VISOKA ŠKOLA

PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA

VRANJE

ZAVRŠNI RAD

CNC STRUGOVI

Mentor: Kandidat:
Nebojša Dimitrijević, profesor.s.s. Jovan Miljkovic 295/mi
 REPUBLIKA SRBIJA
VISOKA ŠKOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA
VRANJE

ZAVRŠNI RAD
CNC STRUGOVI

Mentor: Kandidat:
Nebojša Dimitrijević, profesor.s.s. Jovan Miljkovic 295/mi
____________________________
Vranje,2018
 Sadržaj:

1.Uvod……………………………………………………………………………1
2.Istorija…………………………………………………………………………2
3.Pregled sadašnjih mašina………………………………………………….4
4.Istorijat programskog upravljanja……………………………..………….7
5.NC-upravljanje……………………………………………………………….8
5.1.Konvekcionalno upravljanje…………………………………....8
5.2.Numeričko upravljanje…………………………………………...8
6.Referentne tačke CNC struga………………………………………………9
7.Koordinatni sistem CNC strugova………………………………………..10
8.Alati kod CNC strugova……………………………………………………11
9.CNC strug EMCO TURN 55………………………………………………12
9.1.Alati za struganje za školski strug <<EMCO TURN 55<<………..15
9.2.Primeri primene alata za struganje prema PIA-velenje…………….16
10.CNC strug Mori Seiri NL 1500………………………………………….17
10.1.Održavanje NL 1500…………………………………………...20
10.2.Dodatni delovi NL 1500………………………………………...21
11.CNC “Makino…………………………………………………………….22
12.Pomocni pribori……………………………………………….……….....23
12.1.Uloga i klasifikacija pribora……………………….…..…...23
 12.2.Uneverzalni (stezni) pribori……………….…………….…..24
13.Osnovne mere i postupci za bezbednost rada na strugu……...…..….28
14. Postavljanje mašine……………………………………………………...30
15.Zaključak…………………………………………………………….……..31
16.Literatura…………………………………………………………….….…33
1.Uvod

Strug je mašina za obradu materijala skidanjem strugotine (ili obrada materijala rezanjem ) na

kojoj se obrađuju radni predmeti kružnog poprečnog preseka. Strugovi za drvo su slabiji od

strugova za metal i na nekim modelima je moguće obrađivati predmet i dletom iz ruke. Bolji

strugovi mogu imati kopirajući mehanizam, mehanizam za pravljenje navoja, a najsavremeniji su

programabilni strugovi ( CNC, odnosno NU strugovi), na kojima je moguće programirati željeni

oblik radnog predmeta koga će potom sami napraviti. Kod strugova glavno kretanje je obrtno

kretanje i vrši ga glavno vreteno sa steznom glavom i predmetom koj se obrađuje, dok je

pomoćno kretanje pravolinisko i vrši ga rezni alat. Prema tome, na strugovima se uglavnom

obrađuju rotacioni predmeti ( vijci, navrtke, osovine, vratila, čaure, remenice i sl.)

-1-
2.Istorija

Prvi strugovi bili su poznati još u doba antike.Moguće da su već u 2.milenijumu p.n.e. postojali
strugovi za obrađivanje drva i druge potrebe.Prvi radovi struga pronađeni su u 7.veku p.n.e. u
Korneto, i Italiji.

Po grčkoj mitologiji strug je izmislio legendarni Dedal, otac Ikara. U jednom egipatskom groblju
iz 4.veka p.n.e. nađene su prve slike jednog struga. Rotacija struga dobijena je time što je jedan
vukao po jednom koponcu, dok je drugi obrađivao komad sa alatkom.

Slika 2.1- Konvencionalni strug krajem 19.veka

Slika 2.2-Savremeni konvencionalni strug

Ovakav koncept struga ostao je manje više do srednjeg veka. U 13.veku konopac za rotaciju
struga bio je vezan za jednu dasku, slično pedalu, vidi strugu sa nožnim pogonom, tako da je
radnik, koji je obrađivao, sa korakom na dasku sam stvarao rotaciju struga.

-2-
Slika 2.3-Strug sa nožnim pogonom

Leonardo da Vinči je takođe izmislio jedan strug.Novina je bila jedan kotur preko kojeg je išao
konopac i tako omogućavao jednu konstantu rotaciju struga. Iz 1480.godine potiču i prve slike
jednog struga sa suportom. Leonardo da Vinči koristio je i jednu drskalicu za alatku; da li je on
to izmislio nije poznato.

Prvi strugovi sa mehaničkom podrškom nastali su sredinom 18. veka u Velikoj Britaniji (Jacques
Besson, 1751). Strugovi su tad bili uglavnom od metala i imali su skoro sve karakteristike
modernog struga. Prvi strugovi sposobni za mašinstvo, dakle za obrađivanje metala, nastale su
verovatno u Sjedinjenim Američkim Državama krajem 18. Veka (Sylvanin Brown, 1791). Ovo
je doba početka industrijalizacije.

-3-
3. Pregled sadašnjih mašina

Zajedničke osobine svih ovih vrsta strugova leži u tome što se predmet okreće, a nož vrši
samokretanje pomeranja. Ostali uslovi rada kao što su: način učvršćivanja predmeta i njegovo
pomicanje, broj noževa upotrebljenih istovremeno u radu, njihovo učvršćivanje, način pogona
njihovog pomeranjaitd.

