-Mebijus-troglava aždaja sveta stripa

Jean Giraud, Moebius, Gir…tri su potpisa jednog istog crtaca stripova. Međutim, u
ovom specifičnom slučaju, ova tri potpisa predstavljaju različite poglede na strip, promene u
stilu, radu, razmišljanju, pogledu na svet. Oni predstavljaju jednu strahovitu moć da se uvek
pronađe nešto novo, originalno i nesvakidašnje. Ali da bi videli ko je, i šta je ovaj poznati autor stripa najbolje
će biti da krenemo od samoga početaka….
Jean Giraud, rođen je 8. maja 1938. u Francuskoj. Roditelji su mu se razveli kad je imao tri godine, tako da
je veći deo svoga detinjstva proveo sa babom i dedom na selu.I pored toga on nije izgubio kontakt sa
roditeljima, i može se slobodno reći da su oni imali bitnog, doduše posrednog uticaja, na njegovo buduće
opredeljenje. Za naučnu-fantastiku koja će postati bitan deo Giraudovog dela, još kao klinca ga je
zainteresovao otac, kupoujući mu razne časopise te tematike. Sa svojih 15-16 godina, po završetku
osnovne škole, Giraud upisuje primenjenu umetnost i završava samo dve godine. Posle određenog perioda
nerada, sve više i više postaje zainteresovan za strip, tako da vrlo brzo, apsolutno fasciniran ovim medijom,
odlučuje da mu crtanje stripova postane životni poziv. Počinje u "Far westu" i sarađuje sa katoličkim
časopisom "Hrabro srce". Neprestalno je crtao i bio opsednut stripom. Strip je za Girauda vrlo brzo postao
njegova literatura i muzej. Čitao je i bio zainteresovan za bukvalno sve: Paju Patka, Spirua, Munju,
italijanske super-heroje, naučno-fantastični šund….

1955. odlazi kod majke ,koja se u međuvremenu preudala, u Meksiko. U Meksiku upoznaje nove ljude.
Drugačije ljude. Otkriva marihuanu, bi-bap muziku i seks:doživljava kompletnu defloraciju i fizičku i
mentalnu. Ako se Jean Giraud rodio u Francuskoj, može se bez ikakvih dvoumljenja reći da je Moebius
rođen u Meksiku! Sa te strane Meksiko je bio pun pogodak i više nego dobra zamena za propuštenu treću
godinu studija. Po povratku u Evropu čekalo ga je neprijatno iznenađenje u vidu služenja 27-mesecnog
vojnog roka. Jedno vreme je bio stacioniran u Nemačkoj, a kasnije u Alžiru. Na svu sreću nikakvih ratova i
sukoba nije bilo, tako da je ovu obavezu pregurao prilično bezbolno, koristeći svaki povoljan trenutak, da
negde u nekom zabačenom kutku crta.
Po odsluženju vojne obaveze, stupa u kontakt sa Žozefom Žilenom-Žižeom, tvorcem "Jerry Springa" i
jednog od osnivača poznatog belgijskog nedeljnika "Spiru". Giraud postaje njegov učenik i Žižeova uloga u
formiraju Girauda ne samo kao crtača bila je veoma bitna, što i sam Giraud potvrđuje: "Moj odnos sa
Žilenom, je odnos oca i sina; sve vreme dok smo radili zajedno, on je prihvatio da bude pomalo moj otac, a
ja pomalo njegov sin; kako su se moji roditelji razveli kad sam imao tri godine, činjenica da sam našao oca i
to još među crtačima bila je za mene divno čudo!"

U međuvremenu časopis "Pilot" započinje novu seriju vesterna za koju su bili zaduženi Žan-Mišel Šarlije kao
tekstopisac i Jean Giraud kao crtač. Nastaje "Tvrđava Navaho" i sa njom započinje serija avantura
poručnika Mike Steve Bluberry-ja. Prva epizoda se pojavljuje 31. oktobra 1963., i skoro trenutno osvaja
publiku. Zbog svoje grafičke virtuoznosti postaje redovna lektira odraslih, ali pri tome negubi ni najmlađe
čitaoce. I sama froma kadriranja u stripu bila je prilično nova, jer je Giraud kao veliki ljubitelj filma uspeo u
stripu da napravi ekivalentnu formu kadriranja kao u filmu. Takođe se u Bluberyju oseca veliki uticaj velikana
vestern filmova poput Forda, Pekimpoa, Leonea…
...i tako je sve počelo-Bluberi

