GRADILIŠNE CESTE

Upravljanje pripremom građenja
Predavanje, 16.11.2018.
Sadržaj
‐ Transport na gradilištu
‐ Smjernice za projektiranje gradilišnih cesta
‐ Smjernice za izvođenje gradilišnih cesta
‐ Provjera provoznosti vozila i strojeva na gradilištu
Transport na gradilištu
Vanjski ‐ obuhvaća dovoz svih materijala i opreme od proizvođača i/ili 
isporučitelja do glavnog skladišta na gradilištu.
Kod rješavanja vanjskog transporta polazi se od mogućih izvora 
materijala.

Unutrašnji ‐ obuhvaća sve prijevoze materijala od glavnog skladišta do 
mjesta potrošnje.
Kod rješavanja problema unutrašnjeg transporta važno je da bude 
usklađen s procesima građenja i zadovolji njihovu dinamiku.
Osnovne značajke unutrašnjeg transporta
‐ njime se ne povećava vrijednost materijala već se povećavaju troškovi 
građenja
‐ utječe na racionalnost proizvodnje
‐ loše organiziran unutrašnji transport dovodi do poremećaja u 
organizaciji građenja
‐ oštećenja materijala koji se prevozi izazivaju izvanredne troškove 
građenja
Gradilišne ceste
‐ služe nesmetanom odvijanju unutrašnjeg transporta i pravodobnoj 
opskrbi gradilišta i procesa građenja materijalom
‐ povezuju skladišna mjesta, radionice i pogone na gradilištu s 
mjestima rada na građevini
Gradilišne ceste
‐ kvaliteta izvedbe ovih cesta ovisi o količini, te vrsti i trajanju prometa 
koji će se po njima odvijati na gradilištu
‐ najčešće se izvode kao privremene ceste koje se po završetku radova 
uklanjaju
‐ moguće je gradilišne ceste učiniti i trajnim (stalnim) cestama na 
parceli na kojoj se gradi građevina
Gradilišne ceste
‐ treba ih graditi u razumnom odnosu kvalitete i cijene, redovito 
održavati, a po završetku radova na gradilištu, kada gube funkciju, 
potrebno ih je ukloniti
‐ tijekom izvođenja radova, neophodno je njihovo redovito održavanje, 
a postupci održavanja ovise o materijalu u kojem je gradilišna cesta 
izgrađena
Gradilišne ceste – javne ceste

