MENADZMENT II KOLOKVIJUM

I GRUPA

1.Prema planskom horizontu ciljevi se dele na: dugorocne, srednjorocne i kratkorocne

2.Donosenje odluka za resavanje izrazito slozenih problema zahteva primenu-

neprogramiranih odluka
3.Funkcija organizovanja podrazumeva preduzimanje niza raznorodnih aktivnosti koje
su vezane za dve grupe: koncipiranje i redizajin organizacione structure, menadzment
ljudskih resursa

4. Kada se autoritet za donosenje odluka pretezno nalazi u rukama top menadzera ili
jedne osbe radi se o- visokocentralizovanoj organizaciji.

5.Delegiranje?

Cinom delegiranja, odgovornosti jednog profesionalca se formalno prenose na drugog.

Ova odgovornost, koja je delegirana, moze da bude u obliku autoriteta.

Sustina delegiranja je prenosenje odgovornosti na saradnike, a sastoji se od 3 koraka:

dodeljivanje duznosti, davanje ovlascenja, kreiranje odgovornosti

6.Strategije?

Strategija je nauka i vestina koriscenja nacina da se ostvare ciljevi, predstavlja racionalno

reagovanje preduzeca na dogadjaje u sredini u kojoj obavlja svoju poslovnu aktivnost.
Orijentisana je na izbor podrucja poslovne delatnosti I odrzavaje konkurentske prednosti u
sredini.

Vreste: korporativne, poslovne I funkcionalne strategije

7.Racionalno donosenje odluka?

Klasicni ili racionalni model donosenje odluka zasniva se na ekonomskim pretpostavkama o

potpunoj racionalnosti onoga ko odlucuje i trazenju nacina za maksimiziranje ekonomskih
odluka organizacije.
II grupa

1.Pravilno rasporedjivanje aktivnosti i funkcija koje moraju obavljati menadzeri naziva

se- departmentalizacija

2.Tehnike komparativne analize vlastitog poslovanja sa poslovanjem najbolje

organizacije naziva se- benčmarking

3.Struktura zasnova na cinjenici da se pozicija autoriteta koji donosi odluke nalazi kod
funkcionalnih direktora je- funkcionalno organizaciona struktura

4.Operativni planovi mogu biti- jednokratni i trajni

5.Modeli donosenja odluka koji opisuje kako menadzeri stvarno donose odluke, a ne
kako bi procet trebao da se odvija naziva se- administrativni model donosenja odluka.

6.Kameni temeljci? STONER

1.Podela na poslove- podelom se poslovi pojednostavljuju, povecava produktivnost, a na taj

nacin se postize specijalizacija i svaki covek postaje specijalizovan i strucan za odredjenu
vrstu posla.

2.Podela na sektore- odredjene radne aktivnosti, posto se podele na poslovne zadatke,

povezuju se u grupu slicnih poslovnih zadataka.

3.Hijerarhija- odnosi se na broj ljudi sektora koji direktno podnose iyvestaj jednom
rukovodiocu, koji donosi odluke o lancu komandovanja.

4.Koordinacija- proces kojim se integrisu aktivnosti pojedinacnih sektora da bi se efikasno

realizovali ciljevi organizacije.

7.Vizija i misija?

Vizija- oznacava dalekosezan pogled i nov nacin reagovanja na znacajne probleme.Ona treba
da ima inspirativnost, jasnocu, izazovnost i prakticnost realizacije kolektiva. Vizija treba da
bude zamisliva, privlacna, moguca, fokusirana, pogodna za komunikaciju.

Misija- definise i specifikuje viziju organizacije sa aspekata poslovnih podrucja u kojima

organizacija zeli da konkurise, ciljnih trzista, proizvodnih uslova. Organizaciona misija je
razlog zbog kojeg organizacija postoji. Sastoji se iz filozofije i svrhe postojanja- kreiranje
kupaca.
8. Navesti i objasniti vrste organizacionih struktura?

1.Funkcionalna org. struktura- zasnovana na cinjenici da se pozicija autoriteta koji donosi

odluke nalaze kod funkcionalnih direktora, odnosno das u radni zadaci i procesi grupisani u
skladu sa prirodom njihovih funkcija.

2. Proizvodna org. struktura- naglasak je na proizvodnji, svaki prroizvod ima svoju

kompletnu organizaciju koja ga podrzava, dok sve proizvode objedinjuje top menadzment.

3. Teritorijalna org. struktura- praktikuju je velike organizacije koje posluju na velikim

teritorijama jedne zemlje ili medjunardonke korporacije kao sto sun a primer banke,
osiguravajuca drustva, avio prevoznici.

4. Projektna org. struktura- koristi se kada je u org. potrebno da se brzo sastave timovi za
odredjne projekte, kako bi se na taj nacin efikasno odreagovalo na dinamiku trzista.

5. Maticna org. struktura- u takvim slucajevima se ukupno poslovanje org. obavlja putem
razlicitih projekata, svaki sector ima uvid u svoje delatnosti na svim projektima, a eksperti u
okviru svojih oblasti mogu da izvrsavaju transfere.

