Архитектонски факултет

Универзитета у Београду

ПРАКТИКУМ ЗА ВЕЖБЕ ИЗ ПРЕДМЕТА

ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ПРОРАЧУН КОНСТРУКЦИЈА 1
БЕТОНСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
школска 2018/2019

Руководилац предмета:
Доц др Ружа Окрајнов – Бајић дипл.инж.грађ.
Учесник у настави:
Доц др Дејан Васовић дипл.инж.арх.
Сарадници у настави:
Асс. Дарко Павићевић маст.инж.арх.
Асс. Неда Џомбић маст.инж.арх.
Асс. Милица Петровић маст.инж.арх.
Aсс. Ана Контић маст.инж.арх.
Асс. Исидора Илић маст.инж.арх.
ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ПРОРАЧУН КОНСТРУКЦИЈА 1
ОПШТИ УСЛОВИ РАДА НА ВЕЖБАМА: (IASA)
Предмет се слуша и вежба у IV семестру са фондом часова 3 + 0.
Редовно праћење предавања је обавезно и представља основни услов за успешан рад.
Студенти који раде елаборат смеју имати највише три недоласка на консултације за
предају вежби у току семестра.
Студенти, после објашњења на предавању, раде код куће задатак који предају следеће недеље на
консултацијама. Само студенти који су урадили и предали текућу вежбу добијају 1 поен a ко је вежба
урађена тачно, и вежба примљена. Елаборат садржи укупно 12 вежби, и студенти могу добити до 12
поена. Ако део вежбе није урађен, или није тачан, вежба се враћа на дораду. Студент може накнадно
предати исправљену и допуњену вежбу у договору са својим асистентом. Ако се пропусте термини
за накнадну предају поправљене вежбе, не добија се поен. У току семестра студенти
бране елаборат кроз два ОБАВЕЗНА теста. На сваком тесту може се добити по 14 поена.
Елаборат је одбрањен ако студент скупи на елаборату и на тестовима минимум 20 поена
( од укупно 12 + 2·14 = 40 ). Поени стечени током наставе важе као део испита у школској
2018/2019 години.Студент који сакупи мање од 20 поена, или има више од три изостанка
без лекарског оправдања уписаног у књигу болесних, није испунио предиспитне обавезе
и вежба поново. Студенти поновци поново раде елаборат и полажу тестове.
Предаја: Завршену вежбу студент предаје у фасцикли са овим листом, на коме је читко написано име
и презиме студента, број индекса, име и презиме асистента код кога вежба, број сале и термин вежбања.
Елаборат без овог листа неће бити примљен И ПОЕНИ НЕЋЕ БИТИ ЗАВЕДЕНИ.
(ПИСМЕНИ ИСПИТ НОСИ ЈОШ 60 ПОЕНА. Потребно је минимум 51 поен за положен испит.)
број Име и презиме
индекса: студента:

Сала: термин : асистент :

вежба датум област А /присуство Б/ примљено

1. 21.02.2019. Састав бет. мешавине, дужина сидрења

2. 28.02.2019. Центрично притиснути и затегнути ел.

3. 07.03.2019. Савијање: Једноструко армирани пресек

4. 14.03.2019. Савијање: Двоструко армиран пресек

5. 21.03.2019. Савијање: Т пресек

6. 28.03.2019. Главни коси напони затезања 1

7. 11.04.2019. Велики ексцентрицитет

8. 18.04.2019. Анализа оптерећења

9. 25.04.2019. Континуална плоча

10. 09.05.2019. Греда са препустом

11. 16.05.2019. Главни коси напони затезања 2

12. 23.05.2019. Димензионисање стуба и темеља самца

број поена за примљене вежбе

I ТЕСТ постигнут број поена на I тесту

II ТЕСТ постигнут број поена на I I тесту

КОНАЧАН РОК ЗА ПРЕДАЈУ КОМПЛЕТНОГ ЕЛАБОРАТА ЈЕ:

30. 05. 2019. ДО ТАДА СКУПЉЕН УКУПАН БРОЈ ПОЕНА:
ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ПРОРАЧУН КОНСТРУКЦИЈА 1
ОПШТИ УСЛОВИ РАДА НА ВЕЖБАМА: (OASA)
Предмет се слуша и вежба у IV семестру са фондом часова 2 + 2.
Редовно праћење предавања је обавезно и представља основни услов за успешан рад.
Студенти који раде елаборат смеју имати највише три недоласка на вежбе у току
семестра.
Студенти, после почетног објашњења раде на вежбама задатак који предају на крају часа. Само студенти
који су урадили и предали текућу вежбу добијају 1 поен, a ко је вежба урађена тачно и примљена.
Елаборат садржи укупно 12 вежби, и студенти могу добити до 12 поена. Ако део вежбе није урађен, или
није тачан, вежба се враћа на дораду. Студент може накнадно предати исправљену и допуњену вежбу у
договору са својим асистентом. Ако се пропусте термини за накнадну предају поправљене
вежбе, не добија се поен. У току семестра студенти бране елаборат кроз два ОБАВЕЗНА
теста. На сваком тесту може се добити по 14 поена. Елаборат је одбрањен ако студент
скупи на елаборату и на тестовима минимум 20 поена ( од укупно 12 + 2·14 = 40 ). Поени
стечени током наставе важе као део испита у школској 2018/2019 години.Студент који
сакупи мање од 20 поена, или има више од три изостанка без лекарског оправдања
уписаног у књигу болесних, није испунио предиспитне обавезе и вежба поново.
Предаја: Завршену вежбу студент предаје у фасцикли са овим листом, на коме је читко написано име
и презиме студента, број индекса, име и презиме асистента код кога вежба, број сале и термин
вежбања.
Елаборат без овог листа неће бити примљен И ПОЕНИ НЕЋЕ БИТИ ЗАВЕДЕНИ.
(ПИСМЕНИ ИСПИТ НОСИ ЈОШ 60 ПОЕНА. Потребно је минимум 51 поен за положен испит.)
број Име и презиме
индекса: студента:

Сала: термин : асистент :

вежба датум област А /присуство Б/ примљено

1. 21.02.2019. Састав бет. мешавине, дужина сидрења

2. 28.02.2019. Центрично притиснути и затегнути ел.
3. 07.03.2019. Савијање: Једноструко армирани пресек
4. 14.03.2019. Савијање: Двоструко армиран пресек
5. 21.03.2019. Савијање: Т пресек
6. 28.03.2019. Главни коси напони затезања 1
7. 11.04.2019. Велики ексцентрицитет
8. 18.04.2019. Анализа оптерећења
9. 25.04.2019. Континуална плоча
10. 09.05.2019. Греда са препустом
11. 16.05.2019. Главни коси напони затезања 2
12. 23.05.2019. Димензионисање стуба и темеља самца
13.

14.

број поена за примљене вежбе

I ТЕСТ постигнут број поена на I тесту

II ТЕСТ постигнут број поена на I I тесту

КОНАЧАН РОК ЗА ПРЕДАЈУ КОМПЛЕТНОГ ЕЛАБОРАТА ЈЕ:

30. 05. 2019. ДО ТАДА СКУПЉЕН УКУПАН БРОЈ ПОЕНА:
 С А Д Р Ж А Ј:

I вежба Састав бетонске мешавине, дужина сидрења 11

II вежба Центрично притиснути и затегнути елементи 18

III вежба Савијање: Једноструко армирани правоугаони пресек 24

IV вежба Савијање: Конзола, Двоструко армирани правоугаони пресек,
32
Проста плоча

V вежба Савијање: Носивот пресека, Т пресеци 41

VI вежба Димензионисање просте греде минималних димензија 48

Главни коси напони затезања 1. (осигурање само са
узенгијама)

VII вежба Велики ексцентрицитет, појединачни задаци 54

VIII вежба Анализа оптерећења и план позиција 66

IX вежба Континуална плоча 80

X вежба Греда са препустом 82

XI вежба Главни коси напони затезања 2 (осигурање са косим 84

гвожђима и узенгијама)

XII вежба Димензионисање стуба и темеља самца испод стуба 87

 Збирка задатака

Задатак 1: Центрично притиснут,невитак, спирално армиран стуб 90

Задатак 2: Центрично притиснут,невитак, кружни стуб 93
Задатак 3: Димензионисање елемената оптерећених торзијом 94
Задатак 4: Димензионисање армиранобетонског степеништа 103
Задатак 5: Димензионисање ЛМТ таванице 109
Задатак 6: Димензионисање континуалне греде са планом арматуре 116
Задатак 7: Димензионисање крстато армиране плоче 140

Таблице

Прилог 1 Таблице са механичким особинама бетона 147

Прилог 2 Таблице за димензионисање правоугаоних пресека 149
оптерећених на право савијање (ЧИСТО САВИЈАЊЕ И
ВЕЛИКИ ЕКСЦЕНТРИЦИТЕТ)

Прилог 3 Таблице геометријских карактеристика и тежина

153
бетонског челика

Прилог 4 Крстасто армиране плоче: Таблице за прорачун

момената савијања и резултантни реакција ослонаца 156

Прилог 5 Таблице за прорачун статичких утицаја континуалних 158

носача

Винклерове таблице за екстремне вредности момената и

трансверзалних сила континуалних носача (константне 164
димензије)
 ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ПРОРАЧУН КОНСТРУКЦИЈА 1
I ВЕЖБА: ПРОЈЕКТОВАЊЕ САСТАВА БЕТОНСКЕ
МЕШАВИНЕ, ДУЖИНА СИДРЕЊА

ЗАДАТАК 1.
Одредити потребан број џакова цемента тежине 50 кг, ради справљања бетона за бетонирање
једног метра кубног бетона (1m ). Бетон је задате марке МB, слабопластичне конзистенције.
Агрегат је речни, “моравац”, цемент је задате класе CEM I. Пројектована маса свежег бетона је
2400 kg. Бетон је категорије B II и изложен је атмосферским утицајима.

последња цифра 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9
броја индекса
МB 20 25 30 35 40 20 25 30 35 40
класа цемента 32,5 42,5

Рецептура за МБ ______:
1. Везиво: Портланд цемент CEM I ______  kg/m3

2. Агрегат: Шљунак моравац 0-32 мм  kg/m3

3
3. Вода: пијаћа  kg/m

4. Потребан број џакова:  ком

ЗАДАТАК 2.

Срачунати дужину сидрења глатке и ребрасте арматуре за марке бетона МБ 20, 30, 40, 50 и 60,
а за услове добре и лоше атхезије. Резултате приказати таблично, у функцији пречника арматуре
. Вредности заокружити на цео број.

МВ/адхезија 20 30 40 50 60
Челик добра лоша добра лоша добра лоша добра лоша добра лоша
ls (GА 240/360)
ls (RА 400/500)

11
Упутство за I вежбу

1. ЗАДАТАК:

Уводни појмови:
Бетон је очврсла смеша састављена од везива (цемента), испуне (агрегата),
воде и додатака.

Везиво у бетону армиранобетонских конструкција најчешће је портланд-

цемент. Портланд-цемент се добија млевењем портланд-цементног клинкера
(мешавине посебних врста кречњака печених на температурама синтеровања:
1350 - 1450C). У Србији је преко 90 % произведеног цемента портланд-цемент,
чист или са додацима. Приликом млевења портланд-цементном клинкеру се
могу додати згура и пуцолан. Према југословенском стандарду SRPS B.C1.011
(који није више на снази али доста података у литератури односи се на ову
номенклатуру) цементи су, по сировинском саставу, подељени у следеће групе:

Врста цемента према сировинском Ознака класа mz np

саставу додатак додатак
згуре пуцолана
(%) (%)
Портланд-цемент PC k 25, 35, 45 - --
Портланд-цемент са додатком згуре PC nz k # 15, 30
Портланд-цемент са додатком пуцолана PC mp k # - 15, 30
Портланд-цемент са додатком згуре и PC nz mp k # 15, 30
пуцолана
Металуршки цемент М nz k # 30 - 85 - >30
Пуцолански цемент P mp k # - -
Алуминатни цемент АC 65, 75 -

Цемент може носити ознаку S - са споријим прирастом чврстоће и B - са бржим

прирастом чврстоће. Класа цемента представља чврстоћу на притисак (у МPа)
опитног тела (бетонска призма димензија 4/4/16 cm) после 28 дана. Цемент се
пакује у вреће од 50 кг на којима је одштампана ознака врсте и квалитета. На
пример, ако на врећи пише: PC 15z 45 B то је ознака за портланд-цемент класе
45 са додатком 15% згуре и бржим прирастом чврстоће. Специфична густина
цемента је 3150 kg/m3.
У међувремену је ступио на снагу нови српски стандард SRPS EN 197-1:2013 (из
2013. године, који је преузет европски стандард EN 197-1:2011 CEN/TC 51).
Према овом стандарду цементи су подељени у пет главних врста:

CEM I – портланд цемент

CEM I I – портланд композитни цемент
CEM I I I – металуршки цемент
CEM I V – пуцолански цемент
CEM V – композитни цемент

Стандардна чврстоћа цемента одређује се као притисна чврстоћа после 28 дана

према стандарду SRPS EN 196-1:2008. У стандарду су дефинисане три
стандардне чврстоће: 32.5, 42.5 и 52.5. Према истом стандарду рана чврстоћа
дефинисана је као притисна чврстоћа после 2 или 7 дана. У стандарду су
дефинисане две класе ране чврстоће: класа са обичном раном чврстоћом и класа

12
са високом раном чврстоћом означена са R. Веза старих и нових ознака је дата у
следећој табели:

Назив цемента Стара ознака Нова ознака

Портланд цемент PC k CEM I
Портланд цемент са додатком згуре PC 15z k CEM II/A-S
(S – гранулисана згура високих пећи)
А – згуре 6-20%, B – згуре 21-35% PC 30z k CEM II/B-S
Портланд цемент са додатком пуцолана PC15p k CEM II/A-P
(P – природни пуцолан:) CEM II/A-Q
(Q – индустријски пуцолан) PC30p k CEM II/B-P
А – пуцолана 6-20%, B – пуцолана 21-35% CEM II/B-Q
Портланд композитни цемент PC15d (z ili p) k CEM II/A-M
А – композита 6-20%, B – композита 21-35% PC30d (z ili p) k CEM II/B-M
Металуршки цемент М k CEM III/A
(A – садржај згуре 35-65%) CEM III/B
(B – садржај згуре 66-80%) CEM III/C
(C – садржај згуре 81-95%)
Пуцолански цемент Pk CEM IV/A
(A – садржај пуцолана 10-35%) CEM IV/B
(B – садржај пуцолана 36-55%)
Композитни цемент M mp k CEM V/A
(A – садржај згуре 18-30% и пуцолана 18-30%) CEM V/B
(B – садржај згуре 31-50% и пуцолана 31-50%)

У армиранобетонским конструкцијама се користи бетон чија је испуна

најчешће камени агрегат. Агрегат може бити: природни, дробљени и
вештачки. Према величини највећег зрна дели се на фракције:
фракција величина зрна
I 0 - 4 mm
II 4 - 8 mm
III 8 - 16 mm
IV 16 - 31,5 mm

Највећа димензија каменог агрегата за бетон у архитектонским конструкцијама

је 31,5 mm. Специфична густина каменог агрегата је 2650 kg/m3. Агрегат за
бетон се продаје и испоручује у расутом стању и мери се запреминским
јединицама – метрима кубним (кубицима). У агрегату у расутом стању постоји
30 – 35 % шупљина. Узимајући у обзир растур при производњи при набавци
материјала се узима да је за справљање 1 м3 бетона потребно 1,15 – 1,25 m3
агрегата.

Вода је неопходна за хидратацију цемента и обезбеђивање уградљивости

бетона. За справљање бетона употребљава се пијаћа вода из водовода.
Запреминска маса воде је 1000 kg/m3. Тежински однос воде и цемента се назива
водоцементни фактор (W/C). Овај однос је од пресудног утицаја на чврстоћу
бетона.

Додаци бетону (адитиви) се користе ради побољшања особина свежег и

очврслог бетона. Према намени се деле на пластификаторе,
суперпластификаторе, аеранте, убрзиваче, успориваче, додатке за постизање
водонепропусности итд.

Запреминска маса бетона је 2400 kg/m3. Запреминска маса армираног бетона је

2500 kg/m3. Квалитет очврслог бетона се најчешће изражава марком бетона

13
(МВ). Марка бетона је чврстоћа на притисак опитног тела (бетонске коцке
ивице 20 cm) после 28 дана. Чврстоћа бетона се мења у зависности од
старости бетона и износи:

старост узорка проценат од МВ

3 дана 40 %
7 дана 70 %
28 дана 100 %
90 дана 115 %

Према Правилнику о бетону и армираном бетону (PBAB '87) бетони се

справљају у две категорије:
ВI - бетони прве категорије који се справљању без
претходних испитивања, квалитета МВ 10, 15, 20 и 25 и
са минималном количином цемента РС 35 од 220, 260,
300 и 350 kg/m3 респективно
В II - бетони друге категорије квалитета МВ 30 и више,
бетони посебних својстава и транспортовани бетони
који се справљању само на основу претходних
испитивања.

Приликом одређивања пропорција мешавине важно је одредити количину

цемента и воде да би се постигла одговарајућа обрадљивост и марка бетона.
Минимална количина цемента за армирани бетон је 250 kg/m3 ако бетон није
изложен дејству атмосферских утицаја и 300 kg/m3 ако је бетон изложен дејству
атмосферских утицаја.
Мера обрадљивости и уградљивости свежег бетона је конзистенција.
( Од конзистенције бетона зависи његова уградљивост.) Конзистенција бетона
се може мерити слегањем, вибрирањем и распростирањем свеже бетонске масе.
Врсте конзистенције су: крута, слабо пластична, пластична и течна.

Прорачун:
Овде ће бити приказан један једноставан поступак за одређивање размера
бетонске мешавине. Претпоставимо да је потребно одредити пропорције
мешавине за бетон марке МБ 35 пластичне конзистенције, изложен дејству
атмосферилија. Агрегат је природни, шљунак “моравац”, цемент класе
CEM I 32,5 (стара ознака PC 35). Најпре треба одредити количину воде за
потребну пластичност из следеће таблице:

врста агрегата природни дробљени

конзистенција количина воде (l)

крута 125 160
слабопластична 155 185
пластична 170 205
течна 180 215
Табела 1. Приближна количина воде за различите конзистенције

Потом се са слике 1.1 одреди потребан водоцементни фактор за задату марку

бетона. Марку бетона треба повећати за 8 MPa пошто не располажемо подацима
о претходним мешавинама.

14
Количина цемента се одређује на основу познате количине воде и потребног
W/C фактора.
Количина агрегата се добија када се од укупне масе бетона одузме количина
воде и цемента. Прва фракција чини око 35 % од укупне количине агрегата.

Слика 1.1 Зависност марке бетона од водоцементног односа и класе цемента

У нашем примеру би требало претпоставити количину воде у износу од 170 l/m3.

За тражену марку бетона МВ 35 и повећани квалитет (35 + 8 = 43 MPa)

потребни W/C фактор је 0,48, па је потребна количина цемента C = W:(W/C) =
170:(0,48) = 355 kg/m3.

Количина агрегата се добија када се од претпостављене масе свежег бетона

одузму вода и цемент, А = 2400 - 170 - 355 = 1875 kg.

На крају, ако знамо да се цермент продаје у џаковима од 50 kg, потребан број

џакова за 1m3 пројектованог бетона је n = 355 : 50 = 7,1 kom. Потребно је 8
џакова цемента.

15
2. ЗАДАТАК

Бетон као материјал одлично прихвата напоне притиска, али слабо напоне
затезања. Стога се, у затегнутој зони, бетон армира челичним шипкама од
глатке арматуре (GA 240/360), ребрасте арматуре (RA 400/500) и арматурним
мрежама (МА 500/560).
Сила затезања у арматури преноси се на бетон преко напона приањања
(атхезије). Дужина сидрења се израчунава према обрасцу:
 v
ls 
4  u  p
где су :
ls - дужина сидрења правог дела шипке
 - пречник шипке која се сидри
v – граница развлачења челика - напон великих издужења
u -однос граничног и дозвољеног напона приањања – 1,8
p - дозвољени напон приањања у MPa дат у Таблици 3

Таблица 3. Напони приањања за услове добре атхезије

МБ
Челик 15 20 30 40 50 60
GА 0,60 0,67 0,76 0,85 0,92 0,98
RА 1,20 1,40 1,75 2,10 2,45 2,80

Услови добре атхезије су:

1. ако је арматура нагнута за 45 - 90 према хоризонтали
2. ако је угао мањи, али ако је арматура у доњој половини пресека,
најмање 30 cm од горње ивице пресека.

У осталим случајевима се сматра да владају услови лоше атхезије и дозвољене

напоне треба смањити за трећину.
Ако носивост арматурне шипке није искоришћена на месту сидрења, као
потребна дужина сидрења усваја се ефективна дужина сидрења ls (ef) која се
израчунава по обрасцу:
 a ,ef
ls ,ef    ls 
v
где су :
ls - дужина сидрења правог дела шипке
ls(еf) - ефективна дужина сидрења правог дела шипке
а(еf) - стварни напон у арматури на месту сидрења
v - граница развлачења
 =1 - за притиснуте шипке и затегнуте шипке без кука
 =2/3 - за затегнуте шипке са кукама
и није мања од
0,5 ls
ls,ef  10 
15 cm

16
За марку бетона МВ 30 потребне дужине сидрења правог дела шупке су:

за глатку арматуру (v = 240 MPa ) и добру адхезију :

ls = 240 ·φ / 4 /1,8 / 0,76 = 43,9·φ

за глатку арматуру (v = 240 MPa ) и лошу адхезију :

ls = 1,5 · 240 ·φ / 4 /1,8 / 0,76 = 65,8 · φ

за ребрасту арматуру (v = 400 MPa ) и добру адхезију :

ls = 400 ·φ / 4 /1,8 / 1,75 = 31,75·φ

за ребрасту арматуру (v = 400 MPa ) и лошу адхезију :

ls = 1,5 · 400 ·φ / 4 /1,8 / 1,75 = 47,62 · φ

На сличан начин могу се одредити све дужине сидрења у зависности од марке

бетона, врсте челика и услова адхезије :

МВ/адхезија 20 30 40 50 60
Челик добра лоша добра лоша добра лоша добра лоша добра лоша
ls (GА 240/360) 44·φ 66·φ
ls (RА 400/500) 32·φ 48·φ

За сваки посебан пречник добија се дужина сидрења ако се број из табеле

помножи тим пречником .

17
 ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ПРОРАЧУН КОНСТРУКЦИЈА 1
II ВЕЖБА: ЦЕНТРИЧНО ЗАТЕГНУТИ И ЦЕНТРИЧНО
ПРИТИСНУТИ СТУБОВИ (без извијања)

ЗАДАТАК 1.
Димензионисати центрично затегнут стуб правоугаоног попречног пресека минималних
димензија, по теорији граничне носивости не водећи рачуна о појави прслина. Челик RA
400/500.

Zg = 500 kN + последње 2 цифре броја индекса d

Zp = 300 kN + последња цифра године уписа b

ЗАДАТАК 2.

Димензионисати центрично притиснут стуб правоугаоног попречног пресека по теорији

граничне носивости. (Проверити виткост стуба, срачунати граничну силу носивости и
стварни коефицијент сигурности).

Ng = 1000 kN + последње 2 цифре броја индекса d

Np = 500 кN + последње 2 цифре броја индекса b

последња цифра 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9
броја индекса
МB 20 25 30 35 40 20 25 30 35 40
Челик RA RA RA RA RA RA RA RA RA RA
b/d 1/1,1 1/1,2 1/1,3 1/1,4 1/1,5 1/1,6 1/1,7 1/1,8 1/1,9 1/2
H (m) 3,6 3,4 3,2 3,3 2,8 3,2 2,9 2,7 2,6 2,5
ивични услови укљештен / зглоб укљештен / укљештен

18
1. ЗАДАТАК
ТЕОРИЈА ГРАНИЧНЕ НОСИВОСТИ: ЦЕНТРИЧНО ЗАТЕГНУТИ СТУБ
2. Димензионисати центрично затегнут стуб квадратног попречног пресека оптерећеног
силама затезања Zg = 800 kN од сталног, и Zp = 250 kN од променљивог оптерећења, не
водећи рачуна о појави прслина. Квалите материјала је: МB 30, RА 400/500.
SZ
ПОДАЦИ:
МB 30 RА 400/500
Zg = 800 kN
Zp = 250 kN
H

Zn = Zg + Zp = 800 + 250 = 1050 kN

РЕШЕЊЕ:

1. Одређивање граничне силе Zu

Пошто је елемент затегнут, дилатације арматуре су позитивне, (а > 3‰  издужење),

па су коефицијенти сигурности (ПБАБ 87, члан 80), уз претпоставку да стално
оптерећење не делује повољно, g = 1,6 за стално и p = 1,8 за променљиво оптерећење.

Zu - гранична сила затезања Zu = 1,6800+1,8250 = 1730 kN = 1,73 МN

2. Претпостављање димензија
Бетон не прихвата затезање те се целокупна сила предаје арматури. Усвојена арматура се
равномерно распоређује по пресеку. Бетонски пресек је испрскао и треба га бетонирати у две
фазе. Димензије бетонског пресека се одређују из услова да се арматура може правилно
распоредити по пресеку.
Потребна арматура: Аа,pot = Zu/v = 1,73/400 = 0,004325 м2 = 43,25 cm2
усвојено 12  22 (Аа,ств = 45,61 cm2)
Арматуру треба симетрично распоредити по пресеку, водећи рачуна да најмање чисто
растојање између редова буде 5 цм у једном, односно 3 cm у другом правцу.
b0 =2а0+nd+(n–1)c=22,5+42,2+35,0=28,8 cm
усвојено b0/d0 = 30/30 cm

Усвајање узенгија: uz = gl arm / 3 = 22/3 = 7,33 mm  усвојено uz = 8 mm

Размак узенгија се одређује као најмања од три вредности (ПБАБ, члан 190):

15 min  15  22  330mm

2822 5 22 5 22 5 2228

 
R8/30 t max  min 300mm   300mm
R8/30  a  300mm 
 
30

Усвојене узенгије: 8/30 cm

12R22
2822 89 22 89 2228
30

7. Контрола носивости: Zu,stv = Аа,usv v = 0,004561400 = 1,824 МN

Zu,stv = 1,824 МN  Zu = 1,730 МN
Стварни коефицијент сигурности је: stv = Zu,stv/ Zn = 1,824/1,05 = 1,74

19
2 ЗАДАТАК
ТЕОРИЈА ГРАНИЧНЕ НОСИВОСТИ

БРОЈНИ ПРИМЕР ДИМЕНЗИОНИСАЊА ЦЕНТРИЧНО ПРИТИСНУТОГ

НЕВИТКОГ СТУБА
1. Димензионисати стуб квадратног попречног пресека оптерећеног силама Ng =2300 kN од
сталног и Np = 1300 kN од променљивог оптерећења. Висина стуба је H = 3,5 m. Стуб је на
крајевима зглобно ослоњен. МB 30, RА 400/500.
NS
ПОДАЦИ:
li = H = 3.50 m
MB 30 RА 400/500
Ng = 2300 kN
Np = 1300 kN
Nn = Ng + Np = 2300 + 1300 = 3600 kN
H

РЕШЕЊЕ:
1. Одређивање граничне силе Nu

Пошто је елемент притиснут, дилатације бетона су мање од нуле, (a  0  скраћење),

па су коефицијенти сигурности (ПБАБ 87, члан 80), уз претпоставку да стално
оптерећење не делује повољно, g = 1,9 за стално и p = 2,1 за променљиво оптерећење.

Nu - гранична сила притиска Nu = 1,92300+2,11300 = 7100 kN = 7,1 МN

2. Одређивање минималног процента армирања

Проценат армирања подужном арматуром је бројно једнак количнику површине бетона и
A
арматуре:  a
Ab
Минимални проценат армирања је одређен у члановима 188 и 189 ПБАБ-а :
 0.6%  i  50

min    i  0.4    50
 50 i

Аа - површина пресека подужне арматуре

Аb - површина пресека бетона
i - меродавна виткост

Код пресека код којих је стварни напон једнак рачунском напону бетона fb, проценат
армирања не сме бити мањи од 0,6 % ни већи од 6 %. Ако је стварни напон мањи од
рачунског напона у бетону fb (br), минимални проценат армирања се може смањити, али не
сме бити мањи од 0,3%. Бетонски стубови са мање од 0,3 % арматуре, сматрају се
неармираним.
Из горе наведеног обрасца је очигледно да се сви стубови са виткошћу мањом од 50 морају
армирати са најмањим процентом армирања мин = 0,6 %. Како је претпостављено да је стуб
невитак, к  50  усвојено  = мин = 0,6 %.

20
3. Прорачун статички потребне површине бетона

Статички потребна површина бетона се рачуна према обрасцу:

Nu
Ab, pot 
fb   q  
Аb,pot - статички потребна површина бетона
k - марка бетона, МБ (напон притиска при коме се ломи бетонска коцка странице 20 цм)
fb (br) - рачунска чврстоћа бетона при притиску дата у табели 2.

q - напон гњечења челика (GА 240/360  q = 240 МPа

RА 400/500  q = 400 МPа)

Табела 2: Вредности рачунске чврстоће бетона

к (МPа) 15 20 30 40 50 60
(fb) (МPа) 10.5 14.0 20.5 25.5 30.0 33.0

МB 30, RА 400/500
Nu 7.1
Ab, pot   2
f b   q   20.5  400  0.6 =0,3100 m
100
аpot = Ab, pot0,3100 = 0,5568 m = 55,7 cm
=
усвојено а = 56 cm

За друге облике пресека (кружни, правоугаони…) из Аb,pot рачунају се димензије.

4. Одређивање виткости

N N
N N
H

H
H

li = 2 · Н li = Н li = 0,707 · Н li = 0,500 · Н

Виткост к се рачуна према обрасцу: к = li / imin где су:

li - ефективна дужина извијања (зависи од ивичних услова ослањања)

I
imin - минимални полупречник инерције (imin = , за правоугаоне пресеке: imin = 0,289а, где
A
је а мања страница правоугаоника, односно за кружне пресеке imin = 0,25D, где је D пречник
стуба)
к = li / imin = 350,0/(0,28956,0) = 21,6 к  25, стуб није витак

21
5. Одређивање потребне површине арматуре

Потребна површина подужне арматуре израчунава се као производ минималног процента

армирања и статички потребног бетонског пресека.

Аа = Аb,pot = 0,60,3103/100 = 0,001862 m2

Аа = 18,62 cm2

Према члану 188 ПБАБ-а, минимални пречник подужне арматуре у стубовима је 12 mm. Због
квадратног облика и странице стуба веће од 40 cm треба усвојити 8 профила (ПБАБ-87, члан
191).

Усвајање узенгија:
Пречник узенгија се усваја као трећина пречника главне арматуре. Када су усвојени
различити пречници шипки за подужну арматуру, узенгије се одређују према већем.

