BAROK

U ITALIJI I NEMACKOJ

- period je trajao od 1600 do 1750.

- naziv je u pocetku znacio “nepravilno, izvrnuto, groteskno” a to je danas sasvim

potisnuto. I dalje je nejasno da li je barok zavrsna faza renesanse ili zasebni period.

- oko 1600 Rim postaje izvoriste baroka.

- Caravaggio (1573-1610) zauzimao prvo mestu medju stvaraocima novog stila. Izmedju
1597-98 naslikao nekoliko monumentalnih platna za crkvu S. Luigi dei Francesi.
Pozivanje sv. Mateje, platno, kapela Contarelli je medju njima. Stil je drugaciji i
od visoke renesanse i manirizma. Prvi put da je tako sveta tema prikazana tako savrseno i
izrazimo savremenog zivota obicnih ljudi, tzv “svetovno hricanske” slike. Uticao je na
Rembrandta, najveceg religioznog slikara protestantskog sveta. U Italiji nije bas dobro
primljen, umetnici i poznavaoci su ga hvalili, dok obican covek kome je slika bila
namenjena nije shvatao jer je nedostajala pristojnost i uvazenost. Zamerali su mu sto vide
na slikama sebi slicne, a ne idealizovane. Manje radikalni i manje obdareni umetnici su
zato bolje prolazili.

Annibale Carracci, (1500-1609) dosao iz Bologne, sa jos dva clana njegove porodice i
razvili su antmaniristicki stil negde oko 1580god.
Freska na tavanici u galeriji palate Farnese, 1597-1604. Njegovo najvece delo,
koja je postala tako slavna da je bila odmah iza Michelangelovih i Rafaelovih.
Kao i Caravaggio verovao je da se umetnost mora vratiti prirodnijem stilu. Odrzavao je
ravnotezu izmedju studija zivota i ozivljavanja klasike.

Guido Reni, Aurora, freska na tavanici, 1613, Casino Rospigliosi, Rim.

Annibale Carraci – Predeo sa bekstvom u Egipta, 1603, Galerija Doria, Rim.

- u arhitekturi se pocetak baroka ne moze tacno odretiti.

Carlo Maderna (1556-1629) najdarovitiji mladi arhitekta u programu crkvene izgradnje

tokom XVI veka. 1603 dobija zadatak da konacno zavrsi crkvu Sv. Petra. Papa je odlucio
da Michelangelovom delu doda jos jedan prod i da crkvu prevori u baziliku.
Crkva sv. Petra je bila ogromnih dimenzija pa je unutrasnja dekoracija bila ogroman
problem.

Gianlorenzo Bernini (1598-1680) je u velikoj meri zasluzan za resenje tog problema.

Bio je najveci vajar i arhitekta svog doba, bavio se crkvom celog svog zivota, sa raznim
prekidima. Poceo je izgradnjom ogromnog bronzanog ciborijuma za glavni oltar ispod
kupole.
Njegov David (1623) je bio dinamicniji, pokretljiviji i sa vise emocija nego
Michelangelov, posto je ovaj to uporno izbegavao. Baroknim ga cini nagovesteno
prisustvo Golijata, nije zamisljen kao jedan lik vec kao polovina jednog para. Pokazuje
nam po cemu se skulptura baroka razlikuje od skulpture prethodna dva veka: u aktivnoj
povezanosti sa prostorom u kome se nalazi.
Zanos sv. Tereze, kapela Cornaro, 1645-52, crkva Sta Mario della Vittoria, Rim.
Njegovo remek-delo, zasnovano na vizionarskom dozivljaju Tereze od Avile, svetica
protivreformacije.
Nekoliko god kasnije stvara jos grandiozniji prozor, Presto sv Petra. (1657-66,
pozlacena bronza, mermer i gipsani malter, Apsida, crkva sv. Petra u Rimu)
Bio je i savetodavac Giovanniu Battisti Gaulliu koji je radio fresku na tavanici u
Crkvi Il Gesu, u Rimu – 1672-86. Trijumf imena Isusovog.

Giovanni Battista Gaulli je radio freske na tavanici u sv. Petru.

