УПРАВНИ ПОСТУПАК И УПРАВНИ СПОР-УПРАВНИ ПОСТУПАК

1. УПРАВНИ ПОСТУПАК
У смислу Закона о општем управном поступку, који у Републици Србији уређује општа правила управног
поступка, управни поступак подразумева уређен начин рада државних органа и организација, органа и
организација покрајинске аутономије и органа и организација јединице локалне самоуправе, јавних предузећа,
посебних органа преко којих се остварује регулаторна функција и физичких и правних лица којима су поверена
јавна овлашћења, приликом решавања у управној ствари и доношења управног акта.

2. УПРАВНА СТВАР
је ситуација у којој орган, примењујући законе, прописе и опште акте, утиче на положај странке тако што доноси
управне акте, гарантне акте, закључује управне уговоре, предузима управне радње и пружа јавне услуге

3. ВРСТЕ УПРАВНОГ ПОСТУПКА

Постоје две врсте управних поступака :
- ОПШТИ (важе у погледу свих врста управних ствари које чине правни режим општег УП)
- ПОСЕБНИ (тичу се појединачних управних области односно материје)

4. ОСНОВНА НАЧЕЛА УПРАВНОГ ПОСТУПКА

Начела су полазне, најопштије и најважније норме сваког правног поступка.
 НАЧЕЛО ЗАКОНИТОСТИ И ПРЕДВИДИВОСТИ
Орган поступа на основу закона, других прописа и општих аката.
Начело законитости допуњено је начелом предвидивости. Орган мора да у истим или сличним случајевима
одлучује на идентичан начин
 НАЧЕЛО СРАЗМЕРНОСТИ
Орган примењује мере које су у складу са законом и прописом а које су за странку повољније
 НАЧЕЛО ЗАШТИТЕ ПРАВА СТРАНАКА И ОСТВАРИВАЊА ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА
Орган омогућава странци да што лакше заштити и оствари своја права и правне интересе, али не на штету права
трећих лица, нити јавног интереса.
 НАЧЕЛО ПОМОЋИ СТРАНЦИ
Орган по службеној дужности пази да незнање и неукост странке и другог учесника у поступку не буде на штету
права која им припадају. Стална сарадња органа са странком и другим учесницима у сврху заштите њихових
права
 НАЧЕЛО ДЕЛОТВОРНОСТИ И ЕКОНОМИЧНОСТИ ПОСТУПКА
Орган је дужан да странкама омогући да успешно остваре и заштите права и правне интересе.
Економичност се састоји у вођењу поступка и уз што мање трошкова по учеснике, али да се изведу сви докази
потребни за правилно и потпуно утврђивање чињеничног стања
 НАЧЕЛО ИСТИНЕ И СЛОБОДНЕ ОЦЕНЕ ДОКАЗА
Орган је дужан да правилно, истинито и потпуно утврди све чињенице и околности које су од значаја за законито
и правилно поступање у управној ствари.
 ПРАВО СТРАНКЕ НА ИЗЈАШЊАВАЊЕ
Једно од најзначајнијих начела Закона о општем управном поступку. Странци мора да се пружи прилика да се
изјасни о чињеницама које су од значаја за одлучивање у управној ствари. Право странке на изјашњење, посебно
кадау поступку учествује две или више странака са супротним интересима, омогућава да свака странка изнесе
своје наводе, разлоге, чињенице и доказе у вези са поступком који се води пред органом, а органу да утврди
одлучне чињенице и на основу њих реши управну ствар.
 НАЧЕЛО САМОСТАЛНОСТИ
Орган поступа у управној ствари самостално, у оквиру својих овлашћења.
Овлашћено службено лице самостално утврђује чињенично стање и на основу тога примењује законе и друге
прописе на управну ствар, без ичијег утицаја.
 ПРАВО НА ЖАЛБУ И ПРИГОВОР
Право на једнаку заштиту права и на правно средство је једно од људских права и којим се, гарантује да свако
има право на жалбу или друго правно средство којим се одлучује о његовом праву, обавези.
Сам назив начела одражава да његову садржину чине два елемента
– први, који се односи на двостепеност у одлучивању и право на жалбу, и други, који се односи на приговор у
случајевима утврђеним Законом о општем управном поступку.
Право на жалбу остварује се против решења првостепеног органа, ако жалба није законом искључена.
Начела које уводи право на приговор, у коме руководилац одлучује о приговору и то само у случају ако се због
неиспуњења обавеза, због управне радње и начина пружања јавних услуга, не може изјавити друго правно
средство у управном поступку.
 НАЧЕЛО ПРАВНОСНАЖНОСТИ РЕШЕЊА
Правноснажност је појам који означава решење одређене управне ствари које се не може мењати, односно
дефинитивно уређење односа у складу са правноснажним решењем.
постоје две врсте правноснажности:формална и материјална.
Формална правноснажност наступа када странка више нема права да побија донето решење, док материјална
правноснажност постоји кад ни орган више не може опозвати, односно мењати донето решење, јер му то закон
не дозвољава.
 НАЧЕЛО ПРИСТУПА ИНФОРМАЦИЈАМА И ЗАШТИТЕ ПОДАТАКА
Орган је дужан да омогући приступ информацијама од јавног значаја у складу са законом, да се тајни и лични
подаци штите у управном поступку у складу са законом.

5. УПРАВНО ПОСТУПАЊЕ
Закон о општем управном поступку увео је у управно поступање, поред већ присутних (управни акт, управне
радње), низ нових до сада теоријских института: гарантни акт, управни уговор и пружање јавних услуга.

6. УПРАВНИ АКТ
Јесте појединачни правни акт којим орган, одлучује о праву, обавези или правном интересу странке.
Постоје две врсте управних аката :
- РЕШЕЊА (њима се решава о правима, обавезама странке)
- ЗАКЉУЧАК (је процесни акт којим се управља током поступка)
Управни акт почиње да производи правна дејства од када је странка о њему обавештена

7. ГАРАНТНИ АКТ
Је писани акт којим се орган обавезује да, на захтев странке, донесе управни акт одређене садржине. Гарантни
акт је, заправо, обавезујуће мишљење органа о примени прописа на конкретни случај.
Орган доноси управни акт сагласно гарантном акту само ако странка то захтева.
Против управног акта странка може поднети жалбу кад управни акт није донет сагласно гарантном акту.
Орган није дужан да донесе управни акт сагласно гарантном акту:
- ако захтев за доношење управног акта не буде поднет у року од годину дана од дана издавања гарантног акта
или другом року одређеном посебним законом;
- ако се чињенично стање на коме се заснива захтев за доношење управног акта битно разликује од оног
описаног у захтеву за доношење гарантног акта;
- ако је измењен правни основ на основу кога је гарантни акт донет
- кад постоје други разлози одређени посебним законом.
Заштита интереса
Ниједан правни акт, па ни гарантни акт, не сме да шкоди интересима трећих лица или да буде на штету јавног
интереса.

8. УПРАВНИ УГОВОР
Је двострано обавезан писани акт који, закључују орган и странка и којим се ствара, мења или укида правни
однос у управној ствари. Ако орган не испуњава уговорне обавезе, странка не може да раскине управни уговор,
али може да изјави приговор.
Ако због насталих околности после закључења управног уговора испуњење обавезе за једну уговорну страну
постало отежано, она може од друге уговорне стране захтевати да се уговор измени и прилагоди насталим
околностима. Ако нису испуњени услови за измену уговора или ако би измена уговора изазвала штету по јавни
интерес, орган решењем одбија захтев странке
Орган може да раскине управни уговор:
1) ако изостане сагласност странке да се уговор измени
2) ако странка не испуњава уговорне обавезе
3) ако је то неопходно да би се отклонила тешка и непосредна опасност по живот и здравље људи и јавну
безбедност, јавни мир и јавни поредак, а то не може успешно да се отклони другим средствима
Орган раскида управни уговор решењем у коме изричито наводи и јасно образлаже разлоге за раскид.

9. УПРАВНЕ РАДЊЕ
су материјални акти органа који утичу на права, обавезе странака, као што су вођење евиденција, издавање
уверења, пружање информација, примање изјава и друге радње којима се извршавају правни акти. Издавање
уверења је једна од управних радњи у документовању.
Против управне радње може да се изјави приговор. Приговор може да се изјави и ако орган не
предузме управну радњу коју је по закону дужан да предузме.
Издавање уверења о чињеницама о којима се ВОДИ службена евиденција
- Органи издају странкама, на усмени или писани захтев, уверења и друге исправе (сертификате,
потврде, дипломе итд) о којима воде службену евиденцију у складу са законом.
- Издају се истог дана кад је странка поднела захтев, а најкасније у року од осам дана,
- Странка може да захтева измену или издавање новог решења ако оно није издато сагласно
подацима из служене евиденције. Овај захтев може да се одбије решењем.
Издавање уверења о чињеницама о којима се НЕ ВОДИ службена евиденција
Уверење или друга исправа о чињеницама о којима се не води службена евиденција или решење којим се
одбија захтев странке издају се у року од 30 дана од подношења захтева.
Приговор као средство заштите је новина у нашем досадашњем управно процесном законодавству. Он се
може изјавити против управне радње или ако орган не предузме управну радњу коју је по закону дужан да
предузме, изузев у случају ако је управна радња повезана са доношењем управног акта.

10. ПРУЖАЊЕ ЈАВНИХ УСЛУГА

Сматра се обављање привредне и друштвене делатности, за које је законом утврђено да се врше у
општем интересу.
Јавне услуге пружају се тако да обезбеде уредно и квалитетно, под једнаким условима (ако се не
обезбеђују уредно и квалитетно, може да се изјави приговор).

11. ОСНОВНА ПРАВИЛА ПОСТУПКА

Правила без којих се не може покренути или водити управни поступак. Односе се на учеснике у поступку
(надлежни орган, овлашћено службено лице, странку и њене заступнике), сарадњу и службену помоћ,
општење органа и странака, обавештавање, трошкове поступка и друга питања којима се установљавају
основна правила на којима се заснива укупна управнопроцесна структура.

12. УЧЕСНИЦИ У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ

У теорији управног процесног права разликује се више врста учесника у управном поступку:
обавезни учесници, посебни учесници, евентуални учесници и случајни (узгредни) учесници.
Обавезни учесници су они без којих се не може покренути и водити управни поступак, а чине их надлежни
орган и странка, односно странке и њихови заступници.
Посебни учесници су они који у управном поступку не штите својалична права и интересе, већ општи или
друштвени интерес, а у ову групу спадају јавни тужилац и јавни правобранилац.
У случају потребе у управном поступку могу учествовати и евентуални учесници: сведоци, вештаци и тумачи.
Остали или случајни (узгредни) учесници су они који немају правни интерес у поступку, већ тај интерес има
фактички карактер. То су на пример, „трећа лица” која располажу одређеном исправом која се може
употребити као доказ у управном поступку, денунцијанти (пријавиоци), егзекутори (достављачи или
извршитељи) и томе слично.

13. НАДЛЕЖНОСТ ОРГАНА

Надлежност је право и дужност одређеног органа да обавља по пропису поверене послове на предвиђеној
територији. Значај одређивања надлежности у управном поступку је огроман.
Закон о општем управном поступку разликује два врсте надлежности – стварну и месну надлежност.
Стварна надлежност- надлежност у односу на групу/врсту послова који припадају једном органу
Месна надлежност- надлежност према територији на којој орган има право и дужност да врши послове
Месна надлежност органа одређује се у управним стварима које се тичу:
1) непокретности – према месту где се непокретност налази;
2) пословне или друге делатности странке – према седишту странке или месту где се делатност
обавља или би требало да се обавља;
3) послова из надлежности органа – према седишту органа, односно седишту његове подручне
јединице ако се ствар односи на послове подручне јединице;
4) брода или ваздухоплова - према луци уписа брода или матичном аеродрому ваздухоплова;
5) у осталим управним стварима према
– пребивалишту странке, а ако странка нема пребивалиште у РС, њеном боравишту, а ако она нема ни
боравиште у РС- њеном последњем пребивалишту или боравишту у Републици Србији.
Ако је истовремено месно надлежно више органа, надлежан је онај орган пред којим је прво
покренут поступак.

Сукоб надлежности- настаје кад се два органа изјасне да јесу или да нису надлежни у истој управној ствари.
Предлог за одлучивање о сукобу надлежности подноси орган који се последњи изјаснио да је надлежан или да
није надлежан, а може га поднети и странка.

14. ОВЛАШЋЕНО СЛУЖБЕНО ЛИЦЕ

(1) Орган поступа у управној ствари преко овлашћеног службеног лица.
(2) Овлашћено службено лице јесте лице које је распоређено на радно место које чине и послови вођења
поступка и одлучивања у управној ствари.
(3) Закон уређује да руководилац органа доноси решење само ако службено лице није одређено.
Дакле, овлашћење службеног лица везује се или произлази из описа његовог радног места утврђеног актом о
унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у оргну
Овлашћено службено лице мора бити изузето:
1) ако је у поступку странка, сведок, вештак или законски заступник или пуномоћник странке;
2) ако је са њима крвни сродник у правој линији,
3) ако је са странком у односу старатеља, усвојитеља, или хранитеља;
4) ако је са законским заступником или пуномоћником странке у односу усвојитеља или усвојеника;
5) ако је учествовало у првостепеном поступку;
6) ако остварује накнаду или друга примања од странке или је ангажовано у управном одбору,
надзорном одбору
7) ако исход поступка може да му донесе директну корист или штету;
8) ако постоје друге чињенице које доводе у сумњу његову непристрасност.
Ако сазна да постоји неки разлог за изузеће овлашћено службено лице застаје с поступком и одмах
обавештава лице или орган који одлучује о изузећу.
Одлучивање о изузећу овлашћеног службеног лица
 О изузећу овлашћеног службеног лица - одлучује руководилац органа,
 О изузећу руководиоца органа - одлучује орган који је прописом одређен,.
а ако тог органа нема–другостепени или надзорни орган
О изузећу се одлучује у року од пет дана од пријема обавештења овлашћеног службеног лица или
захтева за изузеће.

15. САРАДЊА И СЛУЖБЕНА ПОМОЋ

Јединствено управно место
Има за циљ омогућавање странкама да се преко тог места обраћају надлежнима онда када је за остваривање
једног или више права потребно поступање једног или више органа.
На јединственом управном месту врши се:
1) поучавање подносиоца захтева, о томе шта је све органима потребно да би поступили по захтеву;
2) примање захтева за признавање права, мишљења, објашњења, коментара, као и докумената и
правних средстава, сагласно пропису, и њихово достављање надлежним органима;
3) обавештавање подносиоца захтева о томе које је радње предузео надлежни орган и правним
актима које је донео.
Ове радње могу се вршити електронским путем, путем поште, или на други погодан начин.
Рокови за одлучивање о захтеву странке почињу да теку од када је поднет уредан захтев на
јединственом управном месту.
Међународна правна помоћ
Правна помоћ иностраним органима пружа се под условом узајамности.

