19. mart 2020.

Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić

Predmet: Pravna etika Nastavnica: Prof. dr Duška Franeta

Vrsta studija: master akademske Godina studija: I

Modul: Uvod u etiku Nastavna jedinica:

Moralna dilema i moralno rasuđivanje

Pažljivo pročitati: Dej, Luis Alvin (2004) Etika u medijima. Primeri i kontroverze. Beograd:
Medija centar, 35−38 str.; 75−77 str.; 87−92 (opciono: 92−96 str.)

Zadaci:

1. Precizirajte i razložite moralne dileme na sledeće teme (podvučeno u rečenici ispod) tako
što ćete zdvojiti sukobljene moralne vrednosti ili pravila. Možete odabrati dve teme od
navedenih.

“One čine suštinu emotivnih debata o društvenim pitanjima poput abortusa,

posedovanja oružja, smrtne kazne, seksualnog obrazovanja i pornografije.” (Luis Alvin
Dej)

Primer:

Tema: eutanazija

Preciziranje moralne dileme: Treba li dopustiti legalizovanje eutanazije u Srbiji slučaju

terminalno bolesnih odraslih osoba koje su prethodno izrazile volju da u ovakvim
situacijama žele da im život bude okončan?

Razlaganje sukoba moralnih vrednosti ili moralnih pravila:

Vrednost života po sebi : vrednost slobode

Napomena:
1. Ovu temu (kao i ostale gore navedene) moguće je i na druge načine precizirati, a
moguće je navesti i drugačije sukobljene moralne vrednosti i moralna pravila od
onih koji stoje u primeru. Dovoljno je da na jedan način precizirate moralnu dilemu i
navedete dve sukobljene moralne vrednosti ili moralna pravila.
2. Potrudite se da što preciznije formulišete moralnu dilemu (u skladu sa objašnjenjem
kontekstualnosti moralne dileme i moralnog rasuđivanja u literaturi).
 2. Na osnovu beležaka sa prethodne nastave ili samostalnom pretragom literature na
internetu objasnite suštinu neke od uticajnih kritika Kolbergovog (Lorens Kolberg)
razumevanja morala. (ukupno max. 5 rečenica)

3. Precizirajte i razložite jednu profesionalnu moralnu dilemu po Vašem izboru (advokata,

sudije, javnog tužioca, lekara, nastavnika itd.) na sukobljene moralne vrednosti ili
moralna pravila.

4. Navedite sve prema Vašem mišljenju osnovane pro i contra argumente u prilog odnosno
nasuprot sledećoj tezi:

“U Srbiji treba zakonom zabraniti fizičko kažnjavanje dece (0-12 godina) od strane
roditelja.”

5. Za studente koji dobro poznaju engleski jezik:

Pažljivo pročitati strane 485., 486. i 487. knjige Patrick Hurley-a “A Concise Introduction
to Logic” (https://gciclogic.files.wordpress.com/2012/11/a-concise-introduction-to-
logic-hurley-7th-ed2.pdf), a zatim pročitati strane 492.−496. na kojima se nalazi jedan
dijalog. U tom dijalogu treba označiti (kopirati taj deo teksta u Microsoft Word dokument
i obeležiti markerom (highlight)) sve primere analoškog zaključivanja. U tri slučaja
analoškog zaključivanja od onih koje ste obeležili (možete sami odabrati tri slučaja),
treba izdvojiti primarne i sekundarne analogone (primary analogate and secondary
analogate). Razlika primarnih i sekundarnih analogona objašnjena je na 486. strani
navedene knjige.

Dragi studenti i studentkinje,

u obavezi ste da samostalno uradite zadatke. Minimalno treba uraditi dva zadatka. Zadatke
koje ćete uraditi možete odabrati prema sopstvenim afinitetima. Dodatno urađeni zadaci mogu
biti dodatno vrednovani. Zadatak broj 5. zbog obimnosti vredi kao četiri druga zadatka.
Urađene i potpisane zadatke u formi jednog Microsoft Word dokumenta poslati na E-mejl
adresu dfraneta@useens.net do 26.3.2020.

Za sva pitanja u vezi sa nastavnom jedinicom ili zadacima slobodno mi se možete obratiti na
dfraneta@useens.net. Takođe Vas molim da mi se individualno putem E-mejla javite u vezi sa
odabirom teme za seminarski rad ili za konsultacije u vezi sa već odabranom temom.

Srdačno,

Duška Franeta