težina vozila gustoća prometa životni vijek

Gradilišna cesta veća manja kraći

Javna cesta manja veća duži

Planiranje unutrašnjeg transporta
‐ gradilišne ceste je potrebno izvesti već u prvoj fazi građenja, kako 
bi se mogle koristiti za prijevoz tijekom građenja, kako one trajne, 
tako i one privremene ceste koje će se nakon dovršenja radova 
ukloniti
‐ kod planiranja gradilišnih cesta potrebno je utvrditi koje se mogu 
odmah izvesti i kojima se može služiti za vrijeme građenja, a koje će 
se po završetku radova popraviti i dovesti u projektirano stanje te 
ostati kao trajne ceste na parceli
Trajektorije kretanja vozila i strojeva
• kretanje vozila i strojeva na gradilištu definira se u okviru plana 
uređenja gradilišta koji je sastavni dio projekta organizacije građenja
• definiranjem trajektorija kretanja vozila rješavaju se potencijalni 
problemi i konfliktne točke koje sa javljaju u okviru radnih zona na 
gradilištu, dodirnih točaka različitih radnih zona, prisutnost radnika 
koji se kreću pješice na gradilištu i u blizini radnih i skladišnih pogona, 
miješanje lakih vozila i teške mehanizacije na gradilištu, grube 
površine, slabe vidne udaljenosti i poravnanja, dubokim iskopinama i 
strmim nasipima
• provjera provoznosti vozila i strojeva provodi se tijekom izrade plana 
uređenja gradilišta
Tehnička regulativa
‐ gradilišne ceste izvode se sukladno zahtjevima zakonske i tehničke 
regulative kako bi omogućile neometan unutrašnji promet vozila na 
gradilištu, sigurnost za sudionike u gradnji, preglednost, te kako bi se 
sačuvala kvaliteta i količina prevezenog materijala potrebnog za 
izgradnju građevine
‐ od važeće tehničke regulative za projektiranje i izvođenje gradilišnih 
cesta, jedino Opći tehnički uvjeti za radove na cestama (Knjiga 1: Opće 
odredbe i pripremni radovi i Knjiga 5: Cestovni tuneli) jasno navode 
pravila i postupke izvođenja gradilišnih cesta
Tehnička regulativa
‐ nerazvrstana cesta ‐ površina koja se koristi za promet po bilo kojoj 
osnovi i koja je dostupna većem broju raznih korisnika (seoski, poljski i 
šumski putovi, putovi na nasipima za obranu od poplava, pristupne 
ceste i prostori parkirališta, benzinskih crpki i slično)
‐ prema Općim tehničkim uvjetima za radove na cestama ‐ Knjiga 1 
„...pristupne ceste i parkirališta trebaju biti izvedeni prema projektu 
organizacija građenja (POG), uputama nadzornog inženjera ili 
zahtjevima iz ugovora“
‐ gradilišne ceste i parkirališta moraju se redovno održavati, a poslove 
održavanja obavlja izvođač
Tehnička regulativa
‐ izvođenje gradilišnih cesta provodi se u okviru pripremnih radova
‐ obuhvaća aktivnosti izgradnje, popravaka, održavanja i uklanjanja
‐ troškovi izgradnje i održavanja gradilišnih cesta, te njihovo uklanjanje 
nakon završetka radova u pravilu su uključeni u ukupnu cijenu 
građenja, ukoliko ugovorom o građenju nije drugačije određeno
‐ pripadaju skupini indirektnih troškova koji ulaze u cijenu građevine 
kroz faktor te se ne iskazuju izravno posebnim stavkama ponudbenog 
troškovnika
‐ prilikom izrade vremenskog plana izvođenje gradilišne ceste se planira 
i prikazuje na isti način kao i glavni radovi na gradilištu
Cijena izgradnje gradilišne ceste
‐ prema Harms (2007) troškovi izgradnje, održavanja i uklanjanja 
gradilišnih cesta kreće se od 6,50 do 12,00 EUR/m2 (48,75 do 90,0 
kn/m2)
‐ prema Standardnoj kalkulaciji radova u visokogradnji cijena izgradnje 
gradilišne ceste kreće se od 55,24 do 84,76 kn/m2 (cijena obuhvaća 