16. СТРАНКА У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ И ЊЕНО ЗАСТУПАЊЕ

16.1.Странка у управном поступку- јесте физичко или правно лице чија је управна ствар предмет управног
поступка и свако друго физичко или правно лице на чија права, обавезе или правне интересе може да утиче
исход управног поступка. Странка може да буде и орган, организација, насеље, група лица и други који
нису правна лица.
16.2.Процесна способност странке
Странка која је потпуно пословно способна може сама да предузима радње у поступку
Ако наступи смрт физичког лица или правно лице престане да постоји, а права и обавезе о којима се одлучује
не могу да пређу на наследнике поступак се обуставља.
16.3.Заступање странке
У управном поступку странка не мора принципијелно увек да учествује лично, већ је могу заступати друга лица.
Законски заступник и овлашћени представник странке
Законски заступник заступа странку која није процесно способна. Он обавља процесне радње у
њихово име и за њихов рачун.
Орган као странка у поступку предузима радње преко овлашћеног представника, организација која
није правно лице преко лица које је одређено њеним актом, а насеље, група лица и друге странке
које нису правна лица – преко лица које овласте, ако друкчије није прописано
Привремени заступник-ако није процесно способна, а нема законског заступника;
Орган решењем поставља странци привременог заступника:
- ако није процесно способна, а нема законског заступника
- ако правно лице нема овлашћеног представника
- ако странку заступа законски заступник чији су интереси супротни интересима странке;
- ако противне странке заступа исти законски заступник;
- ако радњу треба предузети према странци чије пребивалиште или боравиште није познато, а нема
пуномоћника – све под условом да је ствар хитна, а поступак мора да се спроведе.
О постављању привременог заступника орган одлучује решењем, а жалба против тог решења не
одлаже његово извршење.
Пуномоћник-лице које странка или законски заступник странке овласти да је заступа у поступку,
изузев да даје изјаве које само странка може дати.Ипак, постојање пуномоћника не спречава странку
да сама предузима радње у поступку. Пуномоћје се даје у писаном облику или усмено на записник.
Пуномоћник може бити свако ко је потпуно пословно способан, изузев лица које се бави
надриписарством. Орган пази по службеној дужности у току целог поступка да ли је лице које се
појављује као пуномоћник овлашћено за заступање.
Обим пуномоћја процењује се из садржине пуномоћја а може се дати за цео поступак или поједине
радње, и временски може да се ограничи.
Пуномоћје престаје смрћу или губитком процесне способности пуномоћника или престанком правног
лица. Странка може увек опозвати пуномоћје, а пуномоћник може увек отказати пуномоћје изузев
док траје нека радња у поступку
Заједнички представник и заједнички пуномоћник странака
Две или више странака могу у истом поступку, одредити која од њих иступа као заједнички
представник или узети заједничког пуномоћника.И поред тога, постављањем заједничког
пуномоћника или представника свака од тих странака задржава самосталност у поступку.
16.4.Стручни помагач- лице које је странка ангажовала да би јој давао потребна обавештења, савете и
мишљења у вези са предметом поступка. Стручни помагач није заступник странке.
16.5.Превођење и тумачи
Када страни држављани не знају језик на којем се води поступак, имају право да дају изјаве и да
прате ток поступка преко тумача.

17. ОПШТЕЊЕ ОРГАНА И СТРАНАКА

Обухвата радње које се односе на: начин општења органа и странака, поднеске којима се странка обраћа
органу, записнике који се састављају о свим важнијим радњама у поступку, као и разгледање списа и
обавештавање о току поступка.

18. НАЧИНИ ОПШТЕЊА

Oпштење органа и странака настаје или иницијативом саме странке или иницијативом органа. Ово општење
остварује се у писаном или усменом облику и мора бити у складу са основним начелима и правилима управног
поступка. Општење у писаном облику обухвата општење у папирном облику и електронским путем.

19. ПОДНЕСЦИ
Дефинисани су захтеви, предлози, обрасци, пријаве, молбе, жалбе, представке, приговори,
обавештења, саопштења и друге врсте писаног обраћања странке органу.
Поднесак мора да буде разумљив и да садржи све што је потребно да би по њему могло да се
поступа, а садржи;
- лично или пословно име,
- пребивалиште, односно боравиште,
- седиште и назив органа коме се подноси,
- управну ствар која је предмет поступка,
- сврху поднеска,
- адресу на коју орган странци треба да доставља акте и
- потпис подносиоца поднеска
Неуредним поднеском сматра се поднесак, ако има недостатке који орган спречавају да поступа по њему,
ако није разумљив или ако није потпун.
Орган у року од осам дана од пријема поднеска обавештава подносиоца на који начин да уреди
поднесак и то у року који не може бити краћи од осам дана. Ако поднесак не буде уређен у року,
орган решењем одбацује поднесак.
Поднесци се предају органу коме су насловљени
(1) непосредно органу - на писарници, у просторијама органа;
(2) поштом;
(3) преко дипломатског представништва
(4) електронским путем;
(5) усмено на записник
Евидентирање и потврда о пријему поднеска
Поднесци се евидентирају према редоследу пријема. Орган је дужан да без наплаћивања таксе
потврди прије поднеска.
Подношење поднеска ненадлежном органу
Ако орган није надлежан да прими поднесак који му се предаје или саопштава, прослеђује га
надлежном органу и о томе обавештава подносиоца. Пријем поднеска послатог електронским путем
потврђује се одмах, на исти начин на који је поднесак послат.

20. ЗАПИСНИЦИ
Записник се саставља о усменојн расправи да би се забележила садржина одређене радње у
поступку.
У записник се уносе:
(1) орган који је обавља, односно орган пред којим се радња обавља;
(2) место, локација обављања;
(3) тачно време предузимања радње;
(4) управна ствар (предмет) у оквиру које се врши;
(5) имена службених лица, странака и других присутних учесника поступка;
(6) ток и садржина предузете процесне радње
Лице које је дало изјаву у обавези је да тај записник потпише, а ако то одбије или оде са места предузимања
радње пре него што је записник закључен, то се уноси у записник, са разлозима због којих је
одбијено потписивање записника.

21. РАЗГЛЕДАЊЕ СПИСА И ОБАВЕШТАВАЊЕ О ТОКУ ПОСТУПКА

Право на разгледање списа има странка, а оно подразумева да може:
-разгледати списе у присуству службеног лица и о свом трошку умножи или добијти копију списа,
-да јој се достави преко поште или на други погодан начин, копија списа, о њеном трошку.
Право на разгледање списа има и заинтересовано лице које докаже свој правни интерес у одређеној
управној ствари. Списи се разгледају у просторијама органа који чува списе.
- Ако се документи чувају у електронском облику, орган омогућава разгледање и преузимање
докумената у електронском или штампаном облику. Не смеју да се разгледају записници о већању и
гласању и нацрти решења.
21.1.Захтев за разгледање списа и обавештавање о току поступка
Захтев за разгледање списа, као и захтев за обавештавање о току поступка, подноси се у писаном
облику или усмено, а на тражење органа заинтересовано лице, у писаном или усменом облику, дужно
је и да образложи свој правни интерес.
 Орган је дужан да у року од осам дана од пријема захтева обавести странку о томе како могу
да разгледају и умноже списе и добију копију списа, или да решењем одбије захтев.
 22. ОБАВЕШТАВАЊЕ
Обавештавање је радња којом орган на погодан начин извештава странку и другог учесника о
поступању у управној ствари.
Начини обавештавања су:
(1) електронским путем
(2) путем поште;
(3) достављањем
(4) усмено – ако је странка присутна;
(5) телефоном, електронским путем или на други погодан начин
Ако је реч о кратким и хитним обавештењима која се могу послати на такав начин, а о чему се ставља
забелешка у спису која садржи лично име лица које даје и прима обавештења
22.2.Места на којима се врши обавештавање
Странка се обавештава у стану, пословној просторији или на радном месту. Адвокат се обавештава у
својој канцеларији.
22.3.Обавештавање у посебним случајевима
-Физичка и правна лица која се налазе у иностранству, обавештавају се непосредно или
дипломатским путем
-Лица која се налазе у Војсци Србије - преко надлежне команде, а припадници специјалних јединица
министарства, обавештавају се преко њихове команде.
(3) Лица која су лишена слободе - се преко управе установе у којој се налазе
22.4.Пуномоћник за пријем обавештења
-Је лице које је странка одредила како би му се упућивала сва писмена насловљена на њу.
Услов је да странка извести (у писаном облику или усмено) орган који води поступак о томе да је
одредила свог пуномоћника за пријем обавештења.
 Основна обавеза пуномоћника за пријем обавештења је да странци (или њеном законском
заступнику) проследи писмено које је примио од органа и то благовремено, како би она могла да
оствари и заштити своја права и правне интересе.

23.ПОСТУПЦИ ОБАВЕШТАВАЊА
23.1.Обавештавање електронским путем може да буде :
- формално (уређено законом и са потврдом о пријему послатог документа)
- неформално (обична електронска пошта, која не садржи квалификовани електронски потпис)
23.2.Обавештавање путем поште
- путем препоручене поште - примљено на дан који стоји у потврди о пријему пошиљке и
- путем обичне поште - сматра се да га је прималац примио седмог дана од када је предато поштанском
оператору (ако је упућено на адресу у Републици Србији), петнаестог дана од када је предато поштанском
оператору(ако је упућено на адресу у иностранству)
23.3.Достављање
 Начини достављања
Достављање, као вид обавештавања, може бити лично, посредно и јавно
Достављање правном лицу
Се врши писменом предајом правном лицу на посебну адресу за пријем поште која је регистрована у
складу са законом или заступнику правног лица на адресу из јавног регистра, односно на адресу његовог
пребивалишта.
Време достављања се врши радним даном од 8 до 20 сати
 Лично достављање
- обавезно је када од дана достављања почиње да тече рок који не може да се продужи, ако законом
није другачије предвиђено. Састоји се од уручења писмена лицу коме је оно насловљено (прималац).
Ако прималац писмена одбије уручење, службено лице органа или (достављач) о томе сачињава
белешку у коме уноси лично име примаоца, податке којим се писмено идентификује, просторију у
којој писмено може да се преузме, рок у коме се преузимање може извршити и датум када је
обавештење остављено. Ако достављач не затекне примаоца на адреси на којој је требало да му се
уручи писмено, достављач ће поново покушати доставу у року од 24 сата.
 Посредно достављање
Ако лично достављање није обавезно, оно може да буде уручено другом лицу које прихвати да га
затим преда примаоцу. Друго лице коме је писмено уручено потписује доставницу.
- Достављач уноси у доставницу и однос другог лица са примаоцем и датум када је другом лицу
писмено уручено
Доставница - је потврда и доказ о томе да је лично или посредно достављање извршено
Садржину доставнице чине следећи елементи:
- лично име и адреса лица коме је писмено уручено и подаци којима се идентификује уручено
писмено
- потпис достављача и лица коме је писмено уручено;
- датум уручења (исписан бројевима и словима).
 Јавно достављање врши се:
1) ако ниједан други начин достављања није могућ;
2) ако се доставља решење које се тиче већег броја лица која нису позната органу,
Јавно достављање састоји се од објављивања писмена на веб презентацији и огласној табли органа.
Писмено може да се објави и у службеном гласилу, дневним новинама или на други погодан начин.
Сматра се да је јавно достављање извршено када истекне 15 дана од када је писмено објављено на
веб презентацији и огласној табли органа.

24. РОКОВИ
24.1.Одређивање и продужење рокова
За предузимање појединих радњи у поступку могу да буду одређени рокови. Ако рокови нису одређени
законом или другим прописом, одређује их, овлашћено службено лице које води поступак.
Могу се продужити на захтев заинтересованог лица, ако је захтев поднет пре истека рока и ако постоје
оправдани разлози за продужење.
24.2.Рачунање рокова
Рокови се рачунају на дане, месеце и године.
-Ако је рок одређен на дане - не урачунава се у рок, већ се почетак рока рачуна од првог наредног дана
-Рок који је одређен на месеце, односно на године завршава се истеком оног дана, месеца, односно
године који по свом броју одговара дану када је обавештавање извршено.
Ако последњи дан рока пада на дан у коме орган не ради, рок истиче кад протекне први наредни
радни дан.
24.3.Одржање рока
Поднесак је предат у року ако надлежни орган прими поднесак пре него што рок истекне
Ако је поднесак предат препорученом поштом, као дан пријема поднеска сматра се дан када је
предат поштанском оператору.
24.4.Враћање у пређашње стање
Враћање у пређашње стање ванредна је правна могућност да се једна закаснела процесна радња
предузме и после протека прописаног рока

Враћање у пређашње стање дозвољава се странци:

- која из оправданог разлога пропусти рок за предузимање радње у поступку
- када је из незнања или грешке поднесак предат благовремено али органу који није надлежан
- која је очигледном омашком прекорачила рок
Странка је дужна да у предлогу за враћање у пређашње стање наведе чињенице које су довеле до
пропуштања.
 Предлог за враћање у пређашње стање подноси се у року од осам дана од када је престао
разлог који је изазвао пропуштање, а ако је странка касније сазнала за пропуштање – у року од осам
дана од када је сазнала за пропуштање.
 После истека три месеца од пропуштања не може се тражити враћање у пређашње стање,
изузев ако је пропуштање изазвано вишом силом.
 Предлог за враћање у пређашње стање подноси се органу пред којим је требало предузети
пропуштену радњу, који решењем и одлучује о предлогу
 Кад се одобри враћање у пређашње стање, поступак се враћа у стање у коме се налазио пре
пропуштања и поништавају се решења и закључци који су донети услед пропуштања.
25. ТРОШКОВИ ПОСТУПКА
 Трошкови поступка су:
- издаци за таксе,
- лични трошкови странке (трошкови доласка и губитка времена и зараде),
- неопходни и оправдани трошкови заступања странке и
- трошкови усмене расправе и извођења доказа (стварни трошкови сведока и стварни трошкови и
награде вештака, тумача, преводилаца и привремених заступника, трошкови увиђаја и сл.),
- посебни издаци у готовом новцу органа који води поступак (путни трошкови службених лица, огласи
Ко сноси трошкове поступка
(1) Редовне трошкове поступка сноси орган.
(2) Орган сноси трошкове поступка који је покренут по службеној дужности и повољно окончан по
странку, ако законом није друкчије предвиђено.
(3) Кад је првостепени поступак покренут захтевом странке, она сноси трошкове поступка.
(4) Кад у поступку учествују противне странке, странка чијим захтевом је покренут поступак који је
окончан неповољно за њу, надокнађује противној странци оправдане трошкове.
(5) Свака странка сноси своје трошкове поступка који је окончан поравнањем, ако у поравнању није
друкчије одређено.
(6) Ако жалба буде одбачена или одбијена или жалилац одустане од жалбе, трошкове другостепеног
поступка сноси жалилац. Ако жалба буде усвојена, трошкове другостепеног поступка сноси орган који
је одлучивао у првом степену.
(7) Лице које учествује у поступку сноси трошкове радњи које проузрокује својом кривицом
Ко претходно сноси трошкове поступка
 пре него што се одлучи о томе ко сноси трошкове поступка, странка сноси трошкове поступка
који је покренут њеним захтевом или жалбом, а ако у првостепеном поступку учествују противне
странке – свака претходно сноси своје трошкове.
 Ако је поступак покренут по службеној дужности, трошкове поступка претходно сноси орган
Одлучивање о трошковима поступка
О трошковима поступка одлучује се решењем о управној ствари
Накнада трошкова и награде другим учесницима поступка
 Сведоци имају право на накнаду стварних трошкова који су настали у вези с поступком, а
вештаци, тумачи, преводиоци и привремени заступници и право на награду
 Они су дужни да захтевају накнаду стварних трошкова и награду још при предузимању
тражене радње, а најкасније у року од осам дана од предузимања радње, иначе губе та права.
Ослобађање од плаћања трошкова
Странка може бити ослобођена од плаћања трошкова у целини или делимично само у законом прописаним
случајевима – ако не може да сноси трошкове без штете по своје нужно издржавање или нужно издржавање
своје породице или ако је то предвиђено потврђеним међународним уговором. О том захтеву се одлучује
решењем.
26. ПРВОСТЕПЕНИ ПОСТУПАК
26.1.ПОКРЕТАЊЕ ПОСТУПКА И ЗАХТЕВИ СТРАНАКА- Начин покретања поступка
Поступак се покреће захтевом странке или по службеној дужности.
- Поступак који се покреће по захтеву странке сматра покренутим када орган прими захтев странке.
- Поступак се покреће по службеној дужности сматра покренутим када орган предузме било коју радњу ради
вођења поступка.
- Пре покретања поступка по службеној дужности који није у интересу странке орган прибавља информације и
предузима радње да би утврдио да ли су испуњени услови за покретање поступка и, ако јесу, доноси акт о
покретању поступка (закључак, налог)
26.2.Тренутак покретања поступка
Тренутак покретања поступка одређује се у зависности од начина покретања поступка, односно да ли је
поступак покренут поводом захтева странке или по службеној дужности, и у оквиру ex officio максиме дали је
поступак који се покреће у интересу или није у интересу странке.
Поступак поводом захтева странке сматра се покренутим када орган прими захтев странке, док се поступак по
службеној дужности сматра покренутим када орган предузме било коју радњу ради вођења поступка
Закон о општем управном поступку детаљније уређује његове саставне делове, који, поред осталог, садрже
позив за усмену расправу и чињенице на основу којих је орган утврдио да су испуњени услови за покретање
поступка, о којима се странка може изјаснити.
26.3.Одбацивање захтева странке
Разлози који могу бити основ за одбацивање захтева странке у току целог поступка, могу бити:
1) ако није реч о управној ствари;
2) орган није надлежан за одлучивање о управној ствари, а не може да одреди ко је надлежан;
3) подносилац захтева није ималац права или правног интереса о коме се одлучује у управном
поступку;
4) захтев није поднет у року;
5) у истој управној ствари већ се води управни или судски поступак или је о њој већ правноснажно
одлучено решењем којим је странци признато право или наложена нека обавеза;
6) ако захтев не буде уређен у року који је одредио орган
26.4.Захтев да се призна својство странке
Лице које не учествује у поступку као странка може поднети захтев да му се призна својство странке,
до окончања другостепеног поступка. О захтеву се одмах упознају остале странке, да би се изјасниле
26.5.Покретање поступка јавним саопштењем и спајање управних ствари у један поступак
Орган може да покрене поступак јавним саопштењем према већем броју лица која му нису позната
или не могу да се одреде, ако могу да имају својство странке у поступку
Поступак је покренут када се јавно саопштење објави на веб презентацији и огласној табли органа.
Јавно саопштење може да се објави и у службеном гласилу, дневним новинама или на други погодан
начин
Спајање више управних ствари у један поступак
Кроз законске одредбе о спајању више управних ствари у један поступак пуну примену нашло је
начело делотворности и економичности поступка, јер се тамо где је то могуће, у истим или сличним
управним стварима (у погледу предмета и правног основа) поступак води као један и јединствен.
26.6.Измена захтева
Странка може да измени захтев док не буде обавештена о решењу првостепеног органа.
О томе да ли је измена захтева недозвољена орган одлучује решењем
26.7.Одустанак од захтева и последице одустанка
Сматра се да је странка одустала од захтева и ако њено понашање очигледно указује да више нема
интереса да учествује у поступку. У том случају, решењем се обуставља поступак, изузев када се
противна страна противи обустављању поступка или када је настављање поступка, који је могао бити
покренут и по службеној дужности, у јавном интересу. Трошкове поступка који су настали до
обустављања поступка сноси странка која је одустала од захтева.
26.8.Поравнање
Поравнање представља посебну врсту уговора којим странке са супротним интересима споразумно
уређују своје спорне односе.
Ипак, потребно је нагласити да, у случају постојања спорног односа, орган у току целог поступка
настоји да се противне странке у целини или делимично поравнају, а само поравнање мора бити
јасно и одређено и не сме бити на штету јавног интереса или правних интреса трећих лица.
Поравнање се уписује у записник о поравнању и закључено је када странке прочитају и потпишу
записник о поравнању. На захтев странака може им се издати оверен препис записника, који има
снагу извршног решења донетог у управном поступку, а његова последица је обустављање поступка у
целини или делимично, о чему орган доноси решење.

