Aristotelova

praktička
filozofija
Bojan Vranić
Bojan.Vranic@FPN.BG.AC.RS
SADRŽAJ PREZENTACIJE

• Aristotelova biografija
• Kritika Platona
• Sistem saznjanja (Nikomahova etika)
• Praktička mudrost (Politika)
• Politeja i oblici vlasti (Politika)
ARISTOTEL IZ STAGIRE

• 384 - 322. pne.

• 20 godina pod Platonovim mentorstvom
• Likej ili “peripatetička škola”, osnovana
335. pne.
• 343. pne - tutor Aleksandra Makedonskog
• Hroničar doba, značajan izvor za istoriju
antičke misli - većina spisa je izgubljena
RAZLAZ S PLATONOM

• Drag mi je Platon, ali…

• Dupliranje stvarnosti - argument trećeg čoveka (čovek, pravi čovek,
čovek koji povezuje ta dva…)
• Šta je automobil?
• Brzina!
• Dakle, to je zec?
• Automobil ima motor - dakle snaga!
• Dakle, to je slon… n-ti slučaj (beskonačni regres)
• Ideje su u stvarima (pojmovi, kategorije, supstancija ili “ousia”)
• Idealizam vs. realizam - paradigma koja prati društvene nauke do danas
Delanje i stvaranje (NIKOMAHOVA ETIKA)
• Tri vrste znanja: teorijsko (spekulativno),
praktičko (pragmatičko), praktično (pojetičko); Znanje
• Podela po kriterujumu delanja (kao
otkrivanja) i stvaranja;
• Delanje u širem smislu je teorijsko znanje jer Delanje Stvaranje
se njime čini da čovek realizuje deo svoje duše
koji je vezan za um i kojim se otkrivaju prave i
nužne istine (kao što je dobro po sebi); Teorijsko
Praktičko Praktično
• Delanje u istinskom smislu je rasuđivanje ili (episteme
(phronesis) (techne)
theoretike)
praktička mudrost (phronesis) kojim čovek
donosi zdravorazumske, odnosno pravedne
odluke, čime otkriva šta je dobro za njega;
• Stvaranje nije delanje već unapređivanje
stečenih znanja i veština do savršenstva.
Aristotelov
sistem Pojetika
znanja(techne)
Praktička znanja
(phronesis)
Teorijska znanja
(episteme

saznanja • Pesništvo; • Etika theorethike)

• Retorika (topika); • Politika • Prva filozofija (biće i
jedno)
• Logika (silogistika); • Ekonomija • Teologika (Metafizika)
• Zanatstvo; • Strategija • Matematika
• Fizika
Karakteristike delanja

Karakteristike znanja Karakteristike rasuđivanja

• Nužno; • Verovatno;
• Opšte (arhitektoničko) i pojedinačno
• Opšte ili o prvim principima; (političko);
• Večno; • Kontekstualno (pravo rasuđivanje je ono koje
traži sredinu između posebnih i opštih
• Može se naučiti – spekulativnim načinima interesa);
zaključivanja (indukcijom i posebnom • Može se naučiti, ali pomoću posebne vrste
dedukcijom koju Aristotel naziva sudova koje daju zaključke čiji su zaključci
silogizmom); verovatni (topika)
• Vezano je za razum.
• Vezano je za um;
Šta je funkcija praktičkog rasuđivanja? (POLITIKA)
• Politički cilj je pitanje etike – dobar život nije prosvetljenje do idealne
zajednice, veće delanje koje doprinosti sreći (eudaimonia);
• Dobra zajednica je zajednica u skladu s vrlinom:
• Pravednost - najveća, cela vrlina;
• Gordost - ukras svake vrline.
• Političar ne promišlja da li treba da konstituiše dobru zajednicu, već kako da je
konstituiše u skladu s vrlinom;
• Praktičko rasuđivanje ili mudrost je način delanja i promišljanja o tome kako
da čovek na najpravedniji način dođe do nekog cilja i time bude srećan.
PERFEKCIONISTIČKO SHVATANJE ETIKE I POLITIKE

„Jasno je, međutim, čak i pod pretpostavkom da praktična mudrost nema

značaja za dobro delanje, da je ona ipak potrebna, jer predstavlja vrlinu
jednog dela intelekta, i zato što ne može postojati pravilna odluka bez
praktične mudrosti isto kao ni bez vrline. Jedna, naime, određuje pravilan
cilj, a druga čini da se sližimo pravilnim sredstvima za njegovo
postizavanje.“

Aristotel, Nikomahova etika (1980, 162: 1145a)

Politika: rasuđivanje o uređenju zajednice

• Politika kao praktička disciplina je rasuđivanje o ustavu (politeia) (1288b);

• Dobar državnik i dobar zakonodavac moraju da uzmu u obzir kakav ustav najviše odgovara ljudima koji
žive u jednoj zajednici i da ih ubedi da je taj izbor najbolji za njih;
• Pravda leži u odmerenosti (sredini) postojeće zajednice, a ne u promišljanju izgleda idealne zajednice;
• Ustav je vladavina jednog sloja građana (vladavina jednog, nekoliko ili mnogih);
• Građanin je onaj koji donosi i sprovodi javne odluke;
• Državnik bira između ovih tipova ustava:
• Idealnog ustava;
• Ustava koji je najbolji u skladu sa okolnostima;
• Ustava koji je između idealnog i mogućeg;
• Ustava koji odgovara svim zajednicama;
Vrste ustava (ZAJEDNICA)
MONARHIJA (Bazileja)

ISPRAVNI POREDAK
ARISTOKRATIJA
(podređen zakonu)

POLITEJA
(Republika)
USTAV (Politeia)

TIRANIJA

IDEALNI PERVERTIRANI
POREDAK (zasnovan OLIGARHIJA
na samovolji)

KONTEKSTUALNI DEMOKRATIJA
(Ohlokratija)

MEŠOVITI

UNIVERZALNI