уз = гл арм / 3 = 19/3 = 6,33 mm  усвојено уз = 8 mm

уз = гл арм / 3 = 16/3 = 5,33 mm  усвојено уз = 6 mm

Размак узенгија се одређује као најмања од три вредности (ПБАБ, члан 190):

 15 min

t max  min 300mm
 a

15 min  15  16  240mm
 
што је у овом примеру: t max  min 300mm   240mm
 a  560mm 
 

1 2R19
Усвојене узенгије: 8/24 и 6/24
3 UØ8/24
56 cm

2 4R16
4 UØ6/24

1 R19

56 cm
6. Контрола носивости

Nu,stv = Аа,usv q + Аb,usvfb =

= 0,001938400 + 0,56220,5 = 7,204 МN
Nu,stv = 7,204 МN  Nu = 7,100 МN

Стварни коефицијент сигурности је: stv = Nu, stv/ Nn = 7,204/3,6 = 2,00

напомена: Ако су познате димензије стуба, усвојена арматура у стубу и спољашње оптерећење, онда се за дату
марку бетона и квалитет челика рачуна само тачка 6. (контрола носивости пресека Nu,stv и стварни коефицијент
сугурности stv ).

22
23
 ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ПРОРАЧУН КОНСТРУКЦИЈА 1
III ВЕЖБА: САВИЈАЊЕ

ЗАДАТАК 1: Димензионисати просту греду распона l, оптерећену равномерно

расподељеним оптерећењем q = g + p, правоугаоног попречног пресека ширине
b, а за задате дилатације.

l = 400 cm + последње три цифре броја индекса

последња цифра
броја индекса
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9
MB 45 40 35 30 25 45 40 35 30 25
Č RА RА RА RА RА RА RА RА RА RА
g (kN/m) 30 28 26 24 22 28 26 24 22 20
p (kN/m) 24 22 20 18 16 26 24 22 20 18
b (cm) 21 23 25 27 28 20 22 24 25 26
b (‰) 3.5
а (‰) 7.8 8.4 8.8 9.4 9.8 8.0 8.5 9.0 9.5 10.0

ЗАДАТАК 2: Димензионисати просту греду распона l, оптерећену равномерно

расподељеним оптерећењем q =g + p, правоугаоног попречног пресека. Однос
страна b/d је оквирно задат, димензије се заокружују.

l = 500 cm + последње три цифре броја индекса

последња цифра
броја индекса
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9
МB 30 35 40 45 50 30 35 40 45 50
Č RА RА RА RА RА RА RА RА RА RА
g (kN/m) 20 22 24 26 28 21 23 25 27 29
p (kN/m) 15 17 19 21 23 16 18 20 22 24
b/d  (cm) 1/2 2/3 3/4 4/5 5/6 3/5 4/7 5/8 6/11 7/12

У овим задацима не прорачунава се утицај трансверзалних сила.

24
ТЕОРИЈА ГРАНИЧНЕ НОСИВОСТИ

БРОЈНИ ПРИМЕР ДИМЕНЗИОНИСАЊА ПРАВОУГАОНОГ ПРЕСЕКА

ОПТЕРЕЋЕНОГ САВИЈАЊЕМ – слободно димензионисање

ЗАДАТАК 1: Димензионисати просту греду распона l, оптерећену равномерно

расподељеним оптерећењем q = g + p, правоугаоног попречног пресека ширине
b, а за задате дилатације b/a = 3,5/10,0 ‰.

ПОДАЦИ: l = 6,0 m; 84
g = 30 kN/m; p = 20 N/m;
МВ 40; RА ; b = 30cm 1 I 2
252 252
РЕШЕЊЕ: 6
Статички утицаји:

qu =1,6g +1,8 p=
252.0
qu =1,630 + 1,820 = 84,00 kN/m
Mu = ql2/8 = 84,006,02/8 = 378,00 kNm
[dT]
(kN)
Димензионисање:

252.0
Усвојенa димензије b = 30 cm.

MB 40 →fb = 25,5MPa;
RA→ σv = 400MPa
[dM]
b/a = 3,5/10,0 ‰ → k = 2,3110 (kNm)
378.0

Mu 0,378
h pot  k  2,311  0,5137 m
b  fb 0,3  25,5
hpot = 51,37cm

apot = hpot / 10 = 5,1 cm

dpot = hpot + a = 51,37 + 5,1 = 56,47 cm

Усвојене димензије b / d = 30/58 cm.

h = d – a = 58,0 – 5,1 = 52,9 cm

Контрола дилатација за усвојене димензије:

h 0.529
k stv    2.380
Mu 0.378 → из таблица,
b  fb 0.30  25.5

→ за k = 2,372 → εb/εa = 3,3/10,0‰ , ςb = 0,8978, s = 0,2481

25
Потребна арматура је:
Mu 0.378
Aa    0.001990m 2
 v   b  h 400  0.8978  0.529
Aa , pot = 19,90 cm2

Усвојена главна арматура: 7R19 (19.85 cm2).

Усвојене узенгије: U8/25
Усвојена монтажна арматура (Аmont = 0,10  Аа,pot = 0,10  19,90 = 1.99 cm2.
Усвојена монтажна арматура: 2R12 (2,26 cm2).)
Контрола а= 2,0 + 0,8 + 1,9 = 4,7cm ≈ 5,1cm

Начин усвајања распореда главне арматуре, узенгија и монтажне арматуре

дати су у следећем задатку.

26
БРОЈНИ ПРИМЕР ДИМЕНЗИОНИСАЊА ПРАВОУГАОНОГ ПРЕСЕКА
ОПТЕРЕЋЕНОГ САВИЈАЊЕМ – слободно димензионисање

ЗАДАТАК 2: Димензионисати просту греду распона l = 6,0 m, оптерећену

равномерно расподељеним оптерећењем (g = 30 kN/m, p = 20 kN/m), право-
угаоног попречног пресека (b/d = 1/2). Марка бетона је МB 40, арматура RА.

Подаци: L = 6.0 m
MB 40, RA 400/500
g = 30.0 kN/m
p = 20 kN/m
b/d = 1/2

b
l = 6.0 m

РЕШЕЊЕ:

1. Одређивање статичких утицаја

Статичке утицаје одређујемо на основу формула познатих из предмета
Механика и отпорност материјала.
Mg = gl2/8 = 30,06,02/8 = 135,0 kNm
Mp = pl2/8 = 20,06,02/8 = 90,0 kNm
Mn = Mg + Mp = 135,0+90,0 = 225,0 kNm
30 20

1 I 2 1 I 2
90 90 60 60
6 6
60.00
90.00

[dT] [dT]
(kN) (kN)
60.00
90.00

[dM] [dM]
(kNm) (kNm)
90.00
135.00

Пошто је елемент оптерећен савијањем, арматура је у доњој зони пресека и

затегнута је, (а  3 ‰  издужење), па су коефицијенти сигурности (ПБАБ 87,

27
члан 80), уз претпоставку да стално оптерећење не делује повољно, g = 1,6 за
стално и p = 1,8 за променљиво оптерећење.

Mu = 1,6Mg + 1,8Mp = 1,6135,0+1,890,0 = 378,0 kNm

Из таблице 1. се за марку бетона МB 40 очитава да је рачунска чврстоћа бетона

fb = br = 25,5 MPa.

МБ 15 20 30 40 50 60
fb=br (MPa) 10,5 14,0 20,5 25,5 30,0 33,0

Када се димензионише армиранобетонски пресек оптерећен савијањем, треба

усвојити потпуно искоришћење бетона и челика, значи највеће дозвољене
дилатације: b / а = 3,5 / 10,0 ‰. Висина пресека познате ширине b израчунава се
по формули:
Mu
hk
b  fb
где су:
h – статичка висина пресека (m)
k – коефицијент за одређивање висине пресека (очитава се из таблица,
зависи од усвојених дилатација)
Mu – гранични момент (MNm)
b – притиснута ширина пресека (m)
fb – рачунска чврстоћа бетона(MPa)

У случајевима када није позната ширина пресека, потребно је знати однос

страница пресека (ширине и висине, b/d = 1/n). Уз претпоставку да је заштитини
слој a = 0,10h и пошто је d = h + a, статичка висина пресека једнака је h = 0,91d.
У примеру је n = 2, па је притиснута ширина bo = d / n = h / (0,91  n) = h / (2 
0,91). Када се овај израз замени у формулу за одређивање статичке висине
пресека, и када се формула реши по h, добија се израз :

h  3 n  0.91  k 2  M u / f b

па је за MB 40 и b/a = 3,5/10,0 ‰ :
h pot  3 2  0.91  2.3112  0.378 / 25.5  0.5245m
=52,45 cm
apot = hpot / 10 = 5,3 cm
dpot = hpot + a = 52,45 + 5,3 = 57,75 cm
bpot = ½ dpot = 28,73cm

Усвојене димензије b / d = 30/58 cm.

h = d – a = 58,0 – 5,3 = 52,7 cm

Контрола дилатација за усвојене димензије:

28
 h 0.527
k stv    2.371
Mu 0.378 → из таблица,
b  fb 0.30  25.5

→ за k = 2,372 → εb/εa = 3,3/10,0‰ , ςb = 0,8978, s = 0,2481

Потребна арматура је:

Mu 0.378
Aa    0,001997 m 2
 v   b  h 400  0.8978  0.527
Aa , pot = 19,97 cm2

За главну арматуру се, по правилу, бирају профили од 12 до 28 mm. Профиле
треба поставити симетрично у односу на вертикалну осу симетрије и то тако да
чист хоризонтални или вертикални размак не буде мањи од:
3cm

t 
D
 a
 – највећи пречник шипки главне арматуре
Da – највеће зрно агрегата

Да би се могао уградити бетон потребно је бар на једном месту у горњoј зони

оставити чист размак од 50 до 60 mm, како би се могла провући игла
первибратора ширине 45 mm.

Ако је потребно сместити пуно арматуре у пресек, шипке се могу постављати у

свежњеве (цвасти), од два, три или највише четири профила, али тако да
замењујући пречник свежња (замишљени пречник који би имала шипка
површине једнаке збиру површина свих шипки у свежњу) не сме бити већи од
44 mm. Овај услов омогућава да се праве свежњеви од највише 4 22, 3 25 или
2 28. Чист хоризонтални или вертикални размак у овом случају такође треба да
задовољи наведене услове, стим што као највећи пречник шипке главне
арматуре треба узети замењујући пречник свежња.

Усвојена главна аррматура: 7R19 (19.85 cm2).

Монтажна арматура се усваја као 10 % од главне арматуре: Аmont = 0,10  Аа,pot

= 0,10  19,73 = 1.97 cm2. Усвојена монтажна арматура: 2R12 (2,26 cm2). Пошто
је висина пресека већа од 40 cm, усвојена је монтажна арматура и на средини
висине. Ова монтажна арматура је иста или блиска монтажној арматури на
притиснутој ивици пресека. Усвојено: 2R10 (1.57 cm2).

Пречник узенгија се усваја као трећина пречника главне арматуре. Ако су

узенгије конструктивне - ако немају статичку функцију - онда се израђују од
глатког челика GA 240/360, без обзира на врсту челика главне арматуре. Размак
између узенгија се усваја као мања од вредности:

29
 2 d
 3
t  30cm

b
 2  58  38.7cm
где је d висина пресека. У овом примеру је: t 3
 30cm
па су усвојене узенгије: U8/25 cm.
Ширина пресека је 30 cm, па шипке главне арматуре треба распоредити у два
реда. Чист заштитни слој се усваја ао = 2,0 cm. Та вредност не сме бити мања од
замењујућег пречника свежња који би се овде састојао од 2R19. Површина
свежња је Аs = 5,67 cm2, па је замењујући пречник:
d s  4 As   4  5.67 3.1415  2.69cm , па је онда ао = 2,7 cm.
Потребна висина пресека је:
d = hpot +  + u + ao = 52,45 + 1,9 + 0,8 + 2,7 = 57,85 cm
Усвојен пресек b / d = 30/58 cm.
Спецификација арматуре:
Pos 001 AB greda, b/d = 30/58 cm
Oznaka  Oblik lg (cm) kom/Pos br.Pos kom lg (m) g (kg/m) g (kg)

22 625 22
1 R19 669 3 1 3 20.07 2.288 45.92
570
2 R19 570 2 1 2 11.40 2.288 26.08
510
3 R19 510 2 1 2 10.20 2.288 23.34
625
4 12 14 14 653 2 1 2 13.06 0.888 11.60
570
5 10 570 2 1 2 11.40 0.611 6.97
54
8
26 8 26
6 8 54 176 24 1 24 42.24 0.395 16.68

Rekapitulacija - Pos 001

GA 240/360
12 11.60 kg
10 6.97 kg
8 16.68 kg
ukupno: 35.25 kg
RA 400/500
19 95.34 kg
ukupno: 95.34 kg

30
 Скица плана арматуре Pos 001 MB 40, RA 400/500
GA 240/360
R 1:25
a

Presek a-a

31
 ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ПРОРАЧУН КОНСТРУКЦИЈА 1
IV ВЕЖБА: САВИЈАЊЕ
ЗАДАТАК 1: Димензионисати конзолу распона l, оптерећену равномерно расподељеним
оптерећењем q =g + p, правоугаоног попречног пресека b/d. Нацртати усвојен попречни
пресек.
последња цифра
броја индекса
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9
МB 30 35 40 45 50 30 35 40 45 50
Č RA 4 0 0 / 5 0 0
b/d (cm) 28/46 26/45 24/44 22/42 20/40 30/45 28/44 26/42 24/40 22/38
l (cm) 210 230 250 270 290 200 220 240 260 280
g (kN/m) 28 24 20 16 12 30 25 20 15 10
p (kN/m) 18 14 10 8 6 20 15 12 10 8

ЗАДАТАК 2: Димензионисати просту греду, оптерећену задатим моментима савијања од

сталног и покретног оптерећења, правоугаоног попречног пресека познатих димензија
b/d. Нацртати усвојен попречни пресек.
последња цифра 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9
броја индекса
MB 25 30 35 40 45 25 30 35 40 45
Č RA 400/500
b/h (cm) 30/45 28/44 26/42 24/40 22/38 30/45 28/44 26/42 24/40 22/38
Mg (kNm) 180 190 180 170 150 180 190 180 170 150
Mp (kNm) 90 95 90 80 70 90 95 90 80 70

ЗАДАТАК 3: Позиционирати
основу и димензионисати плочу међу-
спратне конструкције распона lmin = A.
Плоча је сататичког система проста
плоча, задато оптерећење стално g,
покретно p. Усвојити минималне
димензије, контролисати дилатације и
одредити потребну арматуру. Нацртати
усвојен попречни пресек.
А = lmin = 400 + последње две цифре
броја индекса (сm)
2,5 А = lmax = 2,5· lmin

последња цифра 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9
броја индекса
MB 20 25 30 35 40 20 25 30 35 40
Č RA 400/500
g (kN/m2) 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4
p (kN/m2) 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5
У овим задацима не прорачунава се утицај трансверзалних сила.

32
ТЕОРИЈА ГРАНИЧНЕ НОСИВОСТИ

БРОЈНИ ПРИМЕРИ ДИМЕНЗИОНИСАЊА ПРАВОУГАОНОГ ПРЕСЕКА

ОПТЕРЕЋЕНОГ САВИЈАЊЕМ – ВЕЗАНО ДИМЕНЗИОНИСАЊЕ

ЗАДАТАК 1: Димензионисати конзолу распона l, оптерећену равномерно расподељеним

оптерећењем q =g + p, правоугаоног попречног пресека b/d.

ПОДАЦИ: l = 3,0 m; g = 22 kN/m; p = 12 N/m; МВ 35; RА 400/500

Усвојене димензије b / d = 25/50 cm

РЕШЕЊЕ:
Статички утицаји:
Mg = gl2/2 = 22,03,02/2 = 99,00 kNm (Моменат савијања –стално оптерећење)
Mp = pl2/2 = 12,03,02/2 = 54,00 kNm (Моменат савијања –покретно оптерећење)
Mn = Mg + Mp = 99,00+54,00 = 153,00 kNm (Моменат савијања –тотално опт.)

Стално ( g = 22kN/m) Покретно (p = 12kN/m) Гранично (qu = 56,8kN/m)

22
99 12 56.8
54 255.6

1 1 1
66
3 36 170.4
3 3

[dT] [dT] [dT]

(kN)
(kN) (kN)
66.00

36.00

170.40
99.00

54.00

255.6

[dM] [dM] [dM]

(kNm)
(kNm) (kNm)

Гранични Моменат савијања :

Mu = 1,6Mg + 1,8Mp = 1,699,00+1,854,00 = 255,60 kNm

(Гранични статички утицаји могу се одредити и као

статички утицаји за гранично оптерећење:
qu =1,6g +1,8 p=1,622 + 1,812 = 56,8 kN/m
Mu = qul2/2 = 56,803,02/2 = 255,60 kNm

33
Димензионисање:
Усвојене димензије b / d = 25/50 cm.
MB 35 →fb = (20,5 + 25,5) /2 = 23MPa;
RA→ σv = 400MPa
a = 2,0 + 0,8 + 2,2 + 1,5 =6,5 cm ≈ 7,0cm (претпостављено а)
h = d – a = 50,0 – 7,0 = 43,0 cm

Контрола дилатација за усвојене димензије:

h 0.430
k stv    2.0394
Mu 0.2556 → из таблица,→
b  fb 0.25  23.0
за k = 2,0394 →εb/εa = 3,5/6,6‰ , ςb = 0,8559, s = 0,3465

Потребна арматура је:

Mu 0.2556
Aa    0,001736 m 2
 v   b  h 400  0.8559  0.43
Aa , pot = 17,36 cm2

Усвојена главна аррматура: 5R22 (19.01 cm2).

Усвојене узенгије: U8/25
Усвојена монтажна арматура (Аmont = 0,10  Аа,pot = 0,10  17,36 = 1.74 cm2.
Усвојена монтажна арматура у доњој зони: 2R12 (2,26 cm2).
Усвојена монтажна арматура на половини висине : 2R12 (2,26 cm2)

34
ЗАДАТАК 2: ВЕЗАНО ДИМЕНЗИОНИСАЊЕ БРОЈНИ ПРИМЕР ДИМЕНЗИОНИ-
САЊА ПРАВОУГАОНОГ ПРЕСЕКА ОПТЕРЕЋЕНОГ САВИЈАЊЕМ ПОЗНАТИХ
ДИМЕНЗИЈА (ДВОСТРУКО АРМИРАН ПРЕСЕК )

1. Димензионисати просту греду распона l, правоугаоног попречног пресека ширине

b = 25 cm и статичке висине h = 40 cm. Марка бетона је МB 40, арматурa RA 400/500.

ПОДАЦИ:
p l = 6.00 m
g b/h = 25/40 cm
MB 40 RA 400/500
=g 30.0 kN/m
l =p 20.0 kN/m

РЕШЕЊЕ:

1. Одређивање статичких утицаја

Статичке утицаје одређујемо на основу формула из Механике и Отпорности материјала.
Mg = gl2/8 = 30.06.02/8 = 135.0 kNm
Mp = pl2/8 = 20.06.02/8 = 90.0 kNm
Mn = Mg + Mp = 135.0+90.0 = 225.0 kNm

Пошто је елемент оптерећен савијањем, арматура је у доњој зони пресека и затегнута је,
(a  3 ‰  издужење), па су коефицијенти сигурности (ПБАБ 87, члан 80), уз
претпоставку да стално оптерећење не делује повољно, g = 1.6 за стално и p = 1.8 за
променљиво оптерећење.

Mu = 1.6Mg + 1.8Mp = 1.6135.0+1.890.0 = 378.0 kNm

Из таблице 1. се за марку бетона МВ 40 очитава да је рачунска чврстоћа бетона

fb = 25.5 MPa.

MB 15 20 30 40 50 60
fb (MPa) 10.5 14.0 20.5 25.5 30.0 33.0

Када су познате димензије пресека (b/h или b/d), треба контролисати дилатације и
одредити потребну арматуру. Уколико су дилатације у бетону у границама 0 < b < 3.5 ‰.,
а дилатације у арматури 10 > а > 3.0 ‰, пресек је једноструко армиран и потребно је само
одредити потребну арматуру.
Ако су дилатације у бетону највеће дозвољене b=3.5 ‰, дилатације у арматури а >5.0 ‰
(по искуству), односно а > 3.0 ‰, (по Закону ПБАБ 87) пресек се једноструко армира.

Ако су дилатације у бетону највеће дозвољене b = 3.5 ‰, дилатације у арматури

а< 3.0 ‰, (по Закону ПБАБ 87) односно а< 5.0 ‰, (по искуству) пресек треба
двоструко армирати.
Критичан моменат носивости бетонског пресека Mb,u се одређује са дилатацијама
b / а = 3.5 / 3.0 ‰ до b / а = 3.5 / 10.0‰ а преостали део момента, М, поверава
притиснутој и додатној затегнутој арматури1.
1
Погледати објашњење на страни 31-32.

35
Према подацима:
Mu = 378,0 kNm
b = 25 cm
h = 40 cm, израчунавамо коефицијент k:
h 0.40
k stv    1.6427
Mu 0.378
b  fb 0.25  25,5

Из таблица очитавамо да су дилатације b / а = 3.5 / 2.0 ‰, па пресек треба двоструко

армирати. Носивост бетонског пресека за дилатације b / a = 3.5 / 5.0 ‰ (k = 1,903,
ζb = 0.8287) je2:
2 2
h  0,40 
M b,u     b  fb     0,25  25,5  0,28166 MNm
k  1,903 
M = Mu - Mb, u = 378.0 – 281.7 = 96.3 kNm

Одређивање арматуре:

M b, u M 0.2817 0.0963
Aa    
 v  b  h , 400  0.8287  0.40 400  (0.40  0.05)
 v  (h  a )
Aa = 0.002125 m + 0.0006879 m2 = 21.25 cm2 + 6.88 cm2 = 28.12 cm2
2

M
Aa '  = 6.88 cm2
 v  (h  a , )

Усвојена: затегнута арматура: 6 R 25 (29.45 cm2)

притиснута арматура: 2 R 22 ( 7.6 cm2)

Арматура је смештена у два реда, па је тежиште затегнуте арматуре у средини између

редова арматуре:
d = h + e/2 +  + u + ao = 40.0 + 1.5 + 2.5 + 1.0 + 2.5 = 47.5 cm

Усвојен пресек: b/d = 25/48 cm. (a = 8.0 cm, h = 40.0 cm)

Усвојене узенгије: 10/25 cm. Usvojeni poprečni presek:

2
Погледати објашњење на страни 31-32.

36
ДОДАТНА ОБЈАШЊЕЊА:

Објашњење 1:
Моменат носивости бетонског пресека Мb,u је особина армирано-бетонског пресека,
и не зависи од спољашњег оптерећења. Моменат носивости зависи од :
1. димензија бетонскох пресека
2. усвојеног квалитета материјала (МB и врста челика) и
3. усвојених дилатација b / а
Моменат носивости бетонског пресека Мb,u је критичан моменат носивости зато
што је одређен са рачунском чврстоћом бетона fb. Рачуна се по обрасцу, где су димензије у
(m) и (МNm) – обавезно, ако је fb у МРа (MN/m2):
2
h
M b ,u     b  f b ( MNm)
k

То значи да један армирано бетонски пресек константних димензија и усвојеног

квалитета материјала може имати различите моменте носивости у функцији усвојених
дилатација.
То такође значи да један исти пресек може бити једноструко армиран за један пар
дилатација (на пример b / а = 3.5/6‰), а двоструко армиран за други пар дилатација (на
пример b / а = 3.5/10‰).

Објашњење 2:
Бројни примери како се мења количина арматуре, за бетонски пресек истих
димензија и квалитета материјала, истог спољашњег оптерећења, за различите усвојене
дилатације:
b/h = 25/40 cm
MB 40, RA 400/500

1. Усвојене дилатације: b / a = 3.5 / 3.0 ‰ (k = 1.719, ζb = 0.776) je:

2 2
h  0.40 
M b, u     b  f b     0.25  25,5  0.346 MNm
k  1.719 
M = Mu - Mb, u = 378.0 – 346.0 = 32.0 kNm
M b, u M 0.346 0.032
Aa    
 v  b  h , 400  0.776  0.40 400  (0.40  0.05)
 v  (h  a )

Aa = 0.002786 m2 + 0.000229 m2 = 27.86 cm2 + 2.29 cm2 = 30.15 cm2

Aa’ = 2.29 cm2

Одређивање арматуре:

Усвојена:
затегнута арматура: 6 R 25 (29.45 cm2)
притиснута арматура: 2 R 14 (3.08 cm2)

Усвојено је мање ΔAa = 30.15-29.45 = 0.7 cm2,

или 0.70/30.15 = 2.32% < 5%.

37
2. Усвојене дилатације: b / a = 3.5 / 10.0 ‰ (k = 2.311, ζb = 0.8922) je:
2 2
h  0.40 
M b, u     b  f b     0.25  25.5  0.191 MNm
k  2.311 
M = Mu - Mb, u = 378.0 – 191.0 = 187.0 kNm
(ΔM ≤ Mb,u односно ΔM ≤ 0,5×Mu)
M b, u M 0.191 0.187
Aa    
 v  b  h , 400  0.892  0.40 400  (0.40  0.05)
 v  (h  a )
Одређивање арматуре:

затегнута арматура: Aa = 0.001338 m2 + 0.001335 m2 = 13.38 cm2 + 13.35 cm2 = 26.70 cm2
притиснута арматура: Aa’ = 13.35 cm2

Усвојена:
затегнута арматура: 6 R25 (29.45 cm2)
притиснута арматура: 3 R25 (14.70 cm2)

Усвојени попречни пресек

38
ЗАДАТАК 3: БРОЈНИ ПРИМЕР ДИМЕНЗИОНИСАЊА ПЛОЧЕ
Позиционирање:

8,0

3,2

9,6 3,2

3,2

Плоча преноси оптерећење у краћем правцу. Ако је однос дужег и краћег правца
већи од 2, плоча преноси оптерећење САМО по краћем правцу.
Армиранобетонска плоча Pos101 оптерећена је сталним оптерећењем g=5,00 kN/m2 и
променљивим оптерећењем p =5,00 kN/m2. Распон А=3,2 m.
Сви статички утицаји и димензионисање елемента се код плоча рачуна за
карактеристичну траку ширине 1m . Коначна ширина плоче ( 2,5 А ) појављује се тек када
је потребно одредити количине употребљеног материјала.
17
Статички утицаји:
g  l 2 5,00  3,2 2 1 I 2
Mg    6,40kNm / m ;
8 8 27.2 27.2
3.2
p  l 2 5,00  3,2 2
Mp    6,40kNm / m
8 8
g  l 5,00  3,2
Rg    8,00kN / m ;
2 2
27.20

p  l 5,00  3,2 [dT]

Rp    8,00kN / m (kN)
2 2
Гранични утицаји:
27.20

M g ,u  1,6  M g  1,6  6,40  10,24 kNm / m ;

M p ,u  1,8  M p  1,8  6,40  11,52 kNm / m
[dM]
M q ,u  M g ,u  M p ,u  10,24  11,52  21,76 kNm / m (kNm)
( критично оптерећење би било :
qkr = 1,6·g+1,8·p = 1,6·5+1,8·5 = 17 kN/m/m )
21.76

39
Димензионисање:
Статички утицаји су одређени за траку ширине 1 m.
При димензионисању плоче оптерећене моментом савијања, усваја се да је плоча
правоугаони пресек ширине b = 1,0 m .
Mu Mu
Висина плоче h се одређује из обрасца h pot  k  k ;
b  fb 1,00  f b
d = h + a је спољашња депљина плоче.
Заштитни слој а0 код плоча је 1сm до 2сm , зависно од агресивности средине
а= Φ/2 + a0 је растојање од тежишта затегнуте арматуре до затегнуте ивице .
Дебљина плоче мора да задовољи услов минималне димензије :
d ≥ dmin = l / 35 међуспратне конструкције ( dmin = l / 40 код надстрешница)

За MB 40 и усвојене дилатације b/a=3,5‰/10,0‰  k= 2,311. Плоча ће бити тања од

12cm па се редукује рачунска чврстоћа fb за 10% (рачунаће се са 0,9 fb).

Mu 0,02176
h pot  k   2,311   0,0711m  7,11cm
b  fb 1,00  0,9  25,5
Усвојена дебљина плоче dp,usv = l / 35 =9.1cm 10 cm < 12 cm  претпоставка је тачна

husv = dp,usv – a = 10,0 – 2,0 = 8,0 cm Попречни пресек:

Поље: dp = 10 cm

d p =10
hx =8
Mu = 21,76 kNm/m h = 8 cm
h 0,08
k st var no    2,5981  R 10/10
Mu 0,02176
b  fb 1 0,9  25,5 R 6/15
husv = dp,usv – a = 10,0 – 2,0 = 8,0 cm

Из таблица за k =2,5981, очитавамо вредности

дилатација: a = 10 ‰ ; b ≈ 2,7 ‰ ; =b 0,9156. Шема арматуре:
Mu 0,02176
Aa , pot   
 vi   b  h 400  0.9156  0.08
Aa , pot  0,000742 m 2 / m  7,42 cm 2 / m

minAa,pot = μmin×bp×dp = 0,10%×100×10 = 1,00 cm2

Усвaјање арматуре:
Потребна арматура код плоча се такође усваја за траку ширине 1м. Тако се не усваја број
комада, већ се за претпостављени пречник ( обично тањи , да испуни услов Φ ≤ dpl/10 )
одређује потребни размак t између 2 шипке из услова t /100cm = а1 / Аа,pot. Размак шипки
се заокружује на мањи број.
Површина подеоне арматуре се код плоча усваја 20% од површине главне арматуре.
(Аpod = 0,2 x Aa,pot )
Za Rø10, aa = 0,79 cm2  t  100 cm  aa  100  0,79  10,64 cm
Aa , pot 7,42
Усвојена арматура: Rø10/10 cm, подеона Rø6/15 cm.

40
 ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ПРОРАЧУН КОНСТРУКЦИЈА 1
V ВЕЖБА: САВИЈАЊЕ И Т ПРЕСЕЦИ

ЗАДАТАК 1: Изведена је проста греда, распона L са познатим димензијама b/d и затегнутом

арматуром Аа. Срачунати гранични момент савијања датог једноструко армираног попречног
пресека и гранично (критично) оптерећење qu које греда задатог распона може да прими.

L = 500cm + последње 2 цифре броја индекса

последња 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9
цифра броја
индекса
МB 25 30 35 40 45 25 30 35 40 45
RA RA А 4 0 0 / 5 0 0
b/d (cm) 30/55 32/58 28/58 30/56 28/58 28/60 30/56 30/54 28/60 32/54
Аа 419 416 422 425 325 319 316 322 422 522

ЗАДАТАК 2: Димензионисати просту греду правоугаоног попречног пресека познате

ширине b и статичке висине h, оптерећену задатим моментима савијања од сталног и
покретног оптерећења ( l0 је размак нултих моментних тачака, dp је дебљина притиснуте
плоче, λ је размак између ребара.)