27. ПРЕКИД ПОСТУПКА

Орган прекида поступак решењем ако:
1) ако законски заступник странке умре или изгуби процесну способност – док се странци не постави
привремени заступник или не одреди законски заступник;
2) ако законски заступник физичког лица не показује потребну пажњу у заступању – док орган
старатељства не одлучи о томе кога ће поставити за новог законског заступника;
3) ако странку заступа законски заступник чији су интереси супротни интересима странке или ако
противне странке заступа исти законски заступник – док орган старатељства не одлучи о томе кога ће
поставити за новог законског заступника;
4) ако наступе правне последице стечаја – док стечајни управник не ступи у поступак; и
Жалба против решења о прекиду поступка не одлаже извршење решења. Док је поступак прекинут не
теку рокови за предузимање радњи у поступку, нити рок у коме је орган дужан да изда решење.
28. ОБУСТАВЉАЊЕ ПОСТУПКА
Поступак се обуставља ако орган нађе да нема услова да се даље води, а закон не налаже да се
поступак настави. Орган обуствља поступак решењем.
29. ТОК ПОСТУПКА ДО ДОНОШЕЊА РЕШЕЊА
29.1.Начин утврђивања чињеница у поступку
Да би се могло донети решење, неопходно је утврдити све правно чињенице и околности – и оне које
иду у прилог странци и оне које су на њену штету, у складу са начелом истине и слободне оцене
доказа
При покретању поступка странка не мора да прибави доказе које може да прибави орган, нити
уверења и друге исправе које органи нису дужни да издају

29.2.Дужност органа да прибави податке по службеној дужности

Орган дужан да по службеној дужности, у складу са законом, врши увид, прибавља и обрађује
податке о чињеницама о којима се води службена евиденција, а који су неопходни за одлучивање
Ако службену евиденцију води други орган, орган који води поступак дужан је да хитно затражи
податке, а замољени орган да бесплатно уступи податке у року од 15 дана

29.3. Прибaвљaње и уступaње пoдaтaкa o чињeницaмa o кojимa сe вoди служб.eвид. у инф

систему еЗуп
Нaчин нa кojи држaвни oргaни и oргaнизaциje, прaвнa и физичкa лицa кojимa су пoвeрeнa jaвнa
oвлaшћeњa вршe увид, прибaвљajу, oбрaђуjу и уступajу, дoстaвљajу пoдaткe o чињeницaмa o кojимa
сe вoди службeнa eвидeнциja, a кojи су нeoпхoдни зa oдлучивaњe у упрaвнoм пoступку ближе су
уређени Уредбом о прибављању и уступању података о чињeницaмa o кojимa сe вoди службена
евиденција.

29.3.1. Нaчин приступa службeнoj eвидeнциjи

Oргaн кojeм су пoтрeбни пoдaци зa oдлучивaњe у упрaвнoм пoступку пoднoси писaни зaхтeв дa му
oргaн кojи je нaдлeжaн дa вoди oдгoвaрajућу службeну eвидeнциjу, oмoгући трajни и нeпрeкидaн
приступ eвидeнциjи и пoтрeбним пoдaцимa. Овај зaхтeв сaдржи инфoрмaциje:
-o упрaвним ствaримa o кojимa тaj oргaн oдлучуje у oквиру утврђeнoг дeлoкругa и нaдлeжнoсти,
-o прaвнoм oснoву (прoпису и oдрeдби) кojим je утврђeнa нaдлeжнoст дa рeшaвa у упрaвним
ствaримa и
-o пoдaцимa кojи су сaдржaни у oдгoвaрajућoj службeнoj eвидeнциjи, a кojи су пoтрeбни зa
oдлучивaњe

29.3.2. Нaчин прибaвљaњa, oднoснo уступaњa и дoстaвљaњa пoдaтaкa

-Оргaн кojeм су пoдaци пoтрeбни мoжe дa прибaвљa пoдaткe eлeктрoнским путeм, физичким увидoм
у службeну eвидeнциjу или упитoм oргaну кojи вoди службeну eвидeнциjу.
-Рукoвoдилaц oргaнa кojeм су пoдaци пoтрeбни зa oдлучивaњe у упрaвнoм пoступку oдрeђуje
oвлaшћeнa службeнa лицa кoja мoгу дa прибaвљajу пoдaткe из службeнe eвидeнциje кojи су
нeoпхoдни зa oдлучивaњe у упрaвнoм пoступку, a рукoвoдилaц oргaнa кojи вoди oдгoвaрajућу
службeну eвидeнциjу oвлaшћуje службeнa лицa кoja мoгу дa уступajу и дoстaвљajу oвe пoдaткe.
-Oвлaшћeнo службeнo лицe нeћe прибaвљaти личнe пoдaткe o чињeницaмa o кojимa сe вoди
службeнa eвидeнциja кojи су нeoпхoдни зa oдлучивaњe само aкo je стрaнкa изричитo изjaвилa дa ћe
тe пoдaткe
прибaвити сaмa.

29.3.3. Прибaвљaњe и дoстaвљaњe пoдaтaкa eлeктрoнским путeм

Прибaвљaњe и дoстaвљaњe пoдaтaкa из службeних eвидeнциja eлeктрoнским путeм врши сe из свих
eвидeнциja кoje сe вoдe цeнтрaлизoвaнo у eлeктрoнскoм oблику путeм вeб сeрвисa.
Oргaни прeтхoднo утврђуjу скупoвe пoдaтaкa из службeних eвидeнциja кojи су oвлaшћeним службeним лицимa
дoступни eлeктрoнским путeм. Oргaни кojи вoдe службeнe eвидeнциje успoстaвљajу тeхничкe услoвe зa
прибaвљaњe и дoстaвљaњe пoдaтaкa eлeктрoнским путeм, прeкo Инфoрмaциoнoг систeмa нa Пoртaлу eУпрaвa
Рeпубликe Србиje oбeзбeђуje њихoву рaзмeну, путeм eлeктрoнскe услугe зa прибaвљaњe и дoстaвљaњe
пoдaтaкa.
Oвлaшћeнo лицe oргaнa кojeм су пoтрeбни пoдaци зa oдлучивaњe у упрaвнoм пoступку, при свaкoм приступу
пoдaцимa упућуje упит зa приступ кojи сaдржи пoдaткe o:
1) идeнтитeту oвлaшћeнoг лицa;
2) упрaвнoм пoступку кojи сe вoди и брojу прeдмeтa зa чиje рeшaвaњe je нeoпхoднo приступити пoдaцимa;
3) дaтуму и врeмeну приступa;
4) пoтрeбним пoдaцимa.
Инфoрмaциoни систeм eЗУП бeлeжи ове пoдaткe, кao и пoдaткe o службeнoj eвидeнциjи и врсти пoдaткa, a
зaбрaњeнo му je дa, супрoтнo зaкoну и oвoj урeдби, чувa и oбрaђуje пoдaткe кojи сe прибaвљajу и дoстaвљajу
прeкo инфoрмaциoнoг систeмa eЗУП.
Такође, oргaн кojи вoди службeну eвидeнциjу бeлeжи пoдaткe o свaкoм пojeдинaчнoм приступу у склaду сa
зaкoнoм кojим сe урeђуje зaштитa пoдaтaкa o личнoсти. Акo тeхничкe мoгућнoсти нe oмoгућaвajу прeузимaњe,
oвлaшћeнo службeнo лицe штaмпa дoкумeнт сa и o тoмe стaвљa бeлeшку у спису прeдмeтa.

29.3.4. Чувaњe, зaштитa и сигурнoст пoдaтaкa у инфoрмaциoнoм систeму eЗУП

Нaдлeжни oргaн oдгoвoрaн je зa чувaњe, зaштиту и сигурнoст пoдaтaкa у oквиру инфoрмaциoнoг систeмa eЗУП,
штo нaрoчитo пoдрaзумeвa:
1) зaштиту oд нeoвлaшћeнoг приступa рeсурсимa кojи су прeдмeт зaштитe, њихoвo нeoвлaшћeнo кoришћeњe
или мaнипулaциje бaзoм пoдaтaкa инфoрмaциoнoг систeмa oд стрaнe интeрних и eкстeрних кoрисникa;
2) зaштиту интeгритeтa пoдaтaкa, њихoву рaспoлoживoст и нeoвлaшћeни увид у пoвeрљивe пoдaткe;
3) зaштиту инфoрмaциoнoг систeмa eЗУП oд злoнaмeрних сoфтвeрa;
4) oсигурaњe прeнoсa пoдaтaкa крoз инфoрмaциoни систeм eЗУП интeрним и eкстeрним кoрисницимa;
5) чувaњe пoдaтaкa и упрaвљaњe сигурнoсним кoпиjaмa бaзe пoдaтaкa у oквиру инфoрмaциoнoг систeмa;
6) oсигурaњe кoнтинуитeтa aктивнoсти у случajу пoжaрa, пoплaвe, зeмљoтрeсa или другe нeпoгoдe-кoja сe
смaтрa рeзултaтoм вишe силe и кoja дoвoди дo нeуoбичajeнoг прeкидa у рaду инфoрмaциoнoг систeмa;
7) пoврaћaj сaчувaних пoдaтaкa у случajу губиткa, oштeћeњa или уништeњa рaчунaрскe oпрeмe инф. систeмa;
8) инстaлирaњe сoфтвeрскe нaдoгрaдњe рaди уклaњaњa сигурнoсних прoблeмa кojи сe устaнoвe у инф. систeму
или нa пoвeзaнoм сoфтвeру;
9) прaћeњe сигурнoсних инцидeнaтa у инфoрмaциoнoм систeму рaди прeдузимaњa кoрeктивних мeрa;
10) упрaвљaњe сигурнoсним инцидeнтимa, eдукaциja и oбукa свих oвлaшћeних oсoбa рaди стицaњa пoтрeбних
знaњa o чувaњу и сигурнoсти пoдaтaкa;
11) физички приступ и зaштитa бaзe пoдaтaкa у oквиру инфoрмaциoнoг систeмa и рaчунaрскe oпрeмe;
12) oдржaвaњe рaчунaрскe oпрeмe инфoрмaциoнoг систeмa;
13) примeну и других мeрa зaштитe прeдвиђeнe Aктoм o бeзбeднoсти ИКT систeмa oд пoсeбнoг знaчaja, кao и
прoписимa o инфoрмaциoнoj бeзбeднoсти.

Oргaн кojи вoди службeну eвидeнциjу из кoje сe прибaвљajу и дoстaвљajу пoдaци прeкo инфoрмaциoнoг
систeмa eЗУП oдгoвoрaн je зa чувaњe, зaштиту и сигурнoст пoдaтaкa из свoje службeнe eвидeнциje.

29.3.5. Meрe зaштитe приступa инфoрмaциoнoм систeму eЗУП

Meрe зaштитe приступa инфoрмaциoнoм систeму eЗУП jeсу:
1) aутeнтикaциja – кoja прeдстaвљa прoцeс утврђивaњa идeнтитeтa oсoбe кoja жeли дa приступи инф.систeму
eЗУП;
2) aутoризaциja – кoja прeдстaвљa прaвo приступa и дoзвoљeних oпeрaциja зa aутeнтикoвaнo лицe;
3) зaштитa тajнoсти – штo пoдрaзумeвa шифрoвaњe пoдaтaкa у циљу спрeчaвaњa нeoвлaшћeнoг увидa;
4) нeпoрицaњe oдгoвoрнoсти – штo пoдрaзумeвa oбeзбeђeњe дoкaзa дa je нeкo извршиo oдрeђeну рaдњу,
oднoснo трaнсaкциjу.
Рeaлизaциja систeмa зaштитe инфoрмaциoнoг систeмa eЗУП пoдрaзумeвa oбaвeзну примeну квaлификoвaних
eлeктрoнских сeртификaтa зa приступ инфoрмaциoнoм систeму eЗУП и aутeнтикaциjу трaнсaкциja, кao и зa
aутeнтикaциjу приступa вeб-сeрвисимa.

