razvitka deteta.

Cilj vaspitanja je, po Ridovom miljenju, da sauva organsku celovitost oveka i njegovih
mentalnih sposobnosti, a umetnost je najbolje sredstvo za realizaciju ovog cilja. Zato
umetnost treba da postane osnova celokupnog vaspitanja. Vaspitanje umetnou treba da bude
usmereno na vaspitanje detetovih ula i mate, a ne na reprodukciju vizuelnih percepcija koje
potiu iz gotovih modela.
Rid zatim istie tri osnovna zadatka vaspitanja:
1) Proirivanje oblika miljenja posredstvom mate i vizuelnog jezika. Taj zadatak proizlazi
iz teze da slika prethodi ideji a pomou vizuelnih slika stvara se jezik oseanja, koji je
potreban oveku za komunikaciju. Ova vrsta jezika simbolizuje subjektivno iskustvo
izraavajui senzibilitet oseanja i emociju. Njegova je funkcija da harmonizuje
individualni razvoj i olaka uzajamno razumevanje ljudi.
2) Razvijanje jezika oseanja i proirivanje sredstava komunikacije meu ljudima.
3) Moralno vaspitanje bilo bi trei zadatak, jer slika i mata imaju znaajnu ulogu i u
vaspitanju moralne svesti i ponaanja. Rid kritikuje metodu zapovesti u moralnom
vaspitanju, suprotstavljajui joj metodu imitacija modela vrline, koju prua umetnost.
Tradicionalne metode uvode dete od najranijeg doba u vetaki niz pravila o dobru i zlu,
ispravnom i neispravnom, koja ne doputaju prirodno i aktivno formiranje moralne svesti.
Ovo se moe spreiti grupnim aktivnostima ili grupnim vaspitanjem, zasnovanim na
estetskom principu. Samo ako grupne aktivnosti imaju estetsku osnovu i organsku ivotnu
snagu, one e postii moralnu i intelektualnu nadmonost nad autoritativnim oblicima
vaspitanja.

Rid istie tri stupnja estetskog vaspitanja, povezana sa tri etape razvoja oveka. Od roenja do
sedme godine, na planu estetskog vaspitanja treba zadovoljiti potrebu deteta da upozna
stvarnost koja ga okruuje. Druga etapa, do 14. godine, vezana je za razumevanje, a trea,
koja traje do 20. godine, trai uvid u svet vrednosti.

Realizacija estetskog vaspitanja ostvaruje se u tri sledee forme: 1. slobodan izraz, koji
zadovoljava potrebu za komunikacijom i razmenom misli i oseanja; 2. posmatranje, koje
zadovoljava elju za bogaenjem saznanja i sticanjem utisaka; 3. ocenjivanje, koje je odgovor
individue na oblik izraavanja drugih i odgovor na prave umetnike vrednosti.
Rid se zalae za reorganizaciju nastavnih planova i programa, koji su postojali ezdesetih
godina. Zalae se za uvoenje estetskog principa u nastavu i zahteva korelaciju meu
predmetima i uvoenje estetskih kriterijuma. Umetnost i tehniko obrazovanje u takvoj
reorganizaciji nastave ne bi trebalo shvatiti kao odvojene oblasti, ve kao razliite vidove
izraavanja estetske aktivnosti. Program vaspitanja i obrazovanja trebalo bi da predstavlja
skalu dejih interesovanja, koja e omoguiti samoizraavanje i samoostvarenje.

Jo jedan savremeni estetiar, amerikanac Tomas Manro, u svojoj knjizi Umetniko vaspitanje
njegova filozofija i psihologija, cilj vaspitanja odreuje vrlo iroko. On se sastoji ne samo u
profesionalnom osposobljavanju, ve u vaspitanju kulturnih graana, sposobnih da uestvuju
u daljem razvoju kulture. Kao opti cilj vaspitanja istie vaspitanje uravnoteene, zdrave,
dobro formirane i srene linosti. On smatra da estetsko vaspitanje moe doprineti
oslobaanju i razvoju potencijalnih ljudskih sposobnosti, koje u uslovima savremenog
intelektualistikog i uskog strunog obrazovanja ostaju nerazvijene. Razvojem svih tih
sposobnosti posredstvom estetskog vaspitanja moe se ostvariti ravnotea izmeu ljudskog
rada i slobode, emocija i razuma, tradicije i radikalnih novina.

