Univerzitet u Novom Sadu

Tehnički fakultet “ Mihajlo Pupin”

Zrenjanin

Elektronsko plaćanje na Internetu

seminarski rad

Predmet: Informacioni sistemi I

Predmetni nastavnik: Student:Svetlana Dobrosavljev

prof.dr Biljana Radulović Dosije broj: 8/08-08
Inženjer proizvodnog menadžmenta

Zrenjanin,decembar 2010.
SADRŽAJ
UVOD

Pojam Interneta i potreba za plaćanjem

Elektronska trgovina je jedan od najpopularnijih segmenata poslovanja na

Internetu, sa tendencijom stalnog porasta. Ona omogućava razmenu proizvoda i
usluga trenutno i bez vremenskih i prostornih barijera.

Internet je danas postao nezaobilazan deo života ljudi. U trenutku kada je

poslovni svet shvatio koje su prednosti Interneta, počela je masovna primena
Interneta u elektronskoj trgovini.

Istorijski razvoj Interneta i elektronske trgovine

Tokom ‘60-tih i ’70 – tih godina mrežne tehnologije omogućile su razvoj

različitih sistema elektronskog transfera ( ETF – Electronic Finds Transfer). Ovi
sistemi skratili su vreme procesa transfera sredstava između banaka. Korišćenje
ovakvih sistema od strane korisnika u početku je bilo retko i stoga je razvoj sistema
prvenstveno bio usmeren ka izgradnji takvih sistema koji su privlačni za korisnike.

U takvom procesu razvija uvedeno je nekoliko novina koje su tada pomogle

pojednostavljenju procesa plaćanja:

• Poboljšanje za potrošače – kreditne kartice , ATM –ovi (Automated

Teller machines) i elektronsko bankarstvo,
• Poboljšanja koja su omogućila elektronsku trgovinu i poslovanje –
digitalni novac, elektronski čekovi, šifrovane kreditne kartice,
• Poboljšanje za kompanije – mehanizmi plaćanja koje banke
obezbeđuju za korisnike usluga, kao što su transferi putem
automatskih klirinškuh kuća ( ACH – Automated Clearing Houses).

Razvoj ovakvih sistema ranije nije bio interesantan zbog visokih cena potrebne
opreme i infrastructure – troškovi izvršavanja i poravnjavanja transakcija u
novoformiranim sistemima bili bi veći od vrednosti same transakcije.

Trendovi u informacionim i komunikacionim tehnologijama početkom ’90 –

tih godina uslovili su dramatičan pad cena informacione i komunikacione opreme.

Upotreba Interneta za automatizaciju sitnih transakcija u elektronskoj trgovini

veoma je povoljna s aspekta troškova, budući da Internet spada u grupu elektronskih
kanala distribucije sa najnižim troškovima po jednoj transakciji.
Najveći problem, koji istovremeno predstavlja jednu od najozbiljnijih prepreka za rast
elektronske trgovine na Internetu jeste činjenica da je Internet javna mreža.
 Da bi se rešio problem bezbednosti transakcija na Internetu u pomoć je pritekla
matematička teorija poznatija pod nazivom kriptografija. Korišćenje kriptografije
danas predstavlja jednu od najznačajnijih sigurnosnih mera prilikom dizajniranja
platnih sistema i protokola.
Kriptografiju možemo posmatrati kao primenu matematičke teorije da bi se
postigao izvestan stepen sigurnosti ili tajnosti.

NAČINI PLAĆANJA PREKO INTERNETA

Postoji više načina plaćanja preko interneta, a u njih spadaju:

1. Kombinacija telefon - kartica

2. Plaćanje pouzećem
3. Kupovina plaćanjem preko žiro- računa ( elektronski ili digitalni novac)

4. Plaćanje platnim karticama

5. Elektronski čekovi
 1. Kombinacija telefon - kartica .Ovaj vid elektronskog plaćanja obavlja se
tako što korisnik na Internetu nalazi traženu robu koju poručuje prijavom na
sajt. Zatim, robu donosi dostavljač ili poštar. Plaćanje se vrsi direktno
dostavljaču. Loša strana je to što se jedan deo robe vraća pre preuzimanja, a
troškovi su već napravljeni.
2. Plaćanje pouzećem. Korisnik nalazi na Internetu robu. Sa sajta dobija cenu i
broj žiro računa na koji treba da uplati novac.Korisnik plaća u banci i šalje
potvrdu trgovcu. Roba se posle toga dostavlja poštom ili dostavljačem. Loša
strana je što korisnik mora da odradi veliku proceduru sa bankom, a roba
stiže kasnije.
3. Kupovina plaćanjem preko žiro- računa (elektronski ili digitalni novac) -
ovakav vid plaćanja integriše (objedinjuje) prednosti koje nudi tehnologija i
sigurnost koju ima papirni novac.

