ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „НОВИ БЕОГРАД“

СЕМИНАРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ: ХИДРАУЛИКА И ПНЕУМАТИКА

TEMA: ХИДРАУЛИКА КОД СЕЈАЛИЦЕ

Предметни наставник: Студент:

Др. Драган Живковић Ивана Авдаловић
Број индекса: 05/14

САДРЖАЈ:
1. УВОД..................................................................................................................................... 2
2. СЕЈАЛИЦА........................................................................................................................... 4
2.1. Конструктивна анализа сејалице................................................................................... 5
2.2. Заједнички параметри за све сејалице.......................................................................... 6
2.3. Главни делови сејалице................................................................................................ 10
2.4. Зоне опасности на сејалици......................................................................................... 11
3. ХИДРАУЛИЧНО ПОСТРОЈЕЊЕ КОД СЕЈАЛИЦЕ...................................................... 13
3.1. Хидраулични кочиони систем..................................................................................... 13
3.2. Конструкција хидрауличног довода............................................................................15
3.3. Интервали одржавања хидрауличног уређаја............................................................ 17
4. ПРИМЕРИ ХИДРАУЛИЧНОГ ПОСТРОЈЕЊА КОД СЕЈАЛИЦЕ................................19
4.1. План хидраулике Citan 6000 (машине са системом AMADRILL +)........................ 19
4.2. План хидраулике Citan 6000 (машине са системом AMATRON)............................ 21
5. ЕКСПЛОАТАЦИОНИ ТРОШКОВИ................................................................................ 23
6. OДРЖАВАЊЕ СЕЈАЛИЦЕ............................................................................................... 25
6.1. Превентивно одржавање.............................................................................................. 25
6.2. Корективно одржавање................................................................................................ 25
6.3. Одржавање сејалице..................................................................................................... 26
6.4. Подмазивање сејалице................................................................................................. 27
7. ЗАКЉУЧАК........................................................................................................................ 30
ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................................ 31

1. УВОД

1
 Хидраулика је примењена наука и инжењерска дисциплина која се бави механичким
особинама течности као и преношењем сила путем течних медија. Преко притиска у течности
преносе се силе, базирајући се на једноставној једначини:

F
p= A
при чему су:
p = притисак,
F = сила и
А = површина на коју притисак делује.
Пнеуматика је научна и техничка дисциплина која проучава коришћење компримованих гасова за
обављање рада.
Механика флуида је теоријска основа хидраулике која се концентрише на инжењерску употребу
особина течности. У хидроенергији, хидраулика се користи за производњу, контролу и пренос
снаге преко течности под дејством притиска.
Хидраулика се такође дефинише као физички опис флуида у кретању који се базира на законима
конзервације масе, момента и енергије. Математички опис тих закона може се формирати са
теоријске тачке гледишта и употребом напредне математике. Резултати који се добијају оваквим
приступом могу бити многоструке природе. За практичну примену и инжењеринг хидрауличних
система ти физички принципи се замењују емпиријским и експерименталним приступом, на шта се
обично и односи појам хидраулика.
Једна јако важна особина хидрауличних уља, која су најчешће употребљавани медији, је њихова
некомпресибилност. То је уједно и основна разлика између хидраулике и пнеуматике. То значи да
се сила која делује на уље мање-више директно преноси, без претходног компримовања медија, као
што је то случај код пнеуматике. Мање-више значи да су хидрауличка уља ипак минимално
компресибилнa. При прорачунима је неопходно узети и компресибилност цеви у обзир, коју код
високих притисака не можемо занемарити.
Типични притисци у хидраулици су до око 200 бара иако су и виши притисци могући, као на
пример на системима за убризгавање горива (дизела), где се употребљавају притисци и до 2000
бара.
Главна предност хидраулике је могућност да се мотор одвоји од погона, као на пример код
комбајна, где се мотор обично налази високо (на пример иза кабине) док је погон остварен преко
хидрауличних мотора који су директно код предњих точкова. Снага се преноси путем
хидрауличног уља које тече кроз цеви и црева. При њиховом распореду конструктор има знатно
више слободе него са механичким погоном, где би мотор комбајна морао бити тако постављен да
има директну механичку везу са точковима.
Друга велика предност је претварање ротационих покрета у линеарне употребом хидрауличних
цилиндара.
Још једна предност је могућност употребе хидраулике за регулацију и аутоматизацију. Ток уља
може да буде регулисан разним врстама вентила. Вентили са електричним управљањем (такозвани
серво-вентили) се користе за регулацију и аутоматизацију.

2
Циљ рада

У оквиру предмета Хидраулика и пнеуматика предиспитна обавеза студената је и израда

семинарског рада.
Семинарски рад је самостални, стручан рад студента који подразумева обраду изабране теме из
предмета - Хидраулика и пнеуматика. Сврха израде семинарског рада је у проширивању и
продубљивању теоријских и практичних знања из одређених области, развијању способности
коришћења различитих извора података као и усавршавање вештине писања. Израдом семинарског
рада студент треба да поред вештине писања стручних радова из одређене области треба да докаже
и оспособљеност успешног решавања теоријских и практичних проблема одређеног наставног
предмета као и проширење и продубљивање знања из области хидраулике и пнеуматике.
Овај семинарски рад има за циљ да покаже да студент:
 Разуме област хидраулике и пнеуматике;
 Познаје мере за сигуран и безбедан рад хидраулике код сејалице;
 Објасни рад хидраулике код сејалице и њену примену;
 Зна да планира одржавање хидраулике код сејалице и
 Зна да врши испитивање система хидраулике код сејалице.
Приликом израде овог рада студент треба да се служи релевантном домаћом и страном
литературом, али и претраживањем одговарајућих база података на интернету.

Слика 1.1. – Савремена сејалица1

1
Извор: http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/Informator_februar2013.pdf

3
 2. СЕЈАЛИЦА

Сејалице се користе у пољопривреди и служе за сејање кукуруза, сунцокрета, соје и неких

повртарских култура. Машина је конструисана за дозирање и избацивање свих уобичајених
семена. Преко доње обртне полуге трактора машина се повезује са трактором и њом управља једна
особа.
У последње време се као уобичајан додатак уз пнеуматске сејалице испоручује и уређај за
електронску контролу сетве. Од додатака могу се ту наћи и још уређаји за убацивање минералног
ђубрива и инсектицида. Пнеуматске сејалице које имају већу ширину сад имају могућност да се на
посебном превозу транспортују до њиве, тај систем се назива бочни превоз.
Основна подела сејалица врши се на основу начина транспортовања семена на:

 Механичке и
 Пнеуматске, које могу да раде на бази: подпритиска и / или надпритиска у зависности од
начина избацивања зрна помоћу ваздушне струје.

Механичке сејалице су са хоризонталним сетвеним диском, са косим диском, са хватачима. Све

мање је механичких сејалица, данас се углавном користе пнеуматске.
За издвајање појединачног семена је задужена нагнута сетвена плоча под 40° Семе упада под
утицајем земљине теже у рупе на табли, а из рупа се семе избацује четкама. На слици је сетвена
плоча А израђена у облику спиралних жљебова који на свом крају имају рупе и предвиђена је за
крупније семе-пасуљ, на пример. Избацивач-четка је на слици обележена са Б. Недостатак ове
конструкције је могући лом семена, јер се током обртања плоче семе у плочи у једном моменту
нађе изнад отвора, и у том моменту мора да пропадне на доле. Уколико се то не деси долази до
оштећења семена пресецањем/засецањем, што аутоматски значи смањење клијавости. Следећи
недостатак је и велика висина пада семена, односно велико растојање између тачке избацивања и
дна браздице, што може да изазове непрецизно спуштање семена. Са друге стране, предност ове
сејалице је једноставна конструкција.