Estetsko vaspitanje je, po miljenju Manroa, neodvojivo od umetnosti, ali nije ogranieno
samo na umetnost. Ono moe da bude povezano sa prirodom, ljudskim ivotom i ljudskim
proizvodima izvan umetnosti. Meutim, umetnost je najbolji izvor estetskog iskustva i ona
prua dublje i potpunije estetsko iskustvo nego prirodne pojave i objekti. Manro ipak jasno
razgraniava pojam estetskog od pojma umetnikog vaspitanja. Pod umetnikim vaspitanjem
podrazumeva profesionalno vaspitanje, dok estetsko tretira kao sastavni deo opteg
obrazovanja. Umetnost je u estetskom vaspitanju sredstvo za razvijanje estetske percepcije,
estetskog uivanja i ocenjivanja lepog, a isto tako i sredstvo za sticanje znanja o umetnosti i
estetske kulture.

Iz opteg cilja estetskog vaspitanja Manro je konkretizovao i njegove specifine zadatke.

Jedan od glavnih zadataka estetskog vaspitanja je da razvija estetske sposobnosti putem
aktivne vebe i njihove primene u posmatranju, predstavljanju i ocenjivanju umetnikih dela.
Za Manroa razvijanje estetskih sposobnosti znai razvijanje optih, stvaralakih sposobnosti.
Vaan zadatak estetskog vaspitanja je i upoznavanje omladine sa kulturnim nasleem velike
svetske umetnosti i da je osposobi da se njome koristi. Umetnika dela prolosti i sadanjosti
treba da poslue kao materijal pomou koga e pojedinac izgraditi svoju linost i dati
doprinos drutvu. Upoznavanje svetske umetnosti doprinosi da ovek bude zaista obrazovan
graanin sveta. Umetnost je mono sredstvo za formiranje stavova oveka prema oveku i
pojedinca prema grupi i narodu, kao i za bolje razumevanje meu ljudima i narodima. Sledei
zadatak estetskog vaspitanja je pomo u pripremanju omladine za profesionalni uspeh. Veina
profesija pored intelektualnih sposobnosti i znanja zahteva i spretnost ruke, ritam, kao i razne
tehnike i vetine, koje se stiu u procesu estetskog vaspitanja.

Manro govori i o ostetskom procenjivanju, koje shvata veoma iroko. Razumevanje

kompleksne umetnike forme kao sutinski element estetskog procenjivanja ne zavisi od
vetine rukovanja odgovarajuim materijalom, ve od razumevanja forme i ideja koje one
izraavaju. Tako posmatrano estetsko procenjivanje predstavlja aktivnu, interpretativnu
reorganizaciju, kreativni proces i iroko iskustvo u kome sudeluju najvii psihiki procesi, a
ne samo ulni.
Manro veruje u stvaralake sposobnosti oveka i u umetnost kao najbolje sredstvo kojim se
moe obezbediti ljudska srea i ivot uiniti lepim i humanijim. Takoe smatra da se
posredstvom umetnosti moe promeniti drutveni ivot.