Francesco Borromini, Berninijev veliki rival. Suprotna licnost u potpunosti, zivot

zavrsio saomubistvom. Dok je Berninijev stil jednostavniji, Borromini je preterano
slozen. To se i vidi u njegovim prvim vecim radovima, npr crkva S. Carlo alle Quattro
Fontane, 1665-67. On je Borrominiju doneo slavu lokalnu i medjunarodnu. I sledeci
projekat je jednako smeo (S.Ivo, Rim. 1642)
Treci projekat (crkva S. Agnese in Piazza Navona, Rim, 1653-63) je barokna
kritika na crkvu sv. Petra.

Gaurino Guarini (1624-83), Borrominijev najbolji sledbenik. Kaludjer teatinskog reda,

arhitektonski genije mu je bio zasnovan na matematici i filozofiji.
Palata Carignano, Torino, 1679.
Stil koji njih dvoijca stvarju dostize vrhunac severno od Alpa, u Nemackoj i Austriji.

- u nemackoj se sve do 1690 nisu javili domaci projektanti.

Johan Fischer von Erlach (1656-1723) prvi veliki arhitekta baroka u srednjoj Evropi.
Sv. Karlo Boromejski u Becu, 1716-37.

Jakob Prandtauer, Manastir Melk, Austrija, 1702.

Balthasar Neumann (1687-1753) raio Episkopsku palatu u Wurzburgu, zajedno sa

carskom dvoranom. 1719-44.
Giovanni Battista Tiepolo (1696-1770) predstavlja najprefinjeniji oblik baroknog
dekoracija tavanica.

Dominikus Zimmermann, hodocasnicka crkva “Die Wies”, 1745-54.

BAROK U FLANDRIJI HOLANDIJI I SPANIJI

Pieter Paul Rubens (1577-1640) doprineo da barok postane medjunarodni stil. Ucio kod
domacih slikara i postao majstor 1598god. 1608 se vraca u Flandriju zbog bolesti majke i
dobija posao dvorskog slikara kod spanskog regenta.
Podizanje krsta (1609-10, katedrala u Antverpenu) prvi veliki oltar koji je Rubens
naslikao.
Mari de Medici, francuska kraljica, iskrcava se u Marseju, 1622-23.
Vrt ljubavi, 1632-34.
Stvorio je svet gde su mit i stvarnost jedno.
Pejzaz sa zamkom Steen, 1636.

Antoni van Dyck (1599-1641) je stekao medjunarodni glas. Bio je retkost medju
slikarima, cudo od deteta. Pre nego sto je napunio 20 bio je Rubensov najcenjeniji
pomocnik.Slava mu se zasniva uglavnom na portretima. 1632-41 je bio dvorski slikar za
Charlesa I u Engleskoj.
Chalres I u lovu, oko 1635.
Stvorio je tradiciju aristokratskog portreta koji je trajao u Engleskoj do kraja XVIII veka I
imala jednako znacajan uticaj u Evropi.

Hendrick Terbrugghen Pozivanje sv. Mateje, 1621, centralni muzej Utrecht. Utrehtska
skola nije dala velike umetnike ali je prosirila Caravaggiov stil drugim holandskim
majstorima.s

Frans Hals (1580/85-1666) veliki slikar portreta iz Harlema. Njegova rana dela odaju
uticaj Rubensa. Njegovi kasniji radovi ukazuju na usredsredjenost na “dramaticnost u
trenutku” (Vesela pijanica, 1627)
Malle Babbe 1650. Takodje narodska licnost, polu vrac polu seoski idiot.
Clanice Upravnog odbora Doma staraca u Harlemu, grupni portret, 1664. Samo
mu je Rembrandt bio ravan u zavirivanju u ljudsku licnost kao na ovoj slici.

Rembrandt (1606-69) najveci genije holandske umetnosti.