4
 Слика 2.1. – Механичка сејалица2
Пнеуматских сејалица које раде на бази подпритиска има врло мало, данас сејалице углавном раде
на бази надпритиска. Принцип рада ових сејалица је да семе из сандука упада у ћелије сетвене
плоче и ваздух са надпритиском добијеним помоћу турбине која се погони од прикључног вратила
трактора и преко дизне (шобе) издувава вишак семена и убацује га у ћелију сетвене плоче.
Преносним механизмом од ослоних точкова сејалице се преко мењача погони сетвена плоча и
наиласком на избијач семе се избацује на дно браздице коју отвара раоник и загрће се са земљом на
коју после наилазе нагазни точкови сејалице и семе је уложено на одговарајућу дубину и размак.
Без обзира на тип сејалице и начин примене сејалица, њихова конструкција и степен
механизације зависи од величине површине која се обрађује.

Слика 2.2. – Пнеуматска сејалица3

2.1. Конструктивна анализа сејалице

Сeјалица се састоји од: уређаја за прикопчавање, преносног механизма, рамске конструкције,

точкова, апарата за избацивање семена, лула - цеви за спровођење семена, улагача семена, маркера,
уређаја за регулисање количине семена, уређаја за подешавање дубине сетве, уређаја за регулисање
отвора према величини зрна, засунима за појединачно затварање лула и резе за пражњење сандука.
Код сејалице са 15 редова апарат за избацивање семена је ваљкасти са косим ребрима, а код
сејалице са 17 редова брадавичасти. Ребрасти ваљци су постављени на осовину која се у току рада
окреће. Ребрасти ваљци жлебовима захватају одређену количину семена из кућишта на дну
сандука и избацују у цеви - луле за спровођење семена, које пада у браздице, а коју је пре тходно
направио дискосни улагач. Количина исијаног - избаченог семена зависи од дужине, односно од
додирне радне површине ребрастог ваљка са семеном и његове брзине окретања. Ако је додирна
површина ваљка са семеном већа, онда је и норма сетве већа и обрнуто. Ваљкасто - ребрасти
апарат за избацивање семена и мешалица (код сејалице са 15 редова) добијају погон од нагазних
точкова преко вертикалног вратила и преносне плоче са три концентрична перфорирана круга.
Код сејалице са 17 редова, брадавичасти апарат за избацивање семена добија погон од нагазног
точка преко ланчаника и ланца на варијатор брзине окретања апарата. Сејалице су у транспорту
ношене, а у раду се ослањају на точкове.
2
Извор: https://sr.wikipedia.org/sr/Pneumatske_sejalice
3
Извор: https://sr.wikipedia.org/sr/Pneumatske_sejalice

5
Адекватна сијалица подразумева то да је конструкционо изведена тако да је способна да уложи
семе на одговарајућу дубину и да оствари задати размак семена у реду, јер на тај начин обезбеђује
се одговарајући вегатациони простор за сваку биљку. Квалитетна сејалица подразумева да је
произвођач познат и признат, да је квалитетна израда, да постоји могућност избора великог броја
различитих размака у сетви и да је сејалица опремљена допунском опремом за уношење пестицида,
контролу исејавања семена, а у неким случајевима и за уношење минералних хранива (примењује
се углавном у западноевропским земљама ).

2.2. Заједнички параметри за све сејалице

Да се може подешавати размак редова: овим се постиже универзалност, односно са истом

сејалицом може се сејати већи број биљних врста. Сетвене секције су повезане за попречну греду
везом у облику паралелограма, која омогућава копирање терена, односно подизање и спуштање у
зависности од терена, а да се при томе не мења угао постављања радних органа, а тиме и квалитет
рада. Избор одговарајуће ширине реда изводи се углавном континуално померањем сетвених
секција по греди сејалице, а у новије време то се може радити и хидропнеуматски. Минимално
могуће растојање редова условљено је конструкционом ширином сетвених батерија. Код сетве
ратарских култура минимални размак редова је углавном 32 - 35 цм. Максимални размак се креће
углавном 80 - 85 цм изузетно и до 90 цм ред од реда. Већа могућност избора ширине редова и
могућих густина сетве у реду показује већу универзалност сејалице. Сејалице намењене за сетву
поврћа имају сетвене секције мањих габарита и способне су за сетву на мање међуредне размаке.

Да се може изабрати одговарајући размак семена у реду: ово је један од важнијих критеријума за
избор квалитетне сејалице. Густина сетве мора бити прилагођена датој биљној врсти и
агроеколошким условима, а планирани број биљака (мисли се у берби) треба остварити бар са 95%.
При овоме се мора водити рачуна о употебној вредности семена, односно о чистоћи и клијавости
семена. Избор задатих размака у реду обавља се на основу технолошких захтева у погледу
препорученог склопа биљака за гајени усев првенствено избором одговарајуће сетвене плоче, која
конструкционо може бити различито изведена (или другачије изведеног уређаја за пренос и
испуштање семена - диск, трака, озубљена плоча, сетвени цилиндар, сетвени точак , сетвени апарат
са прстима) и избором преносног односа путем кога се бира жељена брзина окретања плоче, па
тиме и задати размак у реду. Преносни односи и могућа растојања су приказани на слици 2.3.
Већи број могућих сетвених комбинација повећава универзалност примене сејалице. Да би се
обезбедио основни технички и технолошки захтев, односно да би се издвојила и посејала само
једна семенка свака сејалица опремљена је скидачем вишка семена, чији је задатак да то обезбеди.
Постоје различити облици конструкције скидача вишка семена. Често сејалице савремене
конструкције имају уграђен избацивач семена чији је задатак да избаци заглављено семе или
делове семена. На тај начин се обезбеђује да при сваком проласку плоче кроз слој семена сваки
отвор поново носи семе и на тај начин се обезбеђује да нема празних места у сетви.

6
 Слика 2.3. – Преносни однос на сејалици4

Сетвени апарат, плоча, може бити постављена хоризонтално, вертикално и укошено, данас
преовлађују сејалице са вертикално постављеном сетвеном плочом). Она добија погон од
погонских точкова сејалице путем преносног механизма. Обртање точка преноси се путем система
ланчаника, ланаца и/или карданског преноса, постојањем мењачког преносника обично
Нортонов тип или неког другог преносника снаге на погонски део сетвене плоче, који окреће плочу
која захвата семе и носи га до места где се врши испуштање семена које гравитацијом пада у
браздице. Погон сетвене плоче или диска могућ је и путем електричне енергије, али овај начин још
није раширен. Сигурније захватање семена је при мањим ободним брзинама плоче и на дужем путу
који пролази плоча кроз слој семена. Висина са које се испушта семе код различитих конструкција
сејалица креће се од минималних 2 цм па све до 36 цм. Већу прецизност сетве остварују сејалице
код којих је испуштање семена у браздице са мање висине, због деловања силе гравитације и
неуједначеног квалитета дораде семена, како по величини фракција тако и по тежини семена.
Ношење семена на плочи обавља се механичким или пнеуматским путем. За различите крупноће
семена користе се плоче са истим бројем отвора, али различитог пречника отвора. Ако је транспорт
семена пнеуматски, одговарајући подпритисак или надпритисак обезбеђује вентилатор, који погон
добија од прикључног вратила. Довођење ваздушне струје до сетвене плоче изводи се на један
начин ако сејалица ради на бази подпритиска или на другачији начин ако ради на принципу
надпритиска. Вредност јачине ваздушне струје различита је за различите биљне врсте.
На тржишту су присутније конструкције сејалица које раде на принципу подпритиска. Тада
вертикално постављена сетвена плоча дели кућиште сетвеног апарата на два дела, један у коме се
појединачно издвајање семена из слоја семена врши дејством подпритиска и други у ком се
остварује деловање подпритиска. Брзина сетве значајно утиче на квалитет сетве. Уобичајене
брзине сетве су ниске за сетву поврћа, а више за сетву ратарских култура.