29.3.6. Приступ инфoрмaциoнoм систeму eЗУП

Нaдлeжни oргaн упрaвљa кoрисничким нaлoзимa, прaвимa приступa и кoрисничким лoзинкaмa зa кoрисникe
инфoрмaциoнoг систeмa eЗУП, а дужaн je дa oбeзбeди приступ пoдaцимa у oквиру инфoрмaциoнoг систeмa
eЗУП сaмo oд стрaнe oвлaшћeних лицa, тако да свaки приступ инфoрмaциoнoм систeму мoрa бити aутoмaтски
зaбeлeжeн jeдинствeним идeнтификaтoрoм лицa/oргaнa, сa тaчним врeмeнoм приступa. O сaзнaњимa у вeзи сa
пoкушajимa нeoвлaшћeнoг приступa инфoрмaциoнoм систeму eЗУП, aдминистрaтoри нaдлeжнoг oргaнa дужни
су дa oбaвeстe oвлaшћeнo лицe.
29.3.7. Физичкa зaштитa пoдaтaкa и чувaњe бeзбeднoсних кoпиja инфoрмaциoнoг систeмa eЗУП
Рaди oбeзбeђeњa нeпрeкиднoг функциoнисaњa инфoрмaциoнoг систeмa eЗУП, нaдлeжни oргaн oбeзбeђуje
физичку зaштиту пoдaтaкa, фoрмирaњeм сeкундaрнe бaзe пoдaтaкa и сeкундaрнoг рaчунaрскoг систeмa.
Сeкундaрнa бaзa пoдaтaкa и сeкундaрни рaчунaрски систeм мoрajу бити удaљeни oд мeстa нa кoмe сe нaлaзи
примaрни инфoрмaциoни систeм. Ове локације мoрajу бити нa aдeквaтaн нaчин зaштићeнe oд пoжaрa и
пoплaвa, кao и имaти 24-сaтни бeзбeднoсни систeм. Исто тако, приступ лoкaциjaмa нa кojимa сe нaлaзe бaзe
пoдaтaкa инфoрмaциoнoг систeмa и чувajу бeзбeднoснe кoпиje могу имати сaмo oвлaшћeнa лицa.

29.3.8. Oдржaвaњe, пoпрaвкa и пoвлaчeњe из упoтрeбeoп рeмe зa рaд инфoрмaциoнoг систeмa

eЗУП
Нaдлeжни oргaн oбeзбeђуje oдржaвaњe рaчунaрскe oпрeмe кoja сe кoристи зa инфoрмaциoни систeм, a у
случajу пoпрaвки прeтхoднo спрeмa бeзбeднoснe кoпиje пoдaтaкa, кaкo би сe спрeчиo губитaк пoдaтaкa.
Oдржaвaњe и пoпрaвкa рaчунaрскe oпрeмe врши сe искључивo пoд нaдзoрoм oвлaшћeних лицa нaдлeжнoг
oргaнa. У случajу
пoвлaчeњa рaчунaрскe oпрeмe из инфoрмaциoнoг систeмa, сви пoдaци прeтхoднo мoрajу бити трajнo и сигурнo
избрисaни, пoд нaдзoрoм oвлaшћeних лицa нaдлeжнoг oргaнa.

29.3.9. Физички увид у пoдaткe o кojимa сe вoди службeнa eвидeнциja

Oвлaшћeнo службeнo лицe дужнo je дa oргaну кojи je нaдлeжaн дa вoди службeну eвидeнциjу дoстaви нajaву o
нeoпхoднoсти дa изврши увид у oдгoвaрajућe пoдaткe и о томе:
1) сaстaвљa и пoтписуje бeлeшку у спису прeдмeтa, кoja сaдржи:
-имe oвлaшћeнoг службeнoг лицa,
-дaтум и врeмe увидa и
-прибaвљeнe пoдaткe;
2) дoстaвљa писaну инфoрмaциjу oргaну кojи je нaдлeжaн дa вoди службeну eвидeнциjу o
извршeнoм физичкoм увиду у пoдaткe o кojимa сe вoди службeнa eвидeнциja, кoja сaдржи:
-имe oвлaшћeнoг службeнoг лицa кoje je извршилo увид,
-oргaн у кoмe je службeнo лицe зaпoслeнo, сврхa увидa,
-брoj прeдмeтa нa кojи сe увид oднoси,
-пoдaци кojи су прибaвљeни,
- дaтум и врeмe увидa.

29.3.10. Упит oргaну кojи вoди службeну eвидeнциjу

Упит зa пoдaткe и пoдaци из службeнe eвидeнциje мoгу сe дoстaвити eлeктрoнскoм пoштoм или у пaпирнoм
oблику. Aкo сe упит и пoдaци дoстaвљajу eлeктрoнскoм пoштoм, дoкумeнт je пoтрeбнo пoтписaти
квaлификoвaним eлeктрoнским пoтписoм или нa други нaчин нeсумњивo утврдити дa je упит oднoснo пoдaткe
дoстaвилo oвлaшћeнo службeнo лицe.
Пoрeд нaзивa oргaнa и пoдaтaкa o oвлaшћeнoм службeнoм лицу, упит зa пoдaткe мoрa дa сaдржи
инфoрмaциje: o упрaвнoj ствaри o кojoj сe oдлучуje, брojу прeдмeтa нa кojи сe упит oднoси и пoтрeбним
пoдaцимa.

29.4.Непосредно одлучивање
Орган може непосредно да одлучи о управној ствари:
1) ако је чињенично стање утврђено на основу чињеница и доказа које је странка изнела у захтеву
или на основу општепознатих чињеница или чињеница које су познате органу;
2) ако чињенично стање може да се утврди на основу података из службених евиденција, а странка
не мора да се изјасни ради заштите њених права и правних интереса;
3) ако се доноси усмено решење, а чињенице на којима се оно заснива су учињене вероватним
4) ако је то посебним законом одређено.
У поступку непосредног одлучивања од странке се не узима изјава и не води испитни поступак

29.5.Привремене мере
О привременој мери одлучује се привременим решењем, које издаје без одлагања.

29.6.Испитни поступак
Испитни поступак води се ако у поступку непосредног одлучивања не могу да се утврде чињенице
које су од значаја за поступање у управној ствари или ако странкама мора да се пружи прилика да се
изјасне ради заштите њихових права и правних интереса.
У овом поступку орган је дужан да упозори странку, сведока и вештака да могу да ускрате давање изјаве,
односно сведочење или вештачење под условима прописаним овим законом, као и да је давање лажног
исказа кривично дело. У испитном поступку странци мора да се пружи прилика да се изјасни о чињеницама
које су од значаја за поступање у управној ствари.

29.7.Претходно питање
(1) Ако орган наиђе на питање без чијег решења не може да одлучи о управној ствари, а за чије
решавање је надлежан суд или други орган (претходно питање), може сам да расправи претходно
питање или да прекине поступак док суд или други орган не реше претходно питање.
(2) Одлука органа о претходном питању има правна дејства само у поступку у коме је орган расправио
претходно питање.
(3) Орган је дужан да прекине поступак ако се претходно питање тиче постојања кривичног дела или
брака, утврђивања родитељства или ако је то законом одређено.
(4) Поступак се мора прекинути и ако се пред судом или другим органом већ решава претходно
питање.
(5) Орган наставља поступак када буде донето коначно решење надлежног органа или правноснажна
одлука надлежног суда о претходном питању.
Покретање поступка у коме се решава претходно питање
(1) Ако се покреће по службеној дужности - орган који је прекинуо поступак тражи од суда или другог
органа да покрене поступак.
(2) Ако се покреће на захтев странке - орган који је прекинуо поступак налаже једној од странака да у
одређеном року тражи од надлежног органа покретање поступка по претходном питању и да му о
томе поднесе доказ.
(3) Ако странка поводом чијег захтева је покренут поступак не поднесе у одређеном року доказ о томе
да је од надлежног органа тражила покретање поступка по претходном питању, сматра се да је
одустала од захтева, а орган који је покренуо поступак решењем обуставља поступак.

29.8.Усмена расправа
Усмена расправа је обавезна када у поступку учествују противне странке или када мора да се изврши увиђај
или саслуша сведок или вештак.
Орган предузима све да се усмена расправа не одуговлачи и не одлаже и оконча на првом рочишту.
Орган је дужан да најмање осам дана пре рочишта позив достави странкама и другим лицима чије је
присуство потребно на рочишту. Странци се доставља и поднесак који је дао повод за рочиште.
 Позив
У позиву се означава :
 назив органа који је издао позив,
 лично име и адреса лица које се позива,
 место и време доласка позваног,
 предмет због кога се позива и у ком својству (као странка, сведок, вештак, итд)
 шта позвани треба да прибави, односно поднесе.
У случају спречености да се одазове позиву лице је дужно да о томе извести орган који је издао
позив.
Орган који има техничке могућности може заказати и видеоконференцијску усмену расправу.
 Јавност усмене расправе. Искључење јавности
Усмена расправа је јавна. Може да се искључи јавност ако се расправља о чињеницама које
представљају тајне податке сагласно закону или пословну тајну.
Јавност не сме бити искључена док се објављује решење
 Јавна објава усмене расправе
Јавна објава усмене расправе садржи све податке као позив, а уз то и позив да усменој расправи
приступи свако ко сматра да се управна ствар тиче његових права, обавеза или правних интереса
 Изостанак странке са усмене расправе
(1) Ако странка која се није изјаснила о предмету испитног поступка не дође на усмену расправу, а
није утврђено да јој је позив уредно достављен, овлашћено службено лице одлаже усмену расправу,
изузев ако је усмена расправа јавно објављена.
(2) Ако је поступак покренут захтевом странке, па она не дође на усмену расправу мада је уредно
позвана, орган решењем обуставља поступак ако из целокупног стања ствари може да се претпостави
да је странка одустала од захтева. Ако то не може да се претпостави или ако поступак мора да се
настави у јавном интересу, овлашћено службено лице, с обзиром на околности случаја, одржава
усмену расправу без одсутне странке или је одлаже.
(3) Ако странка према којој је покренут поступак не дође на усмену расправу на коју је уредно позвана
без оправданог разлога, овлашћено службено лице може одржати усмену расправу без ње, а може и
да одложи усмену расправу о њеном трошку.
 Место усмене расправе и одржавање реда
- одржава се у седишту органа или на месту увиђаја
- лице које омета ток усмене расправе упозориће се на непримерено понашање, а ако то лице настави
са ометањем расправе може јој решењем изрећи новчану казну до износа просечне месечне зараде
по запосленом

30. ДОКАЗИВАЊЕ
30.1.Доказивање чињеница
(1) Чињенице које су од значаја за поступање у управној ствари утврђују се доказима.
(2) Доказивање почиње када орган установи које су то чињенице и које су од њих спорне.
(3) Не доказују се општепознате чињенице.
30.2.Извођење доказа пред замољеним органом
Орган који води поступак, по службеној дужности или на предлог странке, може да одлучи да се
доказни поступак изведе пред замољеним органом, ако је извођење доказа пред органом који води
поступак неизводљиво
30.3.ИСПРАВЕ
 Јавна исправа
је исправа коју је у прописаном облику издао орган, у границама своје надлежности.
Доказује оно што се у њој утврђује или потврђује.
 Ограничење трајања, смањење или губитак доказне вредности јавне исправе
Ако је на јавној исправи нешто прецртано, остругано, избрисано или уметнуто или ако она има друге
спољне недостатке, овлашћено службено лице цени, с обзиром на околности случаја, да ли је доказна
вредност јавне исправе престала или је смањена и колико.
 Неправилност јавне исправе и копије јавне исправе
Дозвољено је да се доказује да су у јавној исправи или копији јавне исправе чињенице неистинито
потврђене или да је јавна исправа, односно копија јавне исправе неисправно састављена.
 Подношење исправа
Исправе подносе странке или прибавља орган који води поступак.
Странка подноси исправу у оригиналу или микрофилмској или електронској копији или репродукцији
копије, или у овереном или обичном препису.
 Дужност странке, трећег лица и органа да поднесу исправу
(1) Овлашћено службено лице може странци која се позива на исправу наложити да је поднесе, ако
странка њоме располаже или може да је прибави.
(2) Ако се исправа налази код противне странке која неће добровољно да је поднесе, овлашћено
службено лице налаже јој да исправу поднесе на усменој расправи.
(3) Ако странка упркос налогу не поднесе исправу орган цени, с обзиром на околности случаја, од
каквог је то значаја за одлучивање о управној ствари.
(4) Ако се исправа налази код трећег лица које неће добровољно да је покаже, овлашћено службено
лице налаже му да исправу покаже на усменој расправи. Пре тога, трећем лицу пружа се прилика да
се изјасни.
(5) Треће лице може одбити да покаже исправу из разлога из којих сведок може да ускрати
сведочење, али и из других оправданих разлога (члан 125. овог закона).
(6) Против трећег лица које неоправдано одбије да покаже исправу поступа се као против сведока
који неоправдано ускраћује сведочење.
(7) Странка која се позива на исправу која се налази код трећег лица дужна је да њему накнади
трошкове који су настали у вези с показивањем исправе.
 Стране исправе и превођење
(1) Стране исправе које имају доказну вредност јавне исправе у држави у којој су издате имају, под
условом узајамности, доказну вредност као домаће јавне исправе, ако су прописано оверене.
(2) Уз исправу састављену на страном језику прилаже се оверени превод, ако је потребно
30.4.СВЕДОЦИ
 Kо може бити сведок и дужност сведочења
(1) Сведок може бити свако лице које је било способно да опази чињеницу о којој треба да сведочи
(2) Лице које учествује у поступку као овлашћено службено лице не може бити сведок.
(3) Свако лице које се позива као сведок дужно је да се одазове позиву и да сведочи, ако законом
није друкчије прописано.
 Право да се ускрати сведочење
(1) Не сме да се саслуша као сведок лице које би сведочењем повредило обавезу чувања државне
тајне док га надлежни орган тога не ослободи.
(2) Сведок има право да ускрати сведочење о:
- ако би одговором изложио тешкој срамоти, знатној имовинској штети
- ако би одговором повредио право или обавезу да чува тајну утврђену сагласно закону
 Саслушавање сведока
(1) Сведоци се саслушавају понаособ и без присуства осталих сведока.
(2) Овлашћено службено лице може поново да саслуша сведока, а може и да суочи сведоке чији се
искази не слажу.
(3) Сведоци који због старости, болести или инвалидитета не могу да дођу на усмену расправу
саслушавају се у стану или другом објекту у коме бораве.
(4) Саслушању малолетног сведока присуствује законски заступник.
(5) Од сведока се узимају лично име, број личне карте, пребивалиште или боравиште и подаци о
односу са странком. Потом овлашћено службено лице поучава сведока о томе у којим случајевима
сме да ускрати сведочење.
(6) Питања сведоку морају да буду прецизна и разумљива. Нису дозвољена питања која садрже
обману, којима се сведок наводи на одређени одговор или која произлазе из претпоставке да је
сведок рекао нешто што стварно није рекао. Сведоку се увек поставља питање откуда му је познато
оно што је изрекао.
(7) Питања сведоку најпре поставља овлашћено службено лице, па странке или њихови заступници,
преко овлашћеног службеног лица.
 Новчана казна сведоку
Ако уредно позвани сведок не дође на усмену расправу, а не оправда изостанак, или ако се удаљи без
одобрења овлашћеног службеног лица, орган може наредити да се сведок принудно доведе и да
сноси трошкове довођења, а може сведоку изрећи и новчану казну
Новчана казна изриче се решењем.
Орган поништава решење о новчаној казни ако сведок накнадно оправда изостанак са усмене
расправе.
Ако сведок накнадно пристане да сведочи, орган може да поништи решење о новчаној казни.
30.5.ВЕШТАЧЕЊЕ
Вештак је појединац са посебним стручним знањем из одређене области, ангажован од стране
овлашћеног службеног лица да о некој правно значајној чињеници изнесе свој налаз и/или дâ стручно
мишљење
 Дужност вештачења, ускраћивање вештачења и изузеће вештака
(1) Дужан је дати налаз и мишљење.
(2) Вештак може да ускрати вештачење из разлога из којих сведок може да ускрати сведочење, али и
из других оправданих разлога.
(3) Вештачење се може поверитилицу које има одговарајуће образовање и стручно знање, као и научној или
стручној установи. Лице које не може бити сведок не може битини вештак.Странка може захтевати изузеће
вештака и ако сумња у његову стручност.
 Правила вештачења
(1) Овлашћено службено лице саопштава вештаку о којим чињеницама треба да да налаз и
мишљење.
(2) Ако вештачење није могуће на усменој расправи изводи се изван ње, а вештак саопштава налаз и
мишљење на усменој расправи.
(3) Више вештака заједнички дају налаз и мишљење, а ако се не слажу одвојено их излажу.
(4) Ако недостаци налаза и мишљења не могу да се отклоне поновним саслушавањем, вештачење се
понавља, са истим или другим вештацима.
30.6.ТУМАЧИ
Тумачи у управном поступку су лица која својим стручним знањем помажу остваривању комуникације са
лицима чији је матерњи језик други од језика на коме се води поступак, односно са лицима којима је потребна
помоћ у споразумевању са другим лицима (нпр. лица са оштећењем слуха или вида). Тумачење је само
стручно помагање службеном лицу у процесном општењу
30.7.УВИЂАЈ
(1)Увиђај се састоји у опажању значајних чињеница од стране службеног лица које води поступак. За
разлику од вештачења, увиђај не подразумева нарочиту стручност и способност лица које га врши
(2) Странка може да присуствује увиђају. Овлашћено службено лице одређује ко се поред странке
позива на увиђај
(3) Увиђај се изводи на рочишту ако ствар може да се донесе без тешкоћа, иначе се изводи тамо где
се ствар налази.
(4) Овлашћено службено лице може наложити да се снима цео увиђај или његов део. Снимак се
прилаже записнику.
(5) Држалац ствари, просторија или земљишта који су предмет увиђаја или у којима или на којима се
налази предмет увиђаја или преко којих се прелази да би се извео увиђај, мора дозволити увиђај.
(6) Он може да забрани увиђај из разлога из којих сведок може да ускрати сведочење.
(7) Против држаоца који неоправдано забрани увиђај примењују се мере као према сведоку који
неоправдано ускрати сведочење.
(8) Увиђај у стану дозвољен je само уз сагласност држаоца стана или на основу писмене одлуке
надлежног суда.
(9) Овлашћено службено лице не сме дозволити да се увиђај злоупотреби и повреди тајну утврђену
сагласно закону и прописима који уређују тајност података, односно пословну, професионалну,
научну или уметничку тајну.
(10) Држаоцу ствари надокнађује се штета коју увиђај проузрокује, о чему се доноси решење
30.8.ИЗЈАВА СТРАНКЕ
Изјава странке сматра се погодним и једностраним доказним средством за утврђивање чињеница, али
релативно непоузданим због заинтересованости странке за исход поступка. Ако чињеница не може да се
утврди другим доказима, орган може да узме усмену изјаву странке.
30.9.ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ДОКАЗА
(1) У случају да неки доказ касније неће моћи да се изведе или да ће бити отежано, доказ може да се
изведе у току поступка или пре покретања поступка (обезбеђење доказа).
(2) Обезбеђење доказа могуће је и после коначности или правноснажности решења.
(3) Обезбеђење доказа врши се по службеној дужности или на предлог странке или лица које има
правни интерес.
(4) Предлог за обезбеђење доказа, поред осталог, садржи
- чињенице које се доказују,
- доказе који треба да се изведу и
- разлоге због којих се тражи обезбеђење доказа.
(5) Предлог за обезбеђење доказа доставља се противној странци да се о њему изјасни.
(6) О предлогу за обезбеђивање доказа решењем одлучује орган који води поступак.
(7) Докази се изводе пред органом који је одлучио о предлогу за обезбеђење доказа.