Tobija i Ana s jaretom (1626) obradjuje starozavetne teme koje je on najvise
voleo.
Oslepljivanje Samsona (1636) razvio je stil visokog baroka do max. Sakupljao
predmete sa bliskog istoka koji ovde sluze kao dopuna. Tada je bio najtrazeniji slikar
portreta u Amsterdamu i veoma imucan..
 Nocna straza(1642) tada njegovo blagostanje prestaje, i ova slika se moze nazvati
prekretnicom. Prikazuje cetu vojnika od kojih je svaki platio svoj deo. Nije zeleo da
stvori mehanicki pravilnu sliku, i mnogi od likova su utonuli u senku ili se nisu dobro
videli i oni su bili nezadovoljni time.
Oko 1650 prestaje sa stilom visokog baroka i zamenjuje je lirskom istancanoscu
Jakov blagosilja Josifove sinove, (1656) pokazuje tu novu dubinu osecanja.
Poljak na konju (1655) pokazuje nam da je Rembrandt pri kraju svog zivota na
svoj nacin usvajao slikarske ideje severnjacke renesanse.
Autoportret (1660) vec je iza sebe imao dugu karijeru, i njegovi autoportreti
odrazavaju svaki stupanj njegovog unutrasnjeg razvoja.
Povratak bludnog sina (1665) slika koju je naslika par god pre svoje smrti je
mozda najrecitija njegova religiozna slika. Specijalnu naklonost je imao prema jevrejima
kao strpljive zrtve progona i oni su mu cesto bili modeli.

- u XVII veku tehnike drvoreza i bakroreza sluzile su uglavnom za reprodukovanje starih

dela.

Jan van Goyen Tvrdjava na reci, 1644, jedinstveni pejzaz.

Jakob van Ruisdael, Jevrejsko groblje 1655. Preovladjuje svest o silama prirode. On je
bio najveci holandski slikar pejzaza. Njegov je potpis na najblizem grobu.

Pieter Saenredam Crkva St. Cunera u Rhenenu, 1655.

Willem Claesz Heda Mrtva priroda, 1634. Prikazuje ostatak posle jednog obeda, spada u
jednu od vrlo rasprostranjenih vrsta – zvanu “dorucak”.

Sanchez Cotan, Mrtva priroda, 1602-5. Jedan od prvih spanskih slikara mrtve prirode.

Francisco de Zurbaran, Sv. Serapion, 1628. (1598-1664). Puna tipicne asketske

poboznosti koja je Spanska, nedostatak patosa..

Diego Velazquez (1599-1660), Zurbaranov savremenik. Takodje dosta karavadjovski

slikao.
Vodonosa iz Sevilje, oko 1619, naslikao sa 20 god. Nekoliko god kasnije postaje
dvorski slikar Madrida. Tu ostaje do kraja zivota i uglavnom slikao portrete kraljevske
porodice. Postao Rubensov prijatelj, i on mu otkriva razne Ticijanove slike iz kraljevske
kolekcije.
Mlade plemicke, 1656. Za njega svetlost stvara vidljivi svet.
 BARKO U FRANCUSKOJ I ENGLESKOJ

Georges de la Tour, (1593-1652) Josif drvodelja, 1645. Razvio originalan stil pod
uticajem Karavadja. Decak Isus drzi svecu, koja blago osvetljava prizor.

Lous le Nain, (1593-1648) Seljacka porodica, 1640,

Nicolas Poussin (1593/4-1665) najveci francuski slikar ovog veka, i prvi francuski slikar
u istoriji koji je stekao svetsku slavu. Njegova dela pokazuju duboku odanost antici.
Cefalus I Aurora, 1630.
Otmica Sabinjanki, 1636-37. Cvrsto oblikovane figure zamrznute u akciji, mnoge
izvede od helenistickih skulptura. Prikazano uzbudjenje ali nedostaje spontanost.
Po njegovom misljenju najvisi cilj slikarstva je bio da predstavi plemenita I
ozbiljna ljudska tela. Prikazati ih na savrsen nacin, ne onako kako su se dogodila stvarno
vec kako bi se dogodila da je priroda savrsena. I pejzaze je slikao u saglasnosti sa tim
stavom.
Pejzaz sa pogrebom Fokiona, 1648. Raspored prostora je gotovo matematicki
precizan.