razastiranje šljunka u sloju od 20 cm s planiranjem i zbijanjem)
Pristup gradilištu
‐ u svrhu sigurnog i nesmetanog odvijanja prometa na mjestima 
pristupa gradilištu, gradilištem i svim pogonima koji se koriste u 
izvođenju radova, izvođač je dužan postaviti i održavati prometne 
znakove u potrebnom broju, obliku i s tehničkim obilježjima u skladu 
s napredovanjem radova i zahtjevima zakonom mjerodavnih 
institucija
‐ u pravilu bi, vozila i strojevi, trebali ulaziti na gradilište i izlaziti iz njega 
u smjeru vožnje prema naprijed
‐ s obzirom na veličini gradilišta, položaju građevine na parceli i 
položaja priključnih prometnica gradilišni promet može biti 
organiziran s okretištem, obilazno ili kao prolaz
Organizacija prometa na gradilištu
Privremena rasvjeta za ceste
‐ gdje je to potrebno za vrijeme izvođenja radova, izvođač je dužan 
nabaviti i održavati privremenu rasvjetu za ceste
‐ privremena rasvjeta mora pružati istu razinu svjetla kao i javna 
rasvjeta koju zamjenjuje
Tehnička regulativa
‐ prema Općim tehničkim uvjetima ‐ Knjiga 5, u dijelu opisa izrade 
cestovnih tunela (poglavlje 8‐01.1.2 Izrada gradilišnih prometnica), 
gradilišne ceste su uvjetovane odabranom tehnologijom izvođenja, 
konfiguraciji terena na gradilištu i projektom organizacije građenja 
(POG)
‐ razinu kvalitete kolničke konstrukcije i zastora gradilišne ceste odabire 
izvođač ovisno o troškovima građenja i vremenu potrebnom za 
dovršenje radova
Održavanje gradilišnih cesta
‐ gradilišne ceste, bez obzira bile stalne ili privremene, moraju se 
redovito održavati
‐ prema Pravilniku za održavanje cesta (NN 90/14) redovito održavanje 
prometnih površina koje čine sastavni dio ceste, podrazumijeva 
čišćenje i popravljanje lokalnih oštećenja ceste poput krpanja udarnih 
rupa i pukotina, odnosno posipanje s pijeskom ili druge slične 
popravke kolnika
‐ s obzirom da su privremene gradilišne prometnice najčešće izvedene 
od kamenog zastora (tuacnik ili šljunak) postupci održavanja 
obuhvaćaju krpanje udarnih rupa, nasipavanje i profiliranje kolnika, 
popravke ispuha, protuprašno špricanje i slično
Održavanje gradilišnih cesta
‐ izvođač radova pri održavanju prometne površine mora osigurati 
sigurno i nesmetano odvijanje prometa, te oštećenja prometnih 
površina, u pravilu, mora popraviti oštećenje ceste jednakim 
materijalom od kojeg je i izrađena postojeća kolnička konstrukcija
‐ izuzetno, ako zbog izrazito nepovoljnih vremenskih prilika ili drugih 
okolnosti to nije moguće, dopušteno je oštećenja popraviti i s drugim 
primjerenim materijalima, ali samo privremeno
‐ blatnjave ceste djeluju štetno radi smanjenja trenja i povećanja 
otpora kotrljanja, što može dovesti do okretanja kotača u mjestu
Projektiranje gradilišnih cesta
‐ pri projektiranju i izgradnji gradilišnih cesta koriste se smjernice, 
odnosno preporuke stečene temeljem iskustva s obzirom da postoji 
velika razlika između cesta na gradilištima i javnih cesta za koje 
postoje vrlo jasna pravila projektiranja
Brzina kretanja vozila i strojeva na gradilištu
‐ osnovna razlika vidljiva je u brzini koju različite vrste vozila i strojeva 
mogu ostvariti na gradilištima
‐ brzine na gradilištu ovise o kategoriji prometnice i vrsti vozila, u 
pravilu se radi o manjim brzinama (v = 15 ‐ 20 km/h) jer su vozila na 
gradilištu teretna (srednje teška i teška teretna vozila), a prisutni su i 
brojni strojevi te ponekad i traktori
 Brzina kretanja vozila i strojeva na gradilištu