Za razliku od Amerike i Engleske, u Francuskoj pedagogiji problemi estetskog vaspitanja

imaju preteno razvojno-psiholoki aspekt. Oni se prouavaju sa gledita estetskih teorija i
uenja o umetnosti, ali i sa gledita razvojne psihologije. U centru panje francuskih pedagoga
i psihologa nalazi se deje stvaralatvo. Ono se posmatra kao fenomen karakteristian za rano
detinjstvo, iji znaaj za opti razvitak i razvijanje estetskih sposobnosti proizlazi iz njegove
prirode. Ono objedinjuje dve znaajne funkcije slobodu izraavanja i stvaralaki rad. Iz
ovog domena najvie se prouava deji crte, odnosno deje likovno stvaralatvo. Istraivanja
dejeg crtea znaajna su za teoriju i praksu estetskog vaspitanja zbog toga to otkrivaju
genezu dejih stvaralakih sposobnosti i omoguavaju da se utvrdi razvojni princip koji
pedagogija mora da uvaava u reavanju problema estetskog vaspitanja. Pored uvaavanja
razvojnog principa u estetskom vaspitanju, francuska pedagogija uvaava i ljudski aspekt
umetnosti, odnosno vrednost umetnosti za estetsko vaspitanje na svim nivoima razvoja
linosti. Pomenuemo koncepciju estetskog vaspitanja Irene Vojnar koncepciju "Vaspitanja
otvorenog duha". Takvo vaspitanje dotie sve aspekte unutranjeg i spoljanjeg ivota,
sadanjeg ivota i onog koji projicira budunost, to znai da Vaspitanje otvorenog duha
omoguuje da se ivi punije u sadanjosti i da se u isto vreme trai bolja budunost.
Vaspitanje otvorenog duha pripada adolescenciji, jer po miljenju Irene Vojnar, detinjstvo je
suvie zauzeto elementarnim uenjem ivota, odrastao ovek je ve formirano bie, a
omladini treba otvoriti ivot da trai reenje svojih snova, da ispituje i postavlja pitanja.
Umetnost je najbolje sredstvo za prodiranje u ivot i ona u periodu adolescencije igra
znaajnu ulogu. Umetnost kao vaspino sredstvo zadovoljava psiholoke potrebe omladine
koja se u tom periodu nalazi izmeu sanjarenja i prilago|avanja; ona tada trai modele ivota i
eli da izrazi svoj unutranji ivot. Da bi estetsko vaspitanje zaista doprinelo razvijanju
otvorenog duha, ono mora da obuhvati sve vrste umetnosti, njihov teorijski aspekt i praktini
rad uenika.