Za Girauda i Bluberry-ja sve kreće fantastično, međutim to opet nije bilo ono što je hteo. Svoje drugo lice
Giraud je počeo da stvara pre svog debia u časopisu "Pilot". Uradio je par kratkih crno-humornih stripova za
underground časopis "Hara Kiri", pod pseudonimom Moebius.(Moebiusov krug je inace jedna specifična
matematička geometrijsko-prostorna forma. Dobija se tako što treba uvrnuti papirnu traku za 180 stepeni i
zalepiti krajeve. Na taj način dobijamo prostor čiji je smer nemoguće odrediti. Tek kasnije će se pokazati
koliko je ovaj pseudonim bio fantastično izabran i odgovarajući za Jeana Girauda).

Rad sa Šarlijeom uskoro počinje da biva pomalo mučan, jer mu krut i prenatrpan scenaristički pristup ne
dozvoljava da se skroz razmahne. Sam Bluberry postaje tajna priprema i tehničko usavršavanje za zvezdno-
astralne uzlete Moebiusa.Naporedo sa Bluberrijem počinje da radi svoje stripove, stripove u kojima ispoljava
sasvim drugu dimenziju svoga talenta, ovog puta mnogo ličniju. Za razliku od većine svojih kolega, koji kada
pronađu svoj stil, drže ga se čvrsto, Moebius počinje sve više da istražuje, da menja stilove i pronalazi nova
rešenja. Radi razne plakate, bavi se ilustovanjem naučne-fantastike za časopisoe sa istom tematikom kao
što su "Galaksi" i "Fiksion". Između 1973. i 1974, potpisuje nekoliko radova za "Pilot" u stilu Moebiusa, od
kojih jedan, "Skretanje", anticipira revoluciju koja će se u stripu tek dogoditi, koja će ujedno i obeležiti
generacije crtača. Moebius sve više i više počinje da se pomalja iz svoje začarane ljušture.
 Plakati, filmovi, omoti za ploče...jedna od skorijih kreacija Mebijusa namenjena muzičkom albumu Džimija
Hendriksa

Skretanje-od Žiroa ka Mebijusu

Prekid rada na Bluberry-ju u periodu između 1975 i 1979, zbog svađe sa izdavačem "Dargoom", pružio je
Giraudu priliku da se potpuno posveti istraživanju i eksperimentisanju sa drugačijim stilovima. Baš u ovom
periodu dolazi stvaranja tzv. Pokreta za "odrasli" strip u Francuskoj, dolazi do oslobađanja svake cenzure,
što Moebiusu koristi da zabljesne u punom sjaju. Objavljuje "Ludog kuronju" čiji je tiraž odmah razgrabljen.
Zajedno sa Drijeom i Dioneom pokreće magazin za naučnu-fantastiku i strip, "Metal Hurlant", čijih je prvih
šest brojeva svojim grafičkim kvalitetom obeležilo internacionalni strip. Ovaj časopis doživljava i svoje
američko izdanje "Heavy Metal", a kasnije i nemačko, italijansko, špansko…Baš zahvaljujući Moebiusu koji
je bio noseći stub, "Metal Hurlant" je postao događaj decenije u oblasti strip časopisa."Arzak" (1976), "Beli
Košmar" (1977), Mačije oči (1978) i "Major Fatal/Hermetička garaža" (1979), su bile zvezde vodilje koje su
naglavačke okrenule tadašnje poimanje stripa.

Od "Skretanje" do "Hermetičke garaže" ono što je najsjajnija karakteristika Moebiusovog dela jeste stilska
neujednačenost crteža. Neujednačenost koja je proizvod polukontrolisanog sanjarenja i jednog spontanog
otkrića. Otkrića iz kojih izvlačimo neverovatno poetične stvari, u kojima vidimo preobražaje sveta, stalan
sukob sa stvarnošću, nastale iz jednog neposrednog, veoma otvorenog i nestalnog stanja duha.(koji je
ostvaren uz malu pomoć alkohola i opojnih droga).

Arzak-u slici i (bez) reči

Već sam "Arzak" predstavlja nesto sasvim novo, kao jedan netipičan scenario za strip, pre bi se reklo da
pripada literaturi nego stripu. Međutim prelomni trenutak Giraudove karijere i života bila je "Hermetička
garaža". Garaža je imala sve ono što sve ono što strip do tada nikad nije posedovao. Igru referenci,
filozofskih koncepata, poetskih fraza. Svaki put poništiti naraciju, izbeći očigledan smisao, da bi se pronašao
skriveni. Početi nešto nasumice, da bi se kasnije događaji povezali sami od sebe. Tu je idejna snaga Garaže
i tu je Moebius načinio revoluciju u stripu.