31. РЕШЕЊЕ И ЗАКЉУЧАК

Имамо две врсте управних аката: решење и закључак.

32. ПОЈАМ РЕШЕЊА

Решењем се одлучује о правима, обавезама или правним интересима странке и његово доношење
представља главну фазу управног поступка.
Орган решењем поставља странци привременог заступника, ускраћује заступање лицима која се баве
надриписарством, одбацује неуредан поднесак, итд.
Решење доноси овлашћено службено лице, а ако оно није одређено, руководилац органа. Поред тога, решење
може донети и колегијални орган.
33. ЗАЈЕДНИЧКО РЕШЕЊЕ
Заједничко решење је решење код чијег доношења учествује два или више органа. Заједничко
решење орган може донети:
-уз претходну сагласност другог органа (решење се доноси пошто други орган дa сагласност у њему се
наводи акт којим је она дата)
-уз накнадну сагласност другог органа (орган сачињава решење и доставља га са списима другом
органу, који посебним актом даје сагласност, а решење је донето када је други орган дао накнадну
сагласност.
-уз мишљење другог органа (решење не може да се донесе док се мишљење не прибави)
 Орган је дужан да претходну или накнадну сагласност или мишљење достави органу који доноси
решење, у року од 30 дана од дана пријема захтева.Ако не поступи у том року сматраће се да је
дао сагласност, односно мишљење, осим ако посебним законом није друкчије предвиђено.

34. ДЕЛИМИЧНО, ДОПУНСКО И ПРИВРЕМЕНО РЕШЕЊЕ (СМАТРАЈУ СЕ САМОСТАЛНИМ РЕШЕЊИМА)

Делимично орган може донети када се у поступку одлучује о више питања, а само нека су сазрела за
одлучивање
Допунско решење је посебно решење, којим се одлучује о оним питањима предмета поступка која
грешком органа нису обухваћена већ донетим решењем
А привремено је оно решење којим се превремено и привремено одлучује о управној ствари, на
темељу чињеница које су до тог момента утврђене. Дакле, одлучује се још у току поступка.
35. РЕШЕЊЕ КОЛЕГИЈАЛНОГ ОРГАНА
Ако решење доноси колегијални орган (скупштина, влада…), он то чини већином гласова укупног
броја чланова (апсолутна већина), с тим да у случају подељеног броја гласова одлучује глас
председавајућег колегијалног органа
36. ОБЛИЦИ И ДЕЛОВИ РЕШЕЊА
 Облик решења
Решење се доноси у писаном облику (електронски или папирни документ), а изузетно у усменом
облику. Решење у писаном облику садржи
1. увод,
садржи назив и адресу органа који доноси решење и пропис о његовој надлежности, број и датум
решења, лично име или назив странке и њених заступника и њихово пребивалиште или седиште и
кратко назначење предмета поступка
2. диспозитив (изреку),
Диспозитив садржи кратку и јасну одлуку. У посебне тачке уносе се рок, услов или налог (кад их
решење у складу са законом, садржи), назнака да жалба не одлаже извршење решења и одлука о
трошковима поступка.
3. образложење,
мора да буде разумљиво и да садржи кратко излагање захтева странке, чињенично стање и доказе на
основу којих је оно утврђено разлоге који су били одлучујући код оцене сваког доказа, прописе и разлоге
који, с обзиром на утврђено чињенично стање, упућују на одлуку из диспозитива и разлоге зашто није уважен
неки захтев или предлог.
4. упутство о правном средству,
странка се обавештава да ли против решења може да се изјави жалба или покрене управни спор. Ако
може да се изјави жалба, упутство садржи назив органа коме се жалба изјављује, назив органа коме
се жалба предаје и у ком року, висину таксе која се плаћа и да жалба може да се изјави усмено на
записник код органа против чијег решења се изјављује
5. потпис овлашћеног службеног лица и печат органа
Решење потписује овлашћено службено лице које га доноси, односно руководилац органа.
6. или други вид потврде о аутентичности.
Изузетно, типско решење се не потписује, већ се уместо потписа ставља факсимил или одштампано
лично име овлашћеног службеног лица
 Решење у виду забелешке на спису
доноси се, на пример, код уписивања семестара на факултетима и вишим школама, код преласка из
статуса редовног у статус ванредног студента, и друго
 Усмено решење
доноси се кад се предузимају хитне мере у јавном интересу, да би се обезбедио јавни ред и мир
странка у року од 60 дана од доношења усменог решења може захтевати да орган изради и достави
јој писмено решење, што је он дужан да учини у року од 8 дана од постављања захтева
37. ИСПРАВЉАЊЕ ГРЕШАКА У РЕШЕЊУ
У изради текста решења може доћи до одређених фактичких грешака које настају случајном омашком
органа, односно овлашћено службеног лица. Грешке у решењу могу бити, на пример, у бројевима,
личном имену (имену и/или презимену), писању или рачуњању и оне једино утичу на уредност
решења, не и на његово правно дејство У том смислу, орган увек може да исправи своје решење или
његове оверене преписе и уклони ове и друге очигледне нетачности.
38. РОК ЗА ИЗДАВАЊЕ РЕШЕЊА
 Издавање решења обухвата његово доношење и обавештавање странке о донетом решењу
1. Кад је поступак покренут по захтеву странке/службеној дужности, а у интересу странке, и када се о
управној ствари одлучује , орган је дужан да изда решење најкасније у року од 30 дана од покретања
поступка.
2. Кад је поступак покренут по захтеву странке/службеној дужности, а у интересу странке, и када се о
управној ствари не одлучује , орган је дужан да изда решење најкасније у року од 60 дана од
покретања поступка.
39. ЗАКЉУЧАК
Закључак је управни акт којим орган управља поступко и који се доноси кад овим законом није
одређено да се доноси решење.
Закључак се разликује од решења у погледу форме, јер се доноси у усменом облику, а у писаном само
када странка то затражи или је то неопходн. Такође, закључак се разликује од решења и у погледу
могућности изјављивања жалбе. Наиме, против закључка није дозвољена жалба, нити се може
покренути управни спор, већ се може побијати жалбом, односно тужбом против решења.
40. ПРАВНА СРЕДСТВА
Правна средства служе како би се незаконитости и неправилности елиминисале из правног поретка и донело
законито и правилно решење, правила општег управног поступка.
У односу на одлучујуће критеријуме разликујемо више врста правних средсава, и то:
1. Према тренутку када се могу користити разликујемо
(1) редовна правна средстав,
(2) ванредна правна средства.
2. Према чињеници ко решава о правном средству, разликујемо
(1) деволутивна правна средства,
(2) ремонстративна правна средства.
3. Према томе да ли одлажу извршење решења разликујемо
(1) суспензивна правна средства,
(2) несуспензивна правна средства.
4. Према томе да ли се могу против одређеног управног акта одвојено користити или само у оквиру правног
средства против неке друге одлуке:
(1) самостална правна средстав,
(2) несамостална правна средства.
41. ПРИГОВОР
Право на приговор настаје због неиспуњења обавеза из управног уговора, због управне радње и због начина
пружања јавних услуга, ако не може да се изјави друго правно средство у управном поступку.
Приговор се изјављује у року од:
1) 6 месеци од пропуштања органа да испуни обавезу из управног уговора;
2) 15 дана од предузимања управне радње или од пропуштања да се управна радња предузме;
3) 15 дана од када се јавна услуга не пружа тако да обезбеди уредно и квалитетно остваривање права
и задовољавање потреба корисника.
Приговор се изјављује руководиоцу органа на чије се поступање односи, који и одлучује о приговору.
Руководилац органа утврђује чињенично стање и испитује законитост и правилност поступања органа.
О приговору се одлучује решењем, које се издаје у року од 30 дана од пријема приговора.
Руководилац органа одбацује приговор:
- који није благовремен или дозвољен
- који је изјавило неовлашћено лице
- који није уређен у року који је одредио
Решењем којим се усваја приговор:
1) одређује се даљи начин испуњења обавеза органа из управног уговора и одлучује о захтеву за
накнаду штете – ако је приговор изјављен поводом управног уговора;
2) обуставља се предузимање управне радње и одређује начин на који се отклањају њене последице
или се налаже предузимање управне радње – ако је приговор изјављен због управне радње;
3) налаже се предузимање законом одређених мера ради отклањања недостатака у пружању јавне
услуге – ако је приговор изјављен због начина пружања јавних услуга.

42. ЖАЛБА
Право на жалбу
(1)Према важећем Закону о општем управном поступку, странка има право на жалбу против решења
првостепеног органа, ако жалба није законом искључена
(2) Против решења Владе не може се поднети жалба.
(3) Странка има право на жалбу ако решење није издато у законом одређеном року.
(4) Странка има право на жалбу и у другим случајевима који су законом прописани.
(5) Странка нема право на жалбу ако је посебним законом предвиђено да се неиздавање решења у
законом одређеном року сматра усвајањем захтева странке.
(6) Против првостепеног решења жалбу може поднети свако лице на чија права, обавезе или правне
интересе може да утиче исход управног поступка, у року у коме жалбу може поднети странка.
(7) Други органи и организације могу поднети жалбу против решења ако су на то овлашћени законом.
Обавештење о донетом решењу лицу коме није признато својство странке
(1) Орган је дужан да лице коме је одбијен захтев за признавање својства странке обавести о решењу
које је донео. (2) Обавештење садржи
- број решења и назив органа који га је донео,
- које су странке учествовале у поступку,
- текст диспозитива решења и
- поуку о правном средству против решења.
(3) О њему се лице обавештава према одредбама овог закона о достављању.
Рок за жалбу
Рок за жалбу је 15 дана од дана обавештавања странке о решењу, aко законом није друкчије
прописано, али ако орган не изда решење у законом прописаном року, жалба може да се поднесе тек
после истека рока за доношење решења, а најкасније у року од годину дана од истека тог рока.
Одложно дејство жалбе
(1) Решење не може да се изврши док не истекне рок за жалбу, ако законом није друкчије прописано.
(2) Жалба одлаже извршење решења и док жалилац не буде обавештен о решењу којим је одлучено о
жалби, ако законом није друкчије прописано.
(3) Кад у поступку учествују две или више странака са истим захтевима, жалба макар и једне странке
одлаже извршење решења према свакој.
Одступања од одложног дејства жалбе
(1) Усмено решење извршава се и пре истека рока за жалбу и после подношења жалбе.
(2) Решење (у писаном облику) се извршава пре истека рока за жалбу, као и после подношења жалбе, ако
би одлагање извршења странци нанело штету или теже угрозило јавни интерес.
Одрицање од права на жалбу
(1) Странка може да се одрекне права на жалбу од када је обавештена о решењу до истека рока за
жалбу.
(2) Одрицање од права на жалбу не може да се опозове.
(3) Само ако се све странке и лице коме је одбијен захтев за признавање својства странке у
првостепеном поступку одрекну права на жалбу, решење постаје коначно и правноснажно
Одустанак од жалбе
(1) Жалилац може одустати од жалбе док не буде обавештен о решењу којим је одлучено о жалби.
(2) Одустанак од жалбе не може да се опозове.
(3) Кад жалилац одустане од жалбе, поступак по жалби обуставља се решењем које садржи и трошкове
поступка по жалби.
Разлози због којих решење може да се побија
 Решење може да се побија због тога што:
1) у њему није правилно примењен закон, други пропис или општи акт;
2) га је донео ненадлежни орган;
3) је погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање;
4) је изведен неправилан закључак о чињеничном стању;
5) због повреде правила поступка;
6) су прекорачене границе овлашћења при одлучивању по слободној оцени или због тога што решење
није донето сагласно циљу због кога је то овлашћење дато;
7) није правилно примењено овлашћење за одлучивање по слободној оцени;
8) што није донето сагласно гарантном акту.
Садржина жалбе
(1) У жалби се мора
- навести решење које се побија и означити назив органа који га је донео,
- као и број и датум решења и потпис жалиоца
Довољно је да жалилац у жалби изложи у ком је погледу незадовољан решењем, али жалбу не мора
посебно образложити.
(2) У жалби се могу износити нове чињенице и нови докази, али је жалилац дужан да образложи због
чега их није изнео у првостепеном поступку.
(3) И кад поднесак није означен као жалба, сматра се као жалба ако из његове садржине произлази
јасна намера странке да побија решење.
Предавање жалбе првостепеном органу
(1) Жалба се предаје првостепеном органу у довољном броју примерака за орган и противну странку.
(2) Ако је жалба предата другостепеном органу, он је одмах прослеђује првостепеном органу.
(3) Жалба која је у року предата другостепеном органу сматра се благовременом.
Предавање жалбе другостепеном органу
(1) ако решење није издато у законом одређеном року предаје се другостепеном органу.
(2) ако првостепени орган не изда у законом одређеном року уверење или другу исправу о
чињеницама о којима се води службена евиденција,
(3) кад првостепени орган у законом одређеном року не одлучи о захтеву за разгледање списа и у
другим случајевима који су законом предвиђени.