Dovoenje omladine u kontakt sa umetnou razvija estetsku percepciju, pomou koje ovek
postaje osetljiviji za lepotu prirode. Ona poveava osetljivost za harmoniju, kompoziciju, boju
i doprinosi da svet izgleda bogatiji i raznovrsniji. Estetska percepcija otkriva i unutranja
stanja ljudskog bia, kao to su bol, tuga i tragika, koja su od znaaja za ljudski ivot. Drugi
element vaspitanja otvorenog duha je proirivanje ljudskog iskustva. Vojnarova naglaava da
u tom pogledu najznaajniju ulogu ima literatura, jer je ona ogledalo ljudskog ivota.
Posredstvom literature, filma, pozorita i slikarstva, omladina otkriva snage koje dominiraju u
psihikom ivotu oveka, a omoguen je i uvid u sopstveni unutranji ivot. Obogaivanje i
produbljivanje znanja ini trei element vaspitanja otvorenog duha. Literatura I slikarstvo su
esto prvi korak susreta sa istorijom, a savremena umetnost olakava razumevanje sloenih
fenomena savremenog ivota. etvrti element je formiranje stvaralakog duha, i to je za
Vojnarovu pedagoki problem prvog reda. Ali, za razliku od mnogih savremenika, ona smatra
da je razvijanje stvaralakog duha naroito potrebno u periodu adolescencije. Razni oblici
stavralatva omoguavaju adolescentu da savlada psihike krize i tekoe ovog doba i da
formira svoj individualni nain izraavanja. Vojnarova smatra da je u periodu adolescencije
potrebno pored opte estetske kulture razvijati i umetnike sposobnosti, ali ne u smislu
profesionalizacije ve individualizacije. Ona umesto postojeih srednjih kola predlae
osnivanje umetnikih liceja iji bi programi predstavljali sintezu opteg obrazovanja i
intenzivne nastave umetnosti.
Od naih savremenih pedagoga najvie se problematikom estetskog vaspitanja bavila dr
Darinka Mitrovi, iju knjigu Savremeni problemi estetskog vaspitanja smatramo
najznaajnijim delom iz ove oblasti poslednjih decenija kod nas. Po njenom miljenju,
estetsko vaspitanje ima polivalentnu funkciju. Ono, pre svega, doprinosi fizikom razvoju, jer
angauje ula i motoriku. Ali, estetski odnos je u isto vreme saznajni odnos, odnosno ulno-
intelektualno saznanje. Zbog toga postoji tesna veza izmeu naunog i estetskog saznanja
stvarnosti. Otkrivajui svet, nauno-teorijsko i estetsko saznanje ne iskljuuju jedno drugo, ali
se ne mogu poistovetiti. Estetsko saznanje u estetskom odnosu oveka prema stvarnosti ili
prema umetnikom delu razlikuje se od estetskog saznanja koje prua nauka. Estetsko
saznanje formira saznajno-emocionalni odnos prema stvarnosti, deluje ne samo na miljenja
ve i na oseanja. Umetnost, zatim, kroz likove i posredstvom najraznovrsnijih izraajnih
sredstava dublje i neposrednije osvetljava ovekovu prirodu i drutvene pojave. injenica je,
kae D. Mitrovi, da su veliki umetnici realisti vernije i bogatije otkrivali drutveni ivot svog
doba nego istoriari i naunici. Osim toga, ljudsko saznanje potkrepljeno estetskim
percepcijama postaje bogatije, dublje i punije, odnosno estetsko saznanje ima neposredniji i
celovitiji uticaj nego saznanje koje prua nauka i praksa. Obzirom da estetski odnos ima
drutveno-ljudski karakter, da se u njemu manifestuju moralni, politiki, drutveno-praktini
meuljudski odnosi, estetsko vaspitanje doprinosi utvrivanju moralnih normi, pobuuje i
razvija moralna oseanja i sjedinjuje lino sa drutvenim. Ono uvodi mlado pokolenje u ivot,
deluje na formiranje pogleda na svet, odreuje sadraj duhovnog sveta i kulture linosti.
Estetsko vaspitanje je, dakle, prema svojoj funkciji koju ostvaruje u razvitku linosti,
integralni deo opteg vaspitnog procesa iji je krajnji rezultat svestraniji razvitak linosti.

Pomenuli smo neka miljenja o tome kakvu funkciju estetsko vaspitanje moe ili treba da ima.
Veliki broj savremenih estetiara, ipak, odvaja umetnost od pojma "saznanje" i odrie
saznajnu ulogu umetnosti. Na primer, Kroe i Hartman smatraju da je pogreno lepotu
vezivati sa saznanjem jer zakoni lepote nisu dostupni saznanju i izmeu umetnikog i
saznajnog akta ne moe postojati nikakva veza. Kad je moralna funkcija estetskog vaspitanja
u pitanju, takoe postoji jedan broj onih koji smatraju da umetnost treba da bude svrha samoj
sebi. Larpurlartizam se suprotstavlja svakoj funkciji umetnosti i predstavlja pokuaj odvajanja
umetnosti od ivotnih problema. Kroe objanjava nespojivost umetnosti sa moralnim
cijevima jer smatra da je umetnost nezavisna od morala i svake praktine koristi. Stoga
pojmovi moralno, vaspitno i slini, ne mogu nai svoje mesto i opravdanje u umetnosti.