последња 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9
цифра броја
индекса
МB 25 30 35 40 45 25 30 35 40 45
RA RА 400/500
b/h (cm) 30/64 28/63 26/62 24/60 22/57 30/64 28/62 26/61 24/59 22/57
dp (cm) 8
l0 (m) 3,70 3,50 3,30 3,10 2,90 3,80 3,60 3,40 3,20 3,00
λ (m) 2,40 2,50 2,30 2,20 2,10 2,50 2,40 2,20 2,10 2,00
Мg (kNm) 400 420 440 440 410 410 430 450 450 420
Мp (kNm) 200 220 220 200 190 200 220 220 200 190

У овим задацима се не прорачунава утицај трансверзалних сила.

41
ТЕОРИЈА ГРАНИЧНЕ НОСИВОСТИ

ЗАДАТАК 1:
БРОЈНИ ПРИМЕР ОДРЕЂИВАЊА НОСИВОСТИ ПОЗНАТОГ ЈЕДНОСТРУКО
АРМИРАНОГ ПРАВОУГАОНОГ ПОПРЕЧНОГ ПРЕСЕКА

1.Изведена је проста греда распона l=6m, правоугаоног попречног пресека ширине

b = 30 cm и висине d= 50 cm, са затегнутом арматуром у доњој зони 425.
Марка бетона је МB30, арматура RА 400/500. Срачунати гранични моменат савијања датог
једноструко армираног попречног пресека, и гранично оптерећење које греда може да прими.

ПОДАЦИ:
p l = 6.00 m
g b/d = 30/50 cm h = 45cm
МB 30 ; RА 400/500

Гранични моменат савијања Мu јединствен је за дате димензије бетонског пресека и усвојену

арматуру. Да би га одредили, морамо знати положај неутралне осе s, и пар дилатација b/а
које том положају неутралне осе одговарају.

Положај неутралне осе s добијамо изједначавањем носивости затегнуте арматуре и

притиснутог бетона:
2
h 
Mu     b  f b  Aa   b  h   v
k 
 
1
Из ове једначине заменом коефицијента k ( k  ) добијамо израз:
b  s   b
M u  h 2  b   b  f b  s   b  Aa   b  h   v

Коначно сређен израз је:

A  A 
 b  s  a  v (механички коефицијент армирања   a  v )
h  b fb h  b fb
αb = коефицијент пуноће дијаграма нормалних напона у бетону
s = положај неутралне осе

У таблицама за димензионисање правоугаоних пресека на савијање нађе се пар дилатација

b/а који одговара производу αb  s =  . За те дилатације (ако је а ≥ 5 ‰) из таблица
прочитају се коефицијенти k и zb и одреди гранични моменат савијања Мu.

Aa  v 19.60 400 400

  b  s      0.01445185   0.283288
h  b f b 10000  0.3  0.45 20.5 20.5

за b / а= 3.5/6.5 ‰ и за МB30

Из таблице одредјујемо  =0.2833 и k = 2.0320 ; zb = 0.8544

42
 2 2
h 
Mu     b  f b   0.45   0.3  20,5  0.3016 MNm
k   2.0320 
 
19.64
M u  Aa   b  h   v   0.8544  0.45  400  0.302 MNm ≈ 0.3016МNm
10000

За просту греду распона 6m гранично оптерећење (qu =1.6g + 1.8p) које греда може да
прими је:

M u  8 301.6  8
qu    67.02kN / m
L2 36

Усвојене узенгије: U10/25 cm. Усвојени попречни пресек:

43
ТЕОРИЈА ГРАНИЧНЕ НОСИВОСТИ

ЗАДАТАК 2: БРОЈНИ ПРИМЕР ДИМЕНЗИОНИСАЊА Т ПРЕСЕКА

ОПТЕРЕЋЕНОГ САВИЈАЊЕМ

1. Димензионисати просту греду распона l, попречног пресека облика Т. Ширина пресека

b = 30 cm, статичка висина h = 50 cm, дебљина плоче dp = 10 cm. Марка бетона је МB 30,
арматура RА 400/500.

ПОДАЦИ:
p l = 8.00 m
g b/h = 30/50 cm
МB 30 RА 400/500
=g 50.0 kN/m
=p 50.0 kN/m
l
 = 150 cm

РЕШЕЊЕ:

1. Одређивање статичких утицаја

Статичке утицаје одређујемо на основу формула из Механике и Отпорности материјала.
Мg = gl2/8 = 50.08.02/8 = 400.0 kNm
Мp = pl2/8 = 50.08.02/8 = 400.0 kNm
Мq = Мg + Мp = 400.0+400.0 = 800.0 kNm

Пошто је елемент оптерећен савијањем, арматура је у доњој зони пресека и затегнута је,
(а 3 ‰  издужење), па су коефицијенти сигурности (ПБАБ 87, члан 80), уз претпоставку
да стално оптерећење не делује повољно, g = 1.6 за стално и p = 1.8 за променљиво
оптерећење.

Мu = 1.6Мg + 1.8Мp = 1.6400.0+1.8400.0 = 1360.0 kNm

Из таблице 1. се за марку бетона МB 30 очитава да је рачунска чврстоћа бетона

fb = 20.5 MPa.

МB 15 20 30 40 50 60
fb (МPа) 10.5 14.0 20.5 25.5 30.0 33.0
Када су познате димензије пресека (b/h или b/d), треба контролисати дилатације и одредити
потребну арматуру.
Код Т пресека, од положаја неутралне осе зависи притиснута ширина плоче bp,stv . Највећа
могућа притиснута ширина се добија као најмања од три вредности:

bp1 = b0+20·dp = 30+20×10 = 230 cm обрасци за Т пресек

bp2 = b0+0.25·l0 = 30+0.25×800 = 230 cm
bp3 = λ = 150 cm, где је λ размак између два ребра ребрасте таванице.

bp1 = b0+8·dp
bp2 = b0+ l0/12 обрасци за Г пресек
bp3 = λ/2 , где је λ размак између два ребра ребрасте таванице.
Усвојена је најмања вредност: bp = 150 cm
Према подацима: Мu = 1360,0 kNm

44
 bp = 150 cm
h = 50 cm, израчунавамо коефицијент k:
h 0.50
k stv    2.377
Mu 1.360
bp  f b 1.50  20.5
Из таблица очитавамо да су дилатације b / а = 3.3 / 10 ‰, s = 0.2481, zb = 0.8978.
Положај n–n осе је:
x = s  h = 0.248150 = 12.4 cm > dp = 10 cm
То значи да је n-n оса у ребру, па пресек ради као Т пресек 1. Прорачун ћемо спорвести bi
поступком.

dp/h = 10/50 = 0.20

bp/br = 150/30 = 5
s = 0.2481

Из доње таблице очитавамо коефицијент  (коефицијент “капа”) на следећи начин:

1. У левом делу таблице, пронађемо у другом реду израчунати однос dp/h (у нашем
примеру, 0.20)
2. У колони која одговара датом односу dp/h = 0.20 (у нашем примеру, седма колона са леве
стране), тражимо израчунату вредност s = 0.248 ≈ 0.25
3. У десном делу таблице, налазимо однос bp/br (у нашем примеру 5,0)
4. У колони која одговара датом односу bp/br = 5.0 (у нашем примеру, шеста колона са десне
стране), тражимо коефицијент . Он се добија као пресек реда у коме смо нашли
вредност положаја неутралне осе s (s = 0.25), и ове колоне. У нашем случају,  = 0.94.
5. Ако се вредности dp/h, bp/b и s добију тако да су између табеларних цифара, урадити
интерполацију.

dp / h bp / br
0.50 0.45 0.40 0.35 0.30 0.25 0.20 0.15 0.10 0.05 1.50 2.00 2.50 3.00 3.50 4.00 5.00 7.50 10.00 15.00 20.00 25.00

s=x/h ꭓ = bi / br
0.50 0.45 0.40 0.35 0.30 0.25 0.20 0.15 0.10 0.05 1.00 1.00 1.00 1.00 1.00 1.00 1.00 1.00 1.00 1.00 1.00 1.00

0.50 0.44 0.39 0.33 0.28 0.22 0.17 0.11 0.06 0.99 0.99 0.99 0.99 0.99 0.99 0.98 0.98 0.98 0.98 0.98 0.98

0.50 0.44 0.38 0.31 0.25 0.19 0.13 0.06 0.97 0.96 0.95 0.95 0.95 0.94 0.94 0.93 0.93 0.93 0.93 0.93

0.50 0.43 0.36 0.29 0.21 0.14 0.07 0.95 0.92 0.90 0.89 0.89 0.88 0.87 0.86 0.86 0.85 0.85 0.85

0.50 0.42 0.33 0.25 0.17 0.08 0.91 0.87 0.84 0.82 0.81 0.80 0.79 0.77 0.76 0.75 0.75 0.75

0.50 0.40 0.30 0.20 0.10 0.87 0.81 0.77 0.75 0.73 0.71 0.70 0.67 0.66 0.65 0.64 0.63

0.50 0.38 0.25 0.13 0.83 0.75 0.70 0.66 0.64 0.62 0.60 0.56 0.54 0.53 0.52 0.51

0.50 0.33 0.17 0.79 0.69 0.62 0.58 0.55 0.53 0.50 0.45 0.43 0.41 0.40 0.39

0.50 0.25 0.75 0.62 0.55 0.50 0.45 0.44 0.40 0.35 0.32 0.30 0.29 0.28
bp 0.50 0.71 0.56 0.47 0.42 0.37 0.34 0.30 0.24 0.21 0.18 0.17 0.16

1
Погледати окјашњење 1, на страни 41.

45
 = 0.94, па је
bi=   bp = 0.94  150 = 141.0 cm, па је

h 0.50
k stv    2.305
Mu 1.360
bi  f b 1.41  20.5
Из таблица очитавамо да су дилатације b / а = 3.5 / 9.9 ‰, s = 0.2612, zb = 0.8914.

Положај n–n осе је:

x = s  h = 0.261250 = 13.06 cm > dp = 10 cm

Разлика између претпостављеног положаја (x =12.4 cm) и израчунатог (x=13.06 cm) је

x = 0.66 cm, или 5,0 %. Пошто је разлика мања од 10%, поступак не треба спроводити
поново. 2

Арматура се усваја са претпостављеном вредношћу дилатација b/а=3.5/9.9 ‰.

Mu 1.360
Aa    0.007628m 2
 v   b  h 400  0.8914  0.50

Аа,pot = 76.28 cm2

Усвојена арматура: 16 R25 (78.54 cm2)

Арматура је смештена у четири реда, па је тежиште затегнуте арматуре у средини између

редова арматуре:

d= х + е/2 +  + е +  + у + ао = 50.0 + 1.5 + 2.5 + 3.0 + 2.5 + 1.0 + 2.5 = 63 cm

Усвојен пресек: b/d = 30/64 cm. (а = 14.0 cm, h = 50.0 cm)

Усвојене узенгије: U10/25 cm.

Усвојен попречни пресек

2
Погледати окјашњење 2, на страни 41.

46
Објашњење 1:

Да је задатком задата дебљина плоче била 14 cm, десило би се да је:

x = 12.4 cm < dp = 14 cm, па је неутрална оса у плочи и прсек се димензионише као
правоугаони, ширине bp. Важи израчунато р:
h 0.50
k stv    2.377
M kr 1.360
bp  f b 1.50  20.5

Дилатације су: б / а = 3.3 / 10 ‰, s = 0.248, zb = 0.8978.

А арамтура је: Mu 1.360
Aa    0.007572m 2
 v   b  h 400  0.8978  0.50
Аа, pot = 75.72 cm2

Усвојена арматура: 16 R25 (78.54 cm2)

Усвојени попречни пресек, за дебљину плоче dp = 14 cm

Објашњење 2:

Ако би се добила већа разлика између претпостављеног и крајњег положаја неутралне осе x,
може се урадити још једна до две итерације:
dp/h = 10/50 = 0.20
bp/b = 150/30 = 5
sII = 0.2612
У даљим итерацијама уводи се увек последње s, а однос dp/h и bp/b остаје исти.
Кад би радили још једну итерацју, резултат би био следећи:
II = 0.92, па је
bi = II  bp = 0.92  150 = 138.0 cm, па је
h 0.50
k stv    2.2804
Mu 1.360
bi  f b 1.38 20.5
Из таблица очитавамо да су дилатације b / а = 3.5 / 9.6 ‰, sIII = 0.2672, zb = 0.8889.
Положај n–n осе је:
x = s  h = 0.267250 = 13.36 cm > dp = 10 cm
Разлика између претпостављеног положаја (x =13.06 cm) и израчунатог (x=13.36 cm) је
x = 0.30 cm, или 2,2 %.

47
 ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ПРОРАЧУН КОНСТРУКЦИЈА 1
VI ВЕЖБА: ГЛАВНИ КОСИ НАПОНИ ЗАТЕЗАЊА

P1 q

l/2 l/2

d
b

Подаци:
Последња 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9
цифра бр.инд.
L L = 450+2 последње цифре броја индекса m
q 26,5 25,5 24,5 23,5 22,5 21,5 20,5 19,5 18,5 17,5 kN/m
P1 53 51 49 47 45 43 41 39 37 35 kN
MB 50 45 40 35 30 50 45 40 35 30 MPa
АРМАТУРА RA 400/500 MPa

Текст задатка:
1. Димензионисати греду минималних димензија ( као двоструко армиран пресек, са 2/3
максималног граничног момента, око 2/3 прихвата притиснути бетон и затегнута
арматура а око 1/3 прихвата притиснута и затегнута арматура, за дилатације
εа / ε b = 5/3,5‰) и однос страна b / d  1 / 2 . Усвојити потребну притиснуту и затегнуту
арматуру.
2. За добијене вредности граничних трансверзалних сила извршити контролу τ напона по
теорији граничне носивости и прорачунати арматуру потребну за пријем главних косих
напона затезања. Нацртати попречни пресек и шему армирања.

Усвојити јединствен коефицијент сигурности 1,8.

Све елементе који нису дати текстом задатка, усвојити.

48
Пример: Р=40kN; q=20kN/m; L=5m; MB 40 RA 400/500

1. Греда

Претпостављање димензија:

l o 500 P1 =40kN
d min    25cm  b  d / 2  12,5cm q=20kN/m
20 20
(Минималне димензије су премале неће бити
меродавне у каснијем прорачуну. Сопствена A 1 B
тежина греде је урачуната у тотално 2,5m 2,5m
оптерећење q)
5,0m
Статички утицаји:
[T]
P  q  l 40  20  5 70
R 1   70kN + 20
2 2
20 _
TA  R  70kN 70
l
T1L  TA  q   70  20  2,5  20kN
2 [M]
T1D  T1L  P1  20  40  20kN
TB  R  70kN
+ 112,5
2
ql P l
M 1  M max   1  112,5kNm
8 4

Димензионисање:

M u  1,8 112,5  202,5kNm

Пресек ће бити димензионисан као двоструко армиран, према 2/3 максималног момента.
Тако се добија да око 2/3 момента прихвата бетон бетон и затегнута арматура а око 1/3
прихвата притиснута и затегнута арматура. Дилатације се усвајају тако да се добије пресек
минималних димензија.

 a /  b  5,0 / 3,5 o oo  k  1,903; b  0,829

k2 2
h  3 2  0,91    M u  3 1,82 1,9032  0,135 / 25,5  0,327m
fb 3

d  h  a  32,7  6  38,7cm  b  d / 2  19,35cm

Усвојен пресек: b / d = 20 / 40, h = 34 cm

2 2
h  0,34 
M b     b  fb     0,2  25,5  0,1628MNm
k  1,903 
М = Mu - Mb = 0,2025 - 0,1628 = 0,0397 MNm

49
Потребна затегнута арматура:

Mb M 0,1628 0,0397
Aa     
 vi   b  h  vi  h  a' 400  0,829  0,34 400  0,34  0,04
Aa  (0,001444  0,00033)m 2  17,75cm 2

Потребна притиснута арматура:

A 'a  3,303cm 2

Усвојена арматура: затегнута 9R16 (18,1 cm2)

притиснута 2R16 (4,02 cm2)

Контрола  напона:

TA,u  1,8  70  126 kN

T1,u  1,8  20  36kN
T A ,u 0,126
 u, A    2,06MPa   r  1,3MPa
b z 0,2  0,9  0,34 бетон
0,036
1,14 0,92
T1,u
 u ,1    0,639MPa   r  1,3MPa
2,06

b z 0,2  0,8287  0,34

0,639
1,3
A арматура
Место где је r = 1,3 MPa: 1
1,337m

2,06  1,3  2,06  0,639    1,337m L/2 = 2,5m

 2,5
Део  напона који се поверава бетону:
 bu , A  0,5  3 r   A , u   0,5  3,9  2,06   0,92MPa

Преостали део  напона поверићемо узенгијама:

 Ru , A   uz , A   u , A   bu , A  2,06  0,92  1,14MPa

m  a a   vi 2  0,5 10 4  240

за 8, аа = 0,5 cm2  t uz    0,1052 m
 uz  b 1,14  0,2
Усвојене двосечне узенгије U8/10 на дужини од 140 cm.

m  aa   vi 2  0,5  104  240

носивост узенгија:  uz  b  tuz

0,20  0,1
 1,2 MPa   Ru , A  1,14MPa

Узенгије на средњем делу носача:

uz = gl/3 = 16/3 = 5,33 mm
tuz = 2d/3 = 26,67 cm
tuz = b = 20 cm  tmin = 20 cm  Усвојене узенгије U6/20.

50
 Пресек код ослонца Пресек у пољу

2R 16 2R 16

h=34
8/10 6/20

40

40
U U

6R 16 9R 16

6
20 3 0,6 1,6 4 1,6 4 1,6 0,6 3

20

Шема армирања :

2R16

3R16
6R16
U 8/10 U 6/20 U 8/10
1,4 2,2 1,4
5,0

51
ОБЈАШЊЕЊЕ
Контола смичућих напона:
Код сваке греде треба контролисати смичуће напоне. Ако се добије да су прекорачени,
треба извршити осигурање.
Tu
u 
b0   b  h
Објашњење:
При срачунавању напона смицања u узето је да јe hst=const. (44 cm) у свим пресецима дуж
носача. У пресецима где нема момента може се усвојити да је крак унутрашњих сила
z = 0.9h ≈ ςб · х, што се за прорачуне у пракси често користи.
Када се одреди напон смицања u , он се упоређује са рачунском чврстоћом бетона при
смицању r , која зависи од квалитета бетона:
MB 15 20 30 40 50 60
r (MPa) 0.6 0.8 1.1 1.3 1.5 1.6
За марке бетона MB 25,35,45 i 55, напон r добија се линеарном интерполацијом.
Могућа су четири случаја: 5τr

3τr

τr

 u  r r  u  3r 3r  n  5r n  5r

a) u  r
Бетон је способан да прими силе затезања које настају од дејства главних напона затезања
2 = u .У овом случају није потребна рачунска арматура за пријем утицаја од дејства
трансверзалних сила, довољна је минимална (конструктивна) попречна арматура - узенгије.
b) r  u  3r
Армирано бетонски пресек треба обезбедити попречном арматуром за прихватање утицаја од
дејства трансверзалних сила Tmu , и то на делу носача на коме је дати услов испуњен.
Потребна површина пресека арматуре одређује се на основу редуковане меродавне
трансверзалне силе ТRu која износи: TRu= Tmu - Tbu
Сила Тbu је део трансверзалне силе који се поверава бетону, односно део номиналне
(меродавне) силе Тmu који преузима бетон и то у износу:
1
Tbu  (3 r   u )  b  z
2
(Део смичућег напона који се поверава бетону је: bu = 0,5(3r - u))
c) 3r  n  5r
На делу носача где је испуњен овај услов бетон не учествује у пријему утицаја од
трансверзалне силе, тј. не врши се редукција, Tbu= 0 ; TRu= Tmu , већ целокупне затежуће
напоне прима попречна арматура. На осталом делу носача где је u  3r , део трансверзалне
1
силе Tmu се према једначини Tbu  (3 r   u )  b  z , поверава бетону.
d) n  5r 2
Уколико рачунски (номинални) напон смицања, u, прекорачи вредност 5р, треба кориговати
бетонски пресек . Могу се повећати димензије попречног пресека или марка бетона.

52
Осигурање  - напона код гредних носача се врши прорачуном арматуре, потребне да
прихвати главне напоне затезања, који се могу добити преко хоризонталне силе везе,
Hvu. Хоризонтална сила везе је једнака запремини призме  - напона, на дужини , на
којој су прекорачени напони r.

Hvu = 0,5rub0

Према чл. 92 BАB-87, потребна површина укупне попречне арматуре одређује се из израза:
H vu
1) Aa 
 v  (cos   sin   ctg )
 - угао нагиба затегнутих штапова испуне у моделу решетке (45о    90о)
 - угао нагиба притиснутих штапова испуне у моделу решетке (25о    55о)

Потребна додатна површина подужне арматуре одређује се из израза:

2) Aa  ru ctg  ctg 
T
2 v

Обезбеђење попречном арматуром за пријем главних затежућих напона може се вршити на три начина:

а) главне затежуће напоне поверавамо само косим гвожђима под нагибом од 45о
b) главне затежуће напоне поверавамо косим гвожђима и узенгијама
c) главне затежуће напоне поверавамо само вертикалним узенгијама

а) Из обрасца 1) добија се потребна површина косе арматуре:

H vu H vu H vu Z
Aak    
 v  (cos 45  sin 45  ctg 45)  vi  (2 cos 45)  vi 2  vi

б) Из обрасца 1) добија се и веза између хоризонталне силе везе коју приме једна узенгија,
hvu и носивости једне узенгије:

hvu = uz  b0  t = m  auz  v

uz – део r напона који прихватају узенгије

b0 – ширина ребра
t – размак између узенгија
m – сечност узенгија
auz – површина једне узенгије

Ако сте све ово прочитали и разумели, примите наше искрене честитке и вратите се у
прорачун.

53
 ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ПРОРАЧУН КОНСТРУКЦИЈА 1
VII ВЕЖБА: ВЕЛИКИ ЕКСЕНТРИЦИТЕТ

ЗАДАТАК 1: Димензионисати правоугаони пресек оптерећен моментом савијања и

нормалном силом притиска. Нацртати попречни пресек са распоредом усвојене арматуре.

Ng = 30kN + задња цифра год. уписа Mg = 200kNm + последње 2 цифре броја индекса
Np = 20 kN + задња цифра год. уписа Mp = 100kNm + последње 2 цифре броја индекса

последња 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9
цифра броја
индекса
MB 25 30 35 45 50 25 30 35 40 45
Čb RA 400/500
(cm) 45 45 45 45 45 50 50 50 50 50
d (cm) 76 74 72 80 78 76 74 72 80 78

ЗАДАТАК 2: Димензионисати правоугаони пресек оптерећен моментом и нормалном силом

затезања, за усвојене дилатације. Нацртати попречни пресек са распоредом усвојене
арматуре.

Zg = 50 kN + задња цифра год. уписа Mg = 200 kNm + последње 2 цифре броја индекса
Zp = 15 kN + задња цифра год. уписа Mp = 100 kNm + последње 2 цифре броја индекса

последња 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9
цифра броја
индекса
MB 35 40 45 50 30 35 40 45 25 30
Č RA 400/500
b/d 2/3 3/4 3/5 4/5 3/4 2/3 5/7 1/3 5/8 5/9
εb/εa (‰) 3,5/5,4 3,5/5,7 3,5/6,3 3,5/6,5 3,5/7,2 3,5/7,6 3,5/8,1 3,5/8,7 3,5/9,4 3,5/9,8

54
 ВЕЛИКИ ЕКСЦЕНТРИЦИТЕТ

Пресек је у фази ВЕЛИКОГ ЕКСЦЕНТРИЦИТЕТА ако је оптерећен граничним

моментом савијања Мu и граничном нормалном силом N , u а дилатација у затегнутој
арматури већа је од нуле (a  0, појавило се затезање). То значи да је моменат савијања
Mu доминантан у односу на нормалну силу Nu . Ово истовремено дејство се најчешће јавља у
рамовским, лучним конструкцијама и у укљештеним стубовима.
Пресек је у фази IIb. Занемарује се утицај затегнутог бетона. Укупна сила затезања
поверава се арматури, а притисак бетону (или бетону и притиснутој арматури у случају
двоструко армираног пресека).
Димензионисање пресека оптерећених моментом и нормалном силом у фази великог
ексцентрицитета ради се са статичким утицајима сведеним на тежиште затегнуте арматуре:
(Ma,u , Nu ), а затим се користе обрасци за димензионисање изведени из услова равнотеже
(  N  0 и  M a 0 ) .
Обрасци се разликују у зависности да ли је пресек у фази великог ексцентреицитета са
силом притиска или великог ексцентреицитета са силом затезања.

ПРАВОУГАОНИ ПРЕСЕК У ФАЗИ ВЕЛИКОГ ЕКСЦЕНТРИЦИТЕТА

СА СИЛОМ ПРИТИСКА

а.) ЈЕДНОСТРУКО АРМИРАН

NN
u
kr
e
d/2

ea
h
d
d/2-a

Aa
b
d d
M a ,u  M u  N u  (  a )  N u  ( e   a )  N u  ea
2 2
Уведен су следеће ознаке:
Ma,u критични моменат савијања у односу на тежиште затегнуте арматуре
Мu критични моменат савијања у односу на тежиште бетонског пресека (осу
носача)
Nu = Nkr критична нормална сила ПРИТИСКА
M
e u ексцентрицитет нормалне силе у односу на тежиште носача
Nu

55
 d
ea  e  (  a ) ексцентрицитет нормалне силе у односу на тежиште затегнуте арматуре
2

Висина попречног пресека се одређује из обрасца:

M a ,u
hk
b  fb
дилатације се за познате димензије се контролишу обрасцем:
h
k
M a ,u
b  fb
За усвојене дилатације, потребна затегнута арматура се одређује из обрасца:
M a ,u N
Aa   u
b  h  v  v

b.) ДВОСТРУКО АРМИРАН

NN
u kr

A 'a
e
d/2

ea
h
d
d/2-a

Aa
b
d d
M a ,u  M u  N u  (  a )  N u  (e   a )  N u  ea
2 2
Ma,u критични моменат савијања у односу на тежиште затегнуте арматуре
Mu критични моменат савијања у односу на тежиште бетонског пресека (осу
носача)
Nu критична нормална сила ПРИТИСКА
M
e u ексцентрицитет нормалне силе у односу на тежиште носача
Nu
d
ea  e  (  a ) ексцентрицитет нормалне силе у односу на тежиште затегнуте арматуре
2
Ако се за познате димензије бетонског пресека контролом дилатација установи да је
дилатација у арматури мања од 5‰, (или 3‰, по PBAB-u), пресек се двоструко армира. За
познате димензије, и усвојене дилатације b= 3.5 ‰ a= 5 – 10 ‰, одреди се моменат
носивости бетона, Mb, према обрасцу:
2
h
M b     b  fb
k Део спољашњег критичног момента савијања (ΔM), који бетон не може
M  M a ,u  M b да прими, поверава спрегу притиснуте и затегнуте арматуре.

56
M a ,u  M b  M Критични моменат савијања у односу тежиште затегнуте арматуре,
подељен је на део који у притиснутој зони прима бетон и део који прима
притиснута арматура.

За усвојене димензије и дилатације, затегнута арматура се одређује из обрасца:

Mb M N
Aa    u
 b  h   v h  a '   v  v
Притиснута арматура се одређује из обрасца:
M
Aa 
h  a'  v

ПРАВОУГАОНИ ПРЕСЕК У ФАЗИ ВЕЛИКОГ ЕКСЦЕНТРИЦИТЕТА

СА СИЛОМ ЗАТЕЗАЊА

a.) ЈЕДНОСТРУКО АРМИРАН

d/2

h
d
d/2-a

e
a

Aa
ea

b
ZZkru
d d
M a ,u  M u  Z u  (  a )  Z u  (e  (  a ))  Z u  ea
2 2
Ma,u критични моменат савијања у односу на тежиште затегнуте арматуре
Mu критични моменат савијања у односу на тежиште бетонског пресека (осу
носача)
Zu = Zkr критична нормална сила ЗАТЕЗАЊА
Mu
e ексцентрицитет нормалне силе затезања у односу на тежиште носача
Zu
d
ea  e  (  a ) ексцентрицитет нормалне силе затезања у односу на тежиште затегнуте арм.
2
M a ,u
Висина попречног пресека се одређује из обрасца: h  k 
b  fb
h
Дилатације се за познате димензије се контролишу обрасцем: k 
M a ,u
b  fb
За усвојене дилатације, потребна затегнута арматура се одређује из обрасца:
M a ,u Z
Aa   u
b  h  v  v

57
b.) ДВОСТРУКО АРМИРАН

Aa’

d/2

h
d
d/2-a

e
a
Aa

ea
b
ZZu kr
d d
M a ,u  M u  Z u  (  a )  Z u  (e  (  a ))  Z u  ea
2 2
Ma,u критични моменат савијања у односу на тежиште затегнуте арматуре
Mu критични моменат савијања у односу на тежиште бетонског пресека (осу
носача)
Zu = Zkr критична нормална сила ЗАТЕЗАЊА
M
e u ексцентрицитет нормалне силе затезања у односу на тежиште носача
Zu
d
ea  e  (  a ) ексцентрицитет нормалне силе затезања у односу на тежиште затегнуте
2
арматуре
Ако се за познате димензије бетонског пресека контролом дилатација установи да је
дилатација у арматури мања од 5‰, (или 3‰, по PBAB-u), пресек се двоструко армира. За
познате димензије, и усвојене дилатације b= 3.5 ‰ a= 5 – 10 ‰, одреди се моменат
носивости бетона, Mb, према обрасцу:
2
h
M b     b  fb
k
M  M a ,u  M b Део спољашњег критичног момента савијања (ΔM), који бетон не може
да прими, поверава спрегу притиснуте и затегнуте арматуре.
M a ,u  M b  M Критични моменат савијања у односу тежиште затегнуте арматуре,
подељен је на део који у притиснутој зони прима бетон и део који прима
притиснута арматура.

За усвојене димензије и дилатације, затегнута арматура се одређује из обрасца:

Mb M Z
Aa    u
 b  h   v h  a'   v  v

а притиснута арматура се одређује из следећег обрасца:

M
Aa 
h  a'  v

58
 Т ПРЕСЕК У ФАЗИ ВЕЛИКОГ ЕКСЦЕНТРИЦИТЕТА

а.) СА НЕУТРАЛНОМ ОСОМ У ПЛОЧИ (x  dp)

Димензионише се као правоугаони пресек ширине bp, према обрасцима за велики

ексцентрицитет (страна 1, за силу притиска, и страна 3, за силу затезања).

б.) СА НЕУТРАЛНОМ ОСОМ У РЕБРУ (x  dp)

Димензионише се као правоугаони пресек ширине bi, према обрасцима за велики

ексцентрицитет (страна 1, за силу притиска, и страна 3, за силу затезања). Припадајућа
ширина bi, рачуна се као у задатку за прорачун Т пресека.