4
Извор: http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/Informator_februar2013.pdf

7
Распон радних брзина сејалица се креће од 3 km/h (за сетву поврћа), па до 12 km/h код ратарскиx
култура и новијих конструкција сејалица. Старији типови пнеуматских сејалица не би смели да
прелазе брзину сетве од 9 km/h. Механичке сејалице за ратарске културе не би требале да прелазе
брзину сетве 5-6 km/h. Са порастом брзине сетве опада прецизност сејалица, односно повећава се
неравномерност улагања семена на одређену дубину, а и растојање у реду постаје неравномерније.
Уобичајено је да се сетва обавља појединачним распоредом семена у реду те се ове сејалице
називају и једносемене сејалице. Карактеристика пнеуматских сејалица је да по потреби могу
сејати семе дорађено на различите начине, али треба знати да се далеко бољи резултати у погледу
уједначености распореда семена у реду добијају сетвом дорађеног (пилираног) семена и
калибрираног семена. Неке од савременијих контсрукција сејалица могу вршити сетву и на други
начин, у кућице, по две семенке, квадратну сетву, која је данас изузетно ретка итд.

Квалитетно улагање семена на одговарајућу дубину: ово је најважнији критеријум за све сејалице.
Семе треба уложити на тачно одређену дубину, а то значи уобичајених 5 - 10 пута већа дубина него
што је дужина семена које се сеје. Дубина сетве зависи и од типа земљишта, стања влаге и
припремљености земљишта за сетву. Ово се обезбеђује избором улагача семена у зависности од
биљне врсте која се сеје. Задатак улагача семена је да отвори - просече бразде на довољној дубини,
а да бразда буде довољно широка да обезбеди прихватање семена. Конструкционо, улагачи могу
бити изведени на различите начине (најчешће раоничасти, дискосни или комбинација ова два типа
улагача), али се сејалице разликују по начину качења за основни рам и конструкцији
паралелограма којим се обезбеђује остваривање одређеног притиска на земљиште.
Вредност притиска који се остварује код уобичајених конструкција сејалица се крећу од 30 па све
до 90 кг по секцији. Код сејалица намењених за сетву у тзв. рационалним системима обраде
притисак улагача по секцији се креће чак до 270 кг. Проласком других радних органа сејалице
смештених иза улагача обезбеђује се загртање семена и стварање повољних услова за клијање, раст
и развиће гајене биљке.

Слика 2.4. - Шематски приказ рада сејалице5

Већина новијих конструкција сејалице располаже '' притискујућим точком '' - тзв баштовански прст
који врши додатно утискивање семена и на тај начин се обезбеђује повезивање капиларних токова
влаге у земљишту и скоро једновремено ницање усева. Додатно притискивање семена обавља
се нагазним точковима сејалице који могу бити метални, гумени, комбинација метала обложени
гумом или пластичним материјалима, метални решеткасти итд.

5
Извор: http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/Informator_februar2013.pdf

8
Уобичајено је да се притискујући точкови изводе као двоструки, мада могу бити и једноструки.
Након проласка точкова могу бити постављени и загртачи семена, који додатно наносе земљиште
на ред. Основни задатак им је да спрече довод влаге у горње слојеве земљишта и стварање
покорице, која би настала услед великих падавина. Велик избор ових додатних уређаја повећава
универзалност примене сејалица. Регулација дубине сетве обавља се у највећем броју случајева
избором одговарајућег положаја нагазних точкова сејалице, односно положајем паралелограма
сетвене секције. Код новијих конструкција сејалица регулација дубине сетве се остварује
подешавањем положаја точкова за регулацију дубине, смештених бочно на обе стране улагача
семена. Овај начин је бољи јер семе иде на потпуно уједначену дубину и тим се обезбеђује
уједначено ницање и анулира се ефекат лоше предсетвене припреме. Квалитетнијем улагању
семена на задату дубину доприноси и постојање диска отварача бразде који је обично саставни део
конструкције оваквих сејалица. Оцењивање квалитета рада сејалица врши се стандардизованим
методама за оцену квалитета рада сејалице.

Сејалице су углавном ношена оруђа: Сејалице се каче на трозглобну хидрауличну потезницу

трактора, те се хидрауличним путем подижу и спуштају у радни положај. Код новијих
конструкција сејалица подешавање ширине захвата сејалице и склапање у транспортни положај се
такође обавља хидрауличним механизмом. Да би исправно радиле морају се прикључити за
трактор тако да буду у хоризонталном положају – добро нивелисане, како по ширини, тако и по
дужини. Прикључују се за трактор углавном да буду симетрично закачене, а изузетно могу бити
прикључене и асиметрично, онда када није могуће обезбедити одговарајући размак точкова
трактора или због специфичних захтева у сетви појединих биљних врста. Спајање прохода сејалице
врло је важно са аспекта извођења наредних операција и зато је неопходно правилно одредити
дужину и начин постављања маркера - уређаја којим се ово обезбеђује. Маркер (најчешће изведен
као Дискосне цртало) поставља се по истим правилима за све сејалице. Праћење трага могуће је
обавити тачком трактора по трагу маркера или праћењем трага симетрале трактора, што је теже
извести. Применом ГПС уређаја на тракторима савремених генерација и на прикључним машинама
и уређајима могуће је врло прецизно (грешка до максимално 3 цм у спајању прохода) водити
сејалицу и без примене маркера.

Кутије за семе: направљене су од различитог материјала и различитог су облика, што је условљено

конструкцијом сетвеног апарата. Приметно је да се већина сандука за семе прави од металних
конструкција. Запремина кутије углавном зависи од намене сејалице, а генерално се може рећи да
преовлађује тежња да она буде што је могуће већа чиме се повећава аутономија рада и смањује
време за пуњење сејалице и истовремено повећава учинак сејалице. Данас се запремина кутија
креће од 20 dm3 па до 50 dm3 по једном реду. Лимитирање запремине сандука за семе је везано за
носивост хидраулике трактора са којим ће се агрегатирати сејалица.

Допунски уређаји монтирани на сејалице:

Допунска опрема сејалица повећава универзалност њихове примене у различитим агроеколошким
реонима и производним подручјима. Овај део опреме је опциони, што значи да сваки корисник
сејалице конципира опремљеност и конструкцију сејалице према сопственим потребама.

9
Најчешћи допунски уређаји који се монтирају на сејалице су депозитори за уношење пестицида,
који изузимање зрнастих (обично) земљишних инсектицида обављају механички, а транспорт до
места улагања се може обављати слободним падом или пнеуматски. Погон апарата за изузимање
средства обавља се на идентичан начин као и погон сетвеног уређаја. Депоновање микрогранула
инсектицида обавља се уобичајено у раончић за улагање семена или непосредно након испуштања
семена у бразду. На сејалицама могу бити монтирани и додатни уређаји за апликацију течних
средстава за заштиту биља, депозитори за уношење минералних хранива, који су по габаритима
већи а функција им је да депонују грануле хранива у земљиште. За ову сврху користе се посебни
улагачи који депонују хранива на дубину већу од дубине сетве дате биљне врсте.