6. Timska org. struktura- je u sredistu interesovanja savremenih istrazivaca i prakticara

menadzmenta. Timski organizovane institucije poseduju nezavisne grupe koje rade na
slozenim zadacima.

7. Mrezna org. struktura- koristi se u slucajevima u kojima postoje kompleksijni drustveno-

ekonomski zahtevi ili kada se nekoliko preduzeca spaja ili pripaja i tada postoji potreba za
organizacijama za centralizacijom (jezgrom).

III grupa

1.Pristupi uticaja okruzenja na organizaciju mogu biti: pristup odozGo nanize ili metod
levka, pristup odozDo navise ili metod prizme, kombinacija oba pristupa

2.Koji model se zasniva na maskimiziranju ekonomskih profita? Realisticni

3. 4 kamena temljca su? Podela poslva, podela na sektore, hijerarhija, koordinacija

5. Kontinuirana vodjenja od visih na nizim nivoima menadzmenta ili broja zaposlenih

koje kontrolise jedan menadzer je? Raspon kontrole

6.Osnovni instrumenti I tehnike planiranja?

1. SWOT analiza- Ove analzise se najcesce upotrebljavaju ka tehnike u strategijskom

planiranju I strategijskom menadzmentu.
2. Portfoli menadzement- Termin je pozajmljen iz industije HOV, gde se HOV prema
odredjenim kriterijumima kombinuju u optimalne portfolije.

3. Analiza jaza- Predstavlja concept mogucnosti rasta i razvoja preduzeca.

Metod scenarija- Koristi se u strategijskom planiranju i strategijskom menadzmentu, a

osnovna svrha scenarija je da izlozi na što argumentovaniji nacin odredjeni broj “mogucih
buducnosti”.

4. Koncept zivotnog ciklusa- Organizacija polazi od analogije zivotnog ciklusa zivih

organizama. Org u svom rastu I razvoju prolaze, kao I zivi organizmi, kroz predbidljive
obrasce ponasanja, sto je posluzilo za stvaranje metodologije koja omogucava predvidjanje
promena u organizaciji.

5. Analiza prelomne tacke- Predstavlja prostu metodu za istrazivanje potencijalnih vrednosti

nekoliko prelomnih tacaka uzimajuci u obzir alternativne investicione predloge koji su
rezultat razlicitih kapaciteta ili tehnoloskih procesa.

7. Stilovi donosenja odluka?

Direktivni stil- postoji nizak stepen tolerancije za dvosmislenost. Dpnosioci odluka su

racionalni, efikasni I logicni. Obracaju paznju na kratkoorocni period I odluke donose brzo,
na osnovu minimum informacija i nedovoljno procenjenih alternative. Koristi se kod
donosenja rutinskih odluka.

Analiticki stil- resavanje slozenih problema, karakteristican po sveobuhvatnom pristupu

donosenja odluka korak po korak, koji podrazumeva prikupljanje i analiziranje brojnih
informacija o problem i uzrocima, izradu veceg broja alternative i pazljivi izbor resenja.

Konceptualni stil- razmatra se veliki broj alternative I siroko se posmatraju stvari, resenja su
cesto kreativna. Menadzeri veliku paznju posvecuju diskusiji sa saradnicima o alternativama.
U konacnom izboru resenja menadzeri se oslanjaju na informacije dobijene od saradnika ili
putem informacionog sistema.

Bihevioristicki stil- karakterise dobro saradjivanje sa ljudima, donosioci odluka prihvataju

sugestije drugih, cesto zakazuju sastanke I trude se da izbegavju konflikte. Kod ovog nacina
odlucivanja vazno je da ih drugi ljudi uvazavaju, a menadzeri su vise orijentisani prema
ljudima nego zadacima.

8. Raspon kontrole?

Predstavlja kontinuiranu liniju rukovodjenja od visih ka nizim nivoima menadzmenta ili broj
zaposlenih koje kontrolise jedan menadzer.

IV grupa
1.Strategisko planiranje je process koji pocinje usmeravanjem organizacije putem-
vizije, misije i razvojnih cilejva

2. Cetiri modela decentralizovanih organizacija su? profitni centri, troškovni centri,

investicioni centri, strategijske poslovne jedinice

3. Planovi koji se rade za period izmedju 1 I 5 godina nazivaju se? srednjorocni

4. Stilovi donosenja odluka? direktivni, analitički, konceptualni i bihevioristički stil

5. Kontinuirana linija rokovodjenja od visih ka nizim nivoima manadzmenta ili broja

zaposlenih koje kontrolise jedan menadzer naziva se- raspon kontrole.

6. Pojam, vrste i karakteristike ciljeva?

Ciljevi produbljuju definisanu misiju organizacije I oznacavaju se kao stanja u koje

organizacije zele da dodju ili rezultate koje organizacije zele da postignu. Razvojni ciljevi
organizacije moraju biti realni, merljivi I kompatibilni sa misijom kako bi postal kriterijumi
izbora adekvatnih strategija za njihovo ostvarivanje.