Elektronski novac predstavlja elektronsku zamenu za papirni novac i kao

takav može se čuvati i trošiti. Elektronski novac predstavlja “ brojeve koji
predstavljaju novac”.

Digitalni novac treba da zameni papirni novac u sistemima on – line

plaćanja ( plaćanja putem Interneta).

Elektronski novac je novac budućnosti. Ideje o novcu evoluirale su do

konačnog shvatanja da je novac samo informacija : “ Novac je obaveza da se
plati ili da se isporuči roba i usluge, ali ako podaci na konkurentnoj obligaciji
(pravnom odnosu između dve strane , na osnovu koga je jedna strana – poverilac
ovlašćena da zahteva od druge strane - dužnik određeno davanje, činjenice ili
uzdržavanje (dare, facere, non facere) od nečega što bi inače imala prava da čini,
a druga strana je dužna da to ispuni.Sa stanovišta poverioca obligacija je
potraživanje, dok je sa stanovišta dužnika ona dug. 1 ), potiču iz pouzdanih i
opštepriznatih izvora , transakcije će se odvijati samo na bazi informacija.

Termin elektronski novac često se koristi za označavanje čitavog niza

predloženih mehanizama za plaćanje na malo. “ Proizvodi na bazi elektronskog
novca definišu se kao proizvodi sa uskladištenom vrednošću” ili “ unapred
plaćeni” proizvodi u kojima je evidencija o sredstvima ili “ vrednosti “ koje su na
raspolaganju nekom klijentu smeštene na neki elektronski uređaj koji klijent
poseduje.
Svi sistemi zasnovani na elektronskom novcu moraju zadovoljiti određene
karakteristike:

I. Postojanje monetarne vrednosti . Digitalni novac mora imati monetarnu

vrednost , kao i papirni novac mora biti izdat od strane banke. Digitalni
novac izdat od jedne banka mora biti priznat od strane ostalih.

1
Vikipedija
 II. Mogućnost izvođenja različitih transakcija. Elektronski novac mora da
bude zamenjiv za papirni novac, robu, usluge, kredite i sl., mora postojati
mogućnost da se njime izvode različite transakcije. Potrošači obično
nemaju račun samo u jednoj banci, niti sve račune u jednoj zemlji, pa je
nužno da se ovakvim novcem mogu nesmetano obavljati transakcije.

III. Mogućnost ponovne upotrebe. Potrebno je obezbediti korisniku

mogućnost ponovne upotrebe ili čuvanja novca. Daljinsko upravljanje i
upotreba (putem telefona) , treba da omogući razmenu digitalnog novca,
povlačenje sa računa u banci i sl. Novac može biti smešten na udaljenom
računaru ili na specijalnim uređajima. Takve čuvanje podrazumeva
upotrebu lozinke ili nekog drugog sistema zaštite.

IV.Odgovarajući stepen sigurnosti pri korišćenju. Rukovanje digitalnim

novcem mora biti sigurno . To znači da mogućnost falsifikovanja ili
promene tokom razmene , mora biti svedena na minimum ( zapravo ne
sme da postoji). Potrebno je stvoriti sisteme za sprečavanje i otkrivanje
duplikata i višestruko potrošenog digitalnog novca ( potrošač može istim
novcem kupiti proizvode u različitim zemljama sveta). Obično je ovakve
slučajeve teško sprečiti, jer to podrazumeva više transakcija između
različitih banaka.

Digitalni novac zasnovan je na šifrovanom sistemu koji zovemo “ digitalni

potpis” . Ovaj metod podrazumeva upotrebu para numeričkih ključeva ( brojeva).
Jedan od njih služi zaključavanju (šifrovanju), a drugi otključavanju (dešifrovanju).
Poruke šifrovane jednim numeričkim ključem mogu biti dešifrovane drugim, koji sa
prvim čini par. Pre nego što započne sa upotrebom digitalnog novca , isti se mora
dobaviti sa servera na kome se skladišti. Kupovina digitalnog novca sa servera na
kome je skladišten (banke) podrazumeva dva koraka:

1. otvaranje računa
2. čuvanje novca na tom računu do kupovine

Korisnik na Internetu nalazi traženu robu koju poručuje prijavom na sajtu. Zatim,
robu donosi dostavljač ili poštar. Plaćanje se vrsi direktno dostavljaču. Loša strana je
to što se jedan deo robe vraća da nije preuzet, a troškovi su već napravljeni.
 2.Plaćanje pouzećem

Većina sistema za rad sa digitalnim novcem podrazumeva da potrošači

poseduju račun kod banka koja obezbeđuje on – line plaćanja , kao i uslov da
potrošači izvrše plaćanje kako u lokalnom okruženju tako i u inostranstvu. Da bi se
omogućio ovakav pristup (digitalni pristup) novac mora biti dostupan u različitim
bankama.