Brzina vozila na gradilištu ovisno o kategoriji prometnice i uvjetima na gradilištu (Klepac, 1982)

Kategorija ceste
I II III
Broj motornih vozila na sat više 100 15 do 100 manje od 15
Za laka vozila i lak teren 80 60 40
Za teška vozila i srednje lak teren 60 40 30
Računska brzina
Za teška vozila i težak teren 40 30 20
(km/h)
Ceste kod industrijskih objekata 40 20 20
Ceste na gradilištima 20 15 15
Izbor elemenata osi ceste 
‐ na izbor polumjera horizontalnog zavoja ceste, osim brzine vožnje, 
utječe i još nekoliko činitelja ‐ struktura gradilišta, kategorija ceste, 
vrsta vozila i teret, teren, intenzitet i trajanje radova
‐ prijelaznice kao elementi osi ceste se u pravilu ne projektiraju jer su 
brzine male osim ukoliko se radi o stalnoj gradilišnoj cesti koja će 
jednog dana, kao javna cesta, omogućavati veću brzinu vožnje
Uređaji i oprema vozila u prometu 
‐ kategorije vozila, dimenzije, ukupne mase, osovinska opterećenja 
vozila, uređaji i oprema koje moraju imati vozila te uvjeti kojima 
moraju udovoljavati uređaji i oprema vozila u prometu propisane su 
Pravilnikom o tehničkim uvjetima vozila u prometu na cestama (NN 
85/16, 24/17) i vrijede za sve vrste cestovnih prometnica, pa tako i 
gradilišne ceste
‐ osim maksimalnih širina, visina, duljina i nosivosti vozila, Pravilnik 
propisuje da motorna i priključna vozila, kao i skupovi vozila moraju 
imati uređaje da pri vožnji u kružnom vijencu, promjer vanjske 
opisane kružnice iznosi najviše 25,00 m, a promjer unutarnje kružnice 
najmanje 10,60 m
Izbor elemenata poprečnog presjeka ceste  
‐ maksimalna širina vozila iznosi 2,55 m odnosno, 2,60 m za hladnjaču, 
pa se tako i gradilišne ceste izvode u minimalnim širinama od 3,0 m
‐ gradilišne ceste obično su jednosmjerne, širine 3,0 ‐ 4,0 m, dok se 
ceste za dvosmjerni gradilišni promet izvode u širinama 5,0 ‐ 6,0 m
Izbor elemenata poprečnog presjeka ceste  
‐ na gradilišnim cestama mora biti 
osigurana preglednost, kod 
jednosmjernih cesta potrebno je 
izvesti mimolaznice za kamione 
minimalne dužine jednake dužini 
kamiona i prikolica +8 m
‐ izvode se na svakih 300 ‐ 500 m 
za građevine visokogradnje i na 
svakih 50 ‐ 200 m kod građevina 
niskogradnje
Izbor elemenata poprečnog presjeka ceste  
‐ na gradilišnoj cesti mora biti riješena poprečna odvodnja s nagibom 2 
‐ 6 % (ovisno o vrsti zastora ceste)
‐ uzdužni nagib iznosi maksimalno 10% i moraju ga moći svladati sva 
vozila na gradilištu
Izbor elemenata osi i poprečnog presjeka ceste  
Pregled geometrijskih karakteristika za projektiranje gradilišnih cesta