Vrste strugova mogu biti:

-Paralelni strugovi

-Revolverski strugovi

-Čeoni strugovi

- Karuselni strugovi

Paralelni strugovi - Su u većini slučajeva univerzalni strugovi čija je karakteristika da predmet

koji se obrađuje leži između šiljaka radnog vretena i konjica ili u čeljusnoj ploči se nož pomiče
duž predmeta koji se obrađuje tj. paralelno sa njegovom osom po čemu su ovi strugovi i dobili
ime. Naziv univerzalni strug dolazi od toga što se na ovim strugovima mogu obavljati skoro sve
vrste strugarskih radova. Među paralelne strugove ubrajamo tzv.strugove visokog dejstva koji se
naziv vrlo često susreće. To se strugovi koji se za vreme rada postižu veliki efekat kako u snazi,
količini skinute strugotine tako i u tačnosti u grubom i finom radu.

Slika 3.1 – Paralelni strug

-4-
Revolver strug - Karakteristika ovih strugova leži u tome što rade sa većim brojem alata raznog
oblika koji u određeno vreme jedan za drugim dolaze na radno mesto kao što meci iz burenceta
revolvera dolaze u cev. Po sličnosti kretanja ovi su strugovi i dobili svoj naziv. Za razliku od
standardnih, univerzalnih paralelnih strugova, kod kojih se gubi dosta vremena u menjanju alata i
njegovom podešavanju prema predmetu koji se obrađuje. Revolverski strugovi imaju, bez obzira
na standardni suport, naročite nosače alata preko kojih i dobijaju svoja kretanja pomeranja.

Slika3.2 - Revolver strug

Slika3.3-Alat u revolverskoj glavi

Čeoni strug- Nemaju ni šiljak radnog vretena ni šiljka konjica. Predmet se postavlja i pričvršćuje
na veliku čeličnu ploču (1) koja leži na masivnm radnom vretenu (2) a pogon dolazi preko
stepenaste remenice (3) i zupčastog prenosa (4). Karakteristika ovih strugova leži u podeljenom
podnožju struga čiji jedan deo predstavlja postolje radnog vretena (5) a drugo postolje suporta
(6).Između ta dva dela nalazi se rupa širine (b) za prolaz čelične ploče i predmeta najvećeg
prečnika. Suport sruga je potpuno odvojen a jedino njegova veza sa strugom leži u lancu (8)
preko koga dolazi pogon pomeranja noža (9) čija se veličina reguliše pomoću ekscentra (10) i
mehanizma (11) za pomeranje. Rad sa ovim strugovima, a naročito postavljanje učršćivanje na
čeličnu ploču predstavlja dug i težak posao te se zbog toga i upotrebljavaju u specijalnim
slučajevima.

-5-
Slika3.4 - Čeoni strug

Karuselni strugovi- Oni se prave sa jednim ili sa dva suporta. Na običnom uspravnim stubovima
(1) leži poprečna greda (2) koja nosi dva suporta (3). Poprečna greda zajedno sa supotroma može
se dizati i spuštati pomoću uspravnih vretena (4) pokretnim koničnim prenosnim zupčanicima
(5). Suporti se pored toga mogu pomerati još i duže grede levo i desno tako da se položaj u
odnosu na predmet koji se obrađuje može tačno podesiti. Predmet leži na okrugloj horizontalnoj
ploči (6) masivne konstrukcije. Kretanje obrtanja ova ploča dobija sa donje strane preko
vertikalnog radnog vretena struga i kružnog koničnog ozubljenog venca sa spiralnm
ozubljenjem. Prečnik ovih poloča može da dostigne i veličinu od 20 m. Neke konstrukcije imaju
još i jedno pomoćno, horizontalno radno vreteno u radnom vencu predmeta koji se obrađuju.
Pogon pomoćnog vretena dolazi od pokretnog elektromotora preko menjača brzina.

Slika3.5 Karoselni strug

-6-
4.Istorijat programskog upravljanja

Današnji nivo razvoja civilizacije uslovno je, kao nekad do sad da svet postane veloko
tržište, a čovek pre svega potrošač.

To je dovelo do toga da skraćenje životnog veka proizvoda povećana konkurencija i

tehnoloske inovacije, postanu izazovi sa kojima se suočavaju proizvođači. Priroda tržista i
proizvodnih procesa uslovi su da savremenu proizvodnju u mašinogradnji i drvnoj industriji sve
više karakterišu male serije, česta promena proizvoda, težnja ka povećanju produktivnosti i
smanjenju vremena izrade. U finalnim proizvodima se sve više pojavljuju delovi vrlo složenog
oblika čija izrada na konvekcionalnim mašinama postoje vrlo komplikovana.

Pojava složenih delova uslova je uvođenje modernih obradnih sistema. Numeričkih

upravljenih mašina alatki NC - Numerical Control i CNC Compjuter Control i obradnih centra
itd. U nastvku se daju samo osnovni podaci o numerički upravljanim mašinama alatkama, koji su
od značaja za njihovu tehnolosku pripremu u praksi je vrlo prisutan termin programiranje
mašina.

Savremene mašine alatke izvodeći proces obrade zavisi od sistema upravljanja uključuju
čitav niz mehanizama koristeći mehaničke, hidrauličke, pneumatske, električne, elektronske i
druge komponente kojima se ostvaruje kretanje i upravljanje. Na ovim mašinama obrađuje se
proste cilindrične i ravne površine kao i površine koje se opisuju složenim matematičkim
izrazima i grafičkim zavisnostima bregaste ploče, lopatice turbina, krila propelera i sl.
Pri čemu se postiže vrlo velika preciznost. Predmet izrade mogu biti od različitog materijala, od
kojih su neki radio aktivni i sl. pa zahtevaju upravljanje sa udaljenih mesta.