Уређај за контролу исејавања:

Приказан је на слици. Све сејалице савременије израде га имају, а лако се уграђује и на старије
типове сејалица. Састоји се од микро процесора са монитором који је смештен у кабину
трактора.Углавном се користе две методе регистровања квалитета исејавања семена, један у ком се
региструје семе након одласка са сетвене плоче и други који региструје пролазак отвора на
сетвеној плочи. Након евидентирања проблема на уређају смештеном у кабини трактора визуелном
методом (светлосним сигналом), некад и звучном, се региструју неправилности у сетви. Поред
овог, апарати за контролу сетве региструју учинак сејалице, количину семена у сандуцима за семе,
и звучном методом сигнализирају проблеме везане за погон сетвених апарата. Од сложености
апарата и обима информација који се бележе зависи и цена целог уређаја који у основи не прелази
разумну цену. Уређај за контролу сетве код најновијих сејалица је интегрисан са GPS или DGPS
уређајем (слика 2.5.).

Слика 2.5. - Уређај за контролу сетве6

2.3. Главни делови сејалице

Резервоар (1) има комору за превоз семена. Из дозатора (2), који покреће електромотор, подешена
количина семена доспева у област ваздушног струјања коју је произвео вентилатор (3). Ваздушно
струјање носи семе до разделне главе (4) која равномерно распоређује семе на сва рала (5). Рало
РоТеЦ + оптимизује прецизност сејања, учинак по површини и век трајања.

6
Извор: http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/Informator_februar2013.pdf

10
Дубина полагања може да се подеси. Егзактна дрљача покрива семе растреситом земљом. По
избору употребљава се котрљајућа греда за пробни отисак сејања (6) са подесивом вучном гредом.
Вожњу пољем маркирају обележавачи трага (7) на средини трактора. Машина се може склопити на
транспортну ширину од 3 метра и може се транспортовати на шасији (8).

Слика 2.6. – Делови сејалице7

2.4. Зоне опасности на сејалици

Машине и оруђа често имају оштре и шиљасте елементе које могу изазвати повреде иако се не
крећу. Веома су опасни ротирајући делови машина и уређаја као што су осовине, вратила,
ременице, ланчаници. Са повећањем брзине обртаја расте опасност по човека. Може се рећи да је
сваки незаштићен ротирајући део опасан због могућности захватања делова тела: руке, ноге, косе
или радног одела. Незаштићене осовине и вратила, без обзира на брзину обртања, такође
представљају опасност по човека, тим већу ако се на њима налазе клинови, вијци и сл. Извор
опасности представљају делови који се узајамно покрећу, јер се стварају места укљештења.
Опасност постоји само када се делови машине крећу кружно или праволинијски, када су у
међусобном односу или у односу на непомичне делове машине или околине. Место укљештења
увлачи захваћене делове које је готово немогуће ослободити пре него што дође до повреде,
односно несрећног случаја.
Пре поласка на њиву руковалац треба да се увери у исправност сејалице. Проверава се
функционисање инструмената и команди машине а све то према датом упутству за руковање.

Зона опасности је околина машине у којој особе могу бити повређене:

7
Извор: http://et.amazone.de/files/pdf/mg4091.pdf

11
  заношењем материјала или страних тела,
 случајним падом или подизањем алата,
 случајним померањем трактора и машине.
У зони опасности машине постоје места где прети стална или неочекивана опасност. Знаци
упозорења означавају та места и упозоравају на опасност која се не може умањити конструктивним
мерама. Овде важе посебни безбедносни прописи који стоје уодговарајућем одељку. У зони
опасности машине не смеју да се налазе лица
док год мотор трактора ради са прикљученим хидрауличним постројењем
док год трактор и машина нису осигурани од случајног покретања и померања.
Руковалац сме да покрене машину или да радни алат са транспортне позиције пребацује у радну
позицију, ако се у зони опасности нико не налази.
Места опасности настају:
 између трактора и машине, посебно при качењу и одвајању и код пуњења резервоара,
 у подручју покретних саставних делова,
 у зони љуљајуће конзоле машине,
 у зони љуљајућих обележивача трага,
 испод мало подигнутих, необезбеђених машина и
 делова машине приликом расклапања и склапања крака машине на њиви са инсталацијама.

Опасна низбрдица је могућа под следећим условима:

- максимално савијање налево 10%
- максимално савијање надесно 10%
- падајућом линијом: узбрдо 10% и низбрдо 10%
У наменско коришћење спада:
- поштовање свих упутстава
- обављање редовних сервиса
- искључиво коришћење оригиналних резервних делова.
Другачије употребе од горе наведених су забрањена и спадају у ненаменске.
За штету насталу ненаменским коришћењем руковалац сам сноси одговорност.

3. ХИДРАУЛИЧНО ПОСТРОЈЕЊЕ КОД СЕЈАЛИЦЕ

12
 Хидраулично постројење се налази под високим притиском. Треба пазити на правилно
прикључивање хидрауличних довода. Приликом прикључивања хидрауличних довода пазити да је
хидраулично постројење са стране трактора, али и са стране машине без притиска. Забрањено је
блокирати све делове на трактору који се користе за директно извођење хидрауличних или
електричних покрета конструктивних елемената, нпр. расклапање, љуљање или померање.
Дотични покрет аутоматски се зауставља када се ослободи одговарајући део. Ово не важи само за
оне покрете механизама који су континуирани или аутоматски подешени или захтевају
подешавање притиска како би функционисала. Пре радова на хидрауличном постројењу треба
спустити машину, хидраулично постројење ослободити притиска, угасити мотор трактора.
Обавезно повући сигурносну кочницу, извадити кључ. Пожељно је да барем једном годишње
стручно лице провери стање хидрауличних довода. Треба променити хидрауличне доводе када су
застарели или оштећени. Користити искључиво оригинална хидраулична црева. Век трајања
хидрауличних црева не би требало да пређе шест година укључујући евентуално време
складиштења од две године. Чак и уз правилно чување, црева подлежу природном старењу и зато
је њихов век трајања и чувања ограничен. Век трајања може одударати од горе наведеног у
зависности од искуства, а нарочито узимајући у обзир потенцијал опасности. За црева од термо
пластике могу важити друге вредности. Никада не покушавати да се руком или прстима затвори
хидраулични водови који не заптивају.Течност под високим притиском (хидраулично уље) може
продрети кроз кожу у тело и проузроковати тешке повреде. Приликом повреде хидрауличним
уљем одмах се обратити лекару. Постоји опасност од инфицирања. Приликом тражења места на
којима цури користити само предвиђена помоћна средства због могуће тешке опасности од
инфицирања.

3.1. Хидраулични кочиони систем

Сејалица може бити опремљена погонском кочницом са хидрауличним системом. Погонска

кочница са хидрауличним системом није дозвољена у Немачкој и неким земљама ЕУ. Погонска
кочница са хидрауличним системом делује на два кочиона цилиндра који активирају кочионе
чељусти у добош кочнице. Такође, и трактор мора бити опремљен погонском кочницом са
хидрауличним системом.