Vrste:

1.Prema nivou organizacije- strategijski, operativni, takticki

2. Prema mogucnosti kvantifikacije- opipljivi i neopipljivi

3. Prema hijerarhiji- neposredni i posredni

4. Prema planskom horizontu- dugo, srednjo, kratkorocni

5. Prema nivou drustvene organizacije- ekonomski, briga za zaposlene, briga za potrosace,

briga za drustvo

Karakteristike: izazovnost, ostvarljivost, specificnost i merljivost, vremenska definisanost,

relevantnost

7. Definicija departmentalizacije i kriterijumi grupisanja poslova?

Departmentalizacija je pravilno rasporedjivanje aktivnosti i funkcija koje moraju obavljazi

menadzeri. To je ujedno i teorija o podeli preduzeca na uze i sire organizacijske jedinice.
Svaka organizacija ce imati sopstveni specifican nacin klasifikovanja i grupisanja aktivnosti.

Kriterijumi grupisanja poslova: prema radnim procesima i funkcijama, znanjima i

vestinama, prema klijentima, vremu, projektima…

8.Uslovi u kojima se donose odluke?

U procesu donosenja odluka menadzeri se suocavaju sa uslovima skale koja se krece od

sigurnosti, preko rizika do neizvesnosti.
Sigurnost- podrazumeva se situacija u kojoj znamo nas zadatak i imacemo tacne podatke o
ishodu svih alternative.

Rizik- menadzeri predvidjaju ishode na osnovu licnog iskustva ili informacija, a sto je vise
relevantnijih informacija to se moze bolje predvideti rizik.

Neizvesnost- situacija kada nismo sigurni, vrlo malo znamo o alternativama i ne mozemo da
procenimo rizik i ishode svake alternative.

V grupa

1.Svetski autor koji je istakao da postoje tri potencijalno uspesne genericke strategije za
konkurentsko nagradjivanje u grani je? Majkl Porter

2. Organizovanje kreativnog sastanka grupe strucnjaka gde se vrsi prikupljanje misljenja i

stavova je? Brejnstorming

3. Menadzerska funkcija pre organizovanja je? Planiranje

4. Odgovornosti jednog profesionalca se formalno prenose na drugog procesom delegiranja

koji se sastoji od tri koraka: dodeljivanje duznosti, davanje ovlascenja, kreiranje
odgovornosti.

5. U procesu odlucivanja menadzeri se suocavaju sa uslovima skale koja se krece od-

sigurnosti preko rizika do neizvesnosti.

6.Kontigentno planiranje?

Kontigentno planiranje zasniva se na menadzment pristupu kontigentne teorije. Kontigentna

ili situaciona teorija predstavlja menadzment pristup koji je fokusiran na adaptiranje
menadzment posanja prema posebnim oklonostima organizacije i prema svakoj datoj
situaciji.Situacioni pristup menadzmentu naglasava da ono sto menadzeri rade u praksi zavisi
od niza okolnosti, sto znaci da se na razlicite situacije mora reagovati na razlicite nacine.
Kontigentno planiranje se odnosi na promene koje se mogu desiti u buducnosti. Ovaj
menadzment system koristi scenario metod, odnosno nastojanje da se izvrsi indetifikacija seta
mogucih buducnosti koje su zasnovane na razlicitim pretpostavkama o kretanju i promeni
kljucnih faktora organizacije u buducnosti. Proces kontigentnog planiranja podrazumeva
primenu Sokratovog pristupa tij. Postavljanja pitanja “sta ako”?

7. Vrste odluka?

Problemi po svojoj prirodi mogu biti jednostavni, jasni, poynati i laki ya utvrdjivanje. Takvi
problemi se oznacavaju kao strukturirani.
Takve odluke nazivamo programiranim odlukama, koje postoje u tri oblika: procedura,
pravilo I politika.

Problemi po svojoj prirodi mogu biti novi i neobicni, za koje postoje nejasne ili nepotpune
informacije, nazivaju se nestrukturirani i ya njih ne postoji jednostavno resenje.

Takve odluke nazivamo neprogramirane odluke, one su jedinstvene, ne ponavljaju se i ya

njih ne postoji jedostavno resenje.

Odluke se razlikuju prema:

1.Strukturiranosti problema: programirane i neprogramirane

2. Nivo odlucivanja i prirodi problema: strategijske, takticke, operativne

3. Nacina donosenja: individualne i grupne

8. Razlike izmedju centralizacije i decentralizacije?

Centralizacija- okruzenje je stabilno, odluke donose top menadzeri, menadzeri nizih nivoa
nisi zainteresovani za donosenje odluka, nisu tako sposobni za donosenje odluka, odluke su
znacajne, kompanija je velika, organizacija se suocava sa krizom.

Decentralizacija- okruzenje je nestabilno, slozeno, menadzeri nizih nivoa su sposobni i

iskusni, zele da ucestvuju u donosenju odluka, odluke su minorne