Današnja svetska privredna kretanja uslovljavaju nivo automatizacije mašina alatki, a

koji se manifestuju preko:
• Povećanje proizvodnosti mašina aktiviranjem opštih režima, brzih povratnih hodova ili
razvoj a specijalnih mašina i automata.
• Povećanje tečnosti obrade razvojem savremenih mernih sistema do razvoja specijalnih
preciznih mernih mašina.
• Razvoja mašinasa adaptivnim upravljanjem.
• Uvođenje industriskih manipulatora i robota u tehnološki proces.
• Uvođenje mašina sa paralelnim -Stjuartovim mehanizmima.
• Razvoj rekonfigurabilnih mašina.
• Razvoj fleksibilnih tehnoloških ćelija i fleksibilnih tehnoloskih sistema i slično.

Ovi sistemi zahtevaju promenu alata sa povišenim tehnološkim mogućnostima kao što je
promena alata sa raznom keramikom, tvrdim metalima sa presvlakom otpornim na habanje,
veštačkim dijamantima i sl. Imajući u vidu da tehnološki proces obuhvata sve aktivnosti koje od
pripremka daju gotov proizvod, pa je osnova za transformaciju pripremka crtež izratka na kome
su dati geomertriski oblik, dimenzije, materijal, tečnost, kvalitet obrađene površine i sl.
-7-
5.NC-Upravljanje
Hijerarhski posmatrano razlikuju se sledeće osnovne vrste NC - upravljanja:
• Konvekcionalno NC - Numerical Control,
• Kompjuterizovano CNC - Compjuter Numerical Control,
• Direktno DNC Direct Numerical Control.

5.1Konvekcionalno upravljanje
Ovo upravljanje u upravljačkom delu ima kratku strukturu, a sve operacije izvode se
pomoću određenih blokova koji su razvijeni za izvršenje predviđenih funkcija. Prepoznavanjem
formata, trake, čitanjem kordinatnih informacija, apsolutno inkrimentalno pomeranje i sl.

Mesto postavljanja ploče su međusobne povezana kako bi se postigle željene funkcije.

Izmena ili prilagođavanje bilo koje funkcije upravljanja, zahteva zamenu odgovarajućeg bloka
kao i prilagođavanje sistema. Osnovne karakteristike su:
- aktuelni vremenski period od 1954 do radnih 1970 god.,
- implementacija upravljačkih funcija, elektronskih hadverskih kola,
- upravljački signal, naponski inpulsi, unos programa upravljanja.
- mogućnost NC jedinice.
- struktura upravljačkog hadvera, složena sve upravljačke funcije,
- i programi izvedeni pomoću elektronskih kola.

Ograničene na osnovne funcije linearna ili kružna interpolacija, prepoznavanje formata

trake apsolutno inkrementalno poziciranje, prepoznavanje koda i sl.

Informacija sa trake neprekidno se unose i izvršavaju po blokovima uz ponavljanje

čitanja i izvršavanja blokova do kraja programa pri obradi sledećeg, pripremka traka se
premotava.

5.2.Numeričko upravljanje

Ovi sistemi spadaju u sisteme sa mekim upravljanjem koji za upravljanje mašinama

alatkama koriste kompjutere u čiju memoriju se smešta upravljački softver.

U odnosu na CNC sisteme ovde je elimisan veliki deo hadverskih kola naročito
interpolatora i čvrsto povezanih releja CNC upravljački signal su u obliku binarnih reči gde
svaka reč sadrži 16, 32 ili 64 bita zavisno od procesa u kompjuteru.
Struktura upravljačkog hadvera. Jednostavna je, upravljanje softversko a programi u memoriji
smešteni su na Hard disk ili Buble memoriju.
-8-
6.Referentne tačke CNC struga

Kod programiranja CNC mašina potrebno je poznavati određene referentne, odnosno nulte tačke
koje definišu koordinatni sistem i sam alat.

Referentne tačke CNC struga

Slika 6.1: Prikaz nultih tačaka kod CNC struga

Kod školskog CNC struga TURN 55 prilaz alata je sa donje (prednje) strane pa je koordinatni
sistem i položaj referentnih tačaka

W - Nulta tačka obratka (Workpiece zero point) -tačka vezana za izradak. Slobodno se menja
prema potrebama konstrukcije ili izrade. U ovoj tački je početak koordinatnog sistema koje je
prebačeno iz tačke M i ona olakšava programiranje.

M – Nulta tačka mašine (Machine zero point)- pozicija ove tačke se ne može menjati. Određena
je od strane proizvođača CNC mašine. Ona je početak koordinatnog sistema i od nje se
proračunavaju svi pomaci alata.

N - Referentna tačka alata (Tool mount reference point)-početna tačka od koje se mere svi
alati. Leži na osi držača alata. Određena je od strane proizvođača i ne može se menjati.

R- Referentna tačka (Reference point)- tačka u radnom području mašine koja je determinisana
sa krajnjim prekidačima. Služi za kalibrisanje mernog sistema i u početku rada sa mašinom
moramo dovesti alat u tačku R.

B - Početna tačka alata (Begin point)- od ove tačke alat počinje sa obradom i u njoj se vrši
izmena alata. Nije neophodno da bude definisana.

-9-
7. Koordinatni sistem CNC struga

Kod CNC struga- koordinatni sistem je dvoosni, tj. u osi obratka nalazi se osa Z, a upravno na
osu obratka osa X. Pozitivna osa X može biti postavljena u jednom ili drugom smeru što zavisi
od položaja alata, odnosno revolverske glave u odnosu na izradak. Koordinate sa negativnim
predznakom (-x, -y ) označuju kretanje alata prema radnom predmetu, a pozitivni predznak znači
odmicanje alata od radnog predmeta.

Napomena:

Treba zapamtiti da se alat (suport) uvek pomera u predmet ili u smeru predmeta ako je
koordinata negativna. Razlog zašto je to tako leži u činjenici da ako se pri programiranju
zaboravi negativan predznak, neće doći do sudara alata i predmeta, nego će se alat odmaknuti od
predmeta.