Na ovaj period života, u kome je Moebius konačno uspeo da se "otkači" od svi šablona i počne da daje lični
pečat svetskoj strip sceni, veliki uticaj je ima još jedan čovek. Aleksandar Žodorovski. Njihov susret i
upoznavanje je bilo krajnje spontano. Giraud je došao u jedan biro da preda filmski plakat koji je radio. Tamo
se zadesio Žodorovski, koji ga je prepoznao i odmah upitao:"O!Giraud, znam vaše stripove. Da li biste radili
na mom filmu Dina?" Naravno kao veliki ljubitelj sedme umetnosti, Giraud je to sa velikim oduševljenom
prihvatio.(ovo je bio početak rada na filmu, u kome je takođe stekao zavidnu reputaciju radeći na filmovima
kao što su Star Wars, Willow, Abyss, Alien, Tron, Fifth element, Bluberi…) .
Dina-jedan od filmova na kojem je radio Žiro

Deo svog specifičnog pogleda na film i književnost, i uopšteno govoreći na umetnost, Žodorovski je preneo
na Moebiusa. Naveo ga je da čita knjige svih vrsta. Otkrivajući nov život i način mišljenja Giraud se osecao
poput Hari Halera, čuvenog lika iz poznate knjige nobelovca Hermana Hesea. Kao i Hari i Giraud je počeo
da se budi i otkriva nove horizonte. Osetio je potrebu za promenom, da promeni do tada njegov prilično
nezdrav život. Prestao je da puši, da pije alkohol, redovno je fizički vežbao i ostavio je razne opojne droge.
Počeo je da meditira, gutao je knjige iz filozofije, ezoterizma, proučavao religijska opredeljenja celoga sveta.

Naravno, iz ovakve nadahnute saradnje Moebiusa i Žodorovskog, moralo je i nastati, nešto nesvakidašnje i
originalno. Nastao je "Inkal".Danas jedan od najpoznatijih strip serijala. Samom "Inkalu" se žanr, praktično
ne može odrediti. Iz olovke i misli Moebiusa i Žodorovskog rađa se jedan potpuno novi svet. Svi kalupi su
razbijeni, svi uzori prevaziđeni u nastajanju ovoga samosvojnog sveta satkanog od bezbroj mreža. On
poseduje elemente trilera i naučne-fanatstike.To je roman tragikomičnog postupka. To je priča o priči.
Mešaju se Stari i Novi Zavet, prepliću se likovi Hrista, Mojsija, Device Marije,…pojavljuje se Jing-Jang,…
priča sledi tajnu Tarot karti. Vrenje žanrova, tema i stavova, likova, vrenje slika i filozofija istinskih fermenata
mašte pružaju čitaocu mogućnost oslobađanja uobičajenog fundamentalnog realizma pričanja priče i klišea,
a sve u cilju oslobađanja za beg u san i svet mašte. Cilj Inkala nije ništa drugo do navesti čitaoca da sanja,
jer po Moebiusu i Žodorovkom sanjati znači živeti i preživeti!
 Naravno kao i Garaža, Arzak, a pre njih Ludi kuronja, a pre kuronje Bluberry, i
Inkal doživljava fantastičan uspeh. Ali to naravno na Moebiusa uopšte ne utiče.
Tragajući opet za nečim novim, napušta Evropu i odlazi u Polineziju. I ova
avantura se odražava na njegov stil. Rađa se novi, koji sjedinjava Jeana Girauda
i Moebiusa, pod pseudonimom-GIR. Nastaju Veliki kristal, Noć zvezde…

U februaru 1984 Moebius zvanično predtstavlja svoj novi pravac kroz strip
"Božanska Venecija", na izložbi "Jean Gir-novi Moebius" u Veneciji. Slede
stripovi Na zvezdi, Vrtovi edene…naravno naporedo radi Bluberry-ja, završava
Inkala…kasnije slede Reintegracija-integracija, Ludača svetog srca…i nastavlja
sa radovima sve do dana današnjeg, uvek sa nečim novim. Kao da vreme za
njega ne prolazi i nikada ne stari!

