Џудо

- Оснивач џудоа: Џигору Кану

- Џудо је званично уврштен у Олимпијске игре 1964. године
- Кано је основао Кодокан 1882. године
- Три основне врсте техника: т.бацања, партер и т.ударца
- Рад у партеру се састоји од: држања, гушења и полуга
- Ударачке технике укључују: више и ниже ударце
- 4 методе учења: пандори (слободно вежбање), кате (претходно утврђене технике),
ко (систематично учење), мондо (питања и одговори)
- 1.принцип џудоа- максималне ефикасности у менталној и физичкој енергији
- 2.принцип узајамне користи и простеритета
- Принцип неравнотеже- његово тежиште морамо извести изван површине ослонца.
- Посотоји 8 праваца неравнотеже: напред, напред десно, напред лево, назад, назад
десно, назад лево, десно и лево.
- 2 облика учења: вербална и моторно
- Подела моторичких задатака:
Механизми процесуирања информација за време вежбања
Повратна информација
Начин управљања покретом
- Класификација техника у џудоу: основни борбени ставови
основни борбени гардови
кретања
техника ублажавања падова
техника бацања
техника контроле
- Ставови: природни и одбранбени
- Основни хватови у гарду:
Десни гард
Леви гард- лева рука на реверу код кључне кости десна рука на рукаву испод лакта
Централни гард- обе руке за ревере кимона
На онсову облика линије кретања тела деле се на: праволинијска и кружна
- Падови- према површини тела на коју се најчешће пада:
падови напред, падови на леђа, падови на прса
- Према правцу и смеру:
падови назад
падови напред
падови на страну
- Три принципа на којима се заснива техника падова:
принцип формирања лучне површине,
 принцип контролисане флексије
принцип реакције чврсте полуге
- Техника бацања:
1.ножна 2.бочна 3.ручна 4.пожртвована
- 3 фазе кретања: нарушавање равнотеже, наставак бацања и завршнице
- Ручне технике: раменска бацања и ручна
- Ножне технике: чишћење, кошење, блокирање на скочном зглобу и зглобу колена
- Пожртвована бацања: бацање у напред и у страну
- Партер техника: захвати држања, техника гушења, техника полуга
- Техника је реч грчког порекла и значи умеће вештину, занат, способност. Техника
се дефинише као рационално и ефикасно извођење кретања ради решавања
одређеног задатка.

Рвање

- За најстарије познате трагове о рвању можемо да захвалимо Египћанима.

Тек у владавини V династије пре нове ере потичу први трагови и прикази шест
парова рвача насликаних у рељефу.
- Спортско рвање се појављује углавном у 3 облика:
1. Усправно стојеће рвање као самостална дисциплина
2. Усправно стојеће рвање у саставу пентатлона
3. Рвање на тлу
- Тежинских категорија није било у старо-грчком рвању
дечаке и одрасле категорија
одећа није ношена
борилиште се састојало од четвороугаоне јаме
техничари су тело мазали маслиновим уљем
најпознатији рвач Спарте био је Хипостен
борба на Олимпијским играма звала се Ортонали
- Најпознатији и најстарији начин рвања сумо
- Прве модерне олимпијске игре у Атини 1896. Наступали су и рвачи у грчко-
римском стилу.
- 1898 у Бечу одржано је прво Европско првенство у грчко-римским стилу
- Почеци српског рвања код Југословенских народа везани су за Соколска друштва
- У Сомбору се 1912 године формира први врвачки клуб
- Најпознатија титула у сумоу је јокозуне затим озеки секиваке, кумусиби,
маегашира.
- Циљ је натерати противника да ма којим делом тела изађе ван круга или додирне
под ринга.
- Рвање наших народа, облици народних рвања: појас, коштац или кости
- Класификација облика народног рвања:
1. Хват за груди и рамена
2. Хват за бедра и појас
3. Хват за крста
- Класификација техника рвања
ставови, кретања, бацања, одбране, комбинације
- Дефиниција рвања
под техником рвања се подразумевају хватови, захвати, против захвати,
комбинације и одбране које су дозвољене правилима првачког спорта
- Правци рвања: спортско и народно
- Пеливанство
3 судије, 4 категорије
1.баш пеливани
2.баш алти
3.бујукорта пеливани
4.кичикорта пеливани
- Основни положај у стојећем ставу:
десни, леви и фронтални
- Ставови могу бити:
високи, средњи, ниски
- У стојећем ставу борба се може водити:
блиској, средњој и далекој дистанци
- Ставови: дијагонални и паралелни
- Кретања: напред, назад, у страну, полукружно, кружно, комбиновано
- Бацања: покретима руку, покретима тела, покретима ногу, комбиновано
- Комбинације: стојећи став, партер, комбиновано
- Основне биомеханичке карактеристике борбених полоижаја у рвању Г-Р стилом:
генерисање силе што већег броја мишићних група
напад у правцу најмање стабилности
напад у најслабије мишићне групе
максимално коришћење технике властитог тела
промемна спрега сила
фиксација тачке ослонца
- Силе које теже да сруше положај моста:
унутрашња и спољашња сила- сила земљиње теже
- Најбоље фазе у извођењу технике:
-фаза припремањања повољне ситуације за извођење захвата и остваривања хвата
-извођење из равнотеже
-фаза уласка у захват
-фиксирање противника
-усмерено деловање силе
-завршетак
- Карактеристичне фазе у учењу технике рвања:
-учење основне технике рвања
-усавршавање технике
-специфично рвачко усавршавање за борбу
- Специфични методи у обуци технике рвања:
-метод вежбања без партнера
-метод рада са справама
-метод вежбања са партнером
- Технике захвата у партеру:
-бацања дизањем руке
-рушење моста
-изласци и против напади из моста
- Техника захвата у стојећем ставу:
-довођење у партер -бочно бацање
-обарање -раменска бацања
-бацања увинућем -свлачења
-рушења