Slika 7.1: Koordinatni sistem CNC struga

-10-
8.Alati kod CNC strugova

Kod CNC strugova opremanje mašine sa različitim alatima je od bitne važnosti za kvalitetnu
izradu. Alati su smešteni u revolversku glavu prema redosledu izrade. Alati su postavljeni tako
da je svaki drugi alat ( od ukupno 8 ) naizmenično alat za spoljašnju obradu ili za obradu
unutarnjih površina, čime su jedni alati sa parnim a drugi sa neparnim brojevima. Svakom se
alatu mogu dodeliti odgovarajući brojevi korekcija alata koji se nalaze u memorijskom mestu
mašine za korekciju dimenzija alata. Pod korekcijom podrazumeva se vrednost razlike
koordinata vrha oštrice posmatranog alata u odnosu na prvi alat ( desni nož za spoljašnje
struganje).

Slika 8.1: Alati u revolverskoj glavi kod nekih strugova

Glavni delovi CNC struga su:

* Mehanički deo
-Pogonska grupa
Pogonski motor
Prenosnik
Glavno vreteno
Klizna staza sa nosačima alata, koji moţe da bude
Brzoizmenljivi nosač alata
Revolver nosač alata
Konjić
Koračni step motori
*Upravljačka jedinica
*Pribor mašine

-11-
9.CNC Strug EMCO TURN 55

Edukacioni strug EMCO Turn 55 sa CNC upravljanjem služi prvenstveno za edukciju studenata.
Potpuno je isti kao i profesionalni strug, s tim što raspolaže manjim snagama vretena, manjim
obrtnim momentom i manjim posmičnim brzinama.

Tako će se pomoću primera struga EMCO PC TURN 55 preciznije opisati njeni delovi i uređaji.

Glavno kretanje kod svakog stuga, pa i struga sa NU upravljanjem, jeste ono koje obezbeđuje
obrtanje radnog predmeta. Na edukacionom strugu EMCO ovo kretanje se ostvaruje pomoću
motora jednosmerne struje snage 440W, koji može omogućiti broj obrtaja od oko 3200 ∘/min.

Pomoću prenosnog mehanizma, koji se sastoji od tri remenice, može se postići broj obrtaja od
50∘/min do maksimalnog. Motori za edukacioni strug EMCO za pomoćno kretanje mogu da
obezbede sledeće brzine kretanja nosača alata

◦ Najveća brzina kretanja nosača alata (prazni hod) je 700 ∘/min

◦ Pri ručnom upravljanju brzina radnog hoda je 10-40 mm/min

◦ Maksimalni uzdužni hod je 300 mm

◦ Maksimalni poprečni hod je 60 mm

◦ Najmanji jedinični pomak je 0,01 mm

Slika 9.1: Strug EMCO PC TURN 55

-12-
U nastavku su dane karakteristike mašine:

Tehnički podaci:

• tri sihronizovane ose X, Y, Z

• prihvat vretena ISO 40

• maksimalni broj obrtaja 12000 o/min

• maksimalni posmak 10000 mm/min

• snaga vretena (Direct drive) 11 kW

• obrtni moment vretena 70 kN

• radni prostor 600 x 500 x 500

• magacin sa 20 alata

• automatska izmjena alata

• automatska vrata

• pneumatsko stezanje radnih komada

• mogućnost dogradnje 4. i 5. ose

• omogućen DNS robotski interfejs

Slika 9.2: Šematski prikaz CNC struga EMCO PC TURN 55

-13-
1 – Kućište

2 – Radno vreteno

3 – Stezna glava

4 – Postolje stroja

5 – Zaštitni poklopac

6 – Koračni motor

7 – Nosač alata

8 – Poprečni suport

9 – Uzdužni suport

10 – Konjić

11 – Vodilica

12 – Sigurnosni prekidač

13 – Razvodna kutija

14 – Prekidač

Sastoji se iz:
• CNC struga sa sihrovane 2 ose (X i Z),

• PC računara,

• simulatora upravljačke jedinice EMCO Sinumerik 810/840 D

• WinNC programa sa interfejsom za programiranje

-14-
9.1Alati za struganje za školski CNC strug «EMCO-TURN 55 «

-15-
9.2.Primeri primene alata za struganje prema PIA - Velenje
Alati koji se koriste za obradnu na CNC strugu Emco Turn 55 i Turn105 su- karakteristika kao
na slikama iz kojih se vidi šta može da obradi pojedini nož i kakav je ugao prilaza alata ka
izradku što je važno da ne bi došlo do sudara držača alata i obratka.

Slika 9.2.1.: Desni nož za finu obradu

Slika 9.2.2: Neutralni nož

Slika9.2.3: Nož za unutrašnje struganje (bušačka motka)

-16-
10.CNC strug Mori Seiki NL 1500

Obradna jedinica na kojima su rađeni zahvati za izradu mašinskog dela Mori Seiki NL 1500
(Strug koji pokreće svet)

Slika10.1: Spoljašnji izgled mašine Mori Seiki NL 1500

Od kako je prva mašina alatka sišla sa proizvodne linije 1968 godine, u Mori Seiki nastavljaju sa
proizvodnjom CNC strugova koji su poznati širom sveta. Tokom svih ovih godina proizveli su
oko 100 modela. Može se reći da je svaki naredni model bio poboljšan u odnosu na onaj
prethodni. Tako je Mori Seiki stvorio novu generaciju CNC strugova, to je strug koji pokreće
svet.