širina ceste (m)
računska brzina osiguranje 
poprečni nagib uzdužni nagib
(km/h) jednosmjerni  dvosmjerni  preglednosti
promet promet

15 ‐ 20 min 3,0 m 5,0 ‐ 6,0 m mimoilaznice 2 ‐ 6% 10%

Smjernice za izvođenje gradilišnih cesta
Gradilišne ceste mogu biti izvedene kao:
‐ zemljane, bez izgrađenog kolnika ili suvremenog kolničkog zastora
‐ najjeftinija varijanta izvođenja gradilišne ceste
‐ gradilišna cesta od prirodnog zemljanog materijala izvodi se uz 
pretpostavku da će se njome kretati vozila na odgovarajućim 
pneumaticima
‐ pogodna su tla od II kategorije pa nadalje
‐ odvodnja je olakšana ako su ove ceste na nagnutom terenu
‐ veliki problemi za odvijanje prometa prilikom većih oborina
Smjernice za izvođenje gradilišnih cesta
‐ tucaničke ili šljunčane, čest primjer na gradilištima 
‐ na prethodno uređenu zemljanu posteljicu izvodi nevezani nosivi sloj 
šljunka ili drobljenog kamena debljine 15 ‐ 20 cm
‐ izvedba je brza i nije pretjerano skupa, skupo je održavanje
‐ ceste od nasutog i zbijenog kamenog materijala koriste se uglavnom za 
kraće trajanje ili za popravak cesta u lošem stanju
‐ bolje kvalitete su ako se izrađuju zbijanjem (valjci, nabijači)
‐ nisu pogodne za duže trajanje i teške terete jer im je održavanje vrlo skupo, 
pa ponekad nakon nekog vremena postaju toliko loše da nastaje opasnost 
za vozilo, teret i ljude, a brzina vožnje se znatno smanji
Smjernice za izvođenje gradilišnih cesta
Gradilišne ceste mogu biti izvedene kao:
‐ stabilizirane, ceste koje se izvode miješanjem veziva (vapna ili 
cementa) sa osnovnim tlom te zbijaju
‐ veziva koja se dodaju poboljšavaju nosivost tla i olakšavaju vožnju, a 
njihov izbor ovisi o vrsti tla
‐ vapnom se stabiliziraju glinovita tla, a cementom šljunkovita i 
pjeskovita tla
Smjernice za izvođenje gradilišnih cesta
‐ svrha stabiliziranja tla je poboljšanje svojstava tla povećanjem 
kohezije
‐ dodavanjem raznih veziva, miješanjem i zbijanjem povećavaju se 
svojstva tla koje tada može preuzeti veće terete te ujedno biti 
otporan na prodiranje vode
‐ debljina stabiliziranog tla iznosi 15 ‐ 30 cm
‐ koriste se četiri postupka stabilizacije: mehanički, s bitumenom, s 
cementom i s vapnom
 Stabilizacija prijeskom + Neoloy geocells
https://www.prs‐med.com/casestudies/building‐highways‐on‐sand‐russia/
Smjernice za izvođenje gradilišnih cesta
‐ asfaltne ili betonske, ceste sa suvremenim zastorima koji se koriste 
samo ukoliko je to ekonomski opravdano, kod dugoga korištenja i 
velikoga prometa
‐ podloga je obično 10‐15 cm nevezanog nosivog sloja šljunka, a 
debljina gornjega asfaltnoga ili betonskoga sloja je 4‐10 cm
Smjernice za izvođenje gradilišnih cesta
‐ troškovi betonskih gradilišnih cesta su visoki pa se primjenjuju samo na 
mjestima velikog prometa sa teškim vozilima
‐ izvođenje na zemljanom tlu do III kategorije: potrebna je podloga od oko 
20 cm šljunka ili tucanika na koju dolazi betonska ploča
‐ izvođenje na čvrstom tlu: beton se postavlja na poravnati teren u sloju od 
minimalno 5 cm
‐ asfaltirane gradilišne ceste koriste se samo u posebnim slučajevima kao 
što su prometne površine asfaltnih baza ili drugih proizvodnih jedinica
‐ podloga od otpadnog kamenog materijala ili šljunka iznosi 10 – 15 cm, a 
debljina asfaltne površine 4 – 10 cm
Smjernice za izvođenje gradilišnih cesta
‐ osim izvođenja gradilišnih cesta u prirodnom materijalu na tržištu su prisutni i 
predgotovljeni elementi za izgradnju privremenih cesta
Korištenje recikliranih materijala
‐ gradilišne ceste mogu se izvoditi i od recikliranog agregata
‐ primjer: izvedba trajnih gradilišnih cesta na lokacijama Sopnica‐
Jelkovec u Sesvetama i Oranice‐Špansko u Zagrebu (Stanić i Dimter, 
2010)
Korištenje recikliranih materijala
‐ izgradnja prometnih površina u stambenim naseljima Špansko‐
Oranice u Zagrebu i Sopnica‐Jelkovec u Sesvetama izvedena je 2004. 
godine
‐ reciklirani agregat dobiven je uklanjanjem postojećih građevina na 
obje lokacije i potom se ugrađivao u nevezane nosive slojeve 
gradilišne ceste
‐ prva primjena recikliranog agregata u kolničkim konstrukcijama u 
Republici Hrvatskoj, značajna po tome što se materijal nastao 
rušenjem postojećih građevina ugradio na istim lokacijama
Korištenje recikliranih materijala
‐ nakon izvedenih radova uklanjanja postojećih građevina svinjogojske 
farme Sopnica‐Jelkovec i bivše vojarne Oranice‐Špansko izvršena je 
oporaba materijala nastalog uklanjanjem i ugradnja istoga u trajne 
gradilišne ceste, odnosno nevezane nosive slojeve budućih cesta u 
stambenim naseljima
‐ oporaba materijala je obuhvaćala usitnjavanje, pročišćavanje i 
prosijavanje materijala nastalog rušenjem (drobilice, uređaji za 
pročišćavanje vodom ili zrakom, separacijska sita i slično)
Korištenje recikliranih materijala
‐ po završetku izgradnje stambenih naselja na spomenutim lokacijama, 
trajne gradilišne ceste su se dodatno uredile (popravak udarnih rupa, 
planiranje, zbijanje slojeva) te su provedena ispitivanja postignutih 
vrijednosti modula stišljivosti
‐ izmjerene vrijednosti (Ms = 51 MN/m2 do Ms = 88 MN/m2) bile su 
veće od minimalne vrijednosti traženog modula stišljivosti Ms prema 
projektnoj dokumentaciji (Ms = 50 MN/m2)
‐ na tako izvedenom nevezanom nosivom sloju izvedeni su asfaltni 
slojevi (nosivi i habajući) budućih prometnih površina u stambenim 
naseljima u Sesvetama i Zagrebu
Korištenje recikliranih materijala
‐ volumen materijala koji je ugrađen u trajne gradilišne prometnice 
dobiven je recikliranjem materijala nastalog rušenjem:
‐ na lokaciji Sopnica‐Jelkovec iznosio je 19.000,00 m3
‐ na lokaciji Oranice‐Špansko 11.000,00 m3
Zaključak
‐ pravila koje se primjenjuju za projektiranje privremenih gradilišnih 
prometnica pa kojima se odvija unutarnji transport ista kao i pravila 
koja vrijede za projektiranje javih prometnica
‐ privremena prometnica je važna za svako pojedino gradilište i važan 
dio plana uređenja gradilišta
‐ ispravno izvedenom i dobro održavanom gradilišnom cestom postiže 
se veća brzina, smanjuju zastoji, kvarovi na vozilu i oštećenja tereta
 Privremena cesta Trajna cesta