RAZVOJNO-PSIHOLOKI ASPEKT ESTETSKOG ODNOSA

Estetsko vaspitanje pretpostavlja poznavanje psiholoke strukture dece i omladine. U tom

pogledu za pedagogiju su znaajni rezultati istraivanja dejeg stvaralatva i psiholokih
karakteristika omladine. Bez razumevanja tendencija razvoja estetske osetljivoti i kreativnosti,
bez poznavanja karakteristika estetskog odnosa u pojedinim periodima razvoja, ne moe se
izgraditi ni koherentna teorija estetskog vaspitanja ni kontinuirani program i metodika
vaspitnog rada. Zbog toga prouavanje razvojno-psiholokog aspekta estetskog odnosa
predstavlja jedno od kljunih pitanja teorije i prakse estetskog vaspitanja.

U ovom radu neemo prikazati povezanost svih razvojnih stadijuma sa nekoliko

najznaajnijih umetnikih oblasti, ve emo samo naznaiti nekoliko glavnih teorija o razvoju
estetskog odnosa u najranijem periodu, kako bismo samo ukazali na kljune razlike koje
postoje meu teoretiarima koji se bave setetskim vaspitanjem.
Herbert Rid prihvata Pijaeovu teoriju, po kojoj je rana manifestacija estetskih aktivnosti
uslovljena unutranjim potrebama deteta da dovede u sklad svoje inherentne tendencije i da
izrazi svoju individualnost. Ove estetske aktivnosti predstavljaju samoizraavanje i prve
stvaralake ekspresije koje potpomau sazrevanje i doprinose uspostavljanju kontaka deteta sa
stvarnou. Rid smatra da je upravljajui motiv ovih aktivnosti pokuaj deteta da savlada strah
od odvojenosti, koji poinje onog asa kad je dete izgubilo fiziko jedinstvo s majkom. U
ovom motivu on vidi socijalni karakter estetskih aktivnosti i igre. One su upravljenje ka
uspostavljanju jedinstva sa drutvom, koje zamenjuje primarno jedinstvo s majkom. Spontano
izraavanje je slobodno ispoljavanje mentalnih aktivnosti i miljenja, oseanja i ulnog
doivljavanja. Dete se u ovom nainu komuniciranja sa svetom slui simbolima, koji kao
specifini oblici komunikacije slue detetu da izrazi neto lino. Vizuelni simbol izraava
njegovo oseanje koje saoptava drugome. Otuda deji crtei imaju sopstvene karakteristike i
zakonitosti, odreene unutranjim oseanjem ili ulnim doivljajem. Na ovim aktivnostima se
po njegovom miljenju zasniva razvoj ula i inteligencije, pa stoga zakljuuje da negovanje
estetskih aktivnosti ima ogroman znaaj za normalan razvitak individue.

Objanjenje estetskih aktivnosti E.A. Fljorine bitno se razlikuje od prethodnog. Deji crte,
prema njenom miljenju, nije specifian nain izraavanja niti osoben govor ili simbolika, ve
realizacija ulne predstave, iskustva i stvaralake namere. Dete aktivno zapaa i aktivno
reaguje, a u uzajamnom dejstvu ovih komponenata stvaralakog procesa razvija se sve vea
sposobnost vladanja objektivnim materijalom. Pokreta ovih aktivnosti nisu unutranji
impulsi i nesvesno, ve aktivno stremljenje deteta da upozna svet koji ga okruuje i da ga
stvaralaki izrazi. Razliite faze u razvoju dejeg crtea Fljorina objanjava kao razliite
nivoe procesa aktivnog saznavanja predmeta i njihovih osobina. Za razliku od Rida koji kae
da putem uenja dolazi do opadanja estetske aktivnosti, Fljorina je u istraivanjima dola do
zakljuka da razvoj inteligencije i kritinost pozitivno deluju na pojavu viih i boljih rezultata
u estetskom razvoju.