Slika 10.2: Dimenzije mašine Mori Seiki NL 1500 A = 2 695 mm, B = 3 388 mm, C = 3 688 mm,
D = 1 005 mm, E = 1 005 mm, F = 2 120 mm, G = 1 922 mm, H = 3 150 mm

-17-
Ovim modelom su ispunjeni mnogi zahtevi kupaca kao npr. bolja preglednost struktura svake
funkcije, problem toplotne energije koji se odražava na proizvod itd. Beskompromisnim
razvojem je rešen prethodni nivo rigidnosti i postignut je veliki nivo tačnosti i pouzdanosti.
Najnovija NL Serija strugova poseduje visoku rigidnosti i visoku tačnost, i postavila je novi
standard. To su mašine novog doba. Na slici se vidi razlika između obrade na mašini NL serije i
na kovnevcionalnoj mašini. Usled vibracija prilikom obrade, kod konvencionalnih mašina
javljaju se brazde na pojedinim mestima, dok kod NL 1500 toga nema.

Slika 10.3: Razlika obrade na strugu NL serije(levo) i konvencionalnom strugu (desno)

Mehanizam za obradu na konvencionalnim strugovima generiše veliku toplotu i vibracije zbog

velikog broja delova koji su uključeni, uključujući motor i prenostnik snage. Revolucionarni
dizajn smanjuje toplotnu energiju i eliminiše vibracije. Novi inovativni dizajn mašine povećava
preciznost i performanse. Rotacioni nosioci alata NL Serije imaju širi zahvat i dublje sečenje u
odnosu na konvencionalne strugove, kao i bolju preciznost i krutost.

Slika10.4: Ekstremno kruta kupola sa ugrađenim motorom

-18-
Povećanjem krutosti između vretena i alata, vibracije alata su svedene na minimum i postiže se
visok kvalitet obrade površina tokom okretanja. Istovremeno kontrola vibracija doprinosi dužem
radnom veku alata.

Na mašini tipa NL 1500 mogu se obrađivati delovi prečnika do Ø300 mm. Najistaknutija
karakteristika NL serije mašina je otklanjanje štetnih uticaja dejstva toplote. U konvencionalnim
mašinama hladnjak za ulje, kao izvor toplote, se nalazi odmah pored vretena i kao rezultat toga
imamo negativan uticaj toplote. Mašina Mori Seiki NL 1500 poseduje hladnjak ulja koji se
nalazi iza mašine i koji otklanja višak toplote. Mašina je tako dizajnirana da izduvni deo
hladnjaka nema dodira sa mašinom.

Slika10.5: Otklanjanje toplote

Vreteno, kao najveći izvor toplote je dizajnirano tako da kroz njegovu konstrukciju prolazi ulje
koje se hladi i tako se održava jednaka temperatura. Vreteno je zaštićeno od porasta temperature
spiralnim protokom ulja, što je prikazano na slici.

Slika 10.6: Prikaz rashlađivanja vretena

-19-
Mori Seiki izrađuje više tipova CNC mašina sa 36 varijacija svih tipova, tako da uspevaju da
zadovolje sve zahteve kupaca.

Sam izgled mašine sa osnovnim karakteristikama prikazan je na slici.

Slika10.7: Izgled mašine Mori Seiki NL 1500 sa osnovnim karakteristikama

10.1. Održavanje NL 1500

Održavanje same veoma lako zahvaljujući savremenom dizajnu koji poseduje. Rezervoar
rashladne tečnosti može da se vadi bez potrebe pomeranja i vađenja čip transportera. Može se
izvući lako i ne zauzima dodatni prostor. Deo za snabdevanje mazivima se nalazi u prednjem
delu mašine i lako je dostupan prilikom dopunjavanja. Oprema za vazduh se nalazi na desnoj
strani panela u cilju lakšeg održavanja. Hladnjak ulja i hidraulična jedinica nalaze se zajedno u
zadnjem delu mašine bez poklopca radi lakšeg pristupa.

-20-
10.2.Dodatni delovi NL 1500
Mašina Mori Seiki NL 1500 poseduje:

 Automatska vertikalna vrata i prozor koji je bliži operateru.

 Ima široko vidno polje koje omogućuje rukovaocu mašinom da vidi unutrašnjost bez
saginjanja dole.
 Udaljenost između operacione table i enterijera mašine je kratak tako da je smanjeno
naprezanje očiju.
 Operacioni panel može da se zaokreće pod uglom od 90° radi poboljšanja vidljivosti
operatera.

Slika10.2.1: Vidno polje operatera

Moguće je potpuno automatizovati mašinu dodavanjem sistema za kontinuirani dotok materijala

(periferna oprema), kao i ugradnju sistema za sakupljanje gotovih komada.

-21-
Slika10.2.2: Potpuna automatizacija mašine

11.CNC “Makino”

Japanski proizvođač CNC mašina „Makino” proizvodi horizontalne mašine sa 4 ose,

vertikalne mašine sa 5 osa, grafitne obradne centre, vertikalne obradne centre, vertikalne obradne
centre sa 5 osa, mašine za bušenje rupa. Horizontalne mašine sa 4 ose su veoma produktivne i
pouzdane. Ove mašine su vodeće u industriji što se tiče brzine i tačnosti. Za razliku od mnogih
mašina na tržištu, „Makino” obradnicentri su projektovani i izgrađeni za duži vek trajanja,
a kupac ima garanciju na održavanje, tačnost i produktivnost. „Makino” HMC linija proizvoda
uključuje MCC i MCD serije za velike delove i kalupe izrađene od čelika i drugih kaljenih
materijala. Za profitabilnu, predvidlivu i profitabilnu obradu ove mašine su dokazano
rešenje za globalno konkurentnu proizvodnju.

Slika11.1: Horizontalna mašina sa 4 ose “Makino”

-22-
12.Pomoćni pribori

12.1 Uloga i klasifikacija pribora

Pribori su dopunski uređaji koji se koriste pri obradi, montaži i kontroli delova, sklopova i
proizvoda.U toku izvođenja procesa obrade i realizacije pomoćnih operacija, pribori se koriste za
pozicioniranje i stezanje predmeta obrade i alata. U mnogim slučajevima obezbeđuju i potrebno
vođenje alata u odnosu na predmet obrade.