Postupak korišćenja digitalnog novca

Za korišćenje digitalnog novca potrebno je otvoriti račun u banci, gde se za

generisanje digitalnog novca koristi broj koji ima ulogu digitalnog potpisa. Banka
koristi tajni ključ čime se obezbeđuje sigurnost, jer tako ni onaj koji prima novac
(proizvođač, ponuđač), niti onaj koji plaća (kupac), ne mogu falsifikovati digitalni
novac.

Prilikom korišćenja digitalnog novca moguće su transakcije sa dva ili tri

učesnika.Transakcije sa dva učesnika podrazumevaju učešće proizvođača i kupca.
One transakcije koje podrazumevaju upotrebu nekog finansijskog subjekta su
transakcije sa tri učesnika.

Kao i papirni novac i elektronski novac ima serijske brojeve kako bi se

omogućila njegova identifikacija i sprečila višestruka upotreba. Ova za banke znači
dodatni utrošak vremena i napor da se osigura bezbednost u transakcijama sa
digitalnim novcem.
Digitalni novac je jedan od najreklamiranijih Internet koncepata. Da bi digitalni novac
postao opšteprihvaćen potrebno je savladati čitav niz barijera:

• Elektronski novac može se efikasno koristiti za elektronsku trgovinu samo ako

postoji infrastruktura visokog tehničkog nivoa. Velika brzina prenosa
podataka je osnovni preduslov za istovremeni prenos informacija o
proizvodima potencijalnim klijentima. Pristup mora biti jednostavan I
ekonomičan. Domaćinstva moraju biti opremljena personalnim računarima sa
odgovarajućim softverom.
• Problem bezbednosti – bezbednost sistema baziranog na digitalnom novcu
može se postići različitim hardverskim i softverskim rešenjima. Rešenja
bazirana na hardveru su pouzdanija ali skuplja, dok se rešenja bazirana na
softveru lakše implementiraju i zahtevaju manje troškove. Uvek kada je to
moguće treba koristiti kombinaciju hardverskih i softverskih rešenja.
• Digitalne “ novčanice” sastoje se od izvesnog broja bitova, pa se zbog toga
može desiti da novčanice budu falsifikovane pri puštanju u opticaj. Ovaj
fenomen poznat je pod nazivom “ problem dvostrukog trošenja”. Dobar platni
system mora da poseduje mehanizme za detekciju (prepoznavanje) i
prevenciju ponovljenih plaćanja istim digitalnim novčanicama.
• Kod sistema zasnovanih na digitalnim novčanicama postoji problem u vezi sa
nominalnom vrednošću ( nominalna vrdnost novčanice jeste ona
vrednost koja je označena na samoj novčanici - obaveznici i koja će se
isplatiti o njenom roku dospeća) ovih novčanica.
Da bi se isplatio izvestan iznos, moraju postojati digitalne novčanice sa
odgovarajućom vrednošću; u suprotnom system mora biti sposoban da “ vrati
kusur” u vidu novih novčanica. Alternativno rešenje je da sve novčanice imaju
istu, najmanju moguću nominalnu vrednost ( npr. Jedan cent, pa čak i manje).
Tada bi bilo potrebno da se u opticaju nalazi veliki broj digitalnih novčanica,
čiju autentičnost bi bilo potrebno neprestano proveravati,

• Veoma je bitno omogućiti konvertibilnost digitalnog novca u “pravi” novac

uvek kada potrošač to želi. Da bi javnost imala poverenja u neku digitalnu
valutu, potrebno je da postoji stabilan devizni kurs između digitalne I realne
valute. U slučaju da su ovi kursevi nestabilni, ukazaće se mogućnost profita po
osnovu arbitraže, što bi, zauzvrat smanjilo poverenje javnosti u digitalni novac
zbog fluktacije ( menjanja, kolebanja) njegove vrednosti,

• Digitalni novac se skladišti na fiksnom disku računara ili na nekom drugom

medijumu.U slučaju kvara na konkretnom medijumu moraju postojati
mehanizmi za povratak na originalno stanje pre kvara,

• Značaj digitalnog novca povećava se sa povećanjem obima elektronske

trgovine na Internetu. Predstavjanje realnog novca u digitalnom obliku nužno
zahteva preslikavanje karakteristika realnog novca, kao što su anonimnost,
autentičnost i mogućnost sitnih plaćanja.,
 • Proces plaćanja može biti on-line i off –line.

Kada je u pitanju on –line plaćanje , autentičnost novčanica mora biti proverena

odmah ( ovo znači da se neka digitalna novčanica može koristiti samo jednom).
Finansijska institucija mora da proveri autentičnost korišćenjem spiska svih
emitovanih novčanica.