Claude Lorraine (1600-82) skoro ceo zivot proveo u Rimu istrazujuci njegovu okolinu.
Vecina radova je slikao na licu mesta.
Pejzaz iz Kampanje, oko 1650. Jedna od skica koje je sluzila samo kao gradja za
njegove slike.
Pastorala, oko 1650. Kompozicije prelivene maglicastom atmosferom, ranog
jutra ili popodneva.

Francois Mansart (1598-1666) najistaknutiji clan grupe projektanata koji su definisali

baroknu arhitekturu u Francuskoj.
Zamak Maisons-Lafitte, 1642-50.

1661 na vlast dolazi Luj XIV i njegov glavni savetnik, Colbert, dodeljuje likovnim
umetnostima zadatak da slave kralja, i zvanici “kraljevski stil” je bio klasicizam.

Versajska palata je pocela sa izgradnjom 1669 a zavrsena 1685. Gradili su je Louis le

Vau i Jules Hardouin-Mansart. Mansart je takodje radio crkvu Invalida, 1680-91.

Gianlorenzo Bernini, uradio model statue Luja XIV na konju, 1670, ali je predlog
odbacen.

Francois Girarden, napravio mnoge bastenske statue u Versaju,ukljucujuci i njegovu

verziju Luja XIV na konju, oko 1687.

Hardouin-Mansart, Lebrun i Coysevox su radili Salon rata u Versaju, od 1678.

Anotine Coysevox,Lebrun ga je zaposlio da radi u Versaju. Uradio bistu Lebruna 1676.

Umetnicke akademije pojavljuju se prvi put u Italiji u drugoj polovini XVI veka.
1648 otvara se Kraljevska akademija slikarstva i vajarstva u Parizu, Lebrun njen direktor
od 1663. Uvodi strog rezim teorijske i prakticne nastave, to postaje uzor za sve kasnije
akademije. Posle smrti Luja XIV, 1715god, diktatorska moc akademije se raspada i oseca
se uticaj Rubensa i velikih Venecijanaca.

Antoine Watteau, Hodocasce na Kiteru, 1717. Primljen na akademiju na osnovu ove

slike, koja je krsila sva pravila koje je akademija do tada forsirala. Njegovo delo
nagovestava promenu u Francuskoj umetnosti i drustvu.

Princezin Salon u Hotel de Soubise koji je radio Germain Boffranda, je tipican primer
arhitekture koju su voleli plemici koji su ostali u Parizu posle Lujeve smrti.

Karakteristicna dela rokoko vajarstva su Clodionov Satir i bahantkinja, oko 1775. Sitne
figure sa nagovestenom erotikom, zamisljene da budu gledane iz bliza.

Veliki deo rokoko slikarstva je pandan Clodionovom vajarstvu. Jean-Honore Fragonard

(1742-1806) je najbolji slikar ovo raspolozenja.
Kupacice, oko 1765, likovi se krecu sa lakocom koja ga vezuje i za Tiepola, mada
je nazalost njegov stil sa priblizavanjem revolucije izasao iz mode. Nazalost, umire
zaboravljen u burnim vremenima Napoleona.

Jean-Batista Simeona Chardin (1699-1779) je bio njegov prvi ucitelj.

Povratak sa pijace 1739, primer njegove zanr-scene ciji je bio najveci majstor.
Njegov jasni smisao za prostorni red moze biti uporedjen samo sa Vermeerom.
Kuhinjska mrtva priroda, 1730-35

Etienne Maurice Falconet, Spomenik Petra Velikog, 1766-82. Lenjingrad.

Sir Christopher Wren, procelje katedrale sv. Pavla, London. 1675-1710.

Sir John Vanbrugh, Palata Blenheim Oxfordshire, 1705.

William Hogarth, Orgija, prizor iz Puta razrvatnika, oko 1734.

Thomas Gainsborough (1727-88) najveci majstor svog stila, najomiljeniji portretista

britanskog visokog drustva.
Gdja Siddons, 1785.
Sir Joshua Reynolds (1723-92) Gainsboroughov najveci suparnik, ovaj mu se svesno
suprotstavaljao. Reynolds je godinu dana ranije portretisao isti model kao muzu tragedije.