Prema nameni dele se na:

 Univerzalne - su namenjeni obradi različitih primeraka. Predstavljaju standardni pribor

svake alatne mašine,

 Specijalne - su namenjeni obradi određenih primeraka ili izvođenju određenih operacija

obrade na jednom ili više delova. Pravilno koncipiranje pribora, projektovanje i
konstrukcija, podrazumeva poznavanje i analizu baznih površina dela koji se izrađuje.
Pri projektovanju konstrukcije i tehnologije obrade delova, posebno projektovanju
tehnoloških procesa, najpre se vrši izbor baznih površina (baza).

Baze su tačke, linije ili površine u odnosu na koj se orijentišu drugi delovi ili površine delova u
procesu obrade, merenja ili montaže.

Dele se na :

-konstrukcione,

- tehnološke,

-merne

-montažne.

Grupu konstruktivnih baza čine: osnovne i pomoćne baze, koje pri konstruisanju (izboru oblika
površina, njihovog položaja, utvrđivanju dimenzija i normi tačnosti i sl.), imaju suštinski značaj.
U fazi konstrukcije se identifikuju i: funkcionalne i slobodne površine.

Osnovne površine (baze) su površine u odnosu na koje se određuje položaj dela u proizvodu
(sklopu). Po pravilu položaj dela u sklopu se određuje kompletom od dve ili tri baze.

-23-
Osnovne baze vratila.Stepenaste površine sprečavaju pomeranje vratila duž ose vratila.
Pomoćna površina (baza) određuje položaj montiranih delova pod sklopova. Za vratilo, na
primer, se javljaju dva kompleta pomoćnih površina za postavljanje zupčanika, sa tri elementa:
rukavac 3(3'), stepenica 5(5') i klin. Funkcionalne površine su površine preko kojih se ostvaruje
funkcija zadatog sklopa.To su, u pomenutom slučaju, bočne površine zuba zupčanika.Slobodne
površine su površine povezuju osnovne i pomoćne površine. To je površina valjka (4)

Slika 12.1.1- Karakteristične površine delova sklopa

Tehnološka baza-je površina koja određuje položaj dela u procesu izrade (obrade) u odnosu na
rezni alat i/ili pribor.

Merne baze- se koriste u procesu merenja i kontrole gotovog dela. Merna baza je površina koja
određuje relativni položaj dela ili sklopa i sredstva merenja.

Montažne baze-se koriste za orijentaciju i postavljanje delova pri montaži. To su baze koje
lišavaju deo ili sklop tri stepena kretanja, na primer pomeranja duž jedne ose i obrtanja oko
druge dve ose.

12.2 Univerzalni (stezni) pribori

Univerzalni pribori ili stezni pribori su namenjeni prvenstveno pojedinačnoj i malo serijskoj
proizvodnji za postavljanje i stezanje predmeta obrade i alata različitih oblika i dimenzija. Kao
univerzalni pribori koriste se: univerzalna glave za stezanje, šiljci, univerzalni stezač za alate sa
cilindričnom drškom, brzi stezač za alate sa cilindričnom drškom, mašinske stege, obrtni stolovi,
trnovi (vratila), odstojni prstenovi, obrtni prstenovi, stezne čaure, elastične stezne čaure,
magnetne ploče i sl. Univerzalni pribori su najčešće i standardizovani, pa se nazivaju i
standardnim priborima alatnih mašina (isporučuju se uz mašinu).

Univerzalna glava za stezanje- (slika 12.2.1 ) sa tri (četiri, retko dve) čeljusti je standardni pribor
strugova, glodalica i brusilica.

-24-
Služi za stezanje okruglih (često i prizmatičnih) delova ili alata sa drškom (burgije, vretenasta
glodala ...).

Razlikuju se po stepenu univerzalnosti, konstrukciji mehanizma za samocentriranje i stezanje.

Postoje i druge konstrukcije univerzalnih glava, sa ručnimi mehanizovanim (pneumatskim,
hidrauličnim ili elektromehaničkim) stezanjem.

Slika 12.2.1- Univerzalna glava za stezanje

Mašinske stege- (slika 12.2.2) se koriste za ručno stezanje različitih delova na rendisalj-kama,
bušilicama, glodalica-ma i dr. Različite konstrukcije stega, okretne u ravni ili prostoru,
omogućujući orijentaciju dela za obradu površina pod uglom. Pored ručnih, postoje i stege sa
mehanizovanim stezanjem, najčešće hidrauličnim.

Slika 12.2.2- Neki tipovi mašinskih stega

-25-
Šiljci- se koriste za pozicioniranje i stezanje cilindričnih delova većih dužina (odnos dužine i
prečnika L/d iznad 4 do 10), najčešće na strugovima i brusilicama za okruglo brušenje. Delovi se
pozicioniraju i oslanjaju sa jedne ili obe strane (slika 12.2.3), primenom nepokretnih (neobrtnih)
ili pokretnih (obtnih) šiljaka. Oslanjanju na šiljke prethodi izrada središnjih gnezda na delovima.

Slika 12.2.3- Šiljci

Slika 12.2.4- Pozicioniranje pomoću šiljaka

Obrtači - (srca) služe za prenos obrtnog kretanja sa glavnog vretena na predmet obrade, kod
pozicioniranja pomoću šiljaka.