U slučaju off-line plaćanja digitalne novčanice mogu da se koriste više puta. U cilju
izbegavanja dvostrukog trošenja neophodno je smestiti informacije o korisnuku na
samu novčanicu, kako bi se provera mogla obaviti kasnije. Anonimnost može biti
garantovana, a finansijska institucija će koristiti ove informacije samo u slučaju
otkrivanja dvostrukog trošenja.

Trenutno na Internetu postoji nekoliko sistema elektronskog novca zasnovanih na

digitalnim novčanicama. Najpoznatiji on – line sistemi su E – Cash firme
Digi – Cash i Net – Cash , system koji je razvijen na Univerzitetu Južne Kalifornije
( University of South California), dok su najpoznatiji off – line sistemi Mondex i
VisaCash.

E - cash proces plaćanja

U upotrebi je od 1997. godine i razvila ga je firma DigiCash.Pro kupac salje kodiranu

poruku finansijskoj instituciji. Finansijska organizacija vraca poruku natrag, ali
potpisanu. Zatim kupac dekodira poruku i koristi je za placanje. zatim prodavac salje
poruku svojoj finansijskoj organizaciji.Vrsi se izvrsenje placanja. Prodavac dobija
poruku -potvrdu o ispravnosti transakcije.

Korisnik na Internetu nalazi traženu robu koju poručuje prijavom na sajt. Zatim,
robu donosi dostavljač ili poštar. Plaćanje se vrsi direktno dostavljaču. Loša strana je
to što se jedan deo robe vraća da pre preuzimanja, a troškovi su već napravljeni.
Placanje pouzećem ( Kupac )
Prodavac

E – Cash

Banka kupca Banka prodavca

Slika 1. E – cash metod plaćanja digitalnim novcem

Slika 2. Izgled E – cash kartice

Net- cash proces plaćanja

Razvijen je na Univerzitetu Južna Kalifornija. Prvo kupac uzima net-cash sa

servera u banci. Zatim ga sa svog servera kriptuje javnim ključem. Za svaku sesiju
generiše se poseban javni ključ. Zatim prodavac odmah vrši transfer novac u svojoj
banci. Banke u kliringu zatvaraju svoj posao.

Slika 2. Net – cash metod plaćanja

Najpoznatiji off-line sistemi su :

• Mondex
• VisaCash

Mondex sistem

Ovaj sistem digitalnog novca razvija firma “Mondex U.K” .,koja je, nakon
kupovine kontrlonog paketa akcija od strane “MasterCard”-a postala njen deo
kompanije. On je prvobitno razvijen kao off-line sistem koji se sada prilagođava
internetu. Mondex je u celini zasnovan na karticama sa mikročipom, a jedinstven je
po tome što omogućava transfer sa kartice na karticu. Mondex je od svih sistema
digitalnog novca najpribližniji realnom novcu.
Suština Mondex-ove hardverske bezbednosti je da digitalni novac ne može da
egzistira nigde osim na Mondex kartici. Mondex je najbolje osmišljeni model
digitalnog novca bazirana na hardveru, posmatrano na duži rok.

Slika 3. Izgled Mondex platne kartice

VisaCash sistem

VisaCash je projekat kompanije Visa. Ovaj sistem funkcioniše na bazi setrifikata koji
glasi na donosioca, a zasnovan je na karticama sa mikročipom. Ovaj sistem je uveliko
reklamiran na Olimpijskim igrama u Atlanti, ali je za sada ograničen na svega mali
broj transakcija.

Slika 4. Metod plaćanja pomoću VisaCash

4.Plaćanje platnim karticama

4.1 Istorijat nastanka elektronske kartice

Univerzalnu platnu karticu izmislio je njujorški biznismen Frenk Maknamara.

On je 1950. Godine osnovao firmu pod nazivom Diners Club Card. Ova karica u prvo
vreme služila je za plaćanje u restoranima, dok bi je ubrzo počeli prihvatati i trgovci,
pa čak i avio kompanije – Western Airlines je bila među prvim avio kompanijama
koja je 1955. Prihvatila ovaj metod plaćanja.

Diners Club Card je danas prisutan u 201 zemlji i njegovu karicu prihvata 6,5 miliona
prodavaca robe I usluga širom sveta, a 2000. Godine promet ove firme bio je veći od
35 milijardi dolara.