Из образаца се може видети да Ma,u зависи од димензија песека (висине d и заштитног

слоја а). Зато се, ако димензије пресека нису познате, обично прво приближно одреде само за
Mu, или претпоставе у зависности од распона греде L. Затим се одреди Ma,u и ради контрола
дилатација и прорачун потребне арматуре, ако су дилатације у арматури веће од 3‰.

59
 БРОЈНИ ПРИМЕРИ:

Бројни пример 1.) Димензионисати правоугаони пресек познатих димензија бетона

оптерећен моментом савијања и нормалном силом притиска (једноструко
армиран, видеће се у задатку):

b=30cm
d=60cm
MB 30, RA 400/500

Mg = 150kNm Ng = 30 kN
Mp = 100kNm Np = 20 kN

Mu = 1.6  Mg + 1.8  Mp = 1.6  150 + 1.8 100 = 420 kNm

Nu = 1.6  Ng + 1.8  Np = 1.6  30 + 1.8  20 = 84 kN

M u 420
e   5m
Nu 84
d
M a ,u  M u  N u  (  a)  420  84  (0.30  0.06) 
2
M a ,u  440.16kNm
h 0.540
k   2.019 
M a ,u 0.440
b  fb 0.30  20.5
дилатације b=3.5 ‰ a=6.3 ‰ ςb=0,8514
(a 5‰, пресек може бити једноструко армиран)

M a ,u N
Aa   u
b  h  v  v
0.440  100 2 0.084  100 2
Aa  
0.8514  0.54  400 400
2
Aa  23.95  2.1  21.85cm
усвојено 6R22 (Aastv = 22.8 cm2)
монтажна арматура 212 (2,26 cm2)
узенгије U8/30

60
Бројни пример 2.) Димензионисати правоугаони пресек познатих димензија бетона
оптерећен моментом савијања и нормалном силом притиска (двоструко
армиран, видеће се у задатку):

b=30cm
d=60cm
MB 30, RA 400/500

Mg = 200kNm Ng = 60 kN
Mp = 150kNm Np = 30 kN

Mkr = 1.6  Mg + 1.8  Mp = 1.6  200 + 1.8 150 = 590 kNm

Nkr = 1.6  Ng + 1.8  Np = 1.6  60 + 1.8  30 = 150 kN

M u 590
e   3.9m
N u 150
d
M a ,u  M u  N u  (  a )  590  150  (0.30  0.06)  626kNm
2
h 0.540
k   1.693  дилатације b=3.5 ‰ a=2.7 ‰
M a ,u 0.626
b  fb 0.30  20.5
a  3 (5) ‰ , пресек мора бити двоструко армиран)

за дилатације b=3.5 ‰, a=5.0 ‰, k =1,903 i ςb=0,8287

Одређујемо моменат носивости бетонског пресека

2 2
h  0.54 
M b     b  fb     0.3  20.5  0.495 MNm
k  1.903 

M  M a ,u  M b  0.626  0.495  0.131MNm

Mb M N 0.495  100 2 0.131 100 2 0.150  100 2
Aa    u   
 b  h   v h  a'   v  v 0.8287  0.54  400 400   0.54  0.05 400

Aa  27.654  6.68  3.75  30.587 cm 2

 M 0.131 100 2
Aa    6.68cm 2
h  a'  v 400  0.54  0.05
усвојено: у затегнутој зони 7Р25 ( Ааств = 34,4 цм2)
у притиснутој зони 2R22 (Aa’=7.5cm2 )

узенгије U8/30

61
Бројни пример 3.) Димензионисати правоугаони пресек познатих димензија бетона
оптерећен моментом савијања и нормалном силом затезања (једноструко
армиран, видеће се у задатку):
b=30cm
d=60cm
MB 30, RA 400/500

Mg = 150kNm Zg = 30 kN
Mp = 100kNm Zp = 20 kN

Mkr = 1.6  Mg + 1.8  Mp = 1.6  150 + 1.8 100 = 420 kNm

Zkr = 1.6  Zg + 1.8  Zp = 1.6  30 + 1.8  20 = 84 kN

M u 420
e   5m
Zu 84
d
M a ,u  M u  Z u  (  a )  420  84  (0.30  0.06)  399.84kNm
2
h 0.540
k   2.118  дилатације b=3.5 ‰ a=7.5 ‰ ςb=0,8676
M a ,u 0.39984
b  fb 0.30  20.5
(a 5‰, пресек може бити једноструко армиран)

M a ,u Z 0.39984  100 2 0.084  100 2

Aa   u    21.33  2.1  23.43cm 2
 b  h   v  v 0.8676  0.54  400 400

усвојено 6R22 (Aastv = 22,80 cm2)

(усвојено 2.6% мање арматуре)

монтажна арматура 212 (2,26 cm2)
узенгије U8/30

62
Бројни пример 4.) Димензионисати правоугаони пресек познатих димензија бетона
оптерећен моментом савијања и нормалном силом затезања (двоструко
армиран, видеће се у задатку):
b=30cm
d=50cm
MB 30, RA 400/500

Mg = 150kNm Zg = 30 kN
Mp = 100kNm Zp = 20 kN

Mkr = 1.6  Mg + 1.8  Mp = 1.6  150 + 1.8 100 = 420 kNm

Zkr = 1.6  Zg + 1.8  Zp = 1.6  30 + 1.8  20 = 84 kN

M u 420
e   5m
Zu 84
d
M a ,u  M u  Z u  (  a )  420  84  (0.25  0.06)  404.04kNm
2
h 0.440
k   1.716  дилатације b=3.5 ‰ a=3.0 ‰ ςb=0,776
M a ,u 0.40404
b  fb 0.30  20.5

a  3 (5) ‰ , пресек мора бити двоструко армиран)

за дилатације b=3.5 ‰, a=5.0 ‰, k =1,903 i ςb=0,8287

Одређујемо моменат носивости бетонског пресека

2 2
h  0.44 
M b     b  fb     0.3  20.5  0.3288 MNm
k  1.903 

M  M a ,u  M b  0.4040  0.3288  0.0752 MNm

Mb M Z 0.3288  100 2 0.0752  100 2 0.084  100 2
Aa    u   
 b  h   v h  a'   v  v 0.8287  0.44  400 400   0.44  0.05 400

Aa  22.54  4.82  2.1  29.46cm 2

 M 0.0752  100 2
Aa    4.82cm 2
h  a'  v 400  0.44  0.05
усвојено:
у затегнутој зони 6 R 25 ( Ааств = 29,4 cm2)
у притиснутој зони 2R22 (Aa’=7.5cm2 )

узенгије U8/30

63
Бројни пример 5.) Димензионисати правоугаони пресек оптерећен моментом и нормалном
силом притиска,за усвојене дилатације и однос страна b/d.

MB 30, RA 400/500 b/a = 3.5/10.0 ‰ b/d = 1/2

Mg = 200kNm Ng = 60 kN
Mp = 150kNm Np = 30 kN

Mkr = 1.6  Mg + 1.8  Mp = 1.6  200 + 1.8 150 = 590 kNm

Nkr = 1.6  Ng + 1.8  Np = 1.6  60 + 1.8  30 = 150 kN
У првом кораку одређујемо, за задате дилатације и однос страна b/d, претпостављене
димензије правоугаоног пресека само за гранични моменат савијања.
h  3 n  0.91 k 2  M u / f b

за MB 30, RA 400/500
b/a = 3.5/10.0 ‰ :
k = 2.311
fb = 20.5 MPa
h pot  3 2  0.91 2.3112  0.590 / 20.5  0.654m =65.4 cm
apot = hpot / 10 = 6.54 cm
dpot = hpot + a = 65.4 + 6.54 = 71.94 cm
bpot = ½ dpot = 35.97cm

Заокружене претпостављене димензије b / d = 36/72 cm.

h = d – a = 72.0 – 6.5 = 65.5 cm

Са овако претпостављеним димензијама рачуна се гранични моменат савијања
у односу на тежиште затегнуте арматуре, и наставља прорачун.

M u 590
e   3.9 m
N u 150
d
M a ,u  M u  N u  (  a )  590  150  (0.36  0.065)  634.25kNm
2
Контрола дилатација :
h 0.655
k   2.234 
M a ,u 0.63425
b  fb 0.36  20.5
дилатације b=3.5 ‰ a=9.0 ‰ : ςb=0.884

M a ,u Nu
Aa  
 b  h  v v
0.63425  100 2 0.150  100 2
Aa  
0.884  0.655  400 400
2
Aa  27.38  3.75  23.63cm

усвојено 5R25 (Aastv = 24.55 cm2)

монтажна арматура 214 (3.08 cm2)
узенгије U8/30

64
Бројни пример 6.) Димензионисати правоугаони пресек оптерећен моментом и нормалном
силом затезања,за усвојене дилатације и однос страна b/d.

MB 30, RA 400/500 b/a = 3.5/5.0 ‰ b/d = 2/3

Mg = 150kNm Zg = 30 kN
Mp = 100kNm Zp = 20 kN

Mkr = 1.6  Mg + 1.8  Mp = 1.6  150 + 1.8 100 = 420 kNm

Zkr = 1.6  Zg + 1.8  Zp = 1.6  30 + 1.8  20 = 84 kN

У првом кораку одређујемо, за задате дилатације и однос страна b/d, претпостављене

димензије правоугаоног пресека само за гранични моменат савијања.

h  3 n  0.91 k 2  M u / f b

за MB 30, RA 400/500
b/a = 3.5/5.0 ‰ :
k = 1.903
fb = 20.5 MPa
h pot  3 3 / 2  0.91 1.9032  0.420 / 20.5  0.466m =46.6 cm
apot = hpot / 10 = 4.66 cm
dpot = hpot + a = 46.6 + 4.66 = 51.26 cm
bpot = 2/3 dpot = 34.17cm

Усвојене димензије b / d = 35/52 cm, a = 5 cm h = d – a = 52.0 – 5 = 47 cm

Са овако претпостављеним димензијама рачуна се гранични моменат савијања

у односу на тежиште затегнуте арматуре, и наставља прорачун.

M u 420
e   5m
Zu 84
d
M a ,u  M u  Z u  (  a )  420  84  (0.26  0.05)  402.36kNm
2

h 0.470
k   1.984 
M a ,u 0.40236
b  fb 0.35  20.5
дилатације b=3.5 ‰ a=5.9 ‰ ςb=0,845
(a 5‰, пресек може бити једноструко армиран)

M a ,u Zu 0.40236  100 2 0.084  100 2

Aa    
 b  h  v v 0.845  0.47  400 400
Aa  25.33  2.1  27.43cm 2
усвојено 6R25 (Aastv = 29.46 cm2)
монтажна арматура 214 (3.08 cm2)
узенгије U8/30

65
 ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ПРОРАЧУН КОНСТРУКЦИЈА 1

ВЕЖБA VIII - XII

ЗАДАТАК 1: Извршити анализу оптерећења и позиционирати све конструктивне елементе за

задату типску основу. Нацртати основу и пресек у размери 1:100 и означити све позиције.
Објекат је спратности П+3, спратна висина у приземљу је 4.0м, на спрату 3.0м.

Варијанту типске основе изабрати према CJ (цифра јединица) броја индекса

А = 380 + CD x 5 (cm)
B = 580 + CD x 5 (cm)
C = 200 + CD x 5 (cm)
g pr.z = 1.0 - оптерећење од преградних зидова и инсталација (kN/m2)

ЗАДАТАК 2: Димензионисати континуалну плочу Роѕ 1 минималних, једнаких и константних

дебљина плоче. Нацртати усвојене попречне пресеке.
ЗАДАТАК 3: Димензионисати греду у оси 2 према дијаграму критичних момената савијања.
Висину пресека одредити са 2/3 момента над ослонцем и усвојеним дилатацијама 3,5/10,0 ‰.
Усвојити однос b 0/d ≈ 1/2 и дебљину плоче dp. Контролисати дилатације у пољу и усвојити
потребну арматуру. Нацртати усвојене попречне пресеке и шему армирања подужном
арматуром. За добијене вредности граничних трансверзалних сила вршити контролу τ напона
по теорији граничне носивости и прорачунати потребну арматуру за пријем главних косих
напона затезања.

ЗАДАТАК 4: Димензионисати стуб А2, квадратног попречног пресека чија је страница једнака
ширини греде у оси 2, одредити потребну арматуру. Евентуалну виткост стуба занемарити.

ЗАДАТАК 5: Димензионисати темељ, квадратне основе, испод стуба А2. Усвојити укупно
оптерећење од свих етажа, оптерећење од пода на коти +/-0.00 износи 10,00 кN/m2.
последња цифра
броја индекса 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9
MB 25 30 35 40 45 25 30 35 40 45
Č RA 400/500
p (kN/m2) 1.5 1.6 1.7 1.8 1.9 2.0 2.1 2.2 2.3 2.4
σ z, doz (Mpa) 1.0 1.1 1.2 1.3 1.4 1.0 1.1 1.2 1.3 1.4
Df (m) 1.0 1.1 1.2 1.3 1.4 1.0 1.1 1.2 1.3 1.4

66
 АНАЛИЗА ОПТЕРЕЋЕЊА МЕЂУСПРАТНИХ КОНСТРУКЦИЈА И
ЗИДОВА - примери
ЗАДАТАК 1. Извршити анализу оптерећења за следеће конструкције:
1. Пуна плоча

10 3 2.2
2 1
МАТЕРИЈАЛ: d d’   = g
(cm) (m  kN/m3) (kN/m2)
паркет 2.2 cm 0.20 kN/m2
цементна кошуљица 3.0 cm 0,03·22,0 = 0,66 kN/m2
плута 1.0 cm 0,01· 3,0 = 0,03 kN/m2
АБ плоча 10.0 cm 0,10· 25 = 2,50 kN/m2
кречни малтер 2.0 cm 0,02·17 = 0.34 kN/m2
g= 3,73 kN/m2
2. Ситноребраста таваница
1 0.5
43

12 28 12
26
3

10 30 10
40
МАТЕРИЈАЛ: d d’   = g
(cm) (m  kN/m3) (kN/m2)
линолеум на лепку 0.5 cm 0,07 kN/m2
цементна кошуљица 3.0 cm 0,03· 22 = 0,66 kN/m2
плута 1.0 cm 0,01· 3,0 = 0,03 kN/m2
ситноребраста таваница 30.0 cm (0,04+·0,26·(0,10+0,12)/2/0,40) ·25,0 = 2,79 kN/m2
рабиц малтер 3.0 cm 0,03·24,0 = 0,72 kN/m2
g= 4,27 kN/m2
3. Армиранобетонска монтажна таваница
3x1.2
1
4
25
4 17

25 25
МАТЕРИЈАЛ: d d’   = g
(cm) (m  kN/m3) (kN/m2)
итисон на лепку 1.0 cm 0,04 kN/m2
гипскартонске плоче 31.2 cm 3· 0,12 = 0,36 kN/m2
монтажна таваница 25.0 cm (0,25–0,172·3.14/4/0,25) ·25 = 3,98kN/m2
глет маса и боја 0.2 cm
67 g= 4,38 kN/m2
4. Армиранобетонскa коса степенишна плоча: ( аtg α = atg (17/30 ) α = 29,540 )
30 30

10
17
17
3 17

МАТЕРИЈАЛ: d d ‘  = g
(cm) (m  kN/m3) (kN/m2)
терацо 3.0 cm (0,03+0,03·0,17/0,30) ·22 = 1,04 kN/m2
бетонски степеник 17/30 cm ( 0,17/2 ) ·24 = 2,04 kN/m2
армиранобет. плоча 10.0 cm ( 0,10 / cos 29,54 ) ·25 2,88 kN/m2
глет маса и боја 0.2 cm kN/m2
g= 5,96 kN/m2
5. Зидови:

16 2 19 2 2 10 2 2 12 2 10 19 2
1. 2. 3. 4.
Зид 1. d (cm) 3
d‘   (m  kN/m ) = g (kN/m2)
глет маса и боја 0.2 cm
армиранобетонски зид 16.0 cm 0,16· 25,0 = 4,00 kN/m2
глет маса и боја 0.2 cm
g= 4,00 kN/m2
Зид 2. d (cm) d‘   (m  kN/m3) = g (kN/m2)
продужни малтер 2.0 cm 0,02·19,0 = 0,38 kN/m2
опекарски блок 19.0 cm 0,19· 14,5 = 2,76 kN/m2
продужни малтер 2.0 cm 0,02·19,0 = 0,38 kN/m2
g= 3,52 kN/m2
Зид 2. d (cm) d‘   (m  kN/m3) = g (kN/m2)
кречни малтер 2 cm 0,02·17,0 = 0,34 kN/m2
сипорекс 10 cm 0,10 · 7,0 = 0,70 kN/m2
кречни малтер 2 cm 0,02·17,0 = 0,34 kN/m2
g= 1,38 kN/m2
Зид 4. d (cm) d‘   (m  kN/m3) = g (kN/m2)
цементни малтер 2 cm 0,02· 21,0 = 0,42 kN/m2
пуна опека 12 cm 0,12· 17,0 = 2,04 kN/m2
ваздух 2 cm
термоизолација /стак. в. 10 cm 0,1·1,0 = 0,10 kN/m2
блок 19 cm 0,19· 14,5 = 2,76 kN/m2
кречни малтер 2 cm 0,02·17,0 = 0,34 kN/m2
g= 5,66 kN/m2
68
Специфичне тежине материјала:
– лепак за керамичке плочице 20,0 kN/m3
– сипорекс 6,0 – 7,0 kN/m3
– зид опекарских од блокова 11,5 – 14,5 kN/m3
– пуна опека 15,0 – 17,0 kN/m3
– шупља опека 11,0 – 12,0 kN/m3
– стиропор 0,2 – 0,4 kN/m3
– стаклена вуна 1,0 – 1,1 kN/m3
– минерална вуна 1,3 – 1,7 kN/m3
– армирани бетон 25,0 kN/m3
– неармирани бетон 24,0 kN/m3
– цементни малтер 21,0 kN/m3
– продужни малтер 19,0 kN/m3
– кречни малтер 17,0 kN/m3

Понекад се тежине материјала срачунају за одређену дебљину и дају у kN/m2. То је

најчешће случај са готовим једним или више (полу)производа који се примењују у
одређеним саставима и димензијама: зидови дебљине ½ опеке или целе опеке, у
кречном или продужном малтеру, малтерисани и немалтерисани, таванице FERT, TM,
DURISOL, подне облоге – линолеум са лепком, итисон са лепком, и сл. У табели су
приказане специфичне тежине неких производа:
- међуспратна таваница TM 3 (h = 20 – 21 цм) 2,7 – 2,8 kN/m2
- међуспратна таваница FERT (h = 20 – 21 цм) 2,9 – 3,1 kN/m2
- линолеум (5 мм) на лепку 0,07 kN/m2
- итисон (1 цм) на лепку 0,04 kN/m2
- паркет (2,2 цм) на лепку 0,18 - 0,20 kN/m2
- ламел паркет (1 цм )на лепку 0,09 kN/m2
- керамичке плочице на танком слоју лепка 0,20 – 0,25 kN/m2
- гипскартонске плоче (9,5 мм) 0,10 – 0,12 kN/m2
- гипскартонске плоче (12,5 мм) 0,14 – 0,16 kN/m2

69
70
71
72
73
ПРИБЛИЖНО ОДРЕЂИВАЊЕ ДИМЕНЗИЈА AРМИРАНОБЕТОНСКИХ
ЕЛЕМЕНАТА КОНСТРУКЦИЈЕ

Плоче које носе у једном или два правца:

Плоче су површински носачи оптерећени управо на своју раван. Оне могу
преносити оптерећење у једном или два правца. Плоче које носе оптерећење у
два правца називају се крстато армиране или печуркасте плоче. Оптерећење
плоча може бити расподељено и концентрисано. Дебљина плоча зависи од
оптерећења које носе и распона који премошћују. Минимална дебљина плоча је
дефинисана у члану 207. Правилника за бетон и армирани бетон из 1987. године
(ПБАБ 87).
“Укупна дебљина плоче износи најмање 7cm за статичка подељена
оптерећења, а дебљина кровних плоча изузетно може бити 5cm. Дебљина плоча
по којима се крећу возила треба да износи најмање 10cm за путничка возила, а
12cm за теретна возила.” Плоче ситноребрастих и касетираних таваница, које се
изводе на градилишту, могу имати дебљину од 4cm. Минимална дебљина плоче
која садејствује са ребром је 8cm. Стога би требало усвојити за минималну
дебљину међуспратних плоча које носе у једном и у два правца 8cm, а за
плоче ситноребрастих таваница 4cm.
Приближна димензија плоча се најчешће одређује у зависности од
размака нултих тачака момената (lо). Код плоча које носе преко једног поља
(просте плоче) је lо = l ; код плоча које носе преко више поља (континуални
носачи) и код укљештених плоча lо  0.8 l.
Минимална дебљина међуспратних плоча (ако се стање деформација не
доказује посебно) износи:
проста континуални носач
плоча min dp
min dp
плоче које носе у једном l /35 l о /35 = 0.8 l /35  8cm
правцу
плоче које носе у два правца l /35 lо,мин /35 = 0.8 l мин /35  8cm

Минимална дебљина плоча по којима се само повремено хода (ради

чишћења и оправки) износи:
min dp = l (lо )/40  5cm

Ситноребрасте таванице:
Ситноребрасте таванице се састоје од низа ребара постављених на размаку
од:  = 40 - 75cm. Ребра су трапезног облика. Ширина ребара на доњем,
ужем делу је bо  10cm. На горњем делу, на споју са плочом, ребро је шире за
2cm, из технолошких разлога - да би оплата од дрвених коруба могла да се
извуче наниже.
Димензије и начин армирања ситноребрастих таваница и таваница са
шупљим телима дате су у члановима 184. - 186. ПБАБ-а. Плоча ситноребрасте
таванице се армира глатком арматуром GА 240/360 барем са 6/25 управно на
правац пружања ребара, подеона арматура барем 6 између два ребра.
Мрежастом арматуром МАG 500/560 плоча се армира барем са 4/25 (мрежа R

76
84: главна 4/15, подеона 4/25). Ситноребрасте таванице морају имати и ребра
за укрућење и то:
 једно ребро за укрућење за распоне таваница од 3 до 6 метара,
 два ребра за укрућење за распоне таваница од 6 до 9 метара,
 три ребра за укрућење за распоне таваница веће од 9, али не више од
12 метара.
Ребра за укрућење морају имати исти пресек као главна ребра, и по једну
арматурну шипку у горњој и доњој зони истог пречника као и главно ребро.
Димензије ребара се одређују у зависности од распона таванице.
Приближна висина ребара ситноребрасте таванице износи:
do = lо /20  20cm
где је lо размак нултих моментних тачака, као и код плоча.
Дебљина плоча ситноребрастих таваница дефинисана је као:
dp = /10  4cm
где је  размак између ребара ситноребрасте таванице.

Ребрасте таванице:
Ребрасте таванице се састоје од континуалне плоче која носи у једном правцу и
ослања се на ребра на размаку од  = 100 - 300cm. Дебљина плоче се одређује
као код плоча које носе у једном правцу. Ребро се рачуна у садејству са плочом,
па је стога дебљина плоче dp  8cm. Димензије ребара се одређују у зависности
од распона таванице. Приближна висина ребара ребрасте таванице износи:
dо = lо /20
где је lо размак нултих моментних тачака, као и код плоча. Ширина ребра је
обично једнака половини висине: dо = bо /2. Да би се у ребру правилно
распоредила арматура обично је ширина ребра већа од: bо  15cm.

Подвлаке (греде):
Подвлаке су линијски носачи на које се ослањају плоче или ребра. Плоче које
носе у једном или два правца преносе равномерно расподељено оптерећење.
Ребрасте таванице преносе концентрисано оптерећење од ребара. Оптерећење
од ситноребрасте таванице представља низ концентрисаних сила - реакција од
појединачних ребара; ово оптерећење се увек замењује равномерно
расподељеним интензитета једнаког количнику реакције једног ребра и дужине
.
Оптерећење подвлака пуно зависи од изабраног статичког ситема
таваница, оптерећења таваница, распона греда, квалитета употребљеног бетона
(марке бетона - МB) и челика (марке челика - GА 240/360, RА 400/500).
Приближне димензије подвлака се, уз извесну резерву, могу одредити према
табели:

МB 20 25 30 35 40 45
dо l /12 l /13 l /14 l /15 l /16 l /17
Стубови:
Приближне димензије центрично притиснутих стубова обично се одређују у
зависности од силе коју носе. Да би се одредила сила у стубовима потребно је
да су сви елементи таваница (плоче, ребра и подвлаке) дефинисани. Како то

77
најчешће није случај, то се приближна димензија стубова за уобичајена
оптерећења у зградарству (q=5–10 kN/m2) може одредити у зависности од
припадајуће површине, броја спратова и квалитета бетона (МB) као :
Ab = ns  l1  l2 / k
где су:
 Ab - потребна површина бетона (m2)
 ns - број етажа (таваница)
 l1 - распон у једном правцу (m)
 l2 - распон у другом правцу(m)
 k - коефицијент који зависи од марке бетона (МB) и дат је у табели:

МB 20 25 30 35 40 45
k 600 700 800 900 1000 1100

Темељи:
Темељи представљају конструктивне елементе који преносе целокупно
оптерећење од зграде на тло. Својим обликом и статичким системом одговарају
вертикалним носећим елементима:
 испод зидова се израђују тракасти темељи, армирани , или
неармирани,
 испод стубова се израђују темељи самци или контрагреде.
Ширина темеља одлучујуће зависи од дозвољене носивости тла. За
уобичајене дозвољене носивости тла у Београду од: тла, дозв = 0,1 - 0,25 МPа,
приближна површина темеља самца (AТS) може се израчунати као:

AТS = 0,0125  ns  l1  l2 / tlа, dozv

где су:
 AТS - потребна површина стопе темеља самца (m)
 ns - број етажа (таваница)
 l1 - распон у једном правцу (m)
 l2 - распон у другом правцу (m)
 tla,dozv - дозвољена носивост тла

Ширина тракастог темеља може се приближно одредити као:

BТT = 0,0125  ns  l1 / tla,dozv
где су:
 BТТ- потребна ширина стопе тракастог темеља (m)
 ns - број етажа (таваница)
 l1 - припадајући распон управно на зид (m)
  tla,dozv - дозвољена носивост тла

78
 ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ПРОРАЧУН КОНСТРУКЦИЈА 1
Бројни пример:

A
ly/3

S3 S4 S4 S3
s 1
Po

P r esek A-A
Pos2

Pos3

Pos3

Pos2
ly

+/-0,00
+h

Df
S1 S2 S2 S1
A

lx lx lx ly=1,5*lx
За дату конструктивну диспозицију надстрешнице урадити следеће:

ЗАДАТАК 1:Димензионисати плочу Роѕ 1 минималних, једнаких и константних дебљина

плоче. Нацртати усвојене попречне пресеке.
ЗАДАТАК 2: Димензионисати носач из трећег задатка према дијаграму критичних момената
савијања. Висину пресека одредити са 2/3 момента над ослонцем и усвојеним дилатацијама
3,5/10,0 ‰. Усвојити однос b 0/d ≈ 1/2 и дебљину плоче dp из другог задатка. Контроли-
сати дилатације у пољу и усвојити потребну арматуру. Нацртати усвојене попречне пресеке и
шему армирања подужном арматуром и извршити контролу напона по теорији граничне
носивости и прорачунати потребну арматуру за пријем главних косих напона затезања.

ЗАДАТАК 3: За добијене вредности граничних трансверзалних сила POS 3 извршити

контролу напона по теорији граничне носивости и прорачунати потребну арматуру за
пријем главних косих напона затезања.
ЗАДАТАК 4: За добијене вредности граничних трансверзалних сила POS 3 извршити
контролу τ напона по теорији граничне носивости и прорачунати потребну арматуру за пријем
главних косих напона затезања.

ЗАДАТАК 5: За стуб S4, квадратног попречног пресека чија је страница једнака ширини Pos
3, одредити потребну арматуру. Евентуалну виткост стуба занемарити.

ЗАДАТАК 6: Димензионисати темељ, квадратне основе, испод стуба S4. У прорачун усвојити
да укупно оптерећење пода на коти +/-0.00 износи 10,00 кN/m2.