Ignjatev se suprostavlja obema pomenutim koncepcijama i polazi od hipoteze o uzajamnom

odnosu aktivnosti i sposobnosti, i svojim istraivanjima dokazuje da se sposobnost likovnog
izraavanja moe razviti kod svakog deteta, ali tempo razvitka sposobnosti i nivo likovnog
izraza zavise od iskustva i sistematskih uticaja, odnosno metoda vaspitanja. Ignjatev likovni
izraz ne posmatra kao spontanu manifestaciju u kojoj dete izraava svoj doivljaj i koja ga
spontano dovodi do saznanja o predmetima i pojavama sveta, ve posmatra ovaj proces
kompleksnije, u jedinstvu sa celokupnom linou deteta i organizovanim uticajima koji
dovode do razvijanja sposobnosti likovnog izraavanja.

Etien Surio, prouavajui uticaj muzike na psihiki razvitak deteta, istie da je muzika
umetnost koja je po svojoj prirodi bliska maloj deci, jer se obraa senzibilitetu vie nego
druge umetnosti. On studira odnos deteta prema muzici i nalazi da deca manifestuju muziko
oseanje i u aktivnoj, stvaralakoj formi i u pasivnoj kontemplaciji, i da se ovo oseanje
definitivno formira u predkolskom periodu. Ipak, interes za muziku zavisi od vaspitnih
uticaja i pod pogodnim vaspitnim uslovima on se progresivno razvija. Surio se zalae da
muziko vaspitanje dobije vie mesta u predkolskom vaspitanju jer vrlo mnogo doprinosi
razvijanju estetskog senzibiliteta i oseanja.
 METODIKA PITANJA ESTETSKOG VASPITANJA

Problem metodike estetskog vaspitanja bilo bi interesantno poeti stavom Rudija Supeka o
tome da je svako dete potencijalni umetnik, umetnik kog je neko spreio da to postane. On u
knjizi Umetnost i psihologija postavlja pitanje da li nae metode vaspitanja dejeg
umetnikog izraavanja odgovaraju njegovim potencijalnim mogunostima ili ga koe i
onemoguavaju u zaetku. Od nastavnika i metoda nastave zavisi, kae Supek, da li emo kod
deteta razviti sposobnosti u skladu sa njegovim prirodnim mogunostima ili emo ih
zapostaviti i uguiti. Deja mata je neobino fino tkivo, smatra Supek, i nita nije lake nego
neprilinim nastavnim metodama poderarti ga.

Pijae i Rid, na osnovu ispitivanja, dokazuju da se oko jedanaeste godine deavaju promene u
dejem stvaralatvu i kau da umetnost deteta opada posle 11. godine jer je napadnuta sa svih
strana. Jedini nain da se ona podri i dalje razvija jeste promena metoda u vaspitanju. S
druge strane, veliki broj psihologa i pedagoga, takoe na osnovu istraivanja i analize dejih
radova, ukazuju na progres estetskih sposobnosti u pomenutom periodu. Oni istiu da deca
ovog perioda dostiu vii nivo zahvaljujui uticajima kole i novosteenim iskustvima.

Ameriki estetiar Tomas Manro smatra da metode estetskog vaspitanja moraju odgovarati
etapama postepenog razvoja oveka. Prirodu metoda, po njegovom miljenju, odreuju dva
principa: 1) progresivna diferencijacija u odnosu na uzrast i 2) proirivanje ciljeva praeno
sistematskom kontrolom. Na najmlaem uzrastu estetske aktivnosti treba da budu u sastavu
drugih aktivnosti, neizdiferencirane, ali ekstenzivne i raznovrsne. Treba da obuhvate razne
oblike deje igre, manipulisanja sa predmetima, posmatranja objekata u okolini, crtanje,
modelovanje, pevanje, graenje i prianje pria. U njih nije poeljno unositi standarde
odraslih jer treba negovati interes i vitalnost. Dominantna metoda na ovom uzrastu je
slobodno izraavanje, s tim to vaspita treba bez pritiska da vri uticaj u pravcu sistematskog
razvoja. Od impulsivne igre ranog detinjstva, dete se vodi ka sticanju odreenih znanja i
vetina, ka upoznavanju stilova i raznih oblika estetskog izraavanja. Sistematsko
posmatranje i stvaralaki radovi praktinog i estetskog karaktera omoguavaju proirivanje
dejeg iskustva i vebanje psiholokih sposobnosti. Metode moraju da variraju prema uzrastu
i individualnim osobenostima, ali njih odreuje i karakter drutva, lokalne prilike, oprema
kole i drugi uslovi. Po miljenju Manroa, jedan od najpouzdanijih naina za razvijanje
estetskih sposobnosti je dovoenje omladine u neposredni kontakt sa najvrednijim
umetnikim delima, koja e oiveti individualna iskustva. Sposobnost shvatanja stvari i
pojava onako kako sugerie umetniko delo zavisi od opteg kulturnog iskustva, od zalihe
predstava i razumevanja utvrenih simbola, od sposobnosti povezivanja ideja i mate.
Estetsko iskustvo, kako ga shvata Manro, implicira ne samo ulnu percepciju ve i znanje,
rezonovanje, to jest psihofizike funkcije koje uestvuju u umetnikom stvaralatvu.