Slika 5. Diners Club kartica

Prvu karicu na nacionalnom planu u SAD lansirala je Bank of America u

Kaliforniji 1959. godine, koja se prvobitno zvala Bank Americard, da bi 1976. godine
bila preimenovana u Visa karicu. Specifičnost firme Visa International, koja je inače,
danas najveći svetski procesor finansijskih transakcija, sa milijardu tri stotine miliona
kartica u opticaju i 60% svetskog tržišta u prodaji putem POS (Point of Sale)
terminala, u tome je što ona nije klasično preduzeće koje emituje sopstvene akcije i
bori se za profit, već u tome što ona predstavlja organizaciju poslovnih banaka.

Danas Visa international u svetu ima 21.000 poslovnih banaka I finansijskih kuća u
svom članstvu , a među njima je i 20 poslovnih banaka sa sedištem u Srbiji i Crnoj
Gori.
 Slika 6. Visa Card

4.2 Faze plaćanje elektronskom karticom

U okviru procesa plaćanja elektronskom karticom nalazi se četiri faze plaćanja:

1. Faza informisanja
2. Faza dogovora i ugovaranja
3. Faza plaćanja
4. Faza bankarskog postprocesiranja

1. Faza informisanja - predstavlja pregled elektronskog kataloga ponuđenih

proizvoda.
2. Faza dogovora i ugovaranja obuhvata sledeće postupke: registraciju na
strani trgovca, proveru i potvrdu autentifikacije,izbor servisa i slanje
porudžbine , proveru stanja na računu i kreditne sposobnosti, kao i potvrdu
narudžbine
3. Faza plaćanja obuhvata: slanje kriptovanih podataka, provera i potvrda
kriptovanih podataka, slanje ključa za dekriptovanje i debitnog računa,
dekriptovanje i potvrda servisa i slanje potvrde.
4. Faza bankarskog postprocesiranja obuhvata sledeće postupke : prijem
podataka o izvršenim transakcijama, zaduživanje računa korisnika, formiranje
zbirnih naloga po trgovcima i izvršenje plaćanja trgovcima.
 KUPAC TRGOVAC
INTERNET 2. TRGOVAC TRAŽI
PLAĆANJE PREKO GATEWAY-a

3. GATEWAY
ZAHTEVA AUTHORIZACIONI 8. BANKA
AUTORIZACIJU SERVER TRGOVCA
OBAVEŠTAVA
TRGOVCA
GATEWAY
9. BANKA KUPCA
OBAVEŠTAVA
KUPCA
5. TRANSAKCIJA ULAZI
U MREŽU ZA 4. TRANSAKCIJA SE
PLAĆANJE AUTORIZUJE

BANKA ZAŠTIĆENA TRGOVAC

KUPCA 6. BANKA KUPCA FINANSIJSKA 7. BANKA
PLAĆA BANCI MREŽA TRGOVCA
TRGOVCA PRIHVATA
PLAĆANJE

Slika 7. Postupak plaćanja putem elektronske kartice

4.3 Sistemi plaćanja elektronskom karticom

Postoje dva sistema plaćanja platnom karticom putem Interneta , a to su :

I. Sistemi koji omogućuju elektronsko plaćanje kreditnim/debitnim karticama

preko Interneta . i
II. Sistemi koji obuhvataju inteligentne ( “smart”) kartice i sisteme bazirane na
digitalnom novcu.

Prva grupa sistema nastala je prilagođavanjem već postojećih konvencionalnih

sistema za elektronsko plaćanje. U ovu spadaju sistemi koji omogućavaju plaćanje
kreditnim/debitnim karticama preko Interneta, a napoznatiji među njima su First
Virtual, Cyber Cash i SET.
Slika 7. Logo kompanije Cyber Cash
 First Virtual (FV) bio je jedan od prvih platnih sistema na Internetu, a sa
radom je otpočeo oktobra 1994. Glavni cilj kompanije First Virtual Holding bio je da
stvori jedan platni sistem na Internetu koji je jednostavan za upotrebu. Od kupca i
prodavca ne zahteva se da instaliraju novi softver.
Za kupovinu i prodaju preko Interneta upotrebom First Virtual sistema dovoljno
je imati pristup elektronskoj pošti. Ovaj platni sistem jedinstven je po tome što ne
koristi enkripciju. Osnovna filozofija ovog sistema je da izvesne informacije ( kao što
su na primer. Brojevi kreditnih karica) ne treba da “ putuju” Internetom. Umesto
korišćenja brojeva kreditnih kartica, transakcija se obavlja upotrebom ličnog
identifikacionog broja ( PIN- Personal Identification Number) koji se odnosi na
kupčev račun kod First Virtual –a. Lični identifikacioni brojevi mogu da se šalju
preko Interneta bez potrebe njihovog prethodnog šifranja. Razlog tome je
nemogućnost zaduživanja kupčevog računa. Račun neke osobe nikada se ne zadužuje
dok ona, putem elektronske pošte, ne potvrdi da prihvata zaduženje.