79
Подаци:
lx = 5,0 m ly = 7,5 m q = 10,0 kN/m2 MB 40 RA 400/500

1. Прорачун статичких утицаја плоче Роѕ 1.Њена реакција на греду Роѕ 3:

Статичка шема:
q = 10 kN/m2

T12  0,4  q  l x  0,4  10  5  20kN / m

1 2 2 1
5,0 5,0 5,0 T21  0,6  q  l x  0,6 10  5  30kN / m
T22  0,5  q  l x  0,5 10  5  25kN / m
[T]

25 30
20 R2  T21  T22  30  25  55kN / m

-20
-30 -25
M I  0,08  q  l x2  0,08 10  5 2  20kNm / m
 M u  1,65  20  33kNm / m
[M] M II  0,025  q  l x2  0,025 10  5 2  6,25kNm / m
-25

-25

 M u  1,65  6,25  10,31kNm / m

6,25

20
20

M 2  0,1  q  l x2  0,1 10  5 2  25kNm

 M u  1,65  25  41,25kNm

2. Димензионисање:

l 0 0,8  500
Претпостављена дебљина плоче: min d p    10cm
40 40
За МВ 40 и  a /  b  10 / 3,5  k  2,311 :
(Пошто се очекује d p  12cm , треба умањити рачунску чврстоћу fb за 10% . )
h  k  max M u /(0,9  f b )  2,311 0,04125 / 0,9 / 25,5  0,098m  9,8cm
d  h  a  9,8  2  11,8cm  усвојено dp = 12 cm h = 10 cm
( Ако је d p  12cm , не редукује се fb за 10% )

Контрола дилатација и усвајање арматуре:

Поље I:
h 0,1
k   2,780   a /  b  10 / 2,4 ‰ ;
Mu 0,033
fb 25,5
 b  0,9249
12

Потребна главна арматура:

Mu 0,033  10 4
Aa    8,92cm 2 / m R 12/10
 vi   b  h 400  0,925  0,1 R 8/25

80
 1,13
за 12, a a  1,13cm 2  t  100  12,66cm  Усвојена главна арматура R12/10.
8,92

Потребна подеона арматура: A a ,pod  0,2  A a  1,77cm 2 / m

0,5
за 8, a a  0,5cm 2  t  100  28,24cm  Усвојена подеона арматура R8/25.
1,77

Поље II:
h 0,1
k   4,973   a /  b  10 / 1,1 ‰ ;  b  0,9651
Mu 0,01031
fb 25,5
Mu 0,0103110 4
Потребна главна арматура: Aa    2,65cm 2 / m
 vi   b  h 400  0,9651  0,1
0,28
за 6, a a 0,28cm 2 t 100 10,57cm
2,65

12
Усвојена главна арматура R6/10.
Потребна подеона арматура: A a , pod  0,2  A a  0,53cm 2 / m R 6/10
2
min A a ,pod   min  b p  h  0,085%  100  10  0,85cm R 6/30

0,28
за 6, a 
a 0,28cm 2 t 100
 32,94cm Усвојена подеона арматура R6/30.
0,85

Ослонац:
h 0,1
k   2,486   a /  b  10 / 3,0 ‰ ;  b  0,9066
Mu 0,04125
fb 25,5
Mu 0,04125
Потребна главна арматура: Aa    11,28 10 4 m 2 / m  11,25cm 2 / m
 vi   b  h 400  0,9066  0,1
Повијено из првог поља R12/20 A a  5,65cm 2 R 12/20
R 12/20
Додата арматура R12/20 A a  5,65cm 2
__________________________________________
12

Укупна арматура A a  11,3cm 2

R 8/20
2
Потребна подеона арматура: A a ,pod  0,2  A a  2,256cm
0,5
за
 8, a 
a 0,5cm 2 t  100
 22,16cm Усвојена подеона арматура R8/20.
2,256

Шема армирања

R 12/20 R 12/20
R 12/20 R 12/20
1 R 12/20 2 2 R 12/20 1
R 6/10

81
 3. Анализа оптерећења и статички утицаји греде Роѕ 3

Претпостављање димензија:

l 750
d   46,9cm  b / d  25 / 50
16 16 q=58kN/m

S2 S4
7,5 2,5
Анализа оптерeћења:
193,33
- оптерећење од плоче Роѕ 1 145 [T]
R 13  T21  T22  30  25  55kN / m
- сопствена тежина x=3,33
g st  b  d   AB  0,25  0,5  25  3kN / m
_______________________________ -241,67
укупно оптерећење: q  58kN / m -181,25
[M]
322,21

Статички утицаји:

10 2 l0=6,67
M S2  0   R S4  7,5  q  0
2
1
R S4   58  50  386,67kN
7,5
7,5 2 2,5 2
 M
S4 0 R S2  7,5  q  q 0
2 2
1
R S2   58  25  193,33kN
7,5
TS 2  RS 2  193,33kN  Tu  1,65 190  319kN
TS 4,l  TS 2  q  7,5  241,67kN  Tu  398,8kN
TS 4,d  TS 4,l  RS 4  145kN  Tu  239,3kN
2,5 2
M S 4  q   181,25kNm  M u  299,06kNm
2

место maxM (T=0):

TS2  q  x  0  193,33  58  x  0  x  193,33 / 58  3,33m l 0  2x  6,67m 
min d  l 0 / 20  667 / 20  33,33cm
x2 3,332
max M  RS 2  x  q   193,33  3,33  58   322,21kNm  M u  531,65kNm
2 2

82
 4. Димензионисање:

Ослонац:
Пресек ћемо димензионисати као двоструко армиран, према 2/3 ослоначког момента, за
усвојене дилатације:

 a /  b  10,0 / 3,5 o oo  k  2,311; b  0,8922

k2 2
h  3 2  0,91    M kr  3 1,82  2,3112  0,19937 / 25,5  0,424m
fb 3
d  h  a  42,4  6  48,4cm  b  d / 2  24,2cm

Усвојено: b / d  25 / 50, h  44cm

2 2
h  0,44 
M b     b  fb     0,25  25,5  0,2311MNm
k  2,311 
М = Mu - Mb = 0,29906 - 0,2311 = 0,06796 MNm

Потребна затегнута арматура:

Mb M 0,2311 0,06796
Aa      14,7  4,36  19,06m 2
 vi   b  h  vi  h  a' 400  0,8922  0,44 400  0,44  0,05

Потребна притиснута арматура:

A 'a  4,36cm 2
Арматура ће бити усвојена након одређивања арматуре у пољу. У доњој зони потребно је
поставити 1/3 арматуре из поља иако је прорачуном добијено да је потребно мање.

Поље: Плоча је у притиснутој зони попречног пресека греде, активирана попречном

арматуром, па пресек третирамо као Т пресек.

b p  b  20  d p  25  20  12  265cm 

b p  b  l 0 / 4  25  667 / 4  191,67cm   minbp = 191,67 cm

b p    500cm 

h 0,44
k   4,2188   a /  b  10 / 1,3‰;  b  0,959; s  0,115
Mu 0,53165
min b p  f b 1,9167  25,5

x  s  h  0,114  44  5,06cm  d p  12cm  неутралнa оса је у плочи, па се пресек у пољу

третира као правоугаони са ширином b p  191,67 cm.

Mu 0,53165
Aa    31,32 10  4 m 2  31,32cm 2
 vi   b  h 400  0,959  0,44

83
Монтажна арматура:
A a , mont  0,1 A a  3,15cm 2  Усвојена монтажна арматура: 2R14 (3,08 cm2).
Узенгије:
 uz   gl / 3  22 / 3  7,33mm
t uz  2d / 3  33,33cm  Усвојене узенгије 8/25.

5. Контрола  напона: ( Прво прочитати објашњење на крају VII ВЕЖБЕ, стр.47-48)

Tu ,S 2 0,319
 u ,S 2    3,17 MPa   r  1,3MPa
b  b  h 0,25  0,9  0,44
Tu ,S 4l 0,3988
 u , S 4l    3,99MPa   r  1,3MPa
b  b  h 0,25  0,8922  0,44

Tu ,S 4 d 0,2393
 u ,S 4 d    2,396MPa   r  1,3MPa
b  b  h 0,25  0,8922  0,44

Напомена: прекорачено је 3r = 3,9 MPa за мање од 3% па ћемо то прекорачење занемарити

при цртању дијаграма  напона.

3,33
Ослонац S2: 1,97
x=1,745
Tb   r  b  z  1,3  0,25  0,9  0,44  0,1287MN beton
2,805 0,365

Tu ,S 2  Tb 319  128,7 kosa gvozdja

   1,97 m
qu 1,65  58
3,17

 b  0,5  3 r   u ,S2   0,5  3,9  3,17   0,365MPa

0,32
1,3

 ru   u ,S2   b  3,17  0,365  2,805MPa uzengije

84
Носивост конструктивних узенгија 8/25:
2  0,5  10 4  240
 uz   0,32MPa
0,25  0,25
Преостали део  напона прихватиће коса гвожђа:
1,97  2,805  0,32 
 :  ru  x :  ru   uz   x   1,745m
2,805
H vu  0,5  x  b   ru   uz   0,5  1,745  0,25  2,485  0,542MN
H vu
2 0,383
A ak    9,58cm 2  Повијено 3R22 из поља (11,4 cm2)
 vi 400

Ослонац S4l: uzengije

3,9 : 4,17  1,3 : 4,17       2,78m

0,96
Носивост узенгија 8/10 на дужини 2,8 m:

1,3
2  0,5  10 4  240
 uz   0,96MPa

3,9
beton

2,94
0,25  0,1
Преостали део  напона прихватиће коса гвожђа: kosa gvozdja
2,78  3,9  0,96 x=2,096
 :  u ,S4l  x :  u ,S4l   uz   x   2,096m
3,9 2,78
H vu  0,5  x  b   u ,S4 l   uz   0,5  2,096  0,25  2,94  0,77 MN 4,17

H vu
20,54
A ak   13,616cm 2 
 vi 400
Повијено 4R22 (3R22 из поља (11,4cm2) и додато 1R22 (3,8cm2)

Ослонац S4d:
2,5
Tb   r  b  z  1,3  0,25  0,8922  0,44  0,1276MN 1,14
Tu ,S4d  Tb 239,3  127,6 x=0,918
   1,14m
1,644 0,752

q kr 1,65  58
 b  0,5  3 r   u ,S4 d   0,5  3,9  2,396   0,752 MPa
2,396

1,3
0,32

 ru   u ,S4 d   b  2,396  0,752  1,644 MPa

Носивост конструктивних узенгија 8/25:
2  0,5  10 4  240
 uz   0,32MPa
0,25  0,3
Преостали део  напона прихватиће коса гвожђа:
1,14  1,644  0,32 
 :  ru  x :  ru   uz   x   0,918m
1,644
H vu  0,5  x  b   ru   uz   0,5  0,918  0,25  1,324  0,152MN

85
 H vu
2 0,0,107
A ak    2,7cm 2  Усвојена коса арматура 1R22 (3,8 cm2)
 vi 400

Потребна арматура дуж носача 19,06

S2 31,32 S4
4,36

Усвојена арматура 5R22

19,01
S2 8R22 S4
30,41 3R22
11,40

2R22
3R22
Шема армирања S2
1R22
S4 3R22
2R22
U8/25 U8/10 U8/25
4,7 2,8 2,5
7,5 2,5

Пресек у пољу Пресек над ослонцем

86
3. Димензионисање стуба S4

λk ≤ 22 ⇒ стуб није витак

N = RS 4 = 386,67 kN ⇒ N u = 1,95 ⋅ 386,67 = 756kN
0,3
A= a µ ⋅Ab = ⋅ 25 2 = 1,875cm⇒
2
Усвојена арматура: 4Rφ14 (6,16 cm2)
100
φuz = φgl/3 = 14/3 = 4,67 mm
⎧15φ = 21cm 4 14
⎪
t uz = min ⎨ 30 cm ⇒ Усвојене узенгије: Uφ6/20
⎪ a = 25 cm U6/20
⎩

25
Koнтрола носивости:
N u = Aa ⋅ σ q + Ab ⋅ f b = 0,000616 ⋅ 400 + 0,0625 ⋅ 25,5 = 1,59 MN 25
γ = N u / N = 1,59 / 0,3866 = 4,11 > 1,95

4. Димензионисање темеља самца испод стуба S4

Подаци:

- ширина стуба b = 25 cm
- висина стуба h = 2,6 + 1,0 - 0,25 - 0,35 = 3,0 m
- вертикална сила у стубу V = N + GS = 386,67 + b2⋅h⋅γAB = 386,67 + 4,69 = 391,36 kN
- укупнo оптерећење пода p = 10,0 kN/m2
- запреминска маса тла γz = 19 kN/m3
- дубина фундирања Df = 1,0 m
- дозвољени напон у тлу σz,dozv = 0,1 MPa

Приближно одређивање површине стопе:

1,25 ⋅ V 1,25 ⋅ 0,39136

At = = = 4,89m 2 ⇒ A = A t = 2,21m
σ z,dozv 0,1

b=25
Oдређивање висине стопе: p=10kN/m2

Vu 0,39136 × 1,65
H= = = 0,4967 m V=391,36kN
Df=100

2 ⋅ 2b ⋅ τ r 4 ⋅ 0,25 ⋅1,30
контрола пробоја за h = 35–3 ) = 32 cm:
2015
H=35

T max 0,39136 c=102,5 25 c=102,5

τ= = = 0,646 MPa A=230
d kr × 3,14 × h (1.13 × 0.25 + 0,32) × 3,14 × 0,32

2 2
τ = 0,646MPa ≤ × 1,3 × α a × µ × τ a = × 1,3 × 1,3 × 0,5 × 1 = 0,797 MPa
3 3

Усвојено: А = 2,3 m (At = 5,29 m2), H = 0,35 m

33

87
Контрола стварног напона у тлу:

Aнализа оптерећењa:
- вертикална сила у стубу V = 391.36 kN
2
- сопствена тежина стопе [2,3 ⋅ 0,35)]⋅25 = 34,22 kN
2 2
- тежина земље изнад стопе (2,3 - 0,25 ⋅ 0,65)⋅19 = 64.56 kN
тежина пода (2,32 - 0,252)⋅10 = 52,28 kN
-______________________________________________________________________________

укупно оптерећење ΣV = 502.2 kN

0,5022
σ z ,stv = = 0,0949MPa < σ z,dozv
5,29

Oдређивање арматуре:

V 391,36
q= = = 73,98kN / m 2
At 5,29
A+b 2,3 + 0,25
Ac = ⋅c = ⋅ 1,025 = 1,307m 2
2 2
Q c = A c ⋅ q = 96,69kN
c 2A + b 1,025 4,6 + 0,25
ec = ⋅ = ⋅ = 0,65m
3 A+b 3 2,3 + 0,25
Mc = Qc⋅ec = 62,85 kNm ⇒ Mc,u = 1,65⋅Mc = 103,7 kNm
h = H - a = 35 - 3 = 32 cm
h 0,32
k= = = 2,969 ⇒ ε a / ε b = 10 0 00 / 2,1 0 00 ;ζ b = 0,934
M c ,u 0,1037
(b + 0,1) × f b 0,35 × 25,5
M c ,u 0,1037
Aa = = = 8,67cm 2
σ vi ⋅ ζ b ⋅ h 400 ⋅ 0,934 ⋅ 0,32
Усвојено 4Rφ19 (11,34 cm2) у средишњем делу темеља (у ширини од 45 cm).

q ⋅ A 2 73,98 ⋅ 2,3 2
Q1 = = = 195,68kN
2 2
A 2,3
M 1 = Q 1 ⋅ = 195,68 ⋅ = 112,51kNm ⇒ M1,u = 1,65⋅M1 = 185,65 kNm
4 4
h1 0,32
k= = = 2,219 ⇒ ε a / ε b = 8,8 0 00 / 3,5 0 00 ; ζ b = 0,882
M 1,u 0,18565
(b + 0,1) × f b 0,35 × 25,5
M 1,u 0,18565
Aa ,1 = = = 16,44cm 2
σ vi ⋅ ζ b ⋅ h 400 ⋅ 0,882 ⋅ 0,32
Aa ,k = Aa ,1 − Aa ,c ,usv = 16,44 − 11,34 = 5,10cm 2
зa φ8, aa = 0,5 cm2 ⇒
0,5
t= ⋅ (220 − 45) = 17,16cm Усвојено Rφ8/16.67
5,10
(5,3cm2) на крајевима темеља.

88
АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА

ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ПРОРАЧУН
КОНСТРУКЦИЈА 1
(БЕТОНСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ)
2019.

Збирка задатака

Задатак 1: Центрично притиснут,невитак, спирално армиран стуб 90

Задатак 2: Центрично притиснут,невитак, кружни стуб 93
Задатак 3: Димензионисање елемената оптерећених торзијом 94
Задатак 4: Димензионисање армиранобетонског степеништа 103
Задатак 5: Димензионисање ЛМТ таванице 109
Задатак 6: Димензионисање континуалне греде са планом арматуре 116
Задатак 7: Димензионисање крстато армиране плоче 140

89
ТЕОРИЈА ГРАНИЧНЕ НОСИВОСТИ

ЗАДАТАК 1: БРОЈНИ ПРИМЕР ДИМЕНЗИОНИСАЊА ЦЕНТРИЧНО

ПРИТИСНУТОГ НЕВИТКОГ СПИРАЛНО АРМИРАНОГ СТУБА

1. Димензионисати спирално армирани стуб кружног попречног пресека

оптерећеног силама Ng = 2500 kN од сталног и Np = 1800 kN од променљивог
оптерећења. Висина стуба је H = 3,5 m. Стуб је на крајевима зглобно ослоњен.
МВ 30, RА 400/500.

ПОДАЦИ:
N li = H = 3,50 m
MB 30 RА 400/500
=
Ng 2500 kN
=
Np 1800 kN
Nn = Ng + Np = 2500 + 1800 = 4300 kN
H

РЕШЕЊЕ:

1. Одређивање граничне силе Nu

Пошто је елемент притиснут, дилатације бетона су мање од нуле, (b  0 
скраћење), па су коефицијенти сигурности (ПБАБ 87, члан 80), уз претпоставку
да стално оптерећење не делује повољно, g = 1,9 за стално и p = 2,1 за
променљиво оптерећење.

Nu- гранична сила притиска

Nu = 1,9 Ng + 2,1 Np = 1,92500+2,11800 = 8530 kN = 8,53 МN

2. Претпостављање димензија
Према правилнику БАБ87, члан 130, дозвољена сила носивости P спирално
армираног стуба израчунава се према изразу
1
P = Аbs fbk (1 + ко о + 2 кs s )
3
где су:
Аbs - површина језгра армиранобетонског пресека унутар спирала
fbk - карактеристична чврстоћа = чвстоћа бетонске коцке к , марка бетона МВ
о - проценат армирања подужном арматуром
s - проценат армирања спиралном арматуром
ко = q /(0.7 fbk )
кs = vi /(0.7 fbk )
q - граница гњечења подужне арматуре
vi - граница развлачења спиралне арматуре

90
Према Правилнику БАБ87 се спирално армирани стубови изводе само као
центрично притиснути елементи виткости   50. Проценат армирања поду-
жном арматуром креће се у границама 0,6%    3,0%, док се за проценат
армирања спиралном (попречном) арматуром усваја s = (2 – 3)  јер је утицај
спиралне арматуре на носивост стуба два пута већи. Пошто је стуб невитак,
усваја се минимални проценат армирања  = 0,6 %, и проценат армирања
спиралном арматуром s = 2 = 1,2 %. Како је гранична сила лома центрично
притиснутог спирално армираног стуба:

Nu, stv = Аbs, stv (fb + σqо + 2 σvis )

трансформацијом израза за дозвољену силу добија се потребна површина

бетонског пресека обухваћеног спиралном арматуром:

Аbs, pot = Nu, stv / (fb + σqо + 2 σvis )

Аbs, pot = 8,53 / ( 20,5+ 4000,6/100 + 24001,2/100 )) = 0,2624 m2

па је потребан пречник бетонског пресека обухваћеног спиралама:

Ds, pot = (4Аbs, pot / ) = (40,2624 / 3,1415) = 0,5781 m = 57,81 cm

Потребни пречник бетонског пресека стуба (ао = 2,0 cm, uz, pret = 12):

D pot = Ds, pot +  + 2ао = 57,81 + 1,2 + 22,0 = 63,01 cm

усвојен пречник стуба D = 64 cm.

3. Провера виткости
Стварна виткост стуба је:

 = li / imin = H / (D/4) = 3,50/(0,64/4) = 21,87 < 25  стуб није витак

4. Усвајање арматуре
Усвајају се претпостављени проценти армирања  = 0,6 % и s = 1,2 %, па је
потребна арматура:

подужна:
Аа =  Аbs, pot = (0,6/100)0,2624 = 0,001574 m2 = 15,74 cm2
Усвојено: 8  16 ( 16.09 cm2)
спирална:
Аа,s = s Аbs, pot = (1,2/100)0,2624 = 0,0031400 m2 = 31,49 cm2
за претпостављено 12 (а s = 1,13 cm2), ход спирале т s је:
т s = (а s Ds )/ Аа,s = (1,1357,813,1415)/31,49 = 6,52 cm < 8.0 cm
Усвојено: R12/6 cm

Пречник спиралне арматуре се из практичних разлога креће од 6 до 16.

Усвојени размак спиралне арматуре мора бити мањи од Ds /5 или 8,0 cm.

91
5. Провера носивости
Стварни пречник бетонског пресека:
Dstv = 64 cm
А stv = Dstv2  / 4 = 6423,1415/4 = 3217 cm2

Стварни пречник бетонског пресека обухваћеног спиралама:

Ds, stv = Dstv - s - 2ао = 64 – 1,2 - 22,0 = 58,8 cm
Аbs, stv = Ds, stv2  / 4 = 58,8 23,1415/4 = 2715 cm2

Стварни проценат армирања подужном арматуром:

stv = Аа, stv / Аbs, stv = 16,09/2715 = 0,0059 = 0,59 %

Стварни проценат армирања спиралном арматуром:

Аа,s, stv = (а s Ds )/ тs = (1,1358,83,1415)/6,0 = 34,79 cm2
s, stv = Аа,s, stv / Аbs, stv = 34,79/2715 = 0,0128 = 1,28 %

За МB 30 и RА 400/500  fb = 20,5 МPа, v = q = 400 МPа

Рачунска сила лома ( гранична носивост):

Nu,stv = Аbs, stv (fb + σqо + 2 σvs )
= 0,2715(20,5+4000,59/100+24001,28/100) = 8,99 МN

Nu,stv > Nu = 8,53 МN

Усвојени пресек задовољава.

Подаци за цртеж: преклоп спирала 30ø, сидрење спирале у бетон 20ø.

45 cm > 30Ø (36 cm)

25
cm

R12/6
>
20Ø

8R16

64
6 6 6 6

92
ЗАДАТАК 2: БРОЈНИ ПРИМЕР ПРОРАЧУНА ГРАНИЧНЕ
НОСИВОСТИ ЦЕНТРИЧНО ПРИТИСНУТОГ НЕВИТКОГ СТУБА

Срачунати граничну носивост центрично притиснутог стуба, кружног

попречног пресека. Усвојени пречник стуба, стварна подужна арматура, марка
бетона и квалитет арматуре су идентични као у првом задатку. Узенгије су
конструктивне, усвојене према ПБАБ-87, члан 190. Евентуалну виткост стуба
занемарити.
Упоредити носивост спирално армираног стуба и стуба са конструктивним
узенгијама.

Подаци: МВ 30; RА 400/500; Dstv= 64 cm; подужна арм. 8 R 16 (Ааѕ =16.09 cm2)

Стварни пречник бетонског пресека:

Dstv = 64 cm
А stv = Dstv2 · / 4 = 642·3,1415/4 = 3217 cm2 = 0,3217 m2

Стварна подужна арматура:

Усвојено: 8 R 16 ( Aa,stv = 16.09 cm2)

Усвојене конструктивне узенгије:

uz = pod.a./3 = 16/3 = 5.333mm → uz = U 6

Размак конструктивних узенгија: tmin = 10cm

15 min

t max  min 300mm
 D
 stv

што је у овом примеру:

15 min  15  16  240mm
 
t max  min  300mm   240mm
 a  640mm 
 

Усвојено U 6/20.

Гранична носивост стуба:

Nu,stv = Аbs, stv ·fb + Aa,stv · σq = 0,3217·20,5 + 0,001609 · 400) = 6,59485 + 0,6436 =
Nu,stv = 7,23845МN = 7,238MN
Поређење носивости стуба са конструктивним узенгијама и спирално
армираног:
7,238/8,99 = 0,805 → Гранична носивост стуба са конструктивним узенгијама је
мања од граничне носивости спирално армираног стуба, за 19,5%.

93
 ЗАДАТАК 3: БРОЈНИ ПРИМЕР ДИМЕНЗИОНИСАЊА ЕЛЕМЕНАТА
ОПТЕРЕЋЕНИХ ТОРЗИЈОМ

p A p
100

dp2

dp1
80

Pos 1 Pos 1
Pos 2 50 Pos 2
A B

Pos S Pos S Pos S

70 30 30
1000
Df

Pos T Pos T
100

Pos T 80 220 100 100

300

A A-A

За конструктивну диспозицију пливачке скакаонице урадити следеће:

1. Извршити анализу оптерећења, срачунати статичке утицаје и димензионисати плочу
Pos 1. Нацртати попречни пресек и шему армирања.
2. Извршити анализу оптерећења, срачунати статичке утицаје и димензионисати греду
Pos 2, у карактеристичним пресецима. Нацртати попречни и подужни пресек са
распоредом усвојене арматуре.
3. Извршити анализу оптерећења (урачунати и сопствену тежину), срачунати статичке
утицаје и димензионисати стуб Pos S, у карактеристичним пресецима. Нацртати
попречни и подужни пресек са распоредом усвојене арматуре.

За наведене позиције контролисати сва меродавна гранична стања носивости.

При димензионисању греде Роѕ 2 и стуба Роѕ Ѕ усвојити јединствени коефицијент
сигурности γ = 1,8.
Све елементе задатка који нису дати текстом задатка усвојити.

94
БРОЈНИ ПРИМЕР:
А = 4,00 m B = 2,80 m p = 2,00 kN/m2 dp1 = 12 cm dp2 = 20 cm
MB 30 GA 240/360

1. Pos 1 - плоча
Анализа оптерећења:

0,12  0,20
- сопствена тежина g   25  4,0kN/m 2
2
- корисно оптерећење р = 2,0 kN/m2
__________________________________________
[M]
q = 6,0 kN/m2

Статички утицаји:

g  l 2 p  l 2 4,0  4,0 2 2,0  4,0 2

M max      32,0  16,0  48,0kNm/m
2 2 2 2
R 12  g  l  p  l  4,0  4,0  2,0  4,0  16,0  8,0  24,0kN/m

Димензионисање:

M u  1,6  M g  1,8  M p  1,6  32,0  1,8  16,0  80,0kNm/m

h  d p  a  20  1,5  1,6 / 2  17,7cm ,b=1m
h 0,177
k   2,833   a /  b  10 / 2,3 o oo ; b  0,9281
Mu 0,080
fb 20,5
Mu 0,08
Aa    0,002029m 2 /m  20,29cm 2 /m
 vi  h   b 240  0,177  0,9281
a 2,01
за 16, аа = 2,01 cm2  t  100  a  100   9,9cm
Aa 20,29
Усвојена главна арматура 16/10 cm
A a , pod  0,2  A a  4,0576cm 2 /m
aa 0,79
за 10, аа = 0,79 cm2  t  100   100   19,47cm
A a , pod 4,0576
Усвојена подеона арматура 10/19 cm

Пресек код ослонца Шема армирања

10/19
16/10 16/10
dp=20
h=17,7

95
2. Pos 2 - греда

Анализа оптерећења:

- сопствена тежина g  0,5  0,8  25  10,0kN/m

- од Роѕ 1 R 12  24,0kN/m
__________________________________________
q = 34,0 kN/m
- од Роѕ 1 mt = 48,0 kNm/m

Статички утицаји: q=34kN/m

q  l 34,0  2,8 2,8m

R S2    47,6kN
2 2 47,6
T [kN]

q  l 2 34,0  2,8 2 -47,6

M max    33,32kNm
8 8 M[kNm]
m  l 48,0  2,8
Mt  t   67,2kNm 33,32
2 2

Димензионисање:
mt=48kNm/m

а) Торзија и трансверзалне силе

2,8m
b/d = 50/80 h = 76 cm
Abo = 4272 = 3024 cm2 o = 42/8 = 5,25 cm Mt [kNm]
-67,2
O = 242 + 272 = 228 cm
67,2
Tu  1,8  RS2  1,8  47,6  85,68kN
M tu  1,8  M t  1,8  67,2  120,96kNm
 напони од торзије:
M tu 0,12096
 tu    3,81MPa
2  A bo   o 2  0,3024  0,0525
 напони од савијања (трансверзалних сила):
Tu 0,08568

 su    0,25MPa
z  b 0,9 0,76  0,5
Укупни  напони:
uk= su + tu= 0,25 + 3,81 = 4,06MPa  5 r  5,5MPa *
Дужина на којој је потребно обезбедити  напоне: 3,81
1,03
1,1
(3,81+0,25):140 = (3,81+0,25-1,1):  0,25 0,07

 = 102,15 cm 102,15
140
Потребна површина једне узенгије (претпостављен
размак узенгија t = 10 cm и  = 45):
  b  t M tu  t  tg 0,25  0,5  0,1 0,12096  0,1  1
au  su     0,0000261  0,0000833  0,0001094m 2
 vi  m 2  Abo   vi 240  2 2  0,3024  240
au = 1,108 cm2  усвојене узенгије U12/10 на дужини од 110 cm (> = 102,5 cm)
Потребна подужна арматура за торзију:
M tu 0,12096
A a , tor   O  ctg   2,28 1  0,0019m 2  19cm 2
2  A bo   vi 2  0,3024  240
––––––––––––––
* Aко је uk < 3τr , може се уместо Мtu узети за прорачун узенгија Мtru = Мtu – (3τr – τtu) · Abo ·o, види страну 6.

96
 б) Моменти савијања
M u  1,8  M max  1,8  33,32  59,976kNm
Ширина притиснуте плоче:
bp1 = b + 8dp = 50 + 820 = 150 cm
bp2 = b + l0/12 = 50 + 280/12 = 73,3 cm
bp3 = b/2 + A = 20 + 400 = 420 cm
h 0,76
k   12,03   a /  b  10 o oo / 0,4 o oo ;  b  0,9870
Mu 0,059976
b p ,min  f b 0,733  20,5
Потребна подужна арматура за савијање:
Mu 0,059976
Aa ,sav    0,0003331m 2  3,331cm 2
 b  h   vi 0,9870  0,76  240
(за глатку арматуру: минимални проценат армирања греда μmin = 0,25%;
Аа,min = 0,25%·b·h = 0,25·76·50/100 = 9,5cm2) → усвојено 5Φ16)
(за ребрасту арматуру: минимални проценат армирања греда μmin = 0,2%; Аа,min = 0,20 %·b·h)
Aa,mont = 0,1Aa = 0,13,331 = 0,3331 cm2
Узенгиje: tуз = 2d/3 = 53,33 cm  U6/30

Усвајање арматуре:
Пресек уз ослонце: Пресек у средини распона:
Подужна арматура за торзију 1016 Подужна арматура за савијање 516
A  20,11cm 2  19cm 2
a  A 2
a  10,05cm  9,5cm
2 
Узенгијe U12/10 Moнтажнa aрматурa 316
У доњој зони пропуштено 216 из поља Aa  6,03cm 2  0,3331cm 2 
U 12/10 6/30 U
3 16 3 16
20

20

4 16 4 16
80

80
60

60

2 16 2x 2 16
3 16 1 16
50 50

Подужни пресек
3 16 4 16

1 16 2 16
2 16
U 12/10 U 60
6/30 U 12/10
110 280 110

97
 3. Роѕ Ѕ - стуб
Анализа оптерећења:
- од Роѕ 2 R S2  47,6kN
М = Мt = 67,2 kNm
- сопствена тежина GS,1 = 0,30,71,025 = 5,25 kN
GS,2 = 0,30,711,025 = 57,75 kN

Статички утицаји: 2
S
[N] [M]
N1 = 47,6 + 5,25 = 52,85 kN
N2 = 47,6 + 57,75 = 105,35 kN
M = 67,2 kNm

Димензионисање:

Пресек 1-1
N u  1,8  N1  1,8  52,85  95,13kN
M u  1,8  M  1,8  67,2  120,96kNm
M 67,2 d
e   1,27 m   a  0,35  0,05  0,3m  велики ексц. са силом притиска
N 52,85 2
d 
M au  M u  N u    a   120,96  95,13  0,35  0,05  149,5kNm
2 
h 0,65
k   4,169   a /  b  10 / 1,3 o oo ; b  0,959
M au 0,1495
b  fb 0,30  20,5
M au N 0,1495 0,09513
Aa   u    (9,993  3,963)  10  4 m 2  6,03cm 2
 b  h   vi  vi 0,959  0,65  240 240

Пресек 2-2
N u  1,8  N 2  1,8 105,35  189,63kN
M u  1,8  M  1,8  67,2  120,96kNm
M 67,2 d
 e  0,64m   a  0,35  0,05   0,3m велики ексц. са силом притиска
N 105,35 2
d 
M au  M u  N u    a   120,96  189,63  0,35  0,05  177,85kNm
2 
h 0,65
k   3,822   a /  b  10 / 1,5 o oo ;  b  0,953
M au 0,17785
b  fb 0,30  20,5
M au N 0,17785 0,18963
Aa   u    11,962  7,901  4,06cm 2
 b  h   vi  vi 0,953  0,65  240 240
Усвојенa aрматура дуж целог стуба 414 (6,16 cm2) 4 14 2 14 2 14
(Аа,min = 0,25%·b·h = 0,25·65·30/100 = 4,88cm2<6,16cm2
усвојено 414) U 6/20
30

Moнтажна арматура 214

Узенгије U6/20 70

98
4. Роѕ Т - темељ

Анализа оптерећења:

- вертикална сила у стубу V = 105,35 kN

- сопствена тежина стопе GT = 3,0⋅1,0⋅1,0⋅25 = 75,00 kN
- тежина земље изнад стопе GZ = (3,0⋅1,0⋅2,0 - 0,3⋅0,7⋅2,0)⋅20 = 111,60 kN
- тежина пода P = (3,0⋅1,0 - 0,3⋅0,7)⋅5 = 13,95 kN
_______________________________________________________________
укупно оптерећење = ΣV 305,90 kN
ΣMA = 67,2 - 105,35⋅0,7 = -6,54 kNm ≈ 0

Koнтрола напона у тлу:

ΣV 0,3059
σz = = = 0,102MPa p=5,0kN/m 2
AT 3,0

Димензионисање:

200
V=105,35kN
M=67,2kNm
V 105,35
qr = = = 35,12kN/m 2 70 G +G
AT 3,0

100
T Z

q ⋅ l 2 35,12 ⋅ 1,85 2 A
M 1−1 = = = 60,1kNm/m 150 150
2 2 80 220

h = H − a = 100 − 5 = 95cm 185

M u = 1,8 ⋅ 60,1 = 108,18kNm/m 1

h 0,95
k= = = 13,078 ⇒ ε a / ε b = 10 / 0,4 o oo ; ζ b = 0,988
M u / fb 0,10818 / 20,5 1
q r=35,12kN/m2
Mu 0,10818
Aa = = = 0,0004803m 2 = 4,803cm 2
ζ b ⋅ h ⋅ σ vi 0,988 ⋅ 0,95 ⋅ 240

4,803
Aa '= = 4,803cm 2 /m
U 6/20 1,0

за φ12, аа = 1,13 cm2 ⇒

a 1,13
t = a ⋅ 100 = ⋅ 100 = 23,53cm
Aa ' 4,803
100

U 6/10

4 14
2 14 Минимална арматура : Aa min = 0,15% × Ab =
100

2 14 0,15/100×95×100 = 14,25cm
Усвојена арматура φ14/10
12/20 14/10
300

99
ЗАДАТАК 2: ДИМЕНЗИОНИСАЊЕ ЕЛЕМЕНАТА ОПТЕРЕЋЕНИХ ТОРЗИЈОМ

Моменти торзије изазивају у попречном пресеку смичуће напоне τ. Распоред смичућих напо-
на од торзије у пуном правоугаоном попречном пресеку, штапа направљеног од хомогеног
материјала, приказан је на слици 1, Распоред смичућих напона од торзије у попречном
пресеку затвореног танкозидног штапа дат је на слици 2.