Slika12.2.5 - Osnovne konstrukcije obrtača (srca)

-26-
Linete- se koriste za oslanjanje predmeta obrade u toku rezanja sa ciljem sprečavanja i smanjenja
deformacija dužih delova, nastalih dejstvom spoljašnjih sila (sila i otpora rezanja, sopstvene
mase i sl.). Dva osnovna tipa lineta su: pokretne i nepokretne. Pokretne se postavljaju na uzdužni
nosač alata, a nepokretne na vođice nosača alata odnosno nosača šiljka.

Slika 122.6 -Pokretne i nepokretne linete

Trnovi - se primenjuju za postavljanje i stezanje predmeta sa centralnim otvorom većeg prečnika

i manje debljine zida, odnosno stezanje alata.

Slika 12.2.7 - Trnovi

Magnetne ploče- se koriste za postavljanje i stezanje predmeta od feromagnetnih materijala sa

ravnim površinama, kod brusilica za ravno brušenje (slika 12.2.8). Mogu biti sa permanentnim
magnetima ili elektromagnetima. Obezbeđuju ravnomernu silu stezanja po oslonu, baznoj
površini obratka, imaju visoku krutost i jednostavno i brzo stezanje (prebacivanjem ručica ili
isključivanjem jednosmerne struje).

Slika 12.2.8 - Magnetna ploča

-27-
13.Osnovne mere i postupci za bezbedan rad na strugu

Potencijalni izvori opasnosti:

1. Opasnost razvodna kutija za pogonsku energiju,

2. Opasnost zbog rotiranja,

3. Opasnost zbog nehotičnog uključivanja glavnog vretena,

4. Opasnost od zahvatanja ili udara od stezne glave,

5. Radni predmet / opasnost od zahvatanja rotacijom

6. Čeljusti stezne glave / opasnost od izbočenih rotirajućih delova,

7. Opasnost od drugih rotirajućih delova (npr. strugarsko “srce”),

8. Opasnost od alata,

9. Vučno vreteno / opasnost od rotacije,

10. Vodeće vreteno / opasnost od rotaci

Rukovanje sa strugom dozvoljeno je samo zaposlenim koji ispunjava posebne uslove za rad na
tim poslovima:

 Da je zaposleni obučen za bezbedan i zdrav rad;

 Da su na strugu primenjene mere za bezbedan i zdrav rad;

 Da zaposleni primenjuje propisana sredstva lične zaštite.

Osnovni izvori opasnosti pri radu su:

1.Opasnost od izbočenih rotirajućih delova alata, rotirajući delovi ili pokretni delovi mogu
zahvatiti delove tela i odeće. Direktno ili indirektno zahvatanje od prenosnika snage, ukoliko
nisu postavljene zaštitne naprave.

-28-
2. Opasnost od isturenih delova stezne glave – mehaničke opasnosti ("šape" za stezanje i ključ
stezne glave)

3. Radni alati koji se koriste u radu su oštri.

4. Predmet obrade može se zakrenuti i odleteti ako nije sigurno pričvršćen

5. Odskakanje odpadnih delova predmeta u toku struganja.

6. Pad predmeta obrade ili radnih alata.

7. Opasnost od letećih čestica strugotine ili tečnosti za hlađenje.

8. Oštra metalna strugotina pri uklanjanju sa radnih površina može povrediti ruke, šake i druge
delove tela radnika.

9. Usled preopterećenja pri radu može doći do loma burgije.

10. Strujni udar, usled neispravnosti električne instalacije.

11. Pad radnika, ako je pod klizav i zakrčen.

-29-
14.Postavljanje mašine

Prilikom postavljanja i razmeštaja mašine voditi računa o prilazima, prolazima i slobodnim

površinama oko oruđa, a sve u cilju lakog i bezbednog rukovanja, posluživanja i održavanja
oruđa, nadgledanja procesa rada.Obezbediti i propisati mesto za odlaganje sirovina i gotovih
proizvoda. Samo na propisanom mestu isti se i mogu ostavljati. Mašina se priključuje na napon
220 V, 50 Hz.

Napajanje se vrši preko priključnog kabla koji direktno ulazi u priključnu kutiju mašine. Zaštita
od kratkog spoja izvodi se preko osigurača priključnog sistema električne instalacije. Mašina se
sme priključiti samo na instalaciju na kojoj je izvršena zaštita od indirektnog dodira. Voditi
računa da stezna glava bude bez ispupčenja potpuno glatka. "Šape" – pakne se postavljaju tako
da ne vire iz stezne glave. Oko nosača alata potrebno je postaviti mehaničku zaštitu za
sprečavanje ulaska delova tela u opasnu zonu rada. Postaviti mehaničku zaštitu za sprečavanje
odletanja čestica strugotine ili emulzije za hlađenje.

Pre početka rada proverite:

 da li su na strugu postavljene sve potrebne zaštitne naprave, a naročito ona na remenskom

prenosu;

 da li uređaj za uključivanje deluje ispravno.

Pre uključenja uređaja dobro i sigurno učvrstite predmet obrade u mehanizam za držanje
predmeta obrade. Proveriti da li su radni alati na pravilan način učvršćeni. Pre aktiviranja rada
nemojte zaboraviti da izvadite ključ iz stezne glave.

-30-
15.Zaključak

Moderan pristup u samom proučavanju mašina u industriji ukazuje na upoznavanje tehnoloških

procesa i sistema u industriji kao i upoznavanje budućih stručnjaka da na osnovu proračuna vrše
izbor adekvatne i standardne opreme. Iz svih, predhodno navedenih, karakteristika date masine –
revolver strug, može se videti da je njegova upotreba dosta korisna, da u mnogome zamenjuje
ljudski rad, a istovremeno je njen rad dosta pouzdan, efikasan, rentabilan i ekonomičan. Ovo
ukazuje da se uz minimala ulaganja u remont moze i dalje efikasno koristiti i vrlo prakticno
primenjivati. Medjutim, kako nauka sve brze napreduje i kako sve vise ima inovacija, realno je
ocekivati razvoj novih i savremenih masina, koje ce polako ali sigurno potisnuti iz upotrebe u i
ustupiti sebi mesto u proizvodnom ciklusu.