Слика 3.1. – Активирање сигурносне кочнице8

8
Извор: http://et.amazone.de/files/pdf/mg4091.pdf

13
Активирање кочнице помоћу ручке чегртаљке:
Повлачење безбедносне кочнице - Обртање ручке надесно
Отпуштање безбедносне кочнице - Обртање ручке налево

Повезивање хидрауличног система погонске кочнице:

1. Повући сигурносну кочницу.
2. Повезати трактор и машину.
3. Уклонити заштитну капу.
4. Очистити хидраулични наглавак односно хидраулични утикач на страни трактора.
5. Повезати хидраулични наглавак односно хидраулични утикач.
6. Опустити кочницу.
7. Вентил повезатие са трактором преко ужета (1).Уколико дође до раздвајања трактора и машине
услед незгоде, машина се кочи.
8. Пре почетка вожње напунити хидраулични резервоар (1). Кочиону педалу трактора држати
притиснутом најмање 10 секунди. На тај начин се пуни хидрауличнирезервоар.
За успостављање пуног дејства система погонске кочнице, пре почетка вожње треба напунити
хидраулични резервоар.

Слика 3.2. – Хидраулични утикач9

Слика 3.3. – Повезивање хидрауличног система погонске кочнице 10

9
Извор: http://et.amazone.de/files/pdf/mg4091.pdf
10
Извор: http://et.amazone.de/files/pdf/mg4091.pdf

14
 Слика 3.4. – Хидраулични резервоар11

Одвајање хидрауличног система погонске кочнице:

1. Испразнити хидраулични резервоар пре одвајања хидрауличког наглавка. Активирати вентил
(слика 3.5. поз.1) и на тај начин се празни хидраулични резервоар.Хидраулични наглавак може се
повезати на трактор са празним хидрауличним резервоаром.
2. Повући кочницу.
3. Одвојити хидраулични наглавак.
4. Хидрауличне наглавке и утикаче заштитити од прљања заштитним капама (1).
5. Хидраулични довод поставити у држач за доводе за снабдевање.

Слика 3.5. – Одвајање хидрауличког система погонске кочнице 12

3.2. Конструкција хидрауличног довода

Ознака хидрауличког довода (слика 3.6.)

Ознака на арматури пружа следеће информације:
(1) Ознаку произвођача хидрауличних цеви (А1HF)
(2) Датум производње хидрауличког црева (11/02 = година / месец = фебруар 2011.)
(3) Максимални дозвољени притисак (210 бара).

11
Извор: http://et.amazone.de/files/pdf/mg4091.pdf
12
Извор: http://et.amazone.de/files/pdf/mg4091.pdf

15
 Слика 3.6. - Ознака хидрауличног довода13

Приликом повезивања хидрауличких довода (слика 3.7.) обратити пажњу на ознаке у бојама на
хидрауличним прикључцима. Проверити компатибилност хидрауличних уља пре повезивања
машине на хидраулично постројење трактора. Не мешати минерална и био-уља. Пазити на
максимални дозвољени притисак хидрауличког уља од 200 бара. Повезивати само чисте
хидрауличне утикаче.
Хидраулични утикач ставити тако у хидраулични наглавак да се осети затварање утикача.
Контролисати места спајања хидрауличних црева на добром и заптивеном месту.
1. Ставити ручицу управљачког вентила на трактору у неутрални положај.
2. Очистити хидрауличне утикаче хидрауличних црева пре него што се повежу са трактором.
3. Повезати хидраулична црева са управљачким уређајем трактора.

Слика 3.7. – Повезивање хидрауличних довода 14

Одвајање хидрауличних довода (слика 3.8.):

1. Ставите ручку управљачког вентила на трактору у неутрални положај.
2. Извадити хидрауличне утикаче из хидрауличних наглавака.
3. Заштитити хидрауличне утикаче и хидрауличне утичнице од прљања капама за заштиту од
прашине.
4. Одложити хидраулична црева на место.

13
Извор: http://et.amazone.de/files/pdf/mg4091.pdf
14
Извор: http://et.amazone.de/files/pdf/mg4091.pdf

16
 Слика 3.8. – Одвајање хидрауличних довода 15

Монтажа и демонтажа хидрауличних довода

Приликом монтаже и демонтаже хидрауличних довода обавезно обратити пажњу на следеће:
- Користити само оригинална хидраулична црева.
- Пазити на чистоћу.
Хидраулични доводи се морају тако уградити да у свим условима рада:
- не постоји оптерећење сем сопствене тежине.
- кратка црева нису оптерећена.
- избегава се механичко деловање на хидраулични довод.
Спречити трљање црева о компоненте или једно о друго адекватним позиционирањем и
причвршћивањем. Уколико је потребно осигурати хидраулични довод заштитним омотачима.
Покрити компоненте са оштрим ивицама. Дозвољени радијус кретања не сме да се прекорачи.
Код прикључивања хидрауличког довода на покретне делове потребно је дужину црева тако
измерити да у укупној зони покрета радијус кретања остане у дозвољеним оквирима и/или да
хидраулични довод остане без оптерећења. Причврстити хидрауличне доводе на предвиђене тачке
учвршћивања.Тамо избегавати држаче црева где они спречавају природно кретање и промену
дужине црева.Забрањено је лакирање хидрауличних довода.

3.3. Интервали одржавања хидрауличног уређаја

Одржавање се може дефинисати као потреба предузимања техничких и других активности

чији је основни циљ да се обезбеди исправност опреме у процесу производње, уз минималне
трошкове одржавања проузроковане застојима због отклањања отказа или пак због трошкова
везаних за одржавање, а којима застоји нису директни узрочник. Одржавање има задатак да
отклања отказе и спречава њихову појаву, односно да обезбеди поуздано функционисање
производног система у току његовог рада и елиминише све застоје до којих може да дође у процесу
експлоатације.
Основни циљеви организованог процеса одржавања су:
• минимизирање трошкова због застоја у раду услед непланираних проблема,
• обезбеђивање потребног нивоа поузданости производне опреме,
• постизање бољег квалитета коришћења производа,
• повећање продуктивности рада.
15
Извор: http://et.amazone.de/files/pdf/mg4091.pdf

17
Најчешћи откази хидрауличних елемената код сејалице јављају се на спојевима где углавном
долази до оштећења заптивки. Да би се спречило да до појаве отказа дође, потребно је посветити
одговарајућу пажњу и превентивном одржавању хидрауличног система. За правилан рад и дуг век
хидрауличне инсталације врло је важно како се инсталација одржава у току експлоатације.
Пуно искоришћење свих могућности које пружа сејалица као и дуги век њене употребе може се
остварити само у случају да се сејалица правилно и савесно одржава.

Након првих 10 радних часова, а потом након 50 радних часова:

1. Проверити непропустивост свих компонената хидрауличког уређаја.
2. Уколико је потребно притегнути завртње.

Пре сваког пуштања у рад:

1. Потражити видљиве недостатке на хидрауличним доводима.
2. Поправити сва похабана места на хидрауличним доводима.
3. Сместа променити истрошене или оштећене хидрауличне доводе.

Заменити хидраулични довод уколико се приликом инспекције утврди:

- оштећења спољног слоја до унутрашњости (нпр. похабана места, напуклине).
- цепања спољног слоја (испуцали довод).
- деформације које не одговарају природи црева или довода.Ово се односи како на стање без
притиска, тако и на стање са притиском или код савијања (нпр. раздвајање слојева, стварање
мехурова, извијања, приклештења).
- незаптивена места.
- оштећења или деформацију цревне арматуре (оштећена функција заптивања); мања површинска
оштећења нису разлог за замену.
- излажење црева из арматуре.
- корозију арматуре која умањује функцију и чврстину.
- непоштовање услова уградње.
- век трајања од 6 година је прекорачен.
За дуги животни век сејалице од пресудне је важности придржавати се препоручених
интервала одржавања. Треба користити оригиналне резервне делове и препоручена мазива. За
сваки модел произвођач сејалице прописује употребу специјалних наменских мазива, при чему
пажњу треба обратити и на прописану количину. Осим наведених, постоје скоро св акодневне
активности које се могу сматрати превентивним одржавањем.