43. ПОСТУПАЊЕ ПРВОСТЕПЕНОГ ОРГАНА ПО ЖАЛБИ

Одбацивање жалбе
 Решењем ће жалба бити одбачена:
1) ако није благовремена, тј. ако је изјављена прекасно, кад је истекао раскидни рок за жалбу против
решења или против ћутања управе
2) ако жалба није благовремена, није дозвољена, или да је поднело неовлашћено лице,
3) ако је жалба није уредна, а подносилац је не уреди у остављеном року
 Против решења којим је жалба одбачена може да се изјави жалба у року од осам дана од
обавештавања странке о решењу.
 Жалба се предаје другостепеном органу који, ако сматра да је жалба основана, истовремено
одлучује и о жалби која је била одбачена.
Поништавање побијаног решења од стране првостепеног органа
Ако првостепени орган не одбаци жалбу, може се упустити у наводе саме жалбе, али уз једно
ограничење – он нема могућност да одбије жалбу као неосновану.
Он само може да поништи своје решење ако оно садржи неки од утврђених разлога за поништавање
коначног решења.
Достављање жалбе на одговор
(1) Ако жалба не буде одбачена нити побијано решење жалба се доставља противној странци на
одговор.
(2) Противна странка доставља одговор у року који одреди орган, а који не може бити краћи од осам ни
дужи од 15 дана.
Удовољавање жалбеном захтеву
(1) Првостепени орган може да замени ожалбено решење како би удовољио жалбеном захтеву. Новим
решењем се побијано решење поништава, ако законом није друкчије прописано.
(2) Првостепени орган може да допуни поступак ако нађе да је то неопходно.
(3) Против новог решења може се поднети жалба, која се предаје другостепеном органу.
Прослеђивање жалбе другостепеном органу
(1) Ако првостепени орган не одбаци жалбу, не поништи побијано решење нити удовољи жалбеном
захтеву, прослеђује жалбу другостепеном органу у року од 15 дана од пријема жалбе, односно 30 дана
од пријема жалбе ако је жалба послата на одговор противној странци.
(2) Уз жалбу се прилажу
 списи,
 одговор противне странке на жалбу и
 одговор првостепеног органа на жалбу.
(3) Првостепени орган је дужан да у одговору на жалбу оцени све наводе жалбе.

44. ПОСТУПАЊЕ ДРУГОСТЕПЕНОГ ОРГАНА ПО ЖАЛБИ

Одлучивање о жалби
(1) Другостепени орган решењем одбацује жалбу која није благовремена, није дозвољена, коју је
изјавило неовлашћено лице или која није уређена у року који је орган одредио
(2) Ако жалбу не одбаци, другостепени орган може
- одбити жалбу,
- поништити решење у целини или делимично и сам одлучити о управној ствари,
- поништити решење и вратити предмет првостепеном органу на поновни поступак,
- или га изменити.
(3) Другостепени орган одлучује о жалби на основу чињеничног стања које је утврдио првостепени или
другостепени орган.
Границе испитивања побијаног решења
Другостепени орган утврђује да ли се жалбени захтев:
- састоји од тражења да се побијано решење измени
- да се поништи у целини или делимично
- да се поништи у целини или делимично уз доношење новог решења
- разлога за побијање решења
Измена побијаног решења у корист и на штету жалиоца
Другостепени орган може да измени побијано решење:
- у корист жалиоца али само у оквиру захтева који је жалилац поставио у првостепеном поступку
- на штету жалиоца али само из прописаних разлога за поништавање коначног решења или укидање решења
Одбијање жалбе
Другостепени орган одбија жалбу ако нађе:
1) да је првостепени орган правилно спровео поступак, и да је побијано решење законито и правилно
2) да је у првостепеном поступку било недостатака који нису утицали на законитост и правилност
побијаног решења;
3) да је побијано решење засновано на закону, али из других разлога, а не оних који су наведени у образложењу
решења.
Ако одбије жалбу из неког од наведених разлога, другостепени органоже у образложењу решења да се
позове на наводе из образложења првостепеног решења
Поништавање побијаног решења и одлучивање о жалбеном захтеву или управној ствари
До поништења првостепеног решења може доћи због било које битне повреде правила поступка, повре-де
прописа о надлежности, грешке у примени материјалног прописа или због грешке у целисходности.
1. У случају кад је ожалбено решење донео ненадлежни орган, другостепени орган ће такво решење
поништити, а предмет послати на решавање надлежном органу
2. Другостепени орган овлашћен је да сам или преко првостепеног или замољеног органа да допуни
поступак ако нађе да је чињенично стање погрешно или непотпуно утврђено или да понови цео
поступак или његов део ако нађе да је учињена повреда правила поступка која је утицала на законитост
и правилност побијаног решења
3. Ако другостепени орган нађе да ће недостатке првостепеног поступка брже и економичније
отклонити првостепени орган, он ће својим решењем поништити првостепено решење и вратити
предмет првостепеном органу на поновни поступак
Првостепени орган дужан је у свему да поступи по другостепеном решењу и да, без одлагања, а
најкасније у року од 30 дана од пријема предмета, донесе ново решење
Измена побијаног решења
Измена првостепеног решења подразумева овлашћење другостепеног органа да након разматрања његове
законитости и правилности управну ствар реши другачије него што је то учинио првостепени орган.
Жалба кад првостепени орган није издао решење у законом одређеном року
- Уколико првостепени орган није издао решење у законом одређеном року од 30, односно 60 дана,
другостепени орган захтева да му првостепени саопшти зашто није благовремено издао решењe, а ако
је из оправданих разлога онда му продужава рок за издавање решења најдуже до 30 дана. Ако
другостепени орган нађе да не постоји оправдани разлог због кога решење није издато у законом одређеном
року, може сам да одлучи о управној ствари или да наложи првостепеном органу да изда решење у року не
дужем од 15 дана.
- Ако нема разлога онда сам одлучује о управној ствари
Рок за одлучивање о жалби
Решење којим се одлучује о жалби издаје се без одлагања, а најкасније у року од 60 дана од када је предата
уредна жалба, изузев ако законом није прописан краћи рок.
45. ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ УКЛАЊАЊА И МЕЊАЊА РЕШЕЊА(ванредна правна средства)
Посебни случајеви укидања и мењања решења јесу:
1. Мењање и поништавање решења у вези са управним спором;
2. Понављање поступка;
3. Поништавање коначног решења;
4. Укидање решења;
5. Поништавање, укидање и мењање правноснажног решења на препоруку Заштитника грађана.
Посебни случајеви укидања и мењања разликују се у односу на разлоге за њихову употребу, а правила која су
заједничка за сва ова ванредна правна средства односе се на:
1. Рок за издавање решења – Решење донесено у поновљеном поступку, о поништавању коначног решења и
укидању решења издаје се најкасније у року од 60 дана од покретања поступка.
2. Правна средства – Против решења донесених у посебним случајевима уклањања и мењања решења, може се
поднети жалба. Жалба није дозвољена само изузетно, и то против решења којим се дозвољава понављање
поступка.
3. Дужност обавештавања – Орган који сазна за решење које садржи разлог за понављање поступка или за
поништавање и укидање решења, дужан је да о томе одмах обавести орган који је надлежан да по службеној
дужности покрене одговарајући поступак, као и јавног тужиоца.
46.Мењање и поништавање решења у вези са управним спором
Орган против чијег решења је благовремено покренут управни спор може до окончања управног спора,
ако уважава све захтеве тужбе, поништити или изменити своје решење из разлога због којих би суд
могао да поништи то решење

47. ПОНАВЉАЊЕ ПОСТУПКА

Разлози за понављање поступка
Поступак који је окончан решењем против којег не може да се изјави жалба (коначно решење) понавља се:
1) ако се сазна за нове чињенице који би могли да доведу до друкчијег решења;
2) ако се решење повољно по странку заснива на неистинитим тврдњама странке којима је овлашћено
службено лице доведено у заблуду;
3) ако је решење донело неовлашћено лице,
4) ако колегијални орган није одлучивао у прописаном саставу
5) ако лицу које је могло да има својство странке није пружена прилика да учествује у поступку;
6) ако странка није била заступана сагласно закону;
7) ако странци или другом учеснику у поступку није омогућено да прати ток поступка;
8) ако је решење донето на основу лажне исправе или лажног исказа сведока или вештака;
9) ако се решење заснива на пресуди суда или одлуци другог органа која је касније правноснажно
преиначена, укинута или поништена;
10) ако је надлежни орган накнадно и у битним тачкама друкчије правноснажно одлучио о претходном
питању на коме је решење засновано;
11) ако је Уставни суд у истој управној ствари, у поступку по уставној жалби утврдио повреду зајемчене
Уставом, а истовремено није поништио оспорено решење;
12) ако је Европски суд за људска права у истој управној ствари накнадно утврдио да су права или
слободе подносиоца представке повређена или ускраћена.
Иницијатива за понављање поступка
Понављање поступка може да захтева странка. Орган који је донео коначно решење може да понови
поступак по службеној дужности.
Рокови за понављање поступка
(1) Странка може да захтева понављање поступка у року од 90 дана од сазнања за разлог за
понављање, односно у року од шест месеци од објављивања одлуке Уставног суда или Европског суда
за људска права у „Службеном гласнику Републике Србије”.
(2) Исти рокови важе и ако се поступак понавља по службеној дужности.
(3) Када истекне пет година од када је странка обавештена о коначном решењу, више не може да се
захтева понављање поступка.
Захтев за понављање поступка увек се предаје првостепеном органу, а странка у њему мора да учини
вероватним разлоге због којих захтева понављање поступка. Након тога, првостепени орган доставља
захтев са списима другостепеном органу, ако је тај орган надлежан да одлучује о захтеву.
Одлагање извршења решења
Захтев за понављање поступка не одлаже извршење коначног решења.
Решавање о понављању поступка
(1) О захтеву за понављање поступка одлучује орган који је донео коначно решење. Исти орган понавља
поступак по службеној дужности.
(2) Надлежни орган решењем одбацује захтев који није благовремен, није дозвољен. Ако не одбаци
захтев, даље испитује да ли је разлог за понављање поступка могао да доведе до друкчијег решења и,
ако нађе да није, решењем одбија захтев.
(3) Ако надлежни орган не одбаци, нити одбије захтев за понављање поступка, решењем дозвољава
понављање поступка и одређује обим понављања.
(4) Решење којим се дозвољава понављање поступка одлаже извршење коначног решења.
Поновљени поступак
(1) Радње у поновљеном поступку предузима орган који је дозволио понављање поступка.
(2) Другостепени орган може наложити првостепеном органу да уместо њега предузме радње у
поновљеном поступку ако првостепени орган може да их брже и економичније предузме.
(3) По понављању поступка, надлежни орган може оставити на снази коначно решење или донети ново
решење којим се коначно решење поништава или укида.

48. ПОНИШТАВАЊЕ КОНАЧНОГ РЕШЕЊА

 Другостепени орган или надзорни орган решењем ће на захтев странке или по службеној
дужности у целини или делимично поништити коначно решење:
1) ако је донето у ствари о којој се не одлучује у управном поступку;
2) ако би се његовим извршењем могло проузроковати неко кривично дело;
3) ако његово извршење уопште није могуће;
4) ако је донето без захтева странке, а странка накнадно није пристала на решење;
5) ако је донето као последица принуде, изнуде, уцене, притиска или других недозвољених радњи;
6) ако садржи неправилност;
7) ако је решење донео стварно ненадлежни орган, изузев Владе;
8) ако је у истој управној ствари раније донето правноснажно решење којим је управна ствар друкчије
решена;
9) ако приликом доношења решења није правилно спроведен поступак за давање претходне или
накнадне сагласности;
10) ако је решење донео месно ненадлежни орган;
11) ако решење уопште не садржи или садржи погрешно упутство о правном средству.
 Решење ће се поништити у року од пет година и у року од годину дана од коначности решења
 Другостепени орган или надзорни орган ће решењем, по службеној дужности, у целини или
делимично поништити коначно решење ако у њему није правилно примењен материјални закон, други
пропис или општи акт. Решење ће се поништити у року од годину дана од коначности решења.
 Ако не постоји другостепени орган и надзорни орган решење ће, поништити орган који је донео
коначно првостепено решење.
49. УКИДАЊЕ РЕШЕЊА
 Другостепени орган или надзорни орган решењем може на захтев странке или по службеној
дужности у целини или делимично укинути решење:
1) ако је оно постало извршно, а укидање је потребно ради отклањања тешке и непосредне опасности
по живот и здравље људи,
2) ако је оно постало правноснажно, а то тражи странка на чији је захтев донето, а укидање није
противно јавном интересу, нити интересу трећих лица;
3) кад је то посебним законом одређено.
 Ако не постоји другостепени орган или надзорни орган, орган који је донео првостепено решење
укинуће, на захтев странке или по службеној дужности, решење у целини или делимично.

50. ПОНИШТАВАЊЕ, УКИДАЊЕ ИЛИ МЕЊАЊЕ ПРАВНОСНАЖНОГ РЕШЕЊА НА ПРЕПОРУКУ

ЗАШТИТНИКА ГРАЂАНА
На препоруку Заштитника грађана, доносилац може да поништи, укине или измени своје правноснажно
решење. Ако орган не сматра да треба да поступи по препоруци Заштитника грађана, њега одмах о
томе обавештава. Поништавање, укидање или мењање решења на препоруку Заштитника грађана није
ограничено роком.

51. ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПОНИШТАВАЊА И УКИДАЊА РЕШЕЊА

(1) Поништавањем решења уклањају се све правне последице које је решење произвело и оно се
онемогућава да даље производи правне последице.
(2) Укидањем решења не уклањају се правне последице које је решење већ произвело, већ се решење
онемогућава да даље производи правне последице.
(3) Странка која трпи стварну штету услед укидања извршног решења ради отклањања тешке или
непосредне опасности по живот и здравље људи има право на накнаду претрпљене штете, осим
накнаде за изгубљену добит.