слика 1: правоугаони пресек

слика 2: затворени танкозидни штап

Рачунски меродавни смичући напоно може се срачунати према обрасцу за затворени

танкозидни попречни пресек:

M tu
рачунски напон смицања:  mu   tu  2  A  
bo o

Уведене су ознаке:
τmu =τtu – рачунски напон смицања
Mtu – критични моменат торзије

100
Abo – површина попречног пресека омеђена линијом која спаја тежишта попречних пресека
подужне арматуре за пријем момената торзије ( утегнути део пресека , види слику 3)
δo – рачунска дебљина зида еквивалентног танкозидног пресека. Добија се из услова:
d
o  m
8
dm – минимална страна утегнутог пресека

слика 3: Величине dm и Abo за различите облике попречних пресека носача

Могућа су три случаја:

а) mu  r, није потребна посебна арматура за пријем момената торзије.

b) r  u  3r Армирано бетонски пресек треба обезбедити попречном и подужном

арматуром за прихватање утицаја од дејства торзије. Код попречне арматуре је дозвољена
редукција момента торзије. (Сматра се да један део оптерећења у попречном пресеку може
примити бетон.)

с) 3r  u  5r Рачуна се подужна и попречна арматура за прихватање смичућих напона од

дејства момента торзије. Редукција момената торзије није дозвољена, зато што се сматра да
је бетон потпуно испрскао. (Мtbu =0; Mtru = Mtu )

d) 5r  u Овај случај није дозвољен. У овом случају се мора повећати попречни пресек.

101
Потребна површина попречне арматуре (узенгије) за пријем момената торзије рачуна се из
обрасца:

Уведене су следеће ознаке:

еu = t размак узенгија ( може се претпоставити 10–25cm, али еu ≤ 0,5·dm ; Код уских пуних
пресека (Т пресеци) ако је однос страна b/d већи од 1/3 треба узети еu ≤ dm ≤ 25 cm.

аu потребна површина попречног пресека узенгије

θ угао нагиба притиснутих дијагонала у моделу просторне решетке. Угао θ се може бирати у
границама 250 ≤ θ ≤ 550 . Ако се изабере θ = 450 онда је tg θ = ctg θ = 1.

Минимална површина попречног пресека узенгије за пријем смичућих напона од торзије

добија се из услова mu = r

Размак узенгија добија се из обрасца за аu ако знамо (претпоставили смо ) пречник узенгије:

Потребна повшина подужне арматуре рачуна се из нередукованог критичног момента

торзије:

Уведена ознака:
О Обим замишљеног танкозидног пресека ( обим утегнуте површине Abo ).

Шипке подужне арматуре равномерно се распоређују по обиму, на максималном растојању

од 35 cm уз обавезно постављање шипки у углове узенгија. Моинимални број је 8 комада.
Узенгије за пријем утицаја од торзије обухватају шипке подужне ” торзионе ” арматуре. Оне
морају бити преклопљене преко краће стране попречног пресека, или заварене, да би по
целој дужини могле да приме силе затезања. Ако је краћа страна релативно велика, преклоп
се минимално ради на дужини сидрења, измежу 2 подужне шипке.

Ако је носач, поред торзије, оптерећен и трансверзалним силама и моментима савијања, онда
збирни u напон од торзије и трансверзалних сила мора бити мањи од 5r . У том случају се
могу прорачунати заједничке узенгије.

Код подужне арматуре одвојено се може усвојити арматура за пријем момената торзије и
момената савијања. Треба тежити да ове арматуре буду од истих или суседних профила. У
затегнутој зони носача потребна арматура за моменат савијања се може увећати за део
подужне арматуре за торзију који припада затегнутој страници носача и усвојити као
јединствена арматура.

102
 ЗАДАТАК 4: БРОЈНИ ПРИМЕР ДИМЕНЗИОНИСАЊА АРМИРАНОБЕТОНСКОГ
СТЕПЕНИШТА

Пресек b-b Пресек a-a

Oснова

Подаци:
Последња 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9
цифра бр.инд.
A A = 240+10 X последњa цифрa броја индекса cm
B B = 800 – 2 последње цифре броја индекса cm
p 3,6 3,7 3,8 3,9 4,0 3,8 3,9 4,0 4,1 4,2 kN/m2
MB 20 25 30 35 20 25 30 35 20 25 MPa
АРМАТУРА RA 400/500 MPa
Текст задатка:
1. Позиционирати дату основу.
2. Анализирати оптерећење, одредити статичке утицаје и димензионисати
армиранобетонску плочу степеништа Степеници су 16/30 cm. Облога је 3 cm тераца.
Стално оптерећење на плочи је g, а променљиво p. Нацртати попречне пресеке и шему
армирања.
3. Димензионисати ивичну армиранобетонску греду. Контролисати главне косе затежуће
напоне. Нацртати шему армирања, попречни и подужни пресек
Све елементе који нису дати текстом задатка усвојити.

103
1. Позиционирање
I групa
Pos3
2 A = 3,0 m
B = 8,8 m
p = 4,6 kN/m2
Pos4

Pos5
A
s1 MB 30
Po
s2

s2
Po

Po
RA 400/500
1
Pos3
B
O P

2. Плоче Pos 1 и Pos 2

Pos1

Aнализа оптeрећењa:

- с. т. плоче 0,125 = 2,5 kN/m2

- терацо 0,0320 = 0,6 kN/m2
________________
g = 3,1 kN/m2
- променљиво опт. p = 4,6 kN/m2
________________
q = 7,7 kN/m2

Статички утицаји: g + p = 3,1 + 4,6

g  A 2 3,1 3,0 2
Mg    3,49kNm/m 3,0
8 8
p  A 2 4,6  3,0 2
Mp    5,18kNm/m
8 8
3,49+5,18 [M]
Димензионисање:

Mu = 1,6Mg + 1,8Mp = 1,63,49 + 1,85,18 = 14,9 kNm/m

За МВ 30 fb = 20,5MPa, a за dp< 12cm узима се 0,9 fb .  a /  b  10,0 / 3,5 o oo  k  2,311
h 0,08
k dp 12 cm    2,8154 
Mu 0.0149
b  f b  0,9 1m  20,5  0,9
 a /  b  10,0 / 2,3 o oo ;  b  0,9281 Попречни пресек
Mu 0,0149  10 4
Aa    5,017cm 2 /m
 vi   b  h 400  0,9281  0,08
10

a 0,79
зa R10, aa = 0,79 cm2  t  100  a  100   15,75cm  R 10/15
Aa 5,017 R 6/28
Усвојена главна aрматурa R10/15.
Aa,pod = 0,2Aa = 0,25,017 = 1 cm2/m Шема армирања

104
 aa 0,28
зa R6, aa = 0,28 cm2  t  100   100   28cm 
A a ,pod 1
R10/30
Усвојена подеона aрматурa R6/28. R10/30

Pos 2

tg  16 / 30  0,5333    arctg 0,533  28,07 o  cos   0,8823, sin   0,4706

Aнализа оптeрећењa:

- с. т. плоче 0,125/cos = 2,834 kN/m2 Попречни пресек

- степеници 0,50,1625 = 2 kN/m2 g+p=5,754+4,6
- терацо 0,0320 + (0,030,1620)/0,3 = 0,92 kN/m2
________________
g = 5,754 kN/m2

28
- променљиво опт. p = 4,6 kN/m2

o
1,0
________________
q = 10,354 kN/m2
Подужни пресек
Статички утицаји: g + p = 5,754 + 4,6

g  A 2 5,754  3,0 2 3,0

Mg    6,47 kNm/m
8 8
p  A 2 4,6  3,0 2
Mp    5,18kNm/m
8 8
6,47+5,18 [M]
Димензионисање:

Mu = 1,6Mg + 1,8Mp = 1,66,47 + 1,85,18 = 19,68 kNm/m Попречни пресек

h 0,08 10 10
k dp 12    2,450 
Mu 0,01968
10

b  f b  0,9 1,0  20,5  0,9

 a /  b  10,0 / 3 o oo ;  b  0,9066
Mu 0,01968  10 4
Aa    6,78cm 2 /m
 vi   b  h 400  0,9066  0,08
R 10/10
a 0,79
зa R10, aa = 0,79 cm2  t  100  a  100   11,64cm  R 6/20
Aa 6,78
Усвојена главна aрматурa R10/10. Шема армирања
Aa,pod = 0,2Aa = 0,26,78 = 1,356 cm2/m
aa 0,28
зa R6, aa = 0,28 cm2  t  100   100   20,65cm  R10/20
A a ,pod 1,356 R10/20
Усвојена подеона aрматурa R6/20.

105
3. Греда Pos 3
Aнализа оптeрећењa:

на делу 1-2:
- с. т. греде 0,20,425 = 2 kN/m
- од Роѕ 1 - стално gPos1A/2 = 3,11,5 = 4,65 kN/m
_______________________________
g1 = 6,65 kN/m
- од Роѕ 1 - променљиво pРоѕ1 А/2 = 4,61,5 = 6,9 kN/m
_______________________________
q1 = 13,55 kN/m

на делу А-1 и 2-В:

- с. т. греде 0,20,425/cos = 2,27 kN/m
- од Роѕ 2 - стално gPos2A/2 = 5,7541,5 = 8,63 kN/m
_______________________________
g2 = 10,9 kN/m
- од Роѕ 2 - променљиво pРоѕ2 А/2 = 4,61,5 = 6,9 kN/m
_______________________________
q2 = 17,8 kN/m

Статички утицаји:

q1u  1,6  6,65  1,8  6,9  23,06kN / m

p=6,9kN/m
q 2,u  1,6  10,9  1,8  6,9  29,86kN / m
g2=10,9kN/m g1=6,65kN/m g2=10,9kN/m
Q1,u  q1,u  2,8  64,568kN
B
Q2,u  q 2,u  3  89,58kN 1,6

1 2
M B  0 
1,6

R A,u  8,8  Q2,u  7,3  Q1,u  4,4  Q2,u  1,5  0 A

3,0 2,8 3,0
8,8
R A,u  121,864 kN  R B ,u
-1 0
32,284
28,

7,4

T A1,u  R A,u  cos   107,484 kN

474

84

[Tu ]
T1 A,u  R A,u  Q2,u   cos   28,474 kN
-2 8
-32,284
107

,47

T12 ,u  R A,u  Q2 ,u  32,284 kN

,48

4
4

253,82
231
,22

[M u]
M 1,u  R A,u  3  Q2,u  1,5  231,22kNm
231
,22

57,

M max,u  R A,u  4,4  Q2,u  2,9 

276
15,

 q1,u  1,4  0,7  253,82kNm

17

[Nu ]
-1 5

N A1,u   R A,u  sin   57,276kN

,17

N 1 A,u  R A,u  Q2 ,u   sin   15,17 kN

-5 7
,27
6

106
 Димезионисање ("Г" пресека):

b p1  b  8  d p  20  8  10  100cm 

b p 2  b  l / 12  20  880 / 12  93,33cm   min b p  93,33cm
b p3    A / 2  150cm 

h 0,34
k   2,9519   a /  b  10,0 / 2,2 o oo ;  b  0,9312; s  0,1803
M max,u 0,25382
min b p  f b 0,9333  20,5
x  s  h  0,1803  34  6,13cm  d p  10cm  Неутрална оса је у плочи, па се пресек третира
као правоугаони са ширином bp = 93,33cm. Попречни пресек
Mu 0,25382  10 4
Aa    20,04cm 2
 vi   b  h 400  0,9312  0,34 2R 12

10
Усвојена главна арматура: 7R19 (19,85 cm2). A
  a , mont 0,1 20 ,04  2cm 2

h=34
U 8/20
Усвојена монтажна арматура: 2R12 (2,26 cm2).

40
 uz   gl / 3  19 / 3  6,33mm
t uz  2d / 3  2  40 / 3  26,67cm 7R 19
Усвојене узенгије: 8/20.

6
3.1 0.8 1.9 3.25 1.9 3.25 1.9 0.8 3.1

20
Контрола  напона:

Tu , A1 0,107484
 u , A1    1,756MPa   r  1,1MPa
0 ,4
b  b  h 0,2  0,9  0,34
65
1
1 ,1

Tu ,1 A 0,028474
 u ,1 A   0,465MPa   r  1,1MPa
1 ,7


b   b  h 0,2  0,9  0,34 A 1,73
56

3 ,4
 bu , A1  0,5  3 r   u , A1   0,5  3,3  1,756   0,772 MPa
 uz , A1   u , A1   bu , A1  1,756  0,772  0,984 MPa
m  a   vi 2  0,5  10 4  240
t uz    0,122m Шема армирања:
 uz  b 0,984  0,2
3  3 
1,756  0,465 :  1,1  0,465 :   
cos   cos  
2R12 (mont .)
1,291 : 3,4  0,635 : 3,4       1,73m 7R19
Усвојене узенгије 8/12 на дужини од 1,80 m.

2R12
Подужни пресек:
19 /12
7R U8 1,8
U8/25 7R19 /20
2,8 U81,6
19 /20
7R U8 1,6
/12
U81,8

107
ОБЈАШЊЕЊА:

При обликовању арматуре мора се водити рачуна о проласку затегнуте арматуре кроз колено
греде:
А. На месту где силе затезања из арматуре дају скретну силу којој се одупире само
заштитни слој арматура се мора прекинути у колену и сидрити у масу бетона.
Б. На месту где силе из арматуре дају скретну силу која је у смеру масе бетона у греди
арматура се може провући континуирано кроз колено гредног носача.

У нашем примеру то је приказано на сликама А. и Б.

А. Б.

108
ЗАДАТАК 5: БРОЈНИ ПРИМЕР: ДИМЕНЗИОНИСАЊЕ ЛМТ ТАВАНИЦЕ

Димензионисати међуспратне таванице типа ЛМТ (ФЕРТ). Урадити четири позиције

таванице 100+:
- за распон lx и за:
1. равномерно расподељено оптерећење
равномерно расподељено
2. опт. и попречни преградни зид
3. подужни преградни зид
- за распон lx1 и за равномерно расподељено оптерећење
Подаци, тежине и квалитет материјала су задати на страни 6.
ПРИМЕР:
ЛАКА ПОЛУМОНТАЖНА ТАВАНИЦА
ЗАДАТАК 1: Димензионисати таваницу Pos 1, полумонтажну таваницу типа ЛМТ (ФЕРТ).

ЗАДАТАК 2: Димензионисати таваницу POS 2, полумонтажну таваницу типа ЛМТ (ФЕРТ)

оптерећену преградним зидом нормално на правац ношења.
ЗАДАТАК 3: Димензионисати греду скривену у таваници, Pos 3.

109
ПРОРАЧУН ЛМТ ТАВАНИЦЕ У СТАМБЕНОМ ОБЈЕКТУ

POS 1
Анализа оптерећења на ЛМТ конструкцији :
 Под : .......................................................................... 1.00 кN/m²
 Сопствена тежина ЛМТ : ....................................... 3.00 кN/m²
 Плафон - малтер : ................................................... 0.50 кN/m²
—————————————————————————
Укупно g = 4.50 kN/m²

 Корисно оптерећење : ............................................ 1.50 кN/m²

—————————————————————————
Укупно p = 1.50 kN/m²

Pos 1 * Међуспратна полумонтажна конструкција ЛМТ (ФЕРТ)

Статички утицаји:

Pos 1 је ‖ЛМТ‖(―ФЕРТ‖) таваница. Чист отвор између зидова је 5,0 m. Дебљина зидова је 30
cm. За прорачунски распон се усваја осовинско растојање греда или зидова (5,30 m), или
светла мера отвора ( lso ) увећана за 5% (l = 1,05 lso = 1,055,0 = 5,25 m). Усвојена је већа од
ове две вредности.

Статички систем полумонтажних међуспратних таваница је, по правилу, проста греда.

Понекад се може, додавањем арматуре изнад ослонца, остварити континуитет две таванице.
Ипак, у таквим случајевима је потребно је проверити да ли ребро у доњој, притиснутој зони
може пренети стварну силу притиска.
g= 4.5kN/m2 p= 1.5 kN/m2

1 I 2 1 I 2
11.93 11.93 3.98 3.98
5.3 5.3
11.93

3.98

[dT] [dT]
(kN) (kN)
m m
11.93

3.98

[dM] [dM]
(kNm) (kNm)
m m
15.80

5.27

g  L2 4,5  5,32 p  L2 1,5  5,32

max Mg    15,80 kNm/m max Mp    5,27 kNm/m
8 8 8 8
g L 4,5 5,3 p  L 1,5  5,3
max Tg    11,93 kN/m max Tp    3,975 kN/m
2 2 2 2

max Мu = 1,6Мg + 1,8Мp = 34.77 kN/m max Tu = 1,6Tg + 1,8Tp = 26,24 kN/m
110
Димензионисање:
Димензионисање полумонтажних ситноребрастих таваница ради се за једно ребро. Код
―ФЕРТ‖ (―ЛМТ‖) таванице осовинско растојање између гредица је λ = 40 cm. Статички
утицаји за једно ребро су:

max M1u = 0,40Mu = 0,40  34,77 = 13,91 kNm

max T1u = 0,40Tu = 0,40  26,24 = 10,50 kN

Напрезања у притиснутој бетонској плочи најчешће су неискоришћена, те се за бетонирање

таванице користи бетон углавном MB 20, понекад МB 30.
MB 20, RA 400/500
dp = 20,0 cm h = 17,0 cm fb = 14MPa
b = λ = 40,0 cm dp= 4cm

h 0.17
k stv    3.4110→ из таблица, за МB 20
Mu 0.01391
b  fb 0.40 14
→ за k = 3,4113 εb/εa = 1,8/10,0‰
ςb = 0,9437
s = 0,1525

x = s  h = 0,1525  17,0 = 2,60 cm < dp = 4,0 cm

Неутрална оса је у плочи, па је тачна претпоставка да је притиснута ширина b = 40,0cm.

Потребна арматура добијена прорачуном представља укупну затегнуту арматуру у једном
ребру.
Mu 0.01391
Aa    0,000217 m2
 v   b  h 400 0.9437 0.17
Aa , pot = 2,17 cm2

Усвојено: 2  8 (―бинор‖) + 2  10 (додата арматура) (A1a, usv = 1,00 + 1,58 = 2,58 cm2).

У свакој ―ЛМТ‖ (―ФЕРТ‖) гредици налази се уграђена просторна челична решетка (―бинор‖)
која се састоји од три праве подужне шипке  8 квалитета МА 500/560, две у доњој и једна у
горњој зони, и ―цик–цак‖ троугаоних дијагонала. Сва уграђена арматура се узима у
прорачун. Кроз димензионисање се одређује потребна додатна арматура коју треба,
приликом израде гредице, уградити уз просторну челичну решетку. За типизиране распоне и
оптерећења постоје таблице из којих се директно може очитати потребна арматура за
усвојени распон и оптерећење.
Q - 84
4.00 cm

16.00 cm

Fa =2 ø 10 Fa=2 ø 10
Према произвођачу гредица ИГМ-ТРУДБЕНИК усвојена додатна арматура у гредицама
Аа=2  10, RА 400/500, МB 30. У плочи усвојена арматурна мрежа Q – 84, МА 500/560.
У таваници, на средини распона, извести ребро за укрућење армирано са  2  10, узенгије
6/25. (за распон гредице 3.0m < l < 6.0m )

111
Pos 2 * Међуспратна полумонтажна конструкција ЛМТ (ФЕРТ)
Статички систем таванице Pos 2 и анализа оптерећења у свему су исти као и за Pos 1 изизев
што се на Pos 2 у средини распона ослања преградни зид од шупље опеке дебљине 6.5 cm,
обострано малтерисан, висине 3,85 m. Концентрисана сила од зида је:
Pzida = gzida  hzida = 1,30  3,85 = 5,01 kN/m Усвојено Pzida = 5,0 kN/m

P= 5 kN/m
g= 4.5kN/m 2 p= 1.5 kN/m 2

1 I 2 1 I 2 1 I 2
11.93 11.93 3.98 3.98 2.5 2.5
5.3 5.3 2.65 2.65
5.3
11.93

3.98

2.50

2.50
[dT] [dT] [dT]
(kN) (kN) (kN)
m m m
11.93

3.98

2.50

2.50
[dM] [dM] [dM]
(kNm) (kNm) (kNm)
m m m
15.80

5.27

6.63
Статички утицаји:

Додатни статички утицаји од зида:

P  L 5,0  5,3 P 5,0
max Mg,od zida    6,63 kNm/m max Tg,od zida    2,50 kN/m
4 4 2 2

Додатни критични статички утицаји од зида:

max Mu, od zida = 1,6Mg, od zida = 1,6  6,63 = 10,60 kNm/m
max Tu, od zida = 1,6Tg, od zida = 1,6  2,50 = 4,00 kN/m

Укупни статички утицаји су:

max Mu = Mu, od ploče+ Mu, od zida = 34,77 + 10,60 = 45,37 kNm/m
max Tu = Tu, od ploče+ Tu, od zida = 26,24 + 4,00 = 30,24 kN/m

Критични момент по једној гредици:

max M1u = 0,40Mu = 0,40  45,37 = 18,15 kNm
max T1u = 0,40Tu = 0,40  30,24 = 12,10 kN/m

112
Димензионисање:

MB 20, RA 400/500
dp = 20,0 cm h = 17,0 cm fb = 14MPa
b = λ = 40,0 cm dp= 4cm

h 0.17
k stv    2,986 → ba=2,2‰ /10‰
Mu 0.01815
b  fb 0.40  14
ςb = 0,9312
s = 0,1803
x = s  h = 0,1803  17,0 = 3,065 cm < dp = 4,0 cm
Mu 0.01815
Aa , pot    0,00029 m2 Aa , pot  2,9cm 2
 v   b  h 400  0.9312 0.17

Усвојено: 2  8 (―бинор‖) + 2  12 (додата арматура) (A1a, usv = 1,0 + 2,26 = 3,26 cm2 > 2,9 cm2).

Q - 84
4.00 cm

16.00 cm

Fa =2 ø 12 Fa=2 ø 12

У таваници, на средини распона, извести ребро за укрућење армирано са  2  10, узенгије

6/25. (за распон гредице 3.0m < l < 6.0m )

113
POS 3: Скривена греда испод преградног зида
Греда је оптерећена тежином преградног зида у правцу ношења таванице, сопственом
тежином и тежином пода, плафона и покретног оптерећења на ширини греде где нема зида.
Отвори у зиду се занемарују при прорачуну анализе оптерећења.
dzida = 10 cm, d = 20 cm,
b0 = 50 cm (претпостављена ширина греде, обично се уклапа у размак гредица ЛМТа ,од
40cm до 80cm ),
(пошто се уз греду постављају ЛМТ гредице (попречни пресек POS2 ), може се повећати
припадајућа ширина притиснутог бетона за ширину гредица)

Анализа оптерећења:
– тежина зида: hzida × g zida = 1,30 × 3,85 = ...................................... 5,0 kN/m
– тежина греде: bo × do × γab = 0,50 × 0,20 × 25 = ......................... 2,5 kN/m
– плафон и под, и оптерећење p: (bo – dz) × (g+p) = 0,4×3,0 ....≈ 1,2 kN/m
______________________________________
укупно: q =8,7 кN/м
Статички утицаји:
Будући да је удео покретног оптерећења веома мали, [(bo – dz) × p = (0,50 –0,10) × 1,5 =
= 0,60 kN/m << 8,7 kN/m], можемо за целокупно оптерећење греде усвојити јединствен
коефицијент сигурности γ = 1,6.

q= 8.7 kN/m
q  L2 8,7  5,32
max M u  1,6   1,6   1,6  30.55  48.88 kNm
1 I 2 8 8
23.06 23.06 q L 8,7  5,3
5.3 max Tu  1,6   1,6   1,6  23,06  36,89 kN
2 2
23.06

[dT]
(kN)
23.06

[dM]
(kNm)
30.55

Димензионисање:
MB 20, RA 400/500

h 0.17
k stv    2,034 → ba=3,5‰ /6,5‰
Mu 0.04888
b  fb 0.50  14
ςb = 0,8544
Усвојеноа арматура 5 s = 0,3500
x = s  h = 0,3500  17,0 = 6,00cm
Aa 
Mu

0.04888
1002  8,41cm2 усвојено 5ø16 (Aa ств= 10.05 cm2)
 v   b  h 400 0.8544 0.17
усвојено 5ø16 (Aa ств= 10.05 cm2)
усвојено 3ø12 (Aamont= 3,39 cm2)
Монтажна арматура: 0.2  10.05 = 2.01cm2)
114
 Rkr 0,03689
 max    0,482 MPa ≤ 0,8Mpa = τr za MB20
0,9  h  b 0,9  0,17  0,50
усвојено : Uø8/25 конструктивно
Скривена греда у ―ЛМТ‖ (‖ФЕРТ‖) таваници може се формирати од гредица, као што је
приказано на слици 2. Потребно је 4 гредице Pos 1 да би се добила одговарајућа ширина од
48 cm, а уграђена арматура је нешто већа од потребне. ( 4x2,58 cm2 = 10.32 cm2 )

Попречни пресек – Pos 102 – варијанта 1

Попречни пресек Pos 102 – варијанта 2

115
ЗАДАТАК 6: БРОЈНИ ПРИМЕР ДИМЕНЗИОНИСАЊА КОНТИНУАЛНОГ
НОСАЧА СА ПЛАНОМ АРМАТУРЕ

p (kN/m) g (kN/m)

l l l

ЗАДАТАК 1: Задат је континуални носач преко 3 поља, распона l, на који се ослања

континуална плоча. Носач је оптерећен равномерно расподељеним оптеррећењем q = g + p.
Одредити екстремне вредности момената савијања и трансверзалних сила и нацртати
анвелопе граничних (критичних) момената и трансверзалних сила.

ЗАДАТАК 2: Димензионисати континуални носач из првог задатка према анвелопи

критичних момената савијања. Висину пресека одредити са 2/3 момента над ослонцем и
усвојеним дилатацијама 3,5/10,0 ‰. Контролисати дилатације у пољима и усвојити потребну
арматуру. Нацртати попречне пресeкe и шему армирања подужном арматуром.

ЗАДАТАК 3: За добијене вредности граничних трансверзалних сила извршити контролу

τ напона по теорији граничне носивости. На местима где је то потребно прорачунати
арматуру потребну за пријем главних косих напона затезања.

ЗАДАТАК 4: Нацртати план арматуре континуалног носача са изводом и рекапитулацијом

(потребним количинама арматуре).

l = 600 cm + број индекса

последња цифра 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9
броја индекса
MB 25 30 35 40 45 25 30 35 40 45
Č GA GA RA RA RA GA GA RA RA RA
g (kN/m) 20 22 24 26 28 21 23 25 27 29
p (kN/m) 15 17 19 21 23 16 18 20 22 24
b/d ≈ 1/2 2/3 3/4 4/5 5/6 3/5 4/7 5/8 6/10 7/12
dp (cm) 10
λ (m) 2.40 2.50 2.30 2.20 2.10 2.50 2.40 2.20 2.10 2.00

116
 БРОЈНИ ПРИМЕР ДИМЕНЗИОНИСАЊА АРМИРАНО БЕТОНСКЕ ГРЕДЕ

ЗАДАТАК 1: Задат је континуални носач преко 3 поља, распона l, на који се ослања

континуална плоча. Носач је оптерећен равномерно расподељеним оптерећењем q= g+p.
Одредити екстремне вредности момената савијања и трансверзалних сила и нацртати
анвелопе граничних ( критичних) момената и трансверзалних сила.