Eksperimenti Ignjateva otkrili su mogunost delovanja na razvoj likovnog izraza u najranijem

periodu, dok dete jo kraba. Jedan njegov eksperiment sa dve grupe dece od tri godine
ukazuje da deca kojoj se u toku perioda od mesec dana pokazuju slike i sa kojom se o njima
razgovara dostiu vei nivo likovnog izraza od grupe u kojoj nisu bile upotrebljene ove vebe.
U drugom eksperimentu, sa decom od tree do sedme godine, kao materijal koriene su
razliite teme. Trebalo je da deca uz svaku temu savladaju est zadataka da nacrtaju predmet
prema predstavi, da ga nacrtaju posle posmatranja odgovarajue slike, zatim posle opisa
stvarnog modela, posle demonstracije procesa likovnog predstavljanja tog predmeta, da ga
nacrtaju posle prie o njemu i da na kraju opet nacrtaju predmet prema predstavi. Analizom
ovih crtea Ignjatev je otkrio kako sistematsko vebanje navedenim metodama moe da
deluje na razvoj likovnog izraza i kako se stvaraju osnove za prelazak na vii nivo likovnog
izraavanja. Deca putem sistematskih vaspitnih uticaja postaju svesna znaenja pojedinih crta
u likovnom izraavanju. Ova svesnost dovodi najpre do usporavanja rada, a zatim do naglog
poboljanja kvaliteta i rezultata. U poetku deca ne umeju dosledno da posmatraju predmete,
ne umeju da prate celinu i njenu strukturu, pa zbog toga Ignjatev upozorava na znaaj
posmatranja slike, na koordinaciju receptivnog i aktivnog u likovnom vaspitanju, na
neophodnost vebanja i deljenja ovog procesa na pojedine delove.