52. ИЗВРШЕЊЕ
52.1.Извршност решења
 Решење које је донето у управном поступку извршава се кад постане извршно.
 Решење првостепеног органа постаје извршно:
1) истеком рока за жалбу, ако жалба није изјављена;
2) обавештавањем странке, ако жалба није дозвољена;
3) обавештавањем странке, ако жалба не одлаже извршење решења;
4) кад се све странке одрекну права на жалбу;
5) обавештавањем странке о решењу, којим се жалба одбацује или одбија.
 Решење другостепеног органа постаје извршно кад странка буде обавештена о њему.
 Ако је у извршном решењу одређено да странка може предузети радњу која се извршава у
одређеном року, решење се извршава када рок истекне. Ако у извршном решењу није одређен рок,
решење се извршава када истекне 15 дана од када је постало извршно.
 Извршење може да се спроведе и на основу поравнања, али само против лица које је закључило
поравнање.
52.2. Врсте извршења
Управно и судско извршење
(1) Решење се извршава ради остваривања новчаних или неновчаних обавеза.
 Неновчане обавезе извршавају се управним путем (управно извршење),
 Новчане обавезе – судским путем (судско извршење)
(2) Управно извршење спроводи се сагласно закону.
УПРАВНО ИЗВРШЕЊЕ
Извршеник и тражилац извршења
У поступку извршења учествују:
(1) извршеник - лице које је обавезано да испуни неку обавезу и
(2) тражилац извршења - лице на чији предлог се спроводи извршење.
Надлежан орган у поступку извршења-орган који је донео првостепено решење.
(1) Ако је прописано да он не спроводи извршење, извршење спроводи првостепени орган на чијем
подручју се налази пребивалиште, боравиште или седиште извршеника
(2) Министарство надлежно за унутрашње послове, дужни су да органу, на његов захтев, пруже помоћ у
спровођењу извршења.
Начин и време извршења
(1) Ако извршење може да се спроведе на више начина, орган се придржава начела сразмерности
(2) Извршење се спроводи радним даном од 7 до 20 сати.
Потврда о извршности
Првостепени орган, ако није надлежан за спровођење извршења, ставља на решење које се извршава
потврду да је постало извршно и решење одмах прослеђује органу који је надлежан за спровођење
извршења.
(1) Орган који је надлежан за спровођење извршења издаје решење о извршењу, у року од осам дана
од подношења предлога.
(2) Решење о извршењу садржи утврђење о томе када је решење постало извршно, време, место и
начин извршења и налог тражиоцу извршења да унапред положи одређену суму новца за покривање
трошкова извршења.
(3) Решењем о извршењу може да се одреди додатни рок за извршење обавезе или да се обавеза
изврши одмах
(4) О решењу о извршењу обавештава се извршеник и тражилац извршења ако је донето на његов
предлог.
(5) Трошкове извршења сноси извршеник, о чему се по завршетку извршења доноси допунско решење
Извршење преко другог лица
Ако се извршеникова обавеза састоји од радње коју може предузети и друго лице, а извршеник радњу
не предузме у целини или је предузме делимично, радња се предузима преко другог лица, о трошку
извршеника. У том случају орган који спроводи извршење решењем може наложити извршенику да
положи износ који је потребан за подмирење трошкова извршења, а да се обрачун накнадно сачини.
Извршење посредном и непосредном принудом (путем новчаних казни)
Извршење посредном принудом настаје када орган који спроводи извршење принуди извршеника да
испуни обавезе изрицањем новчане казне. Ово извршење настаје у случају ако извршење преко другог
лица није могуће или није погодно да се постигне сврха извршења.Новчана казна изриче се решењем.
Физичком лицу се новчана казна изриче у распону од половине просечне месечне зараде по
запосленом, са порезима и доприносима, која је остварена у Републици Србији у претходном месецу до
две просечне годишње зараде по запосленом.
Извршење непосредном принудом подрзаумева извршење које се спроводи непосредном принудом ако сврха
извршења обавезе не може да се постигне извршењем преко другог лица или изрицањем
новчане казне.
Извршење усменог решења- може да се изврши одмах, без доношења решења о извршењу
Жалба у извршном поступку
-Жалба против решења о извршењу предаје се другостепеном органу, у року од осам дана од
обавештавања о решењу о извршењу.
-Жалба је дозвољена и ако решење о извршењу није донето у року од осам дана од подношења
предлога за његово доношење. Међутим, жалба против овог решења може да се изјави само на
време, место и начин извршења.
Одлагање и обустава извршења
Извршење се одлаже док се не одлучи о жалби или другом правном средству. У том случају, о предлогу
за одлагање извршења решењем хитно одлучује орган који је донео решење које се извршава.
Обустављање извршења настаје извршењем обавезе у целини:
-ако извршење уопште није било дозвољено,
-ако је управљено према лицу које није извршеник,
-ако тражилац извршења одустане од предлога за извршење или
-ако је решење које се извршава поништено или укинуто.
Извршење се обуставља решењем органа који спроводи извршење, по службеној дужности или на
предлог странке.
ПРОТИВИЗВРШЕЊЕ
Кад је извршење спроведено, а решење које је извршено касније буде поништено или укинуто, лице
може да захтева да се њему врати што му је извршењем одузето, односно да захтева накнаду штете,
или да се ствар доведе у стање које произлази из новог решења.
О захтеву решењем одлучује орган који је донео решење о извршењу.
ИЗВРШЕЊЕ РАДИ ОБЕЗБЕЂЕЊА
Ради обезбеђења извршења, поједине радње извршења могу да се предузму и пре него што решење постане
извршно.
Кад правноснажним решењем о управној ствари није утврђена обавеза, странка је дужна да противној
странци накнади штету насталу извршењем привременог решења о обезбеђењу.

53. ОДГОВОРНОСТ ОВЛАШЋЕНОГ СЛУЖБЕНОГ ЛИЦА

Овлашћено службено лице у органу које води поступак, одговорно је ако његовом кривицом дође до
неизвршавања одређених процесних радњи.
Одређена је и дисциплинска одговорност овлашћених службених лица, и то у следећим случајевима:
(1) ако не изврши увид у чињенице о којима се води службена евиденција;
(2) ако на захтев органа који води поступак бесплатно не уступи податке о којима води службену
евиденцију у року утврђеном законом;
(3) ако не изда решење у року утврђеном законом
(4) ако не достави списе другостепеном органу или суду надлежном за управне спорове у роковима
утврђеним законом

54. ВОЂЕЊЕ ЕВИДЕНЦИЈА

(1) О решавању у управним стварима орган је дужан да води службену евиденцију.
(2) Службена евиденција садржи податке о
- броју поднетих захтева,
- броју поступака покренутих по службеној дужности,
- начину и роковима решавања управних ствари у првостепеном и другостепеном поступку,
- броју решења која су поништена или укинута и
- броју одбачених захтева странака и обустављених поступака.
(3) Наведени подаци воде се и исказују по управним областима.

55. Електронско управно поступање

Државни органи и оргaнизaциjе, oргaни и oргaнизaциjе пoкрajинскe aутoнoмиje, oргaни и oргaнизaциjе
jeдиницa лoкaлнe сaмoупрaвe, устaнoве, jaвна прeдузeћa, и прaвна и физичка лицa кojимa су пoвeрeнa
jaвнa oвлaшћeњa дужни су дa eлeктрoнски упрaвнo пoступaју и eлeктрoнски кoмуницирaју у склaду сa
Зaкoнoм о електронској управи.
Овај закон примењује се нa eлeктрoнску кoмуникaциjу измeђу oргaнa, кao и нa кoмуникaциjу тих oргaнa
сa стрaнкaмa у oбaвљaњу пoслoвa из дeлoкругa и нaдлeжнoсти држaвних органа.
Међутим, eлeктрoнскo упрaвнo пoступaњe oргaнa у склaду с oвим зaкoнoм нe oбухвaтa и пoступaњe сa
aктимa кojи су oдрeђeни кao тajнa и oзнaчeни oдрeђeним стeпeнoм тajнoсти.

55.1. Успостављање електронског управног поступања органа

При eлeктрoнскoм упрaвнoм пoступaњу oргaн je дужaн дa:
1) oбaвeсти нaдлeжни oргaн o пoчeтку и прeстaнку примeнe eлeктрoнскoг упрaвнoг пoступaњa;
2) нaдлeжнoм oргaну дoстaви списaк oдгoвoрних лицa oвлaшћeних зa eлeктрoнскo упрaвнo пoступaњe.

55.2. Пријем електронског поднеска

-У електронском управном поступању, oргaн je дужaн дa припреми eлeктрoнскe oбрaсцe зa пoднoшeњe
eлeктрoнских пoднeсaкa.
-Eлeктрoнски oбрaсци мoрajу бити jaсни, прeглeдни и припрeмљeни нa нaчин кojи oмoгућaвa упис свих
пoдaтaкa нeoпхoдних зa eфикaснo и eкoнoмичнo вoђeњe пoступкa. Укoликo je прoписaнa oбaвeзнoст
пoтписивaњa, eлeктрoнски пoднeсaк сe пoтписуje рeгистрoвaнoм шeмoм eлeктрoнскe идeнтификaциje
висoкoг нивoa пoуздaнoсти.
-Приjeм eлeктрoнскoг пoднeскa oргaн омогућава прeкo Пoртaлa eУпрaвa, другoг eлeктрoнскoг
jeдинствeнoг упрaвнoг мeстa или другим путeм дoстaвљaњa измeђу oргaнa и кoрисникa, у склaду сa
зaкoнoм кojим сe урeђуje eлeктрoнски дoкумeнт и услугe oд пoвeрeњa у eлeктрoнскoм пoслoвaњу.
 -Приjeм eлeктрoнскoг пoднeскa eвидeнтирa сe у eлeктрoнскoj писaрници, а пoтврдa o приjeму
eлeктрoнскoг пoднeскa шaљe сe пoднoсиoцу oдмaх, нa исти нaчин нa кojи je пoднeсaк пoслaт.
Потврда о пријему поднеска сaдржи oбaвeштeњe o приjeму eлeктрoнскoг пoднeскa, дaтум и врeмe
приjeмa (врeмe oдрeђeнo квaлификoвaним eлeктрoнским врeмeнским жигoм) и нaпрeдни eлeктрoнски
пeчaт oргaнa.
Aдрeсa eлeктрoнскe пoштe oргaнa прeдвиђeнa зa приjeм eлeктрoнскoг пoднeскa при eлeктрoнскoм
упрaвнoм пoступaњу, oбjaвљуje сe нa вeб прeзeнтaциjaмa oргaнa, нa Пoртaлу eУпрaвa и/или нa другoм
вeб пoртaлу.
-Aдрeсa eлeктрoнскe пoштe зa приjeм eлeктрoнских пoднeсaкa дoдeљуje сe oргaнимa држaвнe упрaвe и
oргaнимa тeритoриjaлнe aутoнoмиje нa дoмeну gov.rs, oднoснo upr.srb, a oргaнимa jeдиницa
лoкaлнe сaмoупрaвe ls.gov.rs, oднoснo ls.upr.srb.
-Служба Влaдe кoja je нaдлeжнa зa прojeктoвaњe, усклaђивaњe, рaзвoj и функциoнисaњe систeмa
eлeктрoнскe упрaвe дужaн је дa oтвoри нaлoг зa eлeктрoнску пoшту и дoдeли му Jeдинствeни
eлeктрoнски сaндучић, у рoку oд пeт рaдних дaнa oд дaнa пoднoшeњa зaхтeвa зa њeнo oтвaрaњe.

55.3. Електронско достављање

Oргaн je дужaн дa увeрeњe, oдлуку, рeшeњe, зaкључaк, други eлeктрoнски дoкумeнт и/или пoдaтaк из
oквирa свoje нaдлeжнoсти дoстaви кoриснику eлeктрoнским путeм, али се на зaхтeв кoрисникa
дoстaвљaњe истих може вршити и у пaпирнoм oблику, при чему трошкове ове доставе сноси корисник.
-Eлeктрoнскo дoстaвљaњe eлeктрoнскoг дoкумeнтa врши сe у Jeдинствeни eлeктрoнски сaндучић
кoрисникa услугa eлeктрoнскe упрaвe или другим eлeктрoнским путeм у склaду сa зaкoнoм кojим сe
урeђуje eлeктрoнски дoкумeнт и услугe oд пoвeрeњa у eлeктрoнскoм пoслoвaњу.

55.4. Потврда о електронској достави

Eлeктрoнски дoкумeнт смaтрa сe личнo прeузeтим кaдa кoрисник oргaну пoтврди приjeм oтвaрaњeм
eлeктрoнскe пoврaтницe кoja сe aутoмaтски изрaђуje нaкoн приjeмa дoкумeнтa у Jeдинствeни
eлeктрoнски сaндучић.
Aкo нaкoн eлeктрoнскe дoстaвe, у зaкoнoм прeдвиђeнoм рoку, oргaн ниje дoбиo eлeктрoнску
пoврaтницу, дoстaвa eлeктрoнскoг дoкумeнтa ћe сe пoнoвити. Eлeктрoнски дoкумeнт и/или пoдaтaк
смaтрa сe личнo прeузeтим кaдa oргaн нaпрeдним eлeктрoнским пeчaтoм пoтврди приjeм eлeктрoнскe
пoврaтницe. Aкo нaкoн пoнoвљeнe eлeктрoнскe дoстaвe, у зaкoнoм прeдвиђeнoм рoку, oргaн ниje
дoбиo eлeктрoнску пoврaтницу, aутoмaтски сe изрaђуje oбaвeштeњe o нeуспeлoj eлeктрoнскoj дoстaви.
Пoтврдa o eлeктрoнскoj дoстaви сaдржи личнo имe и aдрeсу кoрисникa кojи сe oбрaђуjу у сврху
пoтврђивaњa идeнтитeтa лицa кoмe je eлeктрoнски дoкумeнт дoстaвљeн, а ови подаци се чувају трајно.

УПРАВНИ СПОР
1. ПОЈАМ УПРАВНОГ СПОРА
У вези са појмом управног спора не постоји јединствено становиште у управној теорији. Међутим, та
становишта се могу свести на два основна:
 -појам управног спора у формалном смислу (управни спор представља такав спор чије је решавање
повере-
но управним судовим)
-појам управног спора у материјалном смислу (одређује управни спор као нарочити поступак по коме се
решавају управни спорови)
Разлике управног спора према врсти су:
1) објктивне и субјективне управне спорове;
2) управне спорове о законитости управних аката и спорове пуне јурисдикције;
3) накнадне и претходне спорове;
4) спорове о материјалном извршењу и о поништају управних аката;
5) спор пресуђивања и спор без пресуђивања.

2. НАДЛЕЖНОСТ И САСТАВ СУДА

Управни спор решава Управни суд.
Управни суд одлучује у већу од три судије, осим ако овим законом није другачије одређено
У поступку по захтеву за преиспитивање судске одлуке против одлуке Управног суда одлучује Врховни
касациони суд.
Врховни касациони суд одлучује у већу од три судије.

3. СТРАНКЕ У УПРАВНОМ СПОРУ су Тужилац, Тужени и Заинтересовано лице.

Тужилац - може да буде физичко, правно или друго лице, ако сматра да му је управним актом повређено
неко право или на закону засновани интерес.
- Државни орган, орган аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, организација, део
привредног друштва са овлашћењима у правном промету, насеље, група лица и други који немају својство
правног лица, могу покренути управни спор ако могу да буду носиоци права и обавеза о којима се
решавало у управном поступку
- Ако су управним актом повређена имовинска права и интереси Републике Србије, аутономне покрајине
или јединице локалне самоуправе, управни спор може да покрене и надлежно јавно правобранилаштво
Тужени-орган чији се управни акт оспорава, односно орган који по захтеву, односно по жалби странке није
донео управни акт
Заинтересовано лице- лице коме би поништај оспореног управног акта непосредно био на штету.

4. ПРЕДМЕТ УПРАВНОГ СПОРА

-Управни спор може се покренути против управног акта који је донет у другом степену.
Управни спор може се покренути и против првостепеног управног акта против кога није дозвољена жалба
у управном поступку.
-Управни спор може се покренути и када надлежни орган о захтеву, односно жалби странке није донео
управни акт, под условима предвиђеним овим законом
-У управном спору може се тражити и повраћај одузетих ствари и накнада штете која је тужиоцу нанета
извршењем акта који се оспорава.