Tehnologija je uticala na društvo na mnoge načine, i pozitivno i negativno. U mnogim

društvima, tehnologija je uticala na razvitak naprednijih ekonomija, kao što je današmnja
globalna ekonomija, te je omogućilo izdvajanje ležerne klase. Međutim, mnogi tehnološki
procesi proizvode neželjene posledice, koji uzrokuju zagađenje, cprljenje prirodnih resursa, kao i
poremećaj Zemlje i okoline. Razne implementacije nove tehnologije utiču na vrednost društva, te
postavljaju u nova etička pitanja. Otpočele su razne filozofske debate o sadašnjoj i budućoj
upotrebi tehnologije u društvu, sa neslaganjima oko toga, da li tehnologija unapređuje stanje
čoveka ili ga ugrožava. Neo-ludizam i slični pokreti za upotrebu tehnologije u modernom svetu,
tvrdeći da on otuđuje ljude, te da uništava kulturu; sledbenici tehnologija, kao što su
transhumanizam i tehno-progresivizam, u razvoju tehnologije vide dobit za ljudsko društvo.

Glavne prednosti CNC mašina pred tradicionalnim mašinama su: automatska operacija i
prilagodljivost.

Automatska operacija znači da je čovjek nepotreban pri radu, što ubrzava rad, čini proizvod
jeftinijim, i omogućuje rad sa opasnim materijama i u uslovima nepogodnim za čoveka.

Prilagodljivost je od velikog značaja ako će se jedna ista mašina koristiti za proizvodnju raznih
dijelova. Tada je jednostavnim menjanjem programa moguće postići izradu delova potpuno
različitih dimenzija i oblika.Druga prednost je to što precizni nacrti nisu nužno potrebni — sve
što treba je skup instrukcija za mašinu.Proces je tada potpuno definisan matematički.Kada je u
pitanju CNC tehnologija, da bi se vaša ideja pretvorila u finalni proizvod treba preduzeti
nekoliko koraka.Prvo potrebno je ideju pretvoriti u grafičko rešenje odnosno dizajn proizvoda.
Potom se grafičko rešenje mora konvertovati u odgovarajući format (CAD, CAM) i na kraju u
mašinski jezik odnosno G-kod. U pitanju je tekstualni fajl koji sadrži skup naredbi za upravljanje
mašinom.

-31-
Ukoliko CNC mašina ima svoju upravljačku jedinicu posebni program, kao ni računar nisu
potrebni.

Dakle, da bi upravljali CNC mašinom potrebno je isplanirati šta mašina treba da proizvede.
Nacrtati željeni proizvod u nekom od programa za grafički dizajn i zatim prevesti dizajn tog
predmeta u jezik mašine. Na taj način usmeravaju se njeni pokreti kako bi se dobio željeni
proizvod po zadatim merama i utvrđenoj specifikaciji. Obuka za rad na CNC mašinama nije
komplikovana. Često sami proizvođači ili distributeri obezbeđuju osnovnu obuku i uputstva za
rukovanje. Kod jednostavnijih mašina verovatno vam neće trebati ništa više od toga. Ukoliko su
u pitanju kompleksnije mašine možete angažovati stručnjaka odnosno CNC operatera koji će vas
obučiti za rad na konkretnoj CNC mašini i upoznati sa svim funkcijama odgovarajućeg CNC
softvera. Koja vrsta CNC mašine vam treba zavisi od više faktora; delatnosti kojom se bavite,
raspoloživog budžeta, prostora koji je na raspolaganju, proizvodnih planova, kao i radne snage i
njihove osposobljenosti za rukovanje mašinom.

CNC tehnologija je veoma precizna tehnologija, mogućnosti greške svedene su na minimum i

uglavnom su posledica ljudskog faktora ali u mnogo manjem obimu neko kod ručne kontrole
mašina. CNC mašine omogućuju veliku preciznost izrade i obrade, kao i standardizovanost
kvaliteta.Razlike koje se mogu uočiti među proizvodima su male i uglavnom nastaju zbog
trošenja alata i delova mašine.CNC mašine su isplative i brzo vraćaju uloženi novac. One mogu
biti u pogonu 24 h dnevno, 365 dana u godini uz povremeno isključivanje radi održavanja. Na
ovaj način značajno se smanjuju troškovi proizvodnje.Zapravo, CNC mašina je najisplativiji
radnik koga ćete ikad imati. Takođe, jedna osoba može nadgledati više CNC mašina što takođe
utiče na smanjenje ukupnih troškova. Zaključak je da CNC tehnologija krupnim koracima grabi
napred.Sve je dostupnija kako u pogledu cene, tako i u pogledu načina upravljanja, namene i
funkcionalnosti.Usled ove raznovrsnosti, prilikom kupovine konkretne mašine najvažniji zadatak
je odabir onog modela koji u potpunosti odgovara poslu za koji je namenjen.Mašinu treba
odabrati tako da pruži svoj puni potencijal i da dude ekonomski isplatljiva.

-32-
16.Literatura

1) Adamović Ž., TEHNOLOGIJA ODRŽAVANJA, T. F. ” Mihajlo Pupin

”,Smederevo, 1996.
2) Adamović Ž., Ćoćkalo D., TEHNOLOGIJA ODRŽAVANJA – Zbirka izabranih
računskih primera, T. F. ” Mihajlo Pupin ”, Zrenjanin, 1997
3) https://en.wikipedia.org/wiki/Turret_lathe
4) https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D1%82%D1%80%D1%83%D0%B3

-33-