Trajna cesta nije planirana

Uklanjanje

Korištenje Trajna cesta ‐ projektiranje Građenje

Projektiranje Građenje Održavanje
Korištenje
Recikliranje Popravci
Održavanje

Unaprjeđivanje

životni ciklus privremene ceste

životni ciklus privremene ceste  koja će se prenamijeniti u trajnu cestu
 V J E Ž B E
Provjera provoznosti gradilišnih vozila i strojeva
Autopath 2017
Autodesk Vehicle Tracking
Primjena računalnih programa za provjeru 
provoznosti
‐ simulacijski modeli korištenjem računalnih programa za provjeru 
provoznosti mjerodavnih vozila nastoje što vjernije prikazati kretanje 
vozila po voznim površinama
‐ provjera uvjeta provoznosti mjerodavnog vozila primjenom 
simulacijskih modela precizna je, jednostavna i brza za razliku od 
klasičnih metoda provjere (numeričke metode, grafičke metode)
‐ unutrašnji transport na gradilištu uvelike utječe na pravovremeno 
odvijanje radova, te pravilan odabir transportnih sredstava može 
znatno olakšati i ubrzati izvođenje građevinskih radova
Provjera provoznosti
‐ provjera provoznosti je sastavni dio projektne dokumentacije i 
provodi se grafičkim prikazom najistaknutijih točaka kretanja 
mjerodavnog vozila na tlocrtnom prikazu
‐ danas postoji niz programskih paketa kojima je analiza provoznosti 
znatno olakšana, odnosno kojima je moguće kontrolirati projektirano 
rješenje i na vrijeme ispraviti uočene pogreške
‐ baza vozila u pojedinim programima nije limitirana samo na 
automobile, kamione, prikolice nego ju je moguće proširiti i s 
podacima o nestandardnim vozilima poput građevinskih strojeva, 
poljoprivrednih strojeva i slično
Provjera provoznosti
‐ analiza strojnog horizontalnog unutrašnjeg transporta na gradilištu 
važan je dio plana uređenja gradilišta
‐ kako bi bilo moguće provesti takvu analizu, potrebno je definirati 
mjerodavno vozilo za gradilište i njegovu geometriju, te pripadajuće 
parametre
‐ na temelju tako definiranih ulaznih podataka moguće je provesti 
provjeru provoznosti
Provjera provoznosti
‐ provoznost se osigurava širinom vozne površine koja obuhvaća 
površinu omeđenu trajektorijama kretanja najistaknutijih točaka 
gabarita vozila, obostrano uvećanu za zaštitnu širinu
‐ pod mjerodavnim vozilom smatra se vozilo za koje je potrebno 
osigurati provoznost u svim dopuštenim smjerovima kretanja 
(Smjernice za projektiranje kružnih raskrižja na državnim cestama, 
2014)
Provjera provoznosti
• za statičko dimenzioniranje prometnog prostora mjerodavna su vozila 
najvećih dimenzija, a za vozno‐dinamičko dimenzioniranje vozila ona 
kategorija vozila koja je najzastupljenija u prometnom toku (Legac i 
koautori, 2011)
• Pravilnik o tehničkim uvjetima vozila u prometu na cestama (NN 
85/16, 24/17) definira najveće duljine vozila (razmak između 
najizbočenijega prednjeg i stražnjeg dijela vozila, bez tereta)
Provjera provoznosti
Najveće dopuštene duljine vozila