Meta ubic, struni saradnik za filmsko vaspitanje nekadanjeg Centra za kulturu mladih iz
Ljubljanje, smatra da je estetsko vaspitanje u sutini celina multimedijalnih pristupa, celina
vaspitnog rada i zajednikih nastojanja kulturne sredine ka totalnosti dejeg postojanja. Na
podruju umetnikog vaspitanja, kae ubic, ne moe se tvrditi da dete svoje doivljaje deli
na likovno-vizuelne, muziko-ulne ili igrovno-pokretne emocije. Takvo odvajanje slike i rei
od zvuka i pokreta za dete je sasvim neprirodno. U pomenutom Centru, Meta ubic je
osmislila proces umetnikog vaspitnog delovanja i multimedijalnog pristupa detetu. Rad po
kursevima odvijao se kao igra. Poinjalo se sa grupnom motivacijom, na primer filmom,
bajkom, ilustracijom, predstavom, slikom iz stripa na dijaprojektoru, ili jo neposrednije,
posmatranjem kie ili peenjem palainki Zadatak pedagoga bio je upozoravanje na bitne
dogaaje koji kroz deju percepciju treba da dovedu do oseanja i saznanja. Za svaki as
pedagog pripremi tematski zadatak koji sadri neki motiv. Taj model muziki pedagog izvede
muzikim jezikom, plesni pedagog plesnim jezikom i slino, tako da su u sklop svakog asa
ukljuenja tri umetnika podruja svaki put, a u jednom asu deca se stvaralaki izraze u tri
medijuma. Ovakav rad predvien je za predkolsku decu, a od osme godine deca mogu
samostalno da se opredele za istraivanje u onoj vrsti umetnosti u kojoj se najrae izraavaju.
Deca koja poseuju ovakve stvaralake grupe, naizmenino sarauju u svim grupama na bilo
kom podruju umetnosti, koje ih interesuje. Na primer, neko napie scenario (za film ili
pozorite), drugi osmisli koreografiju, ili rukuje kamerom, pie muziku ili plee Dete je
tako u rezultatima svog rada dalo celovit izraz. Tako celovit pedagoki pristup prema
celovitom detetu omoguava deje stvaralatvo u multimedijalnom umetnikom prostoru.

Darinka Mitrovi smatra da se metodika estetskog vaspitanja ne moe ograniiti na metodiku

nastave knjievnosti, likovnog vaspitanja ili muzike. Pedagogija je zainteresovana za jedan
optiji metodiki pristup, odnosno integraciju. Postavlja se pitanje kako uiniti estetsko
vaspitanje integralnim delom vaspitnog procesa. S toga je osnovno pitanje metodike estetskog
vaspitanja nain povezivanja i stvaranja organskog jedinstva meu raznovrsnim estetsko-
vaspitnim podsticajima i sadrajima koje crpimo iz prirode, drutvene sredine i umetnosti.
Najee se insistira na jednistvu umetnikih nastavnih predmeta, meutim, to je samo jedan
stupanj integracije. Estetsko vaspitanje predstavlja organski deo vaspitno-obrazovnog
procesa, to znai da se integracija mora ostvariti na irem vaspitno-obrazovnom planu, a kad
se radi o koli, onda to znai objedinjavanje svih vaspitnih uticaja u okviru celokupnog ivota
i rada kole. Umetniki predmeti, smatra Mitrovi, trebalo bi da budu sadrajno povezani sa
ostalim nastavnim predmetima, aktivnostima i oblicima vaspitnog rada. Obzirom da likovni,
muziki i literarni izraz crpi svoje teme iz prirode, drutvene sredine i umetnosti, natava
likovne i muzike kulture i maternjeg jezika mogu se povezati sa itanjem, pisanjem i igrom,
ali i sa izuavanjem prirodnih nauka, istorije i geografije.

F. Holeovski smatra da je potrebno kad god je mogue nastavnim sadrajima dati estetsku
formu. Umesto proveravanja znanja u pasivnoj zavisnosti od teksta udbenika, on preporuuje
estetske stvaralake aktivnosti, kao to su ilustrovanje, dramsko, lirsko ili muziko
izraavanje. Spajanjem sadraja svih predmeta sa estetskom formom, spajanjem teorijskog i
umetnikog miljenja, mogu se stvoriti osnove za realizaciju integracije kao principa
estetskog vaspitanja u nastavi. Integracija ne podrazumeva samo promenu odnosa meu
nastavnim predmetima i koordinaciju meu vaspitnim sadrajima, ve i promenu celokupnog
kolskog ambijenta i drutvenih odnosa. Ureenje kolske zgrade i prostorija, kolski
nametaj i dvorite, odnosi izmeu uenika i nastavnika i samih uenika, kao i stvaralaka
delatnost uenika, treba da predstavljaju sastavni deo sistema estetskog vaspitanja.

(Prilikom izdvajanja najvanijih pitanja vezanih za estetsko vaspitanje, koriena je knjiga D. Mitrovi
Savremeni problemi estetskog vaspitanja).