Cyber Cash sistem za transakcije kreditnim karticama preko Interneta postoji od

aprila 1995. Cyber Cash nije kompanija za obradu kreditnih kartica – ona samo
prodaje bezbedan prolaz preko Interneta za podatke o transakcijama putem kreditnih
kartica. 2
Obrada transakcija preko Cyber Cash sistema plaćanja kreditnim karticama vrši
se na isti način kao što bi se vršila obrada transakcija primljenih preko standarda POS
terminala u nekoj prodavnici.

SET ( Secure Electronic Transaction) je predloženi standard za obavljanje

transakcija kreditnim/debitnim karticama preko Interneta koji zajedničkim naporima
razvijaju Visa i MasterCard, uz tehnički pomoć raznovrsnih kompanija iz oblasti
informacionih sistema, kao što su Netcape, IBM i VeriSign.
Set protocol može se primenjivati za bilo koju vrstu kreditnih/debitnih kartica, kao što
su na primer American Express ili Discover. SET je još uvek u razvoju.

U drugu grupu spadaju novi platni sistemi i transakcioni mehanizmi na Internetu, koji
obuhvataju inteligentne (“ smart”) karice i sisteme bazirane na digitalnom novcu.

2
M.Ivković, S.Milošević,Z.Subić, D.Dobrilović,Elektronsko poslovanje,TFZR,2005.,str.136
4.4 Načini plaćanja kreditnim karticama

Načini plaćanja kreditnim karticama su sledeći:

1. Plaćanje korišćenjem jednostavnih kreditnih kartica

2. Plaćanje pomoću šifrovanih kartica
3. Plaćanje sa potvrdom treće strane

1. Plaćanje korišćenjem jednostavnih kreditnih kartica - predstavlja najlakši

metod koji se zasniva na razmeni nešifrovanih kreditnih kartica putem javnih
mreža kao što je Internet. Nizak nivo sigurnosti čini ovaj metod
problematičnim.Problem se javlja i kod identifikovanja pravog vlasnika
kartice.
2. Plaćanje pomoću šifrovanih kartica – iako se vrši šifrovanje pre nego što se
kartice pošalju putem Interneta, treba razmotriti još neke faktore; jedan od njih
su troškovi i transakcije.

Informacije o kreditnoj kartici šalju se mrežom od kupca do prodavca u vidu

šifrovane poruke. Ovo ne zadovoljava neke od osnovnih principa finansijskih
sistema, kao što su brzina,sigurnost,privatnost i bezbednost.

Da bi se transakcija učinila potpuno bezbednom,sledeći koraci moraju se

preduzeti pre nego što započne isporuka roba, usliga ili novca:

1. Kupac daje podatke o kreditnoj kartici prodavcu;

2. Prodavac proverava identitet kupca;
3. Prodavac vrši proveru informacija o kartici i digitalnog potpisa;
4. Banka koja prima podatke šalje ih na proveru banci kupca;
5. Banka kupca šalje potvrdu o ispravnosti datih informacija.

3. Plaćanje sa potvrdom treće strane - jedan od sigurnijih metoda koji rešava I

problem verifikacije je uvođenje treće strane koja prikuplja i potrvđuje uplate
jednog klijenta drugom klijentu.

Primer ovakvog plaćanja nalazi se kod First Virtual Holding-a koji je osnovao
Internet Paying System i čiji je osnovni princip da brojevi kreditnih kartica nikada ne
putuju Internetom. Sistem je obezbeđivao informacije kupcima i prodaju putem
Interneta. Postojali su različiti kanali povezivanja banaka i različitih finansijskih
posrednika. Da bi se koristio ovaj sistem potrošači nisu morali imati nikakav dodatni
softver ni hardver. Sve što su trebali da imaju je Internet mail box na računaru First
Virtual-a. Sledećih sedam koraka podrazumevalo je plaćanje u FV sistemu:

I. Kupac popunjava formu za registraciju, pristup FV-u u registraciji korisnika

II. Da bi se izvršila kupovina nekog proizvoda ili poručila usluga, kupac odabira
kod prodaje i daje podatak o broju svog tekućeg računa
III. Prodavac kontaktira server FV-a i proverava račun kupca

IV. FV server šalje elektronsku poruku kupcu; ova poruka može biti poslata putem
Web forme ili elektronskom poštom

V. Ako FV server primi poruku o želji kupca da izvrši plaćanje, prodaja se o

tome obaveštava i kupcu se obezbeđuje željeni proizvod ili usluga

VI. FV neće odbiti sredstva sa računa sve dok on ne primi kompletnu potvrdu od
prodavca o isporuci proizvoda ili usluga. Oni koji prime robu, a ne izvrše
plaćanje, bivaju kažnjeni suspenzijom računa.