4. ПРИМЕРИ ХИДРАУЛИЧНОГ ПОСТРОЈЕЊА КОД СЕЈАЛИЦЕ

18
4.1. План хидраулике Citan 6000 (машине са системом AMADRILL +)

Назив дела:

0010 Хидраулика трактора

0020 2 повезивача кабла, жута
0030 1 повезивач кабла, жути
0040 2 повезивача кабла, зелена
0050 1 повезивач кабла, зелени
0060 2 повезивач кабла, плави
0070 1 повезивач кабла, црвени
0080 2 повезивача кабла, црвена
0110 Подизни део лево (задњи оквир)
0120 Кочиони вентил за спуштање
0130 Подизни део десно (задњи оквир)
0140 Спуштени кочиони вентил
0150 Неповратни вентил обележивача трагова
0160 Пригушница за склапање лампи
0170 Вентил за пребацивање склапање лампи
0180 Вентил за пребацивање склапање лампи
0190 Склапање лампи
0200 Притисак рала десно
0210 Разделник на задњем делу
0220 Пригушни неповратни вентил клапне
0230 Склапање конзола
0240 Пригушни неповратни вентил клапне
0250 Притисак рала лево
0260 Резервоар притиска преклапање
0270 Блокадни блок клапни
0300 Погон вентилатора кроз трактор (опција)
0310 Погон вентилатора 8,5 ццм
0400 Погон вентилатора (прикључно вратило) преко контролне хидраулике (опција)
0410 Погон вентилатора 8,5 ццм
0420 Фрижидер за уље
0430 Филтер на повратном воду
0440 Вентилациони филтер
0450 Резервоар за уље
0460 Пумпа 45 ццм
0470 манометар за системски притисак (макс. 210 бара)
0500 Обележивач трага (опција)
0510 Управљачки блок обележивача трага
0520 Вентил за притисак на обележивачу трага
0530 Вентил за пребацивање на страни петље
0540 Вентил за пребацивање на доњој страни

19
0550 Обележивач трага, десни
0560 Обележивач трага, леви
0700 Обележивач полазног вода (опција)
0710 ВАМ десно
0720 ВАМ лево
0730 Вентил ВАМ
Сви подаци о положају у смеру вожње

Слика 4.1. - План хидраулике Citan 6000 (машине са системом AMADRILL +)16

4.2. План хидраулике Citan 6000 (машине са системом AMATRON)

Назив дела:

16
Извор: http://et.amazone.de/files/pdf/mg4091.pdf

20
0010 Хидраулика трактора
0020 2 повезивача кабла, жута
0030 1 повезивач кабла, жути
0040 2 повезивача кабла, зелена
0050 1 повезивач кабла, зелени
0070 1 повезивач кабла, црвени
0080 2 повезивача кабла, црвена
0110 Подизни део лево (задњи оквир)
0120 Спуштени кочиони вентил
0130 Подизни део десно (задњи оквир)
0140 Спуштени кочиони вентил
0150 Неповратни вентил обележивача трагова
0160 Пригушница склапање лампи
0170 Вентил за пребацивање склапање лампи
0190 Склапање лампи
0200 Притисак рала десно
0210 Разделник на задњем делу
0220 Пригушни неповратни вентил клапне
0230 Склапање конзола
0240 Пригушни неповратни вентил клапне
0250 Притисак рала лево
0260 Резервоар притиска преклапање
0270 Блокадни блок клапни
0280 Клапне вентила за пребацивање
0290 Управљачки блок обележивача трага
0300 Погон вентилатора кроз трактор (опција)
0310 Погон вентилатора 8,5 ццм
0400 Погон вентилатора (прикључно вратило) преко контролне хидраулике (опција)
0410 Погон вентилатора 8,5 ццм
0420 Фрижидер за уље
0430 Филтер на повратном воду
0440 Вентилациони филтер
0450 Резервоар за уље
0460 Пумпа 45 ццм
0470 манометар за системски притисак (макс. 210 бара)
0600 Обележивач трага (опција)
0610 Обележивач трага, десни
0620 Обележивач трага, леви
0700 Аутоматски систем за маркирање (опциони)
0710 ВАМ десно
0720 ВАМ лево
0730 Вентил ВАМ
Сви подаци о положају у смеру вожње

21
 Слика 4.2. - План хидраулике Citan 6000 (машине са системом AMATRON)17

5. ЕКСПЛОАТАЦИОНИ ТРОШКОВИ

Експлоатациони трошкови обухватају оне трошкове који су непосредно у вези са сејалицом

током њеног рада. Овде улазе:
17
Извор: http://et.amazone.de/files/pdf/mg4091.pdf

22
  трошкови одржавања
 трошкови хабајућих делова
 трошкови погонске енергије, мазива и помоћног материјала
 трошкови руковаоца сејалицом.

Трошкови одржавања се процењују и утврђују на основу искуствених података код извршења

истих или сличних радова. Могу се користити и препоруке произвођача који се опет базирају на
великом броју статистички обрађених података. Трошкови одржавања обухватају мале и средње
поправке, дневни сервис, прање и подмазивање.
Они зависе од:
 конкретне машине
 услова рада
 квалитета одржавања

Трошкови хабајућих делова су трошкови замене и одржавања делова сејалице изложених

непосредном хабању. Трошкови одржавања се обрачунавају по радном часу сејалице.
Трошкови енергије се обрачунавају у зависности од тога да ли је мотор потпуно или делимично
оптерећен.
Како се код рада узима у обзир коришћење радног времена преко одговарајућег коефицијента, на
исти начин треба и код прорачуна утрошка енергије о томе водити рачуна.

Општи образац за прорачун утрошка енергије има облик:

G = No∙gs∙ke
No - номинална снага мотора
gs – специфична потрошња енергије
ke - коефицијент потрошње креће се од 0,45 до 0,75 (средња вредност око 0,60) аналогно
коефицијенту коришћења радног времена

Уобичајено је да се трошкови мазива и рад на подмазивању сејалице узима у износу од 10% од

вредности сејалице.
Трошкови радне снаге су одређени према томе каква се квалификација захтева за рад на сејалици.
Радник је плаћен за сваки сат проведен у раду на терену, радила сејалица или не.
На разним врстама машина раде радници различитог нивоа стручности. Ниво стручности код
радника се дефинише категоријом од I до IX. I категорија је потпуно неквалификован радник и она
је практично нестала док IX категорија радника подразумева искусног радника, то је ранг високе
школе. Pуковалац сејалицом обично има IV категорију стручности.
У трошак радне снаге не спада само плата већ и превоз радника, топли оброк као и законске
дажбине држави у којој се ради.
Трошкови основног средства обухватају одржавање сејалице, амортизацију, трошкове камате и
осигурање сејалице. Збир трошкова се множи калкулативним фактором да би се добило коштање
радног часа сејалице.
Eos = Einv + Eam + Ek + Eo (дин/год)

23
Eos - трошкови основног средства
Einv - трошкови инвестиционог одржавања
Eam - трошкови амортизације сејалице
Ek - трошкови камате на кредит узет за набавку сејалице
Eo - трошкови осигурања

Трошкови амортизације се морају узети у обзир јер се сејалица током рада троши, радни век јој је
ограничен и зависи од много фактора (квалитета земљишта, конструктивних карактеристика,
услова рада сејалице). Лоше одржавање сејалице утиче на радни век.
Трошкови амортизације се обрачунавају по формули:

Eam = NV/hek (din/h)

NV - набавна вредност сејалице

hek - експлоатациони век сејалице, процењен број радних сати према карактеристикама сејалице

Треба обратити пажњу и на:

- трошкове инвестиционог одржавања
- трошкове камата на основу средстава
- трошкове осигурања и камате осигурања
Трошкови који су непосредно везани за рад сејалице:

Ee = Ers + Een + Emaz + Eto + Ehab

Ee - експлоатациони трошкови сејалице

Ers - трошкови радне снаге радника ангажованих при раду сејалице ( бруто износ din/h)
Een - трошкови утрошене енергије при раду сејалице (din/h)
Emaz - трошкови утрошеног мазива за један ефективан сат рада
Eto - трошкови текућих поправки (din)
Ehab - трошкови хабајућих делова (din/h)

Прорачун коштања једног ефективног часа рада сејалице:

Kh = Jt/hgr + (Ee + Eos) (1 + fi)

Jt - једнократни трошкови (трошкови транспорта сејалице)

hgr - фонд радних часова сејалице који је планиран на основу обима посла
fi - фактор којим се калкулишу трошкови режије и добит предузећа

6. OДРЖАВАЊЕ СЕЈАЛИЦЕ

Одржавање техничких система (машина и уређаја), односно средстава за рад, као функција и
део процеса производње заузима данас важно место у производном систему сваке компаније. На

24
развој одржавања утицао је брз индустријски напредак, као и стални пораст аутоматизације и
повезаности средстава за рад, затим нагли пораст фиксних трошкова у односу на променљиве.
Одржавање се дефинише као стална контрола над свим средствима за рад, као и вршење одређених
поправки и превентивних радњи, чији је циљ стално функционално оспособљавање и чување
производне опреме, постројења и других машина и уређаја. Појам одржавања долази уз сваки
појам производње одређених добара. Током времена и употребе долази до старења материјала и
средстава за рад, смањује се технолошка ефикасност, а долази и до евидентног технолошког
застаревања. Средства се током времена троше и смањује им се радна способност. Средства за рад
су подложна кваровима, ломовима и оштећењима, па се појављују прекиди у раду. То узрокује
појаву трошкова због замене и поправке делова, али и трошкове због застоја у процесу
производње.

Постоје две стратегије одржавања. То су:

• Корективно одржавање,
• Превентивно одржавање.

6.1. Превентивно одржавање

Превентивно одржавање је одржавање приликом којег се квар предвиђа и само одржавање се

врши пре него квар настане. Овај начин одржавања пружа одређену сигурност при раду уређаја.
Превентивно одржавање је врста планског одржавања.
Предности превентивног одржавања:
 већа поузданост уређаја и система у раду,
 могућност планирања тренутка одржавања,
 могућност предвиђања трошкова одржавања а самим тим и лакша контрола.
Недостаци превентивног одржавања:
 повећани трошкови одржавања,
 повећана могућност квара уређаја услед људске грешке особља које врши одржавање,
 високи трошкови одржавања узроковани често непотребном заменом делова.
Превентивне активности одржавања могу бити периодичне, предвиђене или планиране и изводе се
пре него што дође до отказа система, структуре или његових компонената, како би се продужио
век трајања систему и рада.

6.2. Корективно одржавање

Корективно одржавање се може описати као врста одржавања које се предузима када је
поједини део отказао или је истрошен.То је одржавање које се реализује након јављања квара. Оно
се предузима ради повратка тог дела у првобитно, радно стање.Овај начин одржавања је
најзаступљенији упркос целом низу негативних својстава које са собом носи. Овај начин
одржавања назива се и „не дирај док ради“.
Корективне активности одржавања подразумевају враћање система, његових компонената и
структуре у првобитно стање. Подразумевају исто тако поправку, ремонт или замену делова како
би систем у отказу поново изводио функције дефинисане унутар прихватљивог нивоа.

25
Корективно одржавање се најчешће реализује неплански и ургентно, а превентивно одржавање се
реализује плански, односно када се за то укаже потреба. Приликом одржавања уређаја користе се
оба наведена начина, витални делови се већином одржавају активним начином, односно
превентивно, а мање битни пасивно, односно корективним начином.

6.3. Одржавање сејалице

Радове чишћења, одржавања и ремонта машине изводити само док је искључен погон, угашен
мотор трактора, извучен кључ, извучен утикач са командног рачунара. Навртке и завртње треба
редовно проверавати и по потреби притезати. Потребно је осигурати подигнуту машину односно
подигнуте делове машине од случајног пада пре радова на одржавању, ремонту и чишћењу.
Приликом замене алата са оштрим ивицама користити одговарајућу опрему и рукавице. Уклонити
уља, масти и филтере по правилима. Откачити кабл на генератору и акумулатору трактора пре
било каквог заваривања на трактору или повезаних машина. Резервни делови морају одговарати
утврђеним техничким захтевима.
Монтажа и демонтажа прикључног вратила се сме предузимати само кад је прикључно вратило
искључено, мотор трактора искључен, повучена сигурносна кочница, извађен кључ за паљење. Пре
укључивања прикључног вратила преконтролисати да ли је изабрани број обртаја прикључног
вратила трактора у складу са дозвољеним погонским бројем обртаја машине. Удаљити особе из
подручја опасности машине пре укључивања прикључног вратила. Прикључно вратило никада не
укључивати када је мотор трактора искључен. После искључивања вратила са рукавцима постоји
опасност од проклизавања масе због делова машине који су још у покрету.Тада се не
приближавати машини. Тек када се сви делови машине потпуно умире, сме се радити на машини.
Радове на гумама и точковима смеју спроводити само стручна лица са одговарајућим монтажним
алатом (сервис). Редовно контролисати ваздушни притисак. Обратити пажњу на прописани
ваздушни притисак. Опасност од експлозије је могућа услед превисоког притиска у гумама.
Обавезно спустити машину и осигурати је од случајног падања или кретања
(безбедносном кочницом трактора или клиновима заустављачу) пре радова на гумама.
Потребно је такође подесити дубину сетве подизањем и спуштањем задњих нагазних точкова. Ако
има два точка подешавати размакнутост нагазних точкова у зависности од дубине сетве. Што је
већа дубина већа је и размакнутост точкова. Такође подесити загртаче бразде на типовима који то
имају.
Одржавање сејалице током сетвених радова:
1. Контрола вијчаних спојева.
2. Пражњење и чишћење резервоара и кућишта сетвеног уређаја.
3. Ако се користи депонатор вештачког ђубрива или пестицида, обавезно га по завршетку рада
свакодневно очистити.
4. Подмазивање лежајева и ланаца.

Одржавање након сетвене сезоне:

1. Сејалицу темељно испразнити, очистити, опрати.
2. Извршити поправку свих кварова на сејалици.
3. Сетвене плоче извадити и ускладиштити.

26
4.Погонске ланце скинути или их заштитити премазом.
5 Смањити (попустити) затегнутост ремена вентилатора.
6. Опустити све опруге.
7. Смањити притисак у пнеуматицима.
8.Заштити вентилатор и карданско вратило.
9. Скинути црева вентилатора и ускладиштити их.
10. Ускладиштити сејалицу и заштитити је од корозије.
11. Под пнеуматике подметнути даску.
12. Оштећене делове поправити или заменити.

6.4. Подмазивање сејалице

У процесу превентивног одржавања, процес подмазивања има незаобилазну улогу.