Слика 1 - Статичка шема за континуални носач

Екстремне вредности момената добијају се на основу статичких шема датих у таблицама

за носач преко 3 поља, по принципу суперпозиције: (таблице су дате на стр 364, лит.1. ).

a) c)

b)

а) Комбинација I и II шеме даће максимални моменат у I и III пољу:

I
M max = M max
III
= 0.08 ⋅ 25 ⋅ 6 2 + 0.101 ⋅ 6 ⋅ 6 2 = 72.0kNm + 21.816kNm = 93.816kNm
б) Комбинација I и III шеме даће максимални моменат у II пољу:
II
M max = 0.025 ⋅ 25 ⋅ 6 2 + 0.075 ⋅ 6 ⋅ 6 2 = 22.5kNm + 16.2kNm = 38.7 kNm
ц) Комбинација I и IV шеме даће максимални моменат код ослонаца 2 и 3:
2 3
M max = M max = −0.100 ⋅ 25 ⋅ 6 2 − 0.117 ⋅ 6 ⋅ 6 2 = −90.0kNm − 25.272kNm = −115.272kNm

Слика 2 – Анвелопа ( Обвојница) дијаграма максималних момената

117
Гранични моменти у пољима:
M uI = M uIII = 1.6 ⋅ M gI + 1.8 ⋅ M pI = 1.6 ⋅ 72.0 + 1.8 ⋅ 21.816 = 154.47 kNm
M uII = 1.6 ⋅ M gII + 1.8 ⋅ M pII = 1.6 ⋅ 25.5 + 1.8 ⋅16.2 = 69.96kNm / m
Гранични ослоначки моменти:
M u2 = M u3 = 1.6 ⋅ M g2 + 1.8 ⋅ M p2 = 1.6 ⋅ 90.0 + 1.8 ⋅ 25.272 = 189.48kNm

dMu (kNm)
189.48 189.48

154.47 69.96 154.47

Слика 3 – Анвелопа (Обвојница) дијаграма максималних критичних момената

Екстремне вредности трансверзалних сила добијају се на основу статичких шема датих у

таблицама за носач преко 3 поља, по принципу суперпозиције.

max RA (max T1) max RB (max T2l i max T2d)

Слика 4 - Шеме за екстремне вредности трансверзалних сила

Оптерећења су унета као гранична, коефицијенти сигурности износе γug = 1,6 и γup = 1,8.
Добијене граничне вредности трансверзалних сила су у овом случају једнаке меродавним
трансверзалним силама Tu=Tmu (јер је висина носача константна и не постоји нормална
сила Nu=0).

Граничне вредности трансверзалних сила:

Tu ,1 = Tmu ,1 = (0.4 ⋅ 25 ⋅1.6 + 0.45 ⋅ 6 ⋅1.8) ⋅ 6 = 125.16kN

Tu , 2l = Tmu , 2l = (−0.6 ⋅ 25 ⋅1.6 − 0.617 ⋅ 6 ⋅1.8) ⋅ 6 = −183.98kN
Tu , 2 d = Tmu , 2 d = (0.5 ⋅ 25 ⋅1.6 + 0.583 ⋅ 6 ⋅1.8) ⋅ 6 = 157.77kN

qu- гранично оптерећење

qu = 1,6×25 + 1,8×6,0 = 50,8 kN/m

118
 Слика 5: Дијаграми трансверзалних сила

Одстојања нултих тачака трансверзалних сила од оса ослонаца износе:

Tu ,1 125.16 T 183.98 T 157.77

x1 = = = 2.46m , x2 l = u , 2 l = = 3.62m , x2 d = u , 2 d = = 3.11m
qu 50.8 qu 50.8 qu 50.8
Слика 6: Анвелопа (обвојница) дијаграма трансверзалних сила

119
ЗАДАТАК 2:

За континуални носач су одређене екстремне вредности критичних момената савијања.

Димензионосати носач према 2/3 ослоначког момента, за однос страна b/h= 1/2 и за задате
марке бетона и челика. У карактеристичним пресецима контролисати дилатације и одредити
потребну арматуру. Нацртати усвојене попречне пресеке и шему армирања.

ОБЈАШЊЕЊА:
Објашњење 1: Задати континуални носач има 3 карактеристична пресека у анвелопи Mkr која
треба димензионисати: пресек над ослонцем 2, пресек у I пољу и пресек у другом пољу.
Поставља се питање од ког пресека почети? По правилу (види анализу М/б за сваки
пресек), ако је плоча у горњој зони, прво се димензионише пресек над ослонцем који има
апсолутно највећу вредност момента савијања. Зато ми димензионисање и почињемо од
пресека над ослонцем 2.

Над ослонцима је притиснута доња зона

пресека, па плоча, која се налази у горњој зони, не
учествује у пријему силе притиска, већ притисак прима
само доњи део пресека ширине bо. Пресек се онда
прорачунава као правоугаони, ширине bo.
Пресек ће бити димензионисан као двоструко
армиран, према 2/3 ослоначког (нередукованог)
момента. Тако се добија, за усвојене дилатације у
бетону и арматури, да око 2/3 спољашњег ослоначког
момента прихвата бетон, а 1/3 прихвата притиснута
арматура. Димензионисан пресек је минималних
димензија. Сл.7-двоструко армирани пресек

На цртежу су уведене следеће ознаке:

Аа′ - притиснута арматура ( која се ограничава на маx 50% од укупне затегнуте
арматуре)
а - одстојање од затегнуте ивице пресека до тежишта затегнуте арматуре
а′ - одстојање од притиснуте ивице пресека до тежишта притиснуте арматуре (a′ ≤ a)
x - висина притиснутог дела пресека - положај
неутралне осе
У I, II и III пољу греда ради као пресек са статичком
ширином ″bp″, јер је притиснута горња зона пресека, тако
да плоча, која се налази у горњој зони, учествује у пријему
силе притиска (у ширини ″ bp ″).

с
слика 8 – “T” пресек у пољу

За одређивање статичке ширине ( ширине притиснуте плоче ) постоје три израза:

bp1=b0 + 20×dp
bp2=b0 + 0,25×l0
bp3=λ
Од ове три вредности усваја се најмања.
Ознаке су:
b0 - ширина ребра (б)
dp - дебљина плоче
l0 - размак нултих моментних тачака
λ - највећа могућа ширина притиснуте плоче (у овом случају, размак између ребара)

120
Слика 9 - Размаци нултих
моментних тачака lo:

Слика 10 - Највећа могућа ширина

притиснуте плоче:

ОБЈАШЊЕЊЕ 2:
Формула за димензионисање правоугаоног пресека, за однос b/h=1/2, трансформише се:
Mu
h=k ⇒ h = 3 2 × k 2 × M u / fb
b × fb
(Пошто је d = h + a, a ≈ 1/10 h, h ≈ 0.91d, b/h=1/2 тј. b=h/2, онда је
⎡ Mu Mu 2 2 Mu 2× k2 × Mu 3 2× k2 × Mu ⎤
⎢ h = k = k ⇒ h = k × = ⇒ h = ⇒⎥
b × f h h h × f f
⎢ b × fb × fb b b ⎥
⎢ 2 2 ⎥
⎢ 2 ⎥
⎢⎣h = 3 2 × k × M kr / f b ⎥⎦
Односно, за произвољни однос б/х =1/н ⇒ h = 3 n × k 2 × M u / f b

Ако је задат однос b/d=1/n0 уз однос h= 0.91d ⇒ h = 3 no × 0.91× k 2 × M u / f b

Одстојање од затегнуте ивице пресека до тежишта затегнуте арматуре је код греда веће
него код плоча a ≈ 4 - 6 cm:
Слика 11 - Одстојања од затегнуте ивице пресека до тежишта затегнуте арматуре

a = 2,0+1,0+2,0/2 = 4,0 cm a = 2,0+1,0+2,0 = 5,0 cm a = 2,0+1,0+2,0+1,5 = 6,5cm

где су:
ao- чист заштитни слој до арматуре (ao=20 mm)
∅uz- пречник узенгија (≈10 mm)
∅gl- пречник главне арматуре (≈ 20 mm)

121
ОДРЕЂИВАЊЕ ДИМЕНЗИЈА БЕТОНСКОГ ПРЕСЕКА:

Ослонци 2 и 3:

За MB 40, RA 400/500 и εb/εa=3.5‰/10‰ ⇒ k = 2.311

2 2
h pot = 3 2 × k 2 × M u / f b = 3 2 × 2.3112 × × 0.18948 / 25.5 = 0.375m = 37.5cm
3 3
dpot = hpot+a = 37,5cm+5,0cm = 42,5cm ⇒ dusv = 44cm ⇒ hstv=dusv–a = 44cm– 5,0cm =
39cm ⇒ busv = h/2 ≈ 20cm

Усвојен пресек: b/d=20/44 cm.

2 2
⎛h⎞ ⎛ 0.39 ⎞
M bet ,u = ⎜ ⎟ × b × f b = ⎜ ⎟ × 0.20 × 25.5 = 0.14527 MNm
⎝k⎠ ⎝ 2.311 ⎠
∆M = Mu - Mbet,u = 189.48 – 145.27 = 44.21 kNm

Потребна затегнута арматура:

M bet ,u ∆M 0.14527 0.04421
Aa = + = +
σ v × ς b × h σ v × (h − a ) 400 × 0.8922 × 0.39 400 × (0.39 − 0.05)
,

Aa = 0.001043 m2 + 0.000316 m2 = 10.43 cm2 + 3.16 cm2 = 13.59 cm2

Потребна притиснута арматура:

∆M
Aa ' = = 3.16 cm2
σ v ⋅ (h − a )
,

Арматура ће бити усвојена након одређивања арматуре у пољима.

Поље I и III:
Одређивање припадајуће ширине притиснуте плоче:
bo = busv = 20 cm; dp = 8 cm; λ = 3,0 m = 300 cm; lo≈ 0,8×l = 0,8×600 = 480 cm

bp1=b0 + 20×dp = 20 + 20×8 = 180 cm,

bp2=b0 + 0,25×l0 = 20 + 0,25×480 = 140 cm, } ⇒ bp,usv = bp,min = 140 cm.
bp3=λ = 300 cm.

busv /dusv = 20/44 cm; bp = 140 cm.

Контрола дилатација и усвајање арматуре:

h 0.39
k stv = = = 5.929 ⇒ εa=10‰; εb=0,9‰; ςb = 0,9713; s = 0,0826.
M uI 0.15447
bp × fb 1.40 × 25.5

x = s × h = 0,0826×39,0 = 3,22 cm < dp = 8cm ⇒ неутрална оса је у плочи, те се пресек у

пољу третира као правоугаони, али са ширином bp = 140 cm.

Потребна арматура:
M uI 0.15447
Aa = = = 0,001019 m2 = 10,19 cm2.
σ v × ς b × h 400 × 0.9713 × 0.39

122
Поље II:

busv /dusv=20/44 cm; bp = 140 cm.

h 0.39
k stv = = = 8.810 ⇒ εa = 10,0‰; εb = 0,6‰; ςb = 0,9806; s = 0,0566
M II
u
0.06996
bp × fb 1.40 × 25.5

x = s × h = 0,0566×39,0 = 2,21 cm < dp = 8cm ⇒ неутрална оса је у плочи, те се пресек у

пољу третира као правоугаони, али са ширином bp = 140 cm.

Потребна арматура:
M uII 0.06996
Aa = = = 0,000457 m2 = 4,57 cm2.
σ v × ς b × h 400 × 0.9806 × 0.39

Слика 12 - Потребна арматура дуж носача:

10.18 10.18

Слика 13 - Усвојена арматура

Слика 14 - Шема армирања

Монтажна арматура:
Aa, mont = 0,10× Aa, pot = 0,10×10,18 = 1,02 cm2.
Усвојено: 2φ10 (1,57cm2)

Усвајање конструктивних узенгија:

φ 19
φuz = gl .arm. = = 6.33 , усвојено φ8.
3 3
tуз = 2/3 d = 2/3 ⋅ 44,0 =29,33 cm усвојено tуз = 25 cm
Усвојене су узенгије φ8/25 cm.

123
Пресек у I и III пољу Пресек у II пољу Пресек код ослонца 2 и 3

Слика 15: Усвојени, карактеристични пресеци

124
ЗАДАТАК 3: За добијене вредности граничних трансверзалних сила извршити контролу
τ напона по теорији граничне носивости. На местима где је то неопходно, прорачунати
арматуру потребну за пријем главних косих напона затезања.

Контола смичућих напона:

Код сваке греде треба контролисати смичуће напоне. Ако се добије да су

прекорачени, треба извршити осигурање.

Рачунски (номинални) напони смицања:

T 0.12516
τ u ,1 = u ,1 = = 1.783 MPa
b ⋅ z 0.20 ⋅ 0.9 ⋅ 0.39
T 0.18398
τ u,2l = u,2l = = 2.621 MPa
b ⋅ z 0.20 ⋅ 0.9 ⋅ 0.39
T 0.1577
τ u ,2 d = u ,2 d = = 2.246 MPa
b ⋅ z 0.20 ⋅ 0.9 ⋅ 0.39

Објашњење:

При срачунавању напона смицања τu узето је да јe hst=const. (39 cm) у свим пресецима дуж
носача и да је крак унутрашњих сила z = 0.9×h, што не одговара стварности, али се за
прорачуне у пракси евентуалне промене ових вредности могу занемарити.
Када се одреди напон смицања τu , он се упоређује са рачунском чврстоћом бетона при
смицању τr , која зависи од квалитета бетона:

MB 15 20 30 40 50 60
τr (MPa) 0.6 0.8 1.1 1.3 1.5 1.6
За марке бетона MB 25,35,45 i 55, напон τr добија се линеарном интерполацијом.

Могућа су три случаја:

a) τu ≤ τr
Бетон је способан да прими силе затезања које настају од дејства главних напона затезања
σ2 = τu .У овом случају није потребна рачунска арматура за пријем утицаја од дејства
трансверзалних сила, довољна је минимална (конструктивна) попречна арматура -
узенгије.

b) τr < τu < 3τr

Армирано бетонски пресек треба обезбедити попречном арматуром за прихватање утицаја
од дејства трансверзалних сила Tmu , и то на делу носача на коме је дати услов испуњен.
Потребна површина пресека арматуре одређује се на основу редуковане меродавне
трансверзалне силе ТRu која износи: TRu= Tmu - Tbu

125
Сила Тbu је део трансверзалне силе који се поверава бетону, односно део номиналне
(меродавне) силе Тmu који преузима бетон и то у износу:
1
Tbu = (3τ r − τ u ) ⋅ b ⋅ z
2
(Део смичућег напона који се поверава бетону је: τbu = 0,5×(3τr - τu))

c) 3τr ≤ τn ≤ 5τr
На делу носача где је испуњен овај услов бетон не учествује у пријему утицаја од
трансверзалне силе, тј. не врши се редукција, Tbu= 0 ; TRu= Tmu , већ целокупне затежуће
напоне прима попречна арматура. На осталом делу носача где је τu < 3τr , део
1
трансверзалне силе Tmu се према једначини Tbu = (3τ r − τ u ) ⋅ b ⋅ z , поверава бетону.
2

d) τn ≥ 5τr
Уколико рачунски (номинални) напон смицања, τu, прекорачи вредност 5τр, треба
кориговати бетонски пресек . Могу се повећати димензије попречног пресека или марка
бетона.

Осигурање τ - напона код гредних носача се врши прорачуном арматуре, потребне да

прихвати главне напоне затезања, који се могу добити преко хоризонталне силе везе,
Hvu. Хоризонтална сила везе је једнака запремини призме τ - напона, на дужини λ, на
којој су прекорачени напони τr.

Hvu = 0,5×τru×λ×b0

Према чл. 92 BАB-87, потребна површина укупне попречне арматуре одређује се из

израза:
H vu
1) Aa =
σ v ⋅ (cos α + sin α ⋅ ctgθ )
α - угао нагиба затегнутих штапова испуне у моделу решетке (45о ≤ α ≤ 90о)
θ - угао нагиба притиснутих штапова испуне у моделу решетке (25о ≤ θ ≤ 55о)

Потребна додатна површина подужне арматуре одређује се из израза:

2) ∆Aa = ru (ctgθ − ctgα )
T
2σ v

Обезбеђење попречном арматуром за пријем главних затежућих напона може се вршити на

три начина:
а) главне затежуће напоне поверавамо само косим гвожђима под нагибом од 45о
b) главне затежуће напоне поверавамо косим гвожђима и узенгијама
c) главне затежуће напоне поверавамо само вертикалним узенгијама

а) Из обрасца 1) добија се потребна површина косе арматуре:

H vu H vu H vu Z
Aak = = = =
σ v ⋅ (cos 45 + sin 45 ⋅ ctg 45) σ vi ⋅ (2 cos 45) σ vi 2 σ vi

126
б) Из обрасца 1) добија се и веза између хоризонталне силе везе коју приме једна узенгија,
hvu и носивости једне узенгије:

hvu = τuz × b0 × t = m × auz × σv

τuz – део τr напона који прихватају узенгије

b0 – ширина ребра
t – размак између узенгија
m – сечност узенгија
auz – површина једне узенгије

За MB 40 τr=1,3 Mpa

ослонац 1: τr=1,3 MPa < τu,1 = 1,783 MPa < 3τr=3⋅1.3=3.9MPa

ослонац 2l: τr=1,3 MPa < τu,2l = 2,621 MPa < 3τr=3⋅1.3=3.9MPa
ослонац 2d: τr=1,3 MPa < τu,2d = 2,246 MPa < 3τr=3⋅1.3=3.9MPa

Код сва три ослонца у питању је случај под b) τr < τn < 3τr
Потребно је наћи и место где је τr = 1,3 MPa, односно место од кога је бетон способан да
самостално прими силе затезања, место од кога је довољна минимална (конструктивна)
арматура, тј. нема потребе за додатном попречном арматуром.

Tb= τr ⋅ b ⋅ z = 1.3 ⋅ 0.2 ⋅ 0.9 ⋅ 0.39 = 0.09126 MN = 91.26 kN

Слика 16: Зоне носача у којима је потребно обезбеђење главних косих затежућих напона
(дијаграм трансверзалних сила)

127
Слика 17: Зоне носача у којима је потребно обезбеђење главних косих затежућих напона
(дијаграм τ напона)

128
Ослонац 1:
τr = 1,3 MPa < τu,1 = 1,783 MPa < 3τr = 3⋅1,3 = 3,9 MPa
τbu,1 = 0,5×(3τr - τu) = 0,5×(3×1,3-1,786) = 1,059 MPa
τRu,1 = τmu,1 - τbu,1 = 1,783 – 1,059 = 0,724 MPa
T −T 125.16 − 91.26
λB ,1 = u ,1 B = = 0.67 m
qu 50.8
Главне затежуће напоне поверавамо само
вертикалним узенгијама (GA 240/360).
За пречник глане арматуре φ19, усваја се узенгија φ8, а размак се одређује из услова да цео
напон τr прихвате узенгије.

α = 90o за вертикалне узенгије

θ =45о (по избору пројектанта)

hvu = τuz × b0 × t = m × auz × σvi

m × a × σ v 2 × 0.5 × 10 −4 × 240
t= = = 0.1666 m
τ uz × b0 0.724 × 0.2
усвојено: двосечне узенгије Uφ8/15, на дужини од 75 cm ( > λ = 67 cm)

(Уколико се добије t < 10 cm треба усвојити четворосечне узенгије m = 4)

Постоји неколико услова који одређују максимално растојање узенгија на дужини

осигурања λ:
На делу носача на коме је прекорачено τr, размак узенгија не сме бити већи од следећих
услова:
⎧h / 2 ⎫ ⎧39 / 2 = 18 ⎫
⎪ ⎪ ⎪ ⎪
max tuz(λ) ≤ ⎨b ⎬ tj. max tuz(λ) ≤ ⎨20 ⎬ ≤ 18 cm
⎪25cm ⎪ ⎪25cm ⎪
⎩ ⎭ ⎩ ⎭
m ⋅ a ′u 2 ⋅ 0.5
max tuz(λ) ≤ ⋅ 100 ≤ ⋅ 100 ≤ 25cm ,
b ⋅ 0.2 20 ⋅ 0.2
усвојено: двосечне узенгије Uφ8/15, на дужини од 75 cm ( > λ = 67 cm)
2 × 0.5 × 10 −4 × 240
Носивост узенгија: τ uz ,stv = = 0.80 MPa
0.2 × 0.15
Додатна подужна арматура:
τ × 0 .9 × h × b
∆Aa = ru (ctgθ − ctgα ) = 0.8 × 0.9 × 0.2 × 0.39 (ctg 45 − ctg 90) = 0,702×10-4 m2
2σ v 2 × 400
2
∆Аа = 0,702 cm

Ослонац 2l :

τr = 1,3 MPa < τu,2l = 2,621 MPa < 3τr = 3×1,3 = 3,9 MPa
τbu,2l = 0,5×(3τr - τu,2l) = 0,5×(3×1,3-2,621) = 0,640 MPa
τRu,2l = τmu,2l - τbu,2l = 2,621 – 0,640 = 1,981 MPa
T −T 183.98 − 91.26
λB , 2 l = u , 2 l B = = 1.83 m
qu 50.8

129
Усвојене узенгије Uφ8/15, двосечне, носивости τusv,stv = 0,80 MPa. Разлика (τRu,2l - τusv,stv)
биће примљена косим гвожђем.
Из сличности троуглова:
λ:τRu,2l = x:(τRu,2l - τusv,stv)
1.83 × (1.981 − 0.80)
x= = 1.09 m
1.981
Хоризонтална сила везе:
Hvu = 0,5×x×b0×(τRu,2l - τusv,stv) = 0,5×1,09×0,2×(1,981-0,80) = 0,1287 MN

H vu 0.1287 Zk 0.09103
Zk = = = 0.09103 MN Aak = = = 2,28 × 10 −4 m 2 = 2.28 cm 2
2 2 σv 400
Усвојена коса арматура 1φ19.

Додатна подужна арматура:

τ × 0 .9 × h × b
∆Aa = ru (ctgθ − ctgα ) = 0.8 × 0.9 × 0.2 × 0.39 (ctg 45 − ctg 90) = 0,702×10-4 m2
2σ v 2 × 400
2
∆Aa = 0,702 cm

Ослонац 2д:

τr = 1,3 MPa < τu,2d = 2,246 MPa < 3τr = 3×1,3 = 3,9 MPa

τbu,2d = 0,5×(3τr - τu,2d) = 0,5×(3×1,3-2,246) = 0,827 MPa

τRu,2d = τmu,2d - τbu,2d = 2,246 – 0,827 = 1,419 MPa

Tu , 2 d − TB 157.77 − 91.26
λB , 2 d = = = 1.31 m
qu 50.8
Усвојене узенгије Uφ8/15, двосечне, носивости τusv,stv = 0,80 MPa. Разлика (τRu,2l - τusv,stv)
биће примљена косим гвожђем.

Из сличности троуглова:
λ:τRu,2l = x:(τRu,2l - τusv,stv)
1.31 × (1.419 − 0.80)
x= = 0.572 m
1.419
Хоризонтална сила везе:
Hvu = 0,5×x×b0×(τRu,2l - τusv,stv) = 0,5×0,572×0,2×(1,419-0,80) = 0,0351 MN
H 0.0351 0.0250
Z k = vu = = 0.0250 MN Z
Aak = k = = 0,626 × 10 −4 m 2 = 0.626 cm 2
2 2 σ 400
v

Усвојена коса арматура 1φ19.

Додатна подужна арматура:
τ × 0 .9 × h × b
∆Aa = ru (ctgθ − ctgα ) = 0.8 × 0.9 × 0.2 × 0.39 (ctg 45 − ctg 90) = 0,702×10-4 m2
2σ v 2 × 400
2
∆Aa = 0,702 cm

130
ЗАДАТАК 4: Нацртати план арматуре континуалног носача, са изводом и потребним
количинама арматуре.

Када су за критичне моменте савијања димензионисани армиранобетонски пресеци,

усвојена главна (попречна) арматура и према главним напонима затезања срачунате потребне
узенгије и косо повијене шипке, црта се план арматуре.

У нашем задатку, црта се ½ носача, зато што је носач симетричан, симетрично

оптерећен.
1) Нацрта се подужни изглед носача, у размери 1:50 1 , и обавезно са стране (а не испод!)
попречни пресеци у крупнијој размери (1:20 до 1:25).
2) Транслаторно изнад црта се анвелопа критичних момената (у размери 1cm ≅ 25kNm дo
1 cm ≅ 50 kNm). 2
3) Изнад анвелопе Mkr цртају се дијаграми τkr напона у размери 1cm ≅ 0,5 MPa 3

Слика 1.

1
Могуће су и крупније размере, у зависности од сложености цртежа
2
Ако висина носача није константна уместо М дијаграма црта се дијаграм затежућих сила Z=Mu/ζbh
3
Ако ширина носача b није константна, цртају се анвелопе Tu.

131
4) Врши се “проширивање” дијаграма Mkr, тако што се меродавна грана дијаграма, помера
за вредност 0,5×h (h – статичка висина пресека), по хоризонтали, према споља. Добијени
дијаграм се црта испрекиданом линијом.

Слика 2: проширивање анвелопе момената Mu

5) Одреди се моменат носивости једне арматурне шипке за профиле усвојене прорачуном:
m = a×σvi×ς b×h
Ознаке су следеће:
m – моменат носивости једне шипке
а – повшина једне арматурне шипке
σvi – напон великих издужења (за GA: 240 MPa, и за RA: 400 MPa)
ς b×h – крак унутрашњих сила, где је вредност ς b очитана за дилатације у
карактеристичном пресеку.
Носивост једне шипке m, може се представити у одговарајућој размери за моменте, на
дијаграму Mu, као “трака” константне ширине. Број “трака” које цртамо једнак је броју
усвојених профила на том месту. 4 (Укупна ширина свих “трака” мора да буде већа од
вредности Mu у меродавном пресеку, јер је усвојена арамтура већа или једнака потребној.
Ова укупна ширина представља носивост затегнуте арматуре).

6) Свакој “траци” треба придружити број позиције одговарајуће шипке. У попречном

пресеку, уписује се број позиције арматрурне шипке, у таблицу која уз попречни пресек.
Тако је свака шипка главне арматуре добила своје место у пресеку и број позиције. То се
задржава на целој дужини носача.

7) Линију носивости
арматуре у пољу
добићемо на
следећи начин:
Када трака, која
представља крајњу
носивост једне шипке
целом ширином
“изађе” из помереног
дијаграма Mu, шипка
prosireni dijagram momenata M kr више није потребна.
momenat nosivosti zategnure armature
Она се од тог пресека
може сидрити, или
повијати у другу зону,
ls - duzina sidrenja (pogledati I vezbu) ls Slika 3. а њена припадајућа
“трака” се укида. На
4
Ако се усвоји више различитих профила, онда се за сваки усвојени профил главне арматуре срачуна m, i
нацрта његова “трака” одговарајуће ширине.

132
 једном месту могу се “укинути” једна, две или више шипки, и то на месту где су
носивости свих шипки које се “укидају” изашле из померене линије Mu. На тај начин смо
дефинисали дужину и облик арматурне шипке. Све шипке исте дужине и облика имају
исти број позиције.

8) Испод свих дијаграма, цртају се облици арматуре. Свака шипка се описује на следећи
начин:
Исписује се дужина сваког правог дела шипке, у cm, заокружено на цео број. Уз шипку се
уписује број позиције (у кружићу), затим број комада на том месту, затим укупна дужина
(lg) шипке у cm, и укупан број комада у носачу. На крајевима шипка се обликује
(формирају се куке) према прилогу 1.

21 2 2Ro19, lg = 508 cm KOM 4 21

466

ls ls
3
9) Преко крајњих
ls
4 ls ослонаца препуштају
се најмање 2 шипке
4 главне арматуре у
4 Mb угловима попречног
4 пресека 5 .
3
3
10) Преко средњих
ослонаца, у доњој зони
1
препушта се арматура
1
из поља, која је у овом
2 Povrsina koja se pokriva пресеку притиснута.
pritisnutom armaturom
2 Треба препустити
онолико шипки колико
2
је потребно у
ls ls
притиснутој зони
1 (према прорачуну).
Дужина на којој се
ls
Slika 4. обезбеђује притиснута
арматура одређује се у
затегнутој зони (у овом случају, горњој зони пресека). У овој зони, нанесе се вредност
критчног момента носивости бетонског пресека (Mb,, одређено прорачуном). Пошто је
пресек димензионисан као двоструко армиран, линија Mb,, сече померену линију
момената на некој дужини. На тој дужини потребно је двоструко армирање, па и
притиснута арамтура. Тек када “изађе” из те зоне, шипка се може сидрити. Притиснута
арматура је збир препуштене арматуре из оба суседна поља.

5
Минималан број шипки који се препушта одређује се у зависности од укупног броја шипки у пресеку и
адхезионе силе коју треба унети у пресек.

133
 ls ls 11) Затегнута зона
3 ослоначког пресека
ls
4 ls “покрива” се на исти
начин као у пољу. За
4 покривање
2 Mb проширеног дијаграма
2 момената можемо
3 корисити посебне
профиле (слика 4.),
3
или шипке које су
1
повијене из доње зоне
1 из једног (слика 5.)
2 Povrsina koja se pokriva или оба суседна поља.
pritisnutom armaturom
2
12) На дијаграму τkr је
2 одређена дужина
ls ls ls сваке од три зоне уз
ослонце у којима је
1 прекорачен τr напон
Slika 5. ls (погледати
прорачун!). Та
површина се графички “скраћује” за ширину стубова (може и у прорачуну). На тој
дужини на носачу се цртају узенгије које су прорачуном усвојене као статички потребне.
На преосталом делу носача усвајају се конструктивне узенгије.

13) Уколико је прорачуном предвиђено да се део τ напона прихвата косим гвожђем (као што
је дато примером), потребно је одредити њихов положај. Потребно је да се тешиште
површине τ напона који се поверава косом гвожђу (троугао) поклопи са пресеком осе
носача и косог гвожђа. За једно косо гвожђе (или два истовремено) тежиште троугла се
одређује геометријски, као пресек тежишних линија троугла. Косо гвожђе треба пре

Slika 6

134
 ослонца да стигне у горњу зону пресека. 6

14) Поред облика главне арматуре, потребно је нацртати облик узенгија, уз стандардан опис
шипке.

15) Спецификација арматуре:

Уз план арматуре даје се и спецификација арматуре, која се користи у армирачком погону
за исецање и обликовање арматурних шипки, као и за наплаћивање услуге. Подаци о
тежини профила очитавају се у таблици са површинама профила. Сви остали подаци
очитавају се са цртежа. Раздвајају се спецификације глатке и ребрасте арматуре (због
различите цене). Вредности у последњој колони се сабирају (додаје се 3-5% количине за
растур).

Pos GA/RA ø Oblik lg (cm) kom Σlg (m) g (kg/m) Σg (kg)

21
1 RA 19 638 659 4 26,36 2,288 60,31

Објашњење 1:
Пример конструкције положаја косих гвожђа ако се осигурање главних косих напона врши
узенгијама и косим гвожђима – 3 комада.
Површину троугла која на дијаграму τ
d напона треба поделити на 3 једнака дела.
a1 a2 a3
Прво се над дужином странице d конструише
полукруг и изнад њега пренесе дужина d.
S
Дуж d се подели на три једнака дела (а1, а2 и
а3). Вертикале се спуштају до кружнице.

A1 A2 A3
Спајањем ових тачака са тачком S добијају
се тетиве кружнице, које се ротирају око
тачке S до хоризонталног положаја. Дужина
ових тетива одређује линије које троугао
деле на три дела једнаких површина (А1, А2 и
А3). Погледати слику 7.