VII. FV neće odbiti sredstva sa računa kupca sve dok on ne primi kompletnu
potvrdu od prodavca o isporuci proizvoda ili usluga. Oni koji prime robu, a ne
izvrše plaćanje, bivaju kažnjeni suspenzijom računa.

FV je registrovao svaku transakciju u zatvorenom krugu. Podaci o kreditnoj kartici

tako ne dospevaju na Internet, što doprinosi sigurnosti transakcije.

4.5 Transakcije s platnim karticama

Transakcije sa platnim karticama su transakcije u punom smislu reči.Obezbeđuju:

– Atomičnost (transakcije se izvršavaju kompletno ili se uopšte ne

izvršavaju)
• Novac se atomski menja za robu
– Konzistentnost (potpuna saglasnost učesnika transakcje)
– Izolovanost (transakcije su nezavisne jedna od druge)
– Izdržljivost (Moguće je povratiti poslednje konzistentno stanje)

Zahtevi koje ovakav novac mora da ispuni:

– authentifikacija (učesnici su poznati)
– sigurnost (zaštita od falsifikata)
– tajnost (nema prisluškivanja)
– neporecivost (nema otkaza)
–
Svi ovi zahtevi se obezbeđuju preko protokola i kriptografijom

 Dodatni zahtevi

• Ekonomičnost (transakcije nisu skupe)

• Zamenljivost (plaćanje u svim apoenskim iznosima )
• Proširivost (moguće je opsluživati veliki broj korisnika)
• Raznolikost (korišćenje u različitim sistemima)
• Konzervacija (zadržavanje vrednosti)
– Novac zadržava svoju vrednost stalno,
– Novac ne može biti zagubljen u sistemu.
Najvažnije pravilo kartičarstva

Banka koja izdaje karticu je njen vlasnik.Osoba koja poseduje karticu je njen
korisnik. Banka daje karticu samo na korišćenje pod uslovima navedenim u
ugovoru. Banka kao vlasnik kartice ima pravo da je ukine.

4.6 Osnovna podela kartica

I. horizontalna
II. vertikalna

III. Horizontalna se dele na :

• kreditne
• debitne
• interne ili korporacijske
• kartice lojalnosti

Vertikalne kartice:

• platinasta
• zlatna
• poslovna

• klasicna
• elektron
• on - line

Kreditne kartice

Kreditna kartica nije elektronski način plaćanja, moguće je njome plaćati u sistemima
koji omogućavaju elektronski prenos poruke. Osim svoje funkcije naloga za plaćanje,
kreditne kartice imaju i dodatnu funkciju odloženog plaćanja odnosno kredita.
Plaćanje ovom karticom zbog velike je raširenosti postalo najzastupljeniji nacin
plaćanja na internetu.
 Slika 8. Šematski prikaz transfera novca putem kreditne kartice
To su agencijske kartice. Karakterisu ih:

• Prvo se novac potroši, a zatim stižu računi.

• Visoki depoziti i garancije, visoke trgovačke provizije.
• Znatno ih je manje od debitnih kartica.
• Veliki problemi sa naplatom

Debitne kartice

• bankarske kartice
• direktno su vezane za partiju tekuceg racuna
• podaci za region VIZA: 4 miliona kartica, 6 miliona trgovaca prima karticu,
33000 ATM uredjaja

Debitna kartica je vrlo slična kreditnoj kartici, s tom razlikom da kupac mora u
trenutku kupovine imati na rcunu novac. Trgovac tada preko on- line veze sa bankom
istovremeno proverava valjanost kartice i odmah prebacuje novac sa računa kupca na
svoj račun. Debitne kartice su obično zaštićene 4 – cifrenim pin brojem tako da u
slučaju krađe lopov ne može njome neovlašćeno trošiti.

Tok naplate debitnom karticom :

1. banka izdaje debitnu karticu nosiocu računa

2. kupac posećuje www stranicu trgovca i upisuje broj kartice
3. kupac daje banci nalog za prenos sredstava trgovcu, upisuje svoj PIN
4. banka prenosi novac sa računa kupca na račun trgovca
5. trgovac proverava stanje na svom računu i izdaje robu.

Banka Banka
kartice 4 trgovca

1 3 5

Kupac 2 Trgovac
 5. Elektronski čekovi

ŠTA JE ČEK?

Ček predstavlja potpisani papirni dokument kojim se nalaže banci potpisnika

čeka da isplati naznačeni iznos novca sa potpisnikovog računa u određenom roku.
Elektronski ček ili e-ček se zasniva na ideji da elektronski dokument može da
zameni papirni dokument i da kriptografski potpis može da zameni ručni potpis.