Подмазивањем тарућих елемената динамичких система смањује се њихово трење и механичко
хабање.
Да би се избегле евентуалне грешке, које могу настати у процесу подмазивања, потребно је увести
одговарајућу процедуру која треба да дефинише:
• сва места које је потребно подмазивати,
• методологију подмазивања,
• начин подмазивања,
• време подмазивања,
• врсту мазива,
• количину потребног мазива,
• безбедност радника при подмазивању,
• ко врши подмазивање,
• потребну документацију по којој се врши подмазивање и евиденција о извршеном подмазивању,
• процедуру о времену и начину набавке и складиштења одговарајућег мазива,
• ко може да врши промене поступка и средстава подмазивања,
• методологију за брзу интервенцију у случају потребе
• ко је одговоран за извршење или неизвршење одговарајућих активности подмазивања.
Иако под мањим оперећењем потребно је дневно подмазивање јер се налазе у зони сталне
прашине и прљавштине. Трење је веће уколико су присутни абразиви, у овом случају (прашина).
Неопходно је улагање у правилно одржавање и подмазивање. Сејалица поседује огроман број
покретних делова које је потребно редовно подмазати како би машина исправно радила.

W
G
F
м
д
о
а
П
т
с
а
М
н
р
т
с
а
п
з
ч
у
Р
М
N
I
D
п
д
и
л
м
о
з
а
у
ј
т
с
а
в
и
з
з
с
е
а
-
а
в
к
е
њ
е
њ
0
3
1
м
а
н
е
ш
и
в
л
з
а
М
л
п
д
-
и
м
о
з
а
у
ј
т
с
ј
е
л
а
и
ц
к
4
-
5
г
а
к
с
н
е
а
ц
и
в
е
њ
а
к
с
е

27
 Слика 6.1. – Средства за подмазивање сејалице18

Табела 1 – Места подмазивања на сејалици

Слика Број подмазивачких Интервал подмазивања
уметака
Сл. 6.2/слика1/1 1 50 h
Сл. 6.2/слика1/2 1 50 h
Сл. 6.2/слика2/1 2 50 h
Сл. 6.2/слика2/2 2 50 h
Сл. 6.2/слика3/1 2 50 h
Сл. 6.2/слика4/1 2 50 h

Слика 1 Слика 2

Слика 3 Слика 4
Слика 6.2.- Места подмазивања на сејалици19

Карданско вратило
Прво треба проверити да ли има зазора у крстовима карданског вратила (ако има треба крстове
заменити - код пијачних турских карданских вратила нема игличастих лежаја него се мења цео
кардан) и проверити да ли се лако извлаче телескопске цеви - ако не, треба их на силу раздвојити
ошмирглати и подмазати). Крстови кардана се подмазују на осам сати рада. За подмазивање
користити литијумску маст тврдоће NLGI2 (по правилу би требало да се користи литијумова маст
NLGI2 са додатком МоS2 - молибден ди сулфид, али је то много врста масти у једном
пољопривредном газдинству и неће се правилно користити.

18
Извор: http://wu.wurth.rs/index.php?action=kurs&proces=216&kurs=1880
19
Извор: http://et.amazone.de/files/pdf/mg4091.pdf

28
Следеће треба прегледати озубљење на вилама карданског вратила и ако је озубљење потрошено
потребно је заменити виле. Ако на вилама није исправан осигурач и њега треба заменити или како
већина ради пробуши рупу на скроз и поставе завртањ и навртку али би то требало урадити или са
контра навртком или самоосигуравајућим. Ако се монтира карданско вратило са неком
сигурносном спојницом спојница увек иде до радне машине.
Ланац
Велику пажњу треба обратити на ланац како погонски тако и на мењачу. Прегледати да ли су
потрошени, да ли на зглавковима имају зазора јер их је тада потребно заменити. То није велика
инвестиција, али је зато квалитетнија сетва. Ланце треба подмазивати спрејом за ланце са додатком
ПТФЕ (тефлон) како би се смањило лепљење прашине јер тада долази до стругања осовинице на
чланку ланца и смањује му се век трајања као и прецизност сетве.
Ремен
Треба проверити ремен да није оштећен и да није пукао, да му не недостају поједини делови.
Пошто овај ремен стоји скоро годину дана натегнут треба га попрскати спрејом за ремене и то онај
део који иде до ременице Са овим спрејом се импрегнира ремен и повећава се трење између ремена
и ременице.
Лежаји
Пре сезоне сетвених радова треба проверити лежајеве и ако су јако повећани зазори потребно је
заменити лежајеве и увек користити у Ц3 варијанти (са повећаним унутрашњим зазором) јер се ови
лежаји обрћу великим брзинама у великој прашини тако да долази до великог оптерећења ремена
који се затеже великом силом због проклизавања.
Поред ових делова сејалице треба проверити заптивеност турбине, црева цеви и црева до сетвених
апарата јер временом постају порозна. Такође, треба заменити све гуме које су пукле, постале
порозне, испуцале. Најважније је обезбедити херметичност целог сетвеног апарата.

7. ЗАКЉУЧАК

Најважнији аспекти који се мере и оцењују код сејалица су: уједначеност између појединих
семена и биљака, брзина трактора при сетви и учинак, поузданост рада и потребно одржавање.
Развој сејалица треба наставити кроз развој и примену сетвених плоча и точкова различитих
конструкција од лакших материјала, уз оптимизацију облика, броја и величина отвора за
приљубљивање зрна као и кроз оптимизацију хидрауличног постројења које обезбеђује ваздушну

29
струју за лепљење зрна. Такође, већа примена мониторинг система помогло би да се сетва обави
без губитака, односно према утврђеној норми сетве због могућности да руковаоц прати рад сваког
сетвеног апарата.
Велики напредак који би побољшао рад и функционалност постојећих сетвених апарата и
самих сејалица односи се на калибрацију семена. Калибрација семена би значајно допринела већем
коришћењу пнеуматских сејалица на бази вакуума којима је за сада неуједначеност величине и
облика семена велика препрека у експлоатацији.
Пошто пнеуматске сејалице поседују десетине решења и варијација како у погледу
конструкције тако и у погледу опреме, немогуће је дати универзално упутство за избор сејалице.
То исто се може закључити и за хидраулично постројење као један од кључних склопова сејалице.

ЛИТЕРАТУРА:

[1] Др. Адамовић Ж., Мр. Радовановић Љ., „Хидраулика и пнеуматика“, Технички факултет
"Михајло Пупин", Зрењанин, 2005
[2] Др. сц. Шитум Ж.,"Регулација хидрауличких и пнеуматских сустава" , Факултет
стројарства и бродоградње, Загреб, zrno.fsb.hr, 2011.

30
[3] Јовић В., : „Основи хидромеханике“, Елемент, Загреб 2006
[4] Вељић М., „Технолошки процеси механизоване пољопривреде“, Машински факултет, Београд,
1997
[5] Војводић М. и сарадници: „Механизација пољопривредне производње“, Про аграр, Земун
[6] Милојић Б.,“Ратарство“, Научна књига, Београд, 1992
[7] Марковић Д.: „Оптимизацијатехнологија и пољопривредних машина за обраду земљишта са
активним радним органима“, Докторска дисертација, Машински факултет Београд, 1991

Материјал са интернета:

http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/Informator_februar2013.pdf
https://sr.wikipedia.org/sr/Pneumatske_sejalice
http://et.amazone.de/files/pdf/mg4091.pdf
http://wu.wurth.rs/index.php?action=kurs&proces=216&kurs=1880

31