5. ПОКРЕТАЊЕ СПОРА
-Управни спор покреће се тужбом, која се подноси у року од 30 дана од дана достављања управног акта
странци која је подноси, осим у случајевима када је законом прописан краћи рок.
-Тужба се подноси у року од 30 дана од дана достављања управног акта странци која је подноси или у
законом прописаном краћем року.
- Ако органу овлашћеном за подношење тужбе, односно заинтересованом лицу није достављен управни
акт, орган, односно заинтересовано лице може поднети тужбу, у року од 60 дана од дана достављања
управног акта странци
Рок за подношење тужбе због ћутања управe-Ако другостепени орган, у року од 60 дана од дана пријема
жалбе није донео решење по жалби странке против првостепеног решења, странка по истеку тога рока
може поднети тужбу због недоношења захтеваног акта.
- Ако првостепени орган по захтеву странке није у року предвиђеном законом којим се уређује општи
управни поступак, донео решење против којег није дозвољена жалба, а не донесе га ни у даљем року од
седам дана по накнадном захтеву странке, странка по истеку тога рока може поднети тужбу због
недоношења захтеваног акта.
Предаја тужбе
- Тужба се предаје надлежном суду непосредно или преко поште.
- Предаја тужбе у облику електронског документа сматра се непосредном предајом суду.
- Тужба се може изјавити и на записник код суда.
- Дан предаје тужбе пошти препоручено, односно дан изјављивања тужбе на записник сматра се као дан
предаје суду.
- Ако тужба није предата надлежном суду у законом прописаном року, него другом суду или другом
органу, а стигне надлежном суду после истека рока за подношење тужбе, сматраће се као да је
благовремено поднета, ако се њено подношење другом суду или другом органу може приписати незнању
или очигледној омашци подносиоца.
- За војна лица која се налазе у Војсци Србије, дан предаје тужбе војној јединици или војној установи
сматра се као дан предаје суду
Садржина тужбе-Тужба мора да садржи
 име и презиме,
 адресу и место становања, односно назив и седиште тужиоца,
 означење управног акта против кога је тужба поднета,
 разлоге због којих се тужба подноси,
 предлог у ком правцу и обиму се предлаже поништавање управног акта, као и потпис тужиоца.
Уз тужбу мора да се приложи оригинал или копија акта против кога се тужба подноси
 Ако се тужба подноси преко пуномоћника, уз тужбу обавезно се прилаже и оригинал пуномоћја.
 Уз тужбу се подноси и по један примерак тужбе и прилога уз тужбу, за тужени орган и за свако
заинтересовано лице, ако таквих има.
Тужба може садржавати и позивање на чињенице на којима тужилац заснива свој захтев из тужбе
Одложно дејство тужбе
 Тужба, по правилу, не одлаже извршење управног акта против кога је поднета.
По захтеву тужиоца, суд може одложити извршење коначног управног акта ако би извршење нанело
тужиоцу штету која би се тешко могла надокнадити, нити би се одлагањем нанела већа или
ненадокнадива штета противној странци, односно заинтересованом лицу.
 Странка из управног поступка само изузетно може тражити од суда одлагање извршења управног
акта и пре подношења тужбе:
1) у случају хитности;
2) када је изјављена жалба која по закону нема одложно дејство, а поступак по жалби није окончан.
Разлози за покретање управног спора
Управни акт може се побијати тужбом у управном спору због незаконитости, и то ако:
1) ако у акту није уопште или није правилно примењен закон, други пропис или општи акт;
2) ако је акт донео ненадлежни орган;
3) ако у поступку доношења акта није поступљено по правилима поступка;
4) је чињенично стање непотпуно или нетачно ако је из утврђених чињеница изведен неправилан
закључак у погледу чињеничног стања;
5) је у акту који је донет по слободној оцени, орган прекорачио границе законског овлашћења или ако
такав акт није донет у складу са циљем у којем је овлашћење дато.

6. ПРЕТХОДНИ ПОСТУПАК
Одбацивање тужбе због њене неуредности
 Ако је тужба непотпуна или неразумљива, судија појединац позваће тужиоца да у остављеном року
отклони недостатке тужбе и указаће му на последице ако не поступи по захтеву суда.
 Ако тужилац у остављеном року не отклони недостатке у тужби који спречавају рад суда, судија ће
решењем одбацити тужбу као неуредну, ако не нађе да је оспорени управни акт ништав.
Ако судија пропусти да одбаци тужбу као неуредну, то ће учинити веће суда.
Одбацивање тужбе из других законских разлога
Поред разлога за одбацивање тужбе због неуредности, Закон о управним споровима утврђује и друге
случајеве када судија појединац решењем може одбацити тужбу и ако утврди:
1) да је тужба поднета неблаговремено или пре времена ;
2) да акт који се тужбом оспорава не представља акт о чијој законитости се одлучује у управном спору;
3) да уз тужбу поднету због ћутања управе нису приложени сви докази ;
4) да се управним актом који се тужбом оспорава не дира очигледно у право тужиоца или у његов на
закону засновани интерес;
5) да је после подношења тужбе оспорени акт поништен по тужби друге странке;
6) да се против управног акта који се тужбом оспорава могла изјавити жалба, а жалба није уопште или није
благовремено изјављена, или је жалилац одустао од жалбе у току другостепеног поступка;
7) да већ постоји правноснажна судска одлука донета у управном спору о истој ствари.
Право на приговор против одбацивања тужбе
 Подносилац тужбе има право приговора против решења судије појединца којим је тужба одбачена из
претходно наведених разлога, у року од осам дана од дана достављања решења.
 О приговору одлучује посебно веће суда састављено од троје судија, после одржане усмене јавне
расправе, ако је подносилац приговора захтевао одржавање расправе.
 Посебно веће суда о приговору одлучује решењем.
 Решењем се приговор одбацује ако је изјављен неблаговремено или од неовлашћеног лица.
 Ако веће одбије приговор, решење о одбацивању тужбе постаје правноснажно.
 Ако веће уважи приговор, поништиће решење о одбацивању тужбе, а поступак пред судом ће се
наставити
Поништење управног акта у претходном поступку
У претходном поступку суд може пресудом поништити акт и без достављања тужбе на одговор, уз
позивање туженог да се претходно изјасни (ако нађе да оспорени управни акт садржи такве недостатке
који акт чине очигледно незаконитим).
Удовољавање тужбеном захтеву од стране туженог
 Суд ће позвати тужиоца да у року од 15 дана од дана пријема позива достави суду писану изјаву о
томе да ли је накнадно донетим актом задовољан или остаје при тужби и у ком обиму, односно да ли
тужбу проширује и на нови акт.
 Ако тужилац благовремено достави суду писану изјаву да је накнадно донетим актом задовољан
или ако не да изјаву у року, суд ће донети решење о обустављању поступка.
Ако тужилац изјави да новим актом није задовољан, суд ће наставити поступак.
Одговор на тужбу и решавање спора без списа
-Суд по један примерак тужбе са прилозима доставља на одговор туженом и заинтересованим лицима,
ако их има. У захтеву суда одређује у сваком појединачном случају одређује рок у коме се има доставити
одговор туженог, с тим што суд не може одредити рок дужи од 30 дана од дана достављања тужбе на
одговор.
-У остављеном року тужени је дужан да, уз изјашњење о наводима тужбе, достави суду и све списе који се
односе на предмет управног спора. Ако тужени и после другог захтева не достави списе предмета у року
од осам дана, или ако изјави да их не може доставити, суд може решити спор и без списа, при чему ће сам
утврдити чињенично стање на расправи. Овај захтев по протеку рока може бити поновљен, а ако тужени и
после другог захтева не достави списе предмета у року од осам дана, или ако изјави да их не може
доставити, суд може решити спор и без списа, при чему ће сам утврдити чињенично стање на расправи.
Одустанак тужиоца од тужбе
 Тужилац може одустати од тужбе све до доношења одлуке.
У случају одустанка тужиоца од тужбе судија појединац или веће суда решењем обуставља поступак.
7. УТВРЂИВАЊЕ ЧИЊЕНИЦА
Уопште о утврђивању чињеница на расправи
Разлози због којих је суд обавезан да одржи јавну расправу односе се на:
1. сложеност предметног спора;
 2. боље разјашњење стања ствари;
3. када је у управном поступку учествовало две или више странака са супротним интересима;
4. када суд утврђује чињенично стање ради решавања у пуној јурисдикцији.
Јавна расправа је јавна, а може бити искључена, за целу расправу или за одређени део расправе, ако то
захтевају разлози. Председник већа заказује јавну расправу и њом руководи. Изостанак уредно позване
странке са усмене расправе не одлаже њено одржавање. На расправи реч прво добија члан већа који је
известилац.
Он излаже стање и суштину спора, не дајући своје мишљење, након чега се даје реч тужиоцу, па
заступнику туженог и заинтересованим лицима, водећи рачуна да се њихове изјаве односе само на спорна
питања и околности од значаја за решење ствари. О јавној расправи води се записник.

8. СУДСКЕ ОДЛУКЕ
1. ПРЕСУДА-Решавање спора
У управном спору суд је овлашћен да доноси две врсте одлука:решења и пресуде.
Правило је да се решењем без одлуке о законитости тужбом оспореног управног акта (немериторно)
окончава управни спор, односно, да се пресудом (мериторно) окончава управни спор, изрицањем оцене о
законитости тужбом оспореног управног акта. Пресудоом се заправо решава управни спор и тужба
уважава или
одбија као неоснована.
Суд доноси пресуду већином гласова. Већање и гласање врши се без присуства странака, о чему се води
посебан записник.
Законитост оспореног управног акта суд испитује у границама захтева из тужбе, али при том није везан
разлозима тужбе.
Разликујемо:
-пресуде денете у спору ограничене јурисдикције (суд поништава оспорени управни акт у целини или
делимично и враћа предмет надлежном органу на поновно одлучивање, осим ако у тој ствари нови акт
није потребан)
-пресуде донете у спору пуне јурисдикције (суд решава управн ствар, ако природа ствари то
дозвољава и ако утврђено чињенично стање пружа поуздан основ за то. Таква пресуда у свему замењује
поништени акт)
-пресуде донете у спору због ћутања управе(суд ће уважити тужбу и наложити да надлежни орган
донесе решење, када нађе да су разлози за изјављивање тужбе оправдани. Ако суд располаже потребним
чињеницама, а природа ствари то дозвољава, он може својом пресудом непосредно решити управну
ствар)
Пресуда садржи:
 име и презиме председника већа,
 чланова већа и записничара,
 означење странака и њихових заступника,
 предмет спора,
 дан кад је пресуда донета и објављена,
 диспозитив,
 образложење и поуку о правном средству.

9. ВАНРЕДНА ПРАВНА СРЕДСТВА

Имајући у виду да Закон о управним споровима не познаје жалбу као правно средство, ова контролан
функција остварује се ванредним правним средствима, и то:
1-захтевом за преиспитивање судске одлуке и
 2-понављањем поступка.

Захтев може да се поднесе:

1) када је то законом предвиђено;
2) у случајевима када је суд одлучивао у пуној јурисдикцији;
3) у стварима у којима је у управном поступку била искључена жалба.
Захтев може да се поднесе због повреде закона, другог прописа или општег акта или повреде правила
поступка која је могла бити од утицаја на решење ствари.

 Захтев се предаје Врховном касационом суду у року од 30 дана од дана достављања странци. Када
је странка физичко лице, захтев предаје преко пуномоћника из реда адвоката.
 Недозвољен или неблаговремен захтев или захтев који је поднело неовлашћено лице Врховни
касациони суд ће одбацити решењем.
 Ако Врховни касациони суд не одбаци захтев јер је уредан, доставиће га противној странци из
управног спора, која може, у року који суд одреди, поднети одговор на захтев.

2.Понављање поступка по тужби странке могуће је из законом прописаних разлога, и то:

1) ако странка сазна за нове чињенице, или нађе или стекне могућност да употреби нове доказе на основу
којих би спор био повољније решен за њу да су те чињенице, односно докази, били изнети или
употребљени у ранијем судском поступку;
2) ако је до судске одлуке дошло услед кривичног дела судије или запосленог у суду, или је одлука
издејствована преварном радњом заступника или пуномоћника странке, његовог противника или
противниковог заступника или пуномоћника, а таква радња представља кривично дело;
3) ако је судска одлука заснована на пресуди донетој у казненој или грађанској ствари, а та пресуда је
касније укинута другом правноснажном судском одлуком;
4) ако је исправа на којој се заснива судска одлука лажна или лажно преиначена, или ако је сведок, вештак
или странка, приликом саслушања пред судом, дала лажан исказ, а одлука суда се заснива, на том исказу;
5) ако странка нађе или стекне могућност да употреби ранију судску одлуку донету у истом управном
спору;
6) ако заинтересованом лицу није омогућено да учествује у управном спору;
7) ако став из накнадно донете одлуке Европског суда за људска права у истој ствари може да буде од
утицаја на законитост правноснажно окончаног судског поступка.

 Рок за тражење понављања поступка је најкасније 30 дана од дана кад је странка сазнала за разлог
понављања По протеку пет година од правноснажности судске одлуке понављање поступка се не може
тражити.
 О тужби за понављање поступка решава суд који је донео одлуку на коју се односи разлог за
понављање поступка.
 У тужби за понављање поступка мора се нарочито навести:
-судска одлука донета у поступку чије се понављање тражи;
-законски разлог понављања и докази
-околности из којих произлази да је тужба поднета у законском року и чиме се то доказује и у ком
правцу и у ком обиму се предлаже измена судске одлуке донете у поступку чије се понављање тражи.
 По поднетом предлогу за понављање поступка, суд најпре испитује да ли је благовремен и
изјављен од овлашћеног лица, па тек када утврди да не постоје разлози за одбацивање предлога, најпре
доствља предлог супротној страни, а затим одлучује о дозволи понављања поступка и ако нађе да има
законског основа за понављање поступка, поновиће се оне процесне радње на које утичу разлози
понављања.
 После поновљеног поступка суд доноси пресуду, којом се може оставити на снази, укинути или
преиначити раније донета пресуда.

10. ИЗВРШЕЊЕ ПРЕСУДЕ

Пресуда се може извршити када постане правноснажна.
Правне последице поништења акта у управном спору
 Када суд поништи акт против кога је био покренут управни спор, предмет се враћа у стање
поновног решавања по жалби, односно стање поновног решавања по захтеву странке у првостепеном
поступку.
Ако према природи ствари у којој је настао управни спор треба уместо поништеног управног акта донети
други, надлежни орган је дужан да тај акт донесе без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од дана
достављања пресуде, при чему је надлежни орган везан правним схватањем суда, као и примедбама суда
у погледу поступка.

Правне последице активног непоступања по пресуди

 Ако надлежни орган после поништења управног акта донесе управни акт противно правном
схватању суда или противно примедбама суда у погледу поступка, па тужилац поднесе нову тужбу, суд ће
поништити оспорени акт и сам решити управну ствар пресудом, осим ако то није могуће због природе
ствари или пуна јурисдикција законом искључена.
Правне последице пасивног непоступања по пресуди
 Ако надлежни орган после поништења управног акта не донесе одмах, а најкасније у року од 30
дана, нови управни акт или акт о извршењу пресуде, странка може посебним поднеском да тражи
доношење таквог акта.
 Надлежни орган је дужан да тај управни акт донесе у року од седам дана од тражења странке..Ако
надлежни орган не донесе акт ни у року од седам дана од тражења странке, странка може посебним
поднеском да захтева од суда који је донео пресуду доношење таквог акта.
У том случају судско решење ће се доставити органу надлежном за извршење, који је дужан да га изврши
без одлагања.
 Због штете настале неизвршењем, односно неблаговременим извршењем пресуде, донете у управном
спору, тужилац има право на накнаду која се остварује у спору пред надлежним судом, у складу са законом.