OSNOVNI PRINCIPI E-ČEKA

• E-ček je isto što i papirni ček samo je tehnološki napredniji i može biti
primenjen u širokom dijapazonu plaćanja kao i u poslovnim transakcijama.
• E-ček koegzistira zajedno sa papirnim čekom i drugim sistemima plaćanja.
• E-ček je nezavistan od komunikacionog medijuma.

PREDNOSTI KORIŠĆENJA E-ČEKA

• smanjuje se broj papirnih čekova

• banke smanjuju opremu koja je potrebna za servisiranje papirnih čekova
• smanjuje se manuelni rad koji je potreban za servisiranje papirnih čekova
• eliminiše se pozadinski unos čekova
• smanjuju se poštanski troškovi slanja čekova
• troškovi štampanja čekova se smanjuju (štampaju se kao novac)
• sa papirnim čekovima se manipuliše kao sa gotovim novcem

RAZLIKA IZMEĐU PAPIRNOG I E-ČEKA

• Sve kopije čeka su perfektne

• Dupliciranje čekova je dozvoljeno
• Banka platilac će isplatiti samo jednu kopiju e-čeka. Postoji detekcija
duplikata.
• Sve strane učesnice u transakciji mogu da provere digitalni potpis na čeku i da
detektuju promene ili prevare.
• E-ček može biti poslat i primljen kao bilo koji e-mail.
• Elektronski format dopušta alternativne načine obrade.
 Sledeće tačke predstavljaju šta je zajedničko papirnom I elektronskom čeku:

• Autorizacija
• Striktno poštovanje instrukcija
• Obavljanje transakcije
• E-ček kao dodatno ima autentifikaciju preko digitalnog potpisa i sertifikata.
• Velika prednost e-čeka je što svaki segment transakcije može biti automatski
procesiran, a svaki deo se može raditi nezavisno.

Secure Pay

Secure Pay je metoda elektronskog plaćanja koja koristi tehnologiju čekova

umesto kreditnih kartica, korišćenih od većine drugih metoda. Sistem su stvorili
"Redi-Check" u Salt Lake City-u. Korisnik mora imati (jedino) bankovni
korisnički račun kod banke koja prima čekove plative u američkim dolarima. Pre
korišćenja, korisnik treba da unese podatke o svom bankovnom računu Secure
Pay-u. Tada korisnik odabere svoje korisničko ime i lozinku. Secure Pay metoda
ne koristi Internet za prenošenje finansijskih podataka, već posebne, za to
predviđene veze.

Odvijanje transakcije se događa u sledećim koracima:

- Kupac odabere proizvod koji namerava da kupi.
- Kupac ukuca svoje Secure Pay korisničko ime i lozinku.
- Informacije se šalju u Redi-Check, koja proverava transakciju.
- Redi-Check vraća potvrdu i štampa ček sa kupčevim podacima i
količinom potrošenog novca i šalje ga na prodavčevu adresu putem
normalne pošte.
- Prodavac može raspolagati novcem 24 sata posle prodaje proizvoda
Da bi neka trgovina postala prodavac preko Secure Pay sistema potrebno je ispuniti
obrazac na Web stranicama. Takođe, plaća se 250 dolara i 2% od iznosa svake
transakcije.

Cash Checks Credit Card ATM/Debit EFT Other

ZAKLJUČAK

Razvoj različitih platnih sistema pojačava potrebu međufunkcionalnosti. Glavni

projekat u ovoj oblasti je zajednička inicijativa koju su početkom 1996. godine
pokrenuli CommerceNet i World Wide Web konzorcijum. Cilj je da se stvori jedna
univerzalna platforma za plaćanje, koja će omogućiti trgovcima i potrošačima da
obavljaju poslove preko interneta uz upotrebu više različitih oblika plaćanja (čekovi,
kreditne kartice, debitne kartice, elektronski nova, itd.).
Može nam se na prvi pogled učiniti da je napredak u oblasti standardizacije
elektronskog plaćanja prilično spor. Ovaj napredak u stvaranju zajedničkih standarda i
odgovarajuće infrastrukure je, međutim, bio prilično brz ako ga uporedimo sa
naporima za standardizacijom u oblasti finansijskih ulaganja. On nije samo rezultat
ličnih napora elektronske trgovine, već i šireg shvatanja od stranje vodećih
finansijskih institucija o ulozi interneta u razvoju elektronskih finansija. I pored toga
svega, na standardizaciji će se još dugo raditi, posebno u domenu
međufunkcionalnosti.
LITERATURA

1. Veljović V. Alempije, “ Menadžment informacioni sistemi (u praksi)”, Kompjuter

biblioteka, Čačak,2002.

2. Ivković M., Milošević S., Subić Z, Dobrilović D., “ Elektronsko poslovanje”,

Tehnički fakultet “ Mihajlo Pupin” Zrenjanin, 2005.