Како је Ai×bo = hv
где су:
Аi – припадајућа површина за једно
косо гвожђе
bo – ширина попречног пресека греде
hv – хоризонтална сила везе коју треба
Slika 7
да прими једно косо гвожђе

6
Ако има више косих гвожђа, потребно је да се површина троугла подели на једнако делове, онолико колико
има косих гвожђа. То се ради графичким поступком. (Погледати цртеж на страни 5.) Затим се свака шипка
постави тако да косо гвожђе сече осу носача у тежишту своје површине. Профили се могу груписати тако да
размак између косих гвожђа буде око 2/3h, да последње гвожђе уз ослонац “стигне” у горњу зону пре ослонца и
да се у попречном пресеку највише могуће симетрично повија.

135
свако поједничано косо гвожђе треба у тежишту припадајуће површине да пресече осу
носача (слика 8).

Може се вршити грписање косих гвожђа тако да у сваком вертикалном пресеку на дужини д
буде бар једно. Њихов положај се такође одређује према теђишту припадајуће укупне
површине.
Тежиште поједине површине Аi, конструише се на сличан начин: из тежишта линије Ai
(половине дужине), вертикала се спушта до круга, конструише се тетива из тачке S, која се
ротира око тачке S до хоризонтале. На тај начин се одређује положај вертикале, која пролази
кроз тежиште површине Аi. Њен пресек са осом носача, одређује положај косог гвожђа
(слика 8).

d
a1 a2 a3

A1 A2 A3

max 2/3h
Slika 8

136
 PLAN ARMATURE KONTINUALNOG NOSACA
R 1:25
MB 40, RA 400/500 Presek u polju 1
R 1:50
p=6 kN/m g=25 kN/m

44
10 U8/25

A B
20
L
x = 3,11 m
2d
7 7

x = 2,46 m
1
l 2d= 1,31 m

l1 = 0,67 m 0,572 9 9

0,827
2 2
1 1
1,059

2,246
1,783

1,419
1,30

1,30
Presek nad osloncem
0,724

0,80

0,80
0,80
1,30

44
1,981
U8/15

2,621
10

20
0,640

1,09 3 4 3
4 6 4
l 2l = 1,83 m
9 9
x = 3,62 m
2l

4 P

1 1
4 Mb

4
Presek u polju 2
3

3 44

1 5
10 U8/25
1 5

2 20

19.5
2
8 8

9 9
50 50 50

3 4
5 5

1 2
50

U∅8/15 U∅8/25 U∅8/15 U∅8/25

8 2∅10, lg = 125 cm KOM 2
125
3 2R∅19, lg = 440 cm KOM 4
440
14
4 3R∅19, lg = 284 cm KOM 6 8
8
284
7 2∅10, lg = 432 cm KOM 4 10 U∅8 38 38
432 40
50 50 lg = 120 cm
30 30 KOM 90
14
6 1R∅19, lg = 200 cm KOM 2
21 2 2R∅19, lg = 487 cm KOM 4
466

5 2R∅19, lg = 650 cm KOM 2

21 1 2R∅19, lg = 659 cm KOM 4 650
638

50

9 2∅10, lg = 915 cm KOM 4

915

137
138
139
БРОЈНИ ПРИМЕР 7: ДИМЕНЗИОНИСАЊА КРСТАТО АРМИРАНЕ ПЛОЧЕ

S1 POS 4 S2 S1

A A

POS 2

POS 3

POS 2

Ly
1 1
S S
PO PO
POS 4
S1 Lx S2 Lx S1

Presek A-A
H

+0,00
Df

Група I
Lx 6,00 m
Ly 6,00 m
g 7,0 kN/m2
p 3,0 kN/m2
H 2,50 m
b/d 25/50 cm
MB 30 MPa
armatura RA 400/500 MPa

Текст задатка:
За дату конструктивну диспозицију надстрешнице урадити следеће:

1. Димензионисати плочу Pos 1, минималних, једнаких и константних дебљина

плоче. Плоча је оптерећена сталним и покретним оптерећењем g и р.
2. Димензионисати греду Pos 3, задатих димензија попречног пресека b и d.
3. Димензионисати квадратни стуб Ѕ2, с тим да је страница попречног пресека
једнака ширини греде Pos 4. Стуб је на горњем крају зглобно везан, а на доњем
је укљештен. Проверити носивост Nu, stv.

За све наведене позиције нацртати попречне пресеке, шему армирања и одредити

стварни коефицијент сигурности ɣ.
Све елементе који нису дати текстом задатка, усвојити.

140
Lx = Ly = 6.00m g = 7.0kN/m2 p = 3.0kN/m2 MB 30 RA 400/500
1. Димензионисање плоче POS 1

Статички утицаји:

g
p
Случај 2, λ = 1
q = g + p; q = 7,0 + 3,0 = 10 kN/m2

600 Qg = g x Lx × Ly = 7,0 x 6.0 x 6.0 = 252 kN/m

Qp = p x Lx × Ly = 3,0 x 6.0 x 6.0 = 108 kN/m
Qu = 1.6 × Qg + 1.8 × Qp = 597,60 kN/m

p
k (Mx) = 0,037
g k (My) = 0,031
600
k (-Mx, o) = -0,084

Mx = k(Mx) × Qu = 0,037 × 597,60 = 22,11 kNm/m

My = k(My) × Qu = 0,031 × 597,60 = 18,53kNm/m
Mx,o = k(Mx,o) × Qu = -0,084 × 597,60 = -50,20kNm/m

Димензионисање:
min dp = lo/40 = 0,8 × 600/40 = 12cm
za ɛa / ɛb = 10/3.5‰ => k = 2.311
MB 30 => fb = 20.50 MPa
Mmax 0,05020
hx = k × √ = 2.311 × √ = 11.43cm
b × fb 1.0 × 20,5
dp = hx + a = 11.43cm + 2cm = 13.43cm => Usvojeno: dp = 14cm; hx = 12cm; hy = 11cm

Контрола дилатација и усвајање арматуре:

Ослонац
Mx, o = -50,20 kNm/m = -0,05020 MNm/m
h 0,12
k= Mx,o
= 0,05020
= 2,425 => ɛa / ɛb = 10/3.1‰ => k = 2,432; ζb = 0,903; s = 0,238
√b ×f √ 1,0 × 20,5
p b
Mx,o 0,05020
Aa = = × 104 = 11,59cm2/m
σvi × ζb × h 400 × 0,903 × 0,12
aa 1,54
za Ø 14, aa = 1.54 cm2 t = = = 13.28cm2 => усвојено RØ14/12.5cm
Aa 11,59

12.5 RØ14/12.5cm
12 2
14

141
правац X, поље

Mx = -22.11 kNm/m = -0,02211 MNm/m, hx = 12cm

hx 0,12
k= Mx
= 0,02211
= 3,65 => ɛa / ɛb = 10/1.6‰ => k = 3,607; ζb = 0,9498; s = 0,1379
√b ×f √ 1,0 × 20,5
p b
Mx,o 0,02211
Aa = = × 104 = 4.849cm2/m
σvi × ζb × h 400 × 0,9498 × 0,12
aa 0,79
za Ø 10, aa = 0,79 cm2 t= = = 16.15cm => усвојено RØ10/15cm
Aa 4.849

RØ10/15cm

12
14
2
15

правац Y, поље

Mx, o = -18.53 kNm/m = -0,01853 MNm/m hy = 11cm

h 0,11
k= Mx
= 0,01853
= 3,66 => ɛa / ɛb = 10/1,6‰ => k = 3,607; ζb = 0,9498; s = 0,1379
√b ×f √ 1,0 × 20,5
p b

Mx 0,01853
Aa = = × 104 = 4.43cm2/m
σvi × ζb × h 400 × 0,9498 × 0,11
aa 0,79
za Ø 10, aa = 0,79 cm2 t = × 100 = × 100 = 17,83cm2 =>
Aa 5,323

усвојено RØ10/15

RØ10/15cm
11
14
3

15

Шема армирања
RØ14/12.5cm

RØ10/30cm RØ10/30cm
RØ10/30cm

RØ10/30cm
RØ10/30cm

142
Димензионисање греде POS 4

Греда POS 4 рачуна се за тотално оптерећење

Q = q x Lx x Ly = 10,0 x 6,0 x 6,0 = 360 kNm/m
случај 2, λ = 1
реакција бочно у односу на укљештење: k(Q3) = 0,220

min d = L/12 = 600/12 = 50cm => минималне димензије: b/d = 25/50cm

Анализа оптерећења:

- сопствена тежина: g = 0,25x0,5x25 = 3,12 kN/m

- оптерећење од POS 1: q4 = Q x k(Q3) / Lx = 360 x 0,220/6 = 13,2 kN/m
q = 16.32 kN/m

Статички утицаји 16.32

1 I 2 II 3
TS1 = 0,375x16,32x6,0 = 36,72kN 36.72 122.4 36.72
6 6
TS2,l= -0,625x16,32x6,0 = -61,2 kN
TS2,d = 0,625x16,32x6,0 = 61,2 kN

61.20
36.72

MI = 0,070x16,32x6,02 = 41,13 kNm

[dT]
MII = -0,125x16,32x6,02 = -73,44 kNm (kN)

36.72
61.20

RS4 = 2 x 61,2 = 122,4 kN

само овај податак је потребан за
73.44

анализу оптерећења стуба

[dM]
(kNm)
41.31

41.31

2.Димензионисање греде POS 3

42.72

min d = L/12 = 600/12 = 50cm => минималне димензије: I

1 2
b/d = 25/50cm 128.16 128.16
6
случај 2, λ = 1
реакција на укљештењѕ: k(Q1) = 0,330
128.16

Анализа оптерећења:
[dT]
- сопствена тежина: g = 0,25x0,5x25 = 3,12 kN/m (kN)

- оптерећење од POS 1:
128.16

q3 = 2 x Q x k(Q3) / Lx = 360 x 0,330/6 = 39,60kN/m

q = 42,72 kN/m
[dM]
(kNm)
TS2 = q x L/2 = 42.72x6.0/2 = 128.16 kN
192.24

Mmax = q x L2/8 = 192.24 kNm

143
Димензионисање ( „Т“ пресека):

bp1 = b + 20dp = 25+20x14 = 305cm

bp2 = b + L/4 = 25 + 600/4 = 175cm
bp3 = λ = Lx = 600cm

Mu = ɣ x M = 1.8 x 192,24 = 346,03 kNm = 0,346 MNm

за za ɛa / ɛb = 10/3.5‰ => k = 2.311; ζb = 0,8922; s = 0,2593

MB 30 => fb = 20.50 Mpa

Задате димензије b/d = 25/50; h = 43cm; a=7cm

h 0,43
k= Mu
= 0,346
= 4.378 => ɛa / ɛb = 10/1,3‰ => k = 4,219; ζb = 0,959; s = 0,115
√b √ 1,75 × 20,5
pmin × fb

x = s x h => 0,115x43 = 4,945cm < dp = 14cm => неутрална оса је у плочи па се пресек
третира као правоугаони са ширином bp = 175cm

Mu 0,346
Aa = = × 104 = 20,98cm2
σvi × ζb × h 400 × 0,959 × 0,43

Усвојена главна арматура 6RØ22 (Аа = 22.81 cm2)

Aa,mont = 0,1x21.67 =2.167 cm2
Усвојена монтажна арматура 2RØ12 (Аа = 2,26 cm2)
Øu = Øgl/3 = 22/3 = 7.33cm
усвојене узенгије: Ø8/25cm

Контрола τ напона:

Tu 1.8 x 0,12816
τu = = = 2,38 MPa > τr = 1,1 МPa
b × ζb × h 0,25 × 0,9 × 0,43
τbu = 0,5 (3τr - τu) = 0.5(3x1.1 – 2.38) = 0,46 MPa
τuz = τu - τbu = 2,31 – 0,46 = 1.92 MPa
m x a x σvi 2 x 0,79 x 10−4 x 400
tuz = = = 0,1317m
τuz × b 1,92 × 0,25

усвојене конструктивне узенгије Ø10/12.5cm

UØ8/25cm( )

144
3. Димензионисање стуба Ѕ2
N = 122.4 + 128.16 = 250.56kN = 0,25 MN
NU =0,525MN
Nu = 0,25 x 2.1 = 0,525 MN

li=0,707H
H=2,5m
H = 2,5 m
D = 25 cm

0,707H 0,707 x 2.5

λ= = = 24.46 стуб није витак
0,289a 0,289 x 25

0,3
Aa = μ⋅Ab = ⋅ 25 2 = 1,875cm 2 ⇒ Усвојена арматура: 4Rφ14 (6,16 cm2)
100

φuz = φgl/3 = 14/3 = 4,67 mm 4 14

⎧15φ = 21cm
⎪
t uz = min ⎨ 30 cm ⇒ Усвојене узенгије: Uφ6/20 U6/20

25
⎪ a = 25 cm
⎩

25
Koнтрола носивости:
N ств = A a ⋅ σ q + Ab ⋅ f b = 0,000616 ⋅ 400 + 0,0625 ⋅ 25,5 = 1,59 MN
γ = N u / N =1.59 / 0,25 = 6,36 > 2,1

145
АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

TAБЛИЦЕ
ЗА ВЕЖБЕ ИЗ ПРОЈЕКТОВАЊА И ПРОРАЧУНА
КОНСТРУКЦИЈА 1
(БЕТОНСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ)
2019.

Прилог 1: Таблице са механичким особинама бетона

Прилог 2: Таблице за димензионисање правоугаоних пресека

оптерећених на право савијање (ЧИСТО
САВИЈАЊЕ И ВЕЛИКИ ЕКСЦЕНТРИЦИТЕТ)

Прилог 3: Таблице геометријских карактеристика и тежина

бетонског челика

Прилог 4: Крстасто армиране плоче: Таблице за прорачун

момената савијања и резултанти реакција ослонаца

Прилог 5: Таблице за прорачун статичких утицаја

континуалних носача

146
 ПРИЛОГ 1: Таблице са механичким особинама бетона за све
марке бетона (МВ)

Табела 1: Вредности рачунске чврстоће бетона при притиску fb

МВ (МPа) 15 20 30 40 50 60
fb (МPа) 10.5 14.0 20.5 25.5 30.0 33.0

Табела 2: Вредности рачунске чврстоће бетона при смицању r .

MB 15 20 30 40 50 60
r (MPa) 0.6 0.8 1.1 1.3 1.5 1.6

Таблица 3. Напони приањања за услове добре атхезије

МБ 15 20 30 40 50 60
Челик
p (GА) 0,60 0,67 0,76 0,85 0,92 0,98
p (RА) 1,20 1,40 1,75 2,10 2,45 2,80

p - дозвољени напон приањања у MPa дат у Таблици зависи од МВ и од врсте арматуре

( оребрена арматура има боље приањање, зато су и направљена ребра)

Таблица 4. Модул еластичности бетона

MB 15 20 30 40 50 60
Еb (GPa) 27,0 28,5 31,5 34,0 36,0 38,0

Таблица 5. Средње вредности чврстоће бетона при аксијалном затезању fbzm:

MB 15 20 30 40 50 60
fbzm (GPa) 1,5 1,8 2,4 2,9 3,4 3,8

147
 ПРИЛОГ 2:Таблице за димензионисање правоугаоних пресека

оптерећених на право савијање /чисто савијање и велики ексцентрицитет

Преглед формула

b x
• s  коефицијент положаја неутралне осе
b   a h


•  b  b  (6   b ) 0,0 ≤ εb ≤ 2,0‰ коефицијент пуноће
12
напонског дијаграма
3 b  2
• b  2,0 ≤ εb ≤ 3,5‰
3  b

8  b
•   4  (6   ) 0,0 ≤ εb ≤ 2,0‰ коефицијент поло-
b
жаја силе притиска
  (3   b  4 )  2
•  b 2,0 ≤ εb ≤ 3,5‰ у бетону у односу
2   b  (3   b  2) на притиснуту ивицу

•  b  1   s бездимензиони коефицијент
крака унутрашњих сила

1
• k бездимензиони коефицијент у
 b  s  b обрасцу за статичку висину пресека h

•   b  s механички коефицијент армирања

fb
•       100 (%) проценат армирања, једини није
vi
изражен само преко εb и εa.
Aa
  100 (%)
bh

Савијање без нормалне силе, основни обрасци:

148
149
150
151
152
 ПРИЛОГ 3: ТАБЛИЦЕ ГЕОМЕТРИЈСКИХ КАРАКТЕРИСТИКА И ТЕЖИНА БЕТОНСКОГ ЧЕЛИКА

ТАБЛИЦА ПОВРШИНА БЕТОНСКОГ ЧЕЛИКА - GA 240/360

Пречник Тежина
Ø (kg/m’) Обим Површина пресека у cm² за комада
mm GA cm 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
6 0.222 1.89 0.28 0.57 0.85 1.13 1.41 1.70 1.98 2.26 2.55 2.93
8 0.395 2.51 0.50 1.01 1.51 2.01 2.51 3.02 3.52 4.02 4.52 5.03
10 0.617 3.14 0.79 1.57 2.36 3.14 3.93 4.71 5.50 6.28 7.07 7.85
12 0.888 3.77 1.13 2.26 3.39 4.52 5.66 6.79 7.92 9.05 10.18 11.31

153
14 1.208 4.40 1.54 3.08 4.62 6.16 7.70 9.24 10.78 12.32 13.86 15.39
16 1.578 5.03 2.01 4.02 6.03 8.04 10.05 12.06 14.07 16.09 18.10 20.11
18 1.998 5.65 2.54 5.09 7.63 10.18 12.72 15.27 17.81 20.36 22.90 25.45
20 2.466 6.28 3.14 6.28 9.43 12.57 15.71 18.85 21.99 25.13 28.27 31.42
22 2.984 6.91 3.80 7.60 11.40 15.21 19.01 22.81 26.64 30.41 34.21 38.01
25 3.853 7.85 4.91 9.82 14.73 19.64 24.54 29.45 34.36 39.27 44.18 49.09
28 4.834 8.80 6.16 12.32 18.47 24.63 30.79 36.95 43.10 49.26 55.42 61.58
30 5.549 9.42 7.07 14.14 21.21 28.28 35.34 42.41 49.48 56.55 63.62 70.70
32 6.313 10.05 8.04 16.09 24.13 32.17 40.21 48.26 56.30 64.34 72.38 80.42
36 7.990 11.31 10.18 20.36 30.54 40.72 50.89 61.07 71.25 81.43 91.61 101.7
40 9.865 12.57 12.57 25.13 37.70 50.27 62.83 75.40 87.97 100.5 113.1 125.6
 ТАБЛИЦА ПОВРШИНА БЕТОНСКОГ ЧЕЛИКА RA 400/500
Пречник Тежина Пречник
Ø (kg/m’) Обим језгра Површина пресека у cm² за комада
mm RA cm ø (RA) 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
6 0.230 1.89 5.80 0.28 0.57 0.85 1.13 1.41 1.70 1.98 2.26 2.55 2.93
8 0.409 2.51 7.70 0.50 1.01 1.51 2.01 2.51 3.02 3.52 4.02 4.52 5.03
10 0.649 3.14 9.60 0.79 1.57 2.36 3.14 3.93 4.71 5.50 6.28 7.07 7.85
12 0.920 3.77 11.60 1.13 2.26 3.39 4.52 5.66 6.79 7.92 9.05 10.18 11.31
14 1.252 4.40 13.50 1.54 3.08 4.62 6.16 7.70 9.24 10.78 12.32 13.86 15.39

154
16 1.621 5.03 15.40 2.01 4.02 6.03 8.04 10.05 12.06 14.07 16.09 18.10 20.11
19 2.288 18.30 2.84 5.67 8.51 1134 14.18 17.01 19.85 22.68 25.52 28.35
22 2.984 6.91 21.20 3.80 7.60 11.40 15.21 19.01 22.81 26.64 30.41 34.21 38.01
25 3.951 7.85 24.04 4.91 9.82 14.73 19.64 24.54 29.45 34.36 39.27 44.18 49.09
28 4.956 8.80 26.92 6.16 12.32 18.47 24.63 30.79 36.95 43.10 49.26 55.42 61.58
32 6.474 10.05 8.04 16.09 24.13 32.17 40.21 48.26 56.30 64.34 72.38 80.42
36 8.200 11.31 10.18 20.36 30.54 40.72 50.89 61.07 71.25 81.43 91.61 101.7
40 10.12 12.57 12.57 25.13 37.70 50.27 62.83 75.40 87.97 100.5 113.1 125.6
ЕЛЕКТРОЗАВАРЕНЕ МРЕЖАСТЕ АРМАТУРЕ – MA 500/600 (ФУТОГ)
Ознака Размак Пречник Површина тежина
мреже подужне попречне подужне попречне подужне попречне kg/m²
Мрежаста арматура типа “R”
R-84 150 250 4.0 4.0 0.84 0.50 1.04
R-111 150 250 4.6 4.0 1.11 0.50 1.26
R-126 100 250 4.0 4.0 1.26 0.50 1.38
R-131 150 250 5.0 4.0 1.31 0.50 1.42
R-166 100 250 4.6 4.0 1.66 0.50 1.69
R-188 150 250 6.0 4.0 1.88 0.50 1.87
R-196 100 250 5.0 4.0 1.96 0.50 1.93
R-221 150 250 6.5 4.6 2.21 0.67 2.26
R-283 100 250 6.0 4.6 2.83 0.67 2.74
R-335 150 250 8.0 5.0 3.35 0.78 3.25
R-378 150 250 8.5 5.0 3.78 0.78 3.59
R-402 125 250 8.0 5.0 4.02 0.78 3.78
R-503 100 250 8.0 6.0 5.03 1.13 4.92
R-524 150 250 10.0 6.0 5.24 1.13 5.00
R-577 150 250 10.5 6.0 5.77 1.13 5.42
R-692 125 250 10.5 6.0 6.91 1.13 6.33
R-785 100 250 10.0 6.0 7.85 1.13 7.04
Мрежаста арматура типа “Q”
Q-62 200 200 4.0 4.0 0.62 0.620.98
Q-84 150 150 4.0 4.0 0.84 0.841.32
Q-131 150 150 5.0 5.0 1.31 1.312.06
Q-138 100 100 4.2 4.2 1.38 1.382.18
*
Q-141 50 50 3.0 3.0 1.41 1.412.22
3m 2.96

Q-188 150 150 6.0 6.0 1.88 1.883.08

Q-196 100 100 5.0 5.0 1.96 1.963.48
Q-221 150 150 6.5 6.5 2.21 2.213.74
Q-238 100 100 5.5 5.5 2.38 2.384.02
Q-257 150 150 7.0 7.0 2.57 2.574.44
Q-283 100 100 6.0 6.0 2.83 2.835.26
Q-335 150 150 8.0 8.0 3.35 3.355.94
Q-378 150 150 8.5 8.5 3.78 3.786.66
Q-424 150 150 9.0 9.0 4.24 4.247.90
Q-503 100 100 8.0 8.0 5.03 5.038.22
Q-524 150 150 10.0 10.0 5.24 5.24

155
 Lx Ly:L 1.00 1.10 1.20 1.30 1.40 1.50 1.60 1.70 1.80 1.90 2.00
x Mx 0.044 0.047 0.049 0.051 0.052 0.052 0.053 0.052 0.052 0.051 0.050
Mx

Ly
My 0.044 0.041 0.038 0.034 0.032 0.029 0.026 0.024 0.022 0.020 0.019

My
Mx 0.037 0.037 0.038 0.037 0.037 0.035 0.034 0.033 0.032 0.031 0.030
My 0.031 0.027 0.023 0.021 0.018 0.016 0.014 0.012 0.011 0.010 0.009

-Mx,o
- 0.084 0.084 0.082 0.079 0.077 0.074 0.071 0.069 0.066 0.063 0.061
Mx,o
-My,o
Mx 0.031 0.035 0.038 0.041 0.043 0.044 0.045 0.046 0.046 0.046 0.046
My 0.037 0.036 0.034 0.032 0.030 0.028 0.026 0.024 0.022 0.021 0.019
- 0.084 0.084 0.083 0.080 0.078 0.075 0.072 0.069 0.066 0.064 0.061
My,o
-My,o
Mx 0.028 0.030 0.032 0.032 0.032 0.032 0.032 0.031 0.031 0.030 0.029
P = q x Lx x Ly (kN)

My 0.028 0.025 0.023 0.021 0.019 0.017 0.014 0.014 0.012 0.011 0.010

-Mx,o
- 0.068 0.070 0.071 0.071 0.070 0.069 0.067 0.065 0.063 0.061 0.059
Mx,o
- 0.068 0.065 0.062 0.059 0.055 0.051 0.049 0.046 0.043 0.041 0.040
My,o

156
Mx 0.032 0.031 0.030 0.029 0.028 0.027 0.026 0.024 0.023 0.022 0.021
My 0.022 0.018 0.015 0.013 0.011 0.009 0.008 0.007 0.006 0.005 0.005

-Mx,o
-Mx,o
- 0.070 0.067 0.064 0.061 0.058 0.055 0.052 0.050 0.047 0.044 0.042
Mx,o
-My,o
Mx 0.022 0.026 0.028 0.032 0.035 0.037 0.039 0.040 0.041 0.042 0.043
M = k1 x P (kNm/m)

My 0.032 0.032 0.031 0.030 0.029 0.027 0.026 0.024 0.023 0.021 0.020
- 0.070 0.072 0.073 0.072 0.072 0.070 0.068 0.066 0.064 0.062 0.060
-My,o
My,o
-My,o Mx 0.026 0.026 0.027 0.027 0.026 0.025 0.024 0.024 0.022 0.022 0.021
на све четири стране, оптерећених једнако подељеним оптерећењем q (kN/m2)

My 0.021 0.018 0.016 0.014 0.012 0.010 0.009 0.008 0.007 0.006 0.006
- 0.060 0.060 0.059 0.057 0.055 0.053 0.050 0.048 0.046 0.044 0.042

-Mx,o
-Mx,o
Mx,o
- 0.055 0.052 0.048 0.044 0.041 0.038 0.036 0.034 0.032 0.030 0.029
My,o
-My,o Mx 0.021 0.024 0.026 0.028 0.029 0.029 0.029 0.029 0.028 0.028 0.028
My 0.026 0.025 0.023 0.022 0.019 0.017 0.016 0.014 0.012 0.011 0.011
- 0.055 0.059 0.062 0.063 0.064 0.063 0.062 0.061 0.059 0.058 0.057

-Mx,o
Коефицијенти k1 за прорачун момената савијања крстато армираних плоча ослоњених

Mx,o
- 0.060 0.059 0.058 0.055 0.053 0.051 0.048 0.046 0.043 0.041 0.039
ослоњена ивица

-My,o
My,o
0.021 0.023 0.023 0.024 0.020 0.020 0.023 0.022 0.022 0.021 0.021
-My,o Mx
0.021 0.019 0.017 0.015 0.013 0.011 0.010 0.008 0.007 0.006 0.006
My
- 0.052 0.054 0.053 0.053 0.052 0.051 0.049 0.048 0.046 0.044 0.042

-Mx,o
-Mx,o
укљештена ивица слободно

-My,o My,o
-
Mx,o 0.052 0.049 0.047 0.044 0.041 0.038 0.036 0.034 0.032 0.030 0.029
 Ly:Lx 1.00 1.10 1.20 1.30 1.40 1.50 1.60 1.70 1.80 1.90 2.00
Q2
Q1 0.250 0.260 0.272 0.280 0.288 0.296 0.304 0.310 0.316 0.322 0.327
Lx
Q1 Q1 Q2 0.250 0.240 0.228 0.220 0.212 0.204 0.196 0.190 0.184 0.178 0.173

Ly
Q2
Q3
Q1 0.330 0.346 0.362 0.376 0.387 0.399 0.410 0.418 0.426 0.434 0.442
Q1 Q2 Q2 0.230 0.240 0.246 0.252 0.257 0.261 0.264 0.270 0.274 0.276 0.278
Q3
Q3 0.220 0.207 0.196 0.186 0.178 0.170 0.163 0.156 0.150 0.145 0.140

Q2
ослоњена ивица

Q1 0.220 0.232 0.240 0.254 0.264 0.273 0.281 0.290 0.296 0.302 0.308
Q1 Q1 Q2 0.330 0.313 0.298 0.285 0.272 0.262 0.251 0.242 0.234 0.227 0.220
Q3
Q3 0.230 0.223 0.214 0.207 0.200 0.192 0.187 0.178 0.174 0.169 0.164
укљештена ивица слободно

Q3
Q1 0.292 0.313 0.331 0.346 0.360 0.370 0.380 0.390 0.400 0.410 0.419
P = q x Lx x Ly (kN)

Q1 Q2 Q2 0.208 0.217 0.226 0.233 0.241 0.247 0.252 0.256 0.260 0.263 0.266
Q4
Q3 0.292 0.274 0.257 0.244 0.230 0.221 0.212 0.204 0.196 0.189 0.182
Q4 0.208 0.196 0.186 0.177 0.169 0.162 0.156 0.150 0.144 0.138 0.133

157
k2 x P (kN)

Q2
Q=

Q1 0.302 0.315 0.326 0.334 0.342 0.350 0.356 0.361 0.367 0.372 0.377
Q1 Q1 Q2 0.198 0.185 0.174 0.166 0.158 0.150 0.144 0.139 0.133 0.128 0.123
Q2
Q2
Q1 0.198 0.211 0.223 0.234 0.244 0.254 0.262 0.270 0.278 0.285 0.292
Q1 Q1 Q2 0.302 0.289 0.277 0.266 0.256 0.246 0.238 0.230 0.222 0.215 0.208
Q2
Q3
Q1 0.274 0.285 0.297 0.309 0.318 0.326 0.334 0.341 0.347 0.353 0.358
Q1 Q1 Q2 0.190 0.182 0.174 0.165 0.158 0.152 0.146 0.141 0.136 0.131 0.126
Q2
Q3 0.262 0.248 0.232 0.217 0.206 0.196 0.186 0.177 0.170 0.163 0.158

Q3
Q1 0.262 0.282 0.300 0.316 0.329 0.344 0.354 0.365 0.376 0.386 0.394
q=Q/L
Коефицијенти k2 за одређивање резултанти реакција ослонаца крстато армираних плоча

Q1 Q2
ослоњених на све четири стране, оптерећених једнако подељеним оптерећењем q (kN/m2)

Q2 0.190 0.200 0.210 0.218 0.227 0.234 0.240 0.245 0.250 0.254 0.258
Q3
Q3 0.274 0.259 0.245 0.233 0.222 0.211 0.203 0.195 0.187 0.180 0.174

Q2
приближно оптерећење ослоначке греде

Q1 0.250 0.266 0.279 0.291 0.302 0.312 0.320 0.327 0.333 0.339 0.345
Q1 Q1
Q2 0.250 0.234 0.221 0.209 0.198 0.188 0.180 0.173 0.167 0.161 0.155
Q2
ПРИЛОГ 5:

158
159
160
161
162
163
Винклерове таблице за екстремне вредности момената и трансверзалних
сила континуалних носача (константне димензије)
g –стално оптерећење, р – корисно (покретно) оптерећење
x – удаљеност пресека од крајњег левог ослонца, l – распон

Континуални носач са 2 поља (3 ослонца)

164
Континуални носач са 3 поља (4 ослонца)

165
Континуални носач са 4 поља (5 ослонaца)

166
Континуални носач са 5 поља (6 ослонaца)

167
Континуални носач са 5 поља (6 ослонaца) – наставак

168