vrsta vozila najveća dopuštena duljina (m)

motornog vozila 12,00
priključnog vozila s rudom 12,00
tegljača s poluprikolicom 16,50
vučnog vozila s prikolicom 18,75
zglobnog autobusa 18,00
zaprežnog vozila, uključujući i zapregu 10,00
autobusa s najmanje 3 osovine 15,00
Provjera provoznosti
‐ temeljem analize prometa na gradilištu odnosno analize planiranog 
unutrašnjeg transporta dolazi se do zaključka da je mjerodavno vozilo 
na gotovo svakom gradilištu tegljač s poluprikolicom i vučno vozilo s 
prikolicom
‐ duljine tih vozila iznose 16,50 m i 18,75 m, to su vozila čije dimenzije 
postavljaju i najveće prostorne zahtjeve
Provjera provoznosti
‐ zbog konstrukcije vozila, manje prostorne zahtjeve, odnosno potrebne 
širine provoznosti, imaju vučna vozila s prikolicama (Legac i koautori, 
2011)
‐ time mjerodavno vozilo za analizu unutrašnjeg transporta na 
gradilištu postaje tegljač s poluprikolicom ukupne duljine 16,50 m
‐ za odabrano mjerodavno vozilo, dimenzije i položaj osovina određeni 
su prema dopuštenom osovinskom opterećenju i maksimalnim 
duljinama platforme za prijevoz tereta (Smjernice za projektiranje 
kružnih raskrižja na državnim cestama – Dodatak D, 2014)
Provjera provoznosti
‐ u tablici su navedene potrebne širine provoznosti temeljem položaja 
vozila pri vožnji u punom krugu različitog vanjskog polumjera 
(Smjernice za projektiranje kružnih raskrižja na državnim cestama, 
2014)              
Širina provoznosti za mjerodavno vozilo duljine 16,50 m

R1 12,0 12,5 15,0 17,5 20,0 22,5 25,0

šv + ∆v' 10,8 9,7 7,4 6,4 5,8 5,4 5,0
R3 1,2 2,8 7,6 11,1 14,2 17,1 20,0
Provjera provoznosti
‐ tlocrtni položaj mjerodavnog vozila (tegljača) u vožnji s potrebnom 
širinom povoznog dijela (Smjernice za projektiranje kružnih raskrižja 
na državnim cestama, 2014)
Provjera provoznosti ‐ primjer
‐ provjera provoznosti za mjerodavno teretno vozilo (označeno 
crvenom bojom u tlocrtu)
‐ uz tlocrtni prikaz moguće je uočiti i grafikon rotacije kotača vozila te 
granične linije koje označavaju rubove kolnika
‐ tragovi kotača vozila iscrtani su zelenom bojom unutar granične linije i 
temeljem ovakvog grafičkog prikaza vidljivo je da je provoznost 
mjerodavnog vozila za projektiranu širinu ceste i izabrani polumjer 
zavoja osigurana
Tragovi kotača vozila iscrtani su 
zelenom bojom unutar granične 
linije i temeljem ovakvog 
grafičkog prikaza vidljivo je da je 
provoznost mjerodavnog vozila 
za projektiranu širinu ceste i 
izabrani polumjer zavoja 
osigurana.
Provjera provoznosti ‐ primjer
‐ u slučaju nedovoljne širine kolnika ili neodgovarajućeg, odnosno, 
premalog polumjera tlocrtnog zavoja na grafikonu će se pojaviti 
kritična mjesta označena crvenom bojom te na taj način ukazati 
projektantu na nužnost ispravka projektiranog rješenja
Grafički prikaz provoznosti koja nije osigurana mjerodavnom vozilu
Autodesk Vehicle Tracking
‐ „Praćenje vozila“ ili „VehicleTracking“ omogućuje na projektiranoj 
(gradilišnoj) cesti provjeru provoznosti bilo koje vrste vozila kreiranog 
po potrebi ili odabranog u opširnoj bazi podataka, tzv. mjerodavnog 
vozila, lakše uočavanje greške prilikom izrade modela i lakšu 
usporedbu sa stvarnim stanjem odvijanja prometa ukoliko se radi o 
postojećoj cesti