Pišući o Jean Giraudu, tj. Moebiusu, tj. Giru, čitajući njegove stripove, gledajući filmove kojima je davao svoj
pečat, čovek, prosto, mora da se zapita da li je moguće da se radi o istom čoveku!? Sposobnost da izvrne
prostor kao rukavicu, da sažme svemir koji se urušava u taj tajanstveni Moebiusov prsten, da bi se opet na
drugoj strani tog istog prstena rodila nova zvezda, predtsvlja suštinu ovoga autora. Bluberry se razlikuje od
Inkala. Inkal se razlikuje od Edene. A Edena opet ne liči na Garažu. Garaža nije ni bliska sa Srebrnim
letačom (strip koji je radio sa cuvenim američkim scenaristom Stann Leeom). Šta je to što ga čini tako
velikim umetnikom? Po Moebiusu, biti umetnik ne znači ,neophodno ostavljati neki trag. Biti umetnik znači
ovladati emocijama da bi se postigla ekstaza, da bi se u trenutku u toku rada doživelo neko uzvišeno
osećanje! Postići neki uspeh ne treba čoveka naterati da stane i da se zadovolji time, zenit života ne treba
da bude gotov već u tridesetoj ili četrdesetoj…jer možda ceš bas u pedesetoj uzleteti do nekog novog nivoa,
i tako neprestalno i u šezdesetoj,sedamdesetoj,osamdesetoj…baš kao i Moebius.

Kad se sve lepo sabere i oduzme dve su stvari po kojima se ovaj crtač stripa razlikuje od mnogih drugih:
hrabrost i sloboda, koje ga guraju napred i uvek u nešto novo i bez ikakvih strahova i stega. Čovek treba
uvek da se menja, jer samo promenama može da nagna svoju ličnost da napreduje i doživi život kao jednu
avanturu.

No možda je najbolje ,ovaj tekst, završiti pismom jednog drugog umetnika posvećenog Moebiusu. Umetniku
čiji je rad poznatiji od Moebiusovog. Ko je, kakav je, i šta je Jean-Moebius-Giraud-Gir-i-ko-znakojoš-sve-ne,
najbolje će nam reći veliki majstor pokretene slike Frederiko Felinni:

" Dragi moj Moebiuse,

 dopada mi se sve što radiš, čak i tvoje ime. U svom "Kazanovi", nazvao sam Moebiusom
starog lekara, travara, homeopatu, pola vrača, pola čarobnjaka; bio je to način da ti
iskažem svoje simpatije, svoju zahvalnost, jer ti si fantastičan, ali ja nemam vremena da ti
kažem koliko i zašto.
Snimam u uobičajenom grozničavom ritmu, a možda ovoga puta i malo grozničavije nego
obično, jer čas imam utisak da ovaj film nisam ni započeo, a drugi put mi se, opet, čini kao
da sam ga davno završio; živim, takođe, kao da lebdim u jednom od tvojih iščašenih, bestežinskih svetova.
Žao mi je što ti šaljem ovo na brzinu sročeno i nesuvislo pismo, tim više što bi radost i odušljevljenje kojima
me tvoji crteži ispunjavaju zahtevali veću preciznost. Trebalo bi da ti kažem sve, odmah i odjedanput.
Dozvoli mi bar da ti kažem da sam otkrivši to što ti radiš i ono što rade tvoji drugovi iz "Metal Hurlanta",
odmah prepoznao ona teskobnaosećanja koja nas preplavljaju pred susret sa nečim predivnim i koja su me
ispunjavala samo u detinjstvu dok sam čekao da izađe novi broj "Đornalina dela Domenike" sa doživljajima
Srećne Skitnice i Bima i Buma.

Kakav bi ti reditelj bio! Da li si ikada razmišljao o tome?

Ono što je najčudesnije na tvojim crtežima, posebno na crno-belim, jeste svetlost: fosforna, oksiženska, lux
perpetua, solarna površina.
Jedan od mojih starih snova jeste da snimim naučno-fantastični film. Oduvek sam o tome mislio, čak i
mnogo pre savremene forme SF filma. Ti bi, sasvim sigurno bio idealan saradnik. Ja te, međutim, neću
nikada pozvati, jer je tvoja vizionarska snaga strahovita. Šta bi, pored tebe, meni ostalo da radim?

Zbog toga, dragi Moebiuse, moja jedina preporuka je: nastavi predivno da crtaš na radost svih nas.

Buon lavoro e buona fortuna.

Frederiko Felini "

Vladimir Ćuk

literatura korišćena prilikom pisanja teksta: Časopis Gradac-Mebijus