Professional Documents
Culture Documents
ПАСИВАН ПОКРЕТ
ПАСИВАН ПОКРЕТ
СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА КРУШЕВАЦ
ОДСЕК ЋУПРИЈА
Семинарски рад
Предмет: Кинезитерапија
ТЕМА:
ПАСИВАН ПОКРЕТ
Професор: Студент:
Биљана Властелица
Ћуприја, 2020.
1.
САДРЖАЈ
УВОД......................................................................................2
1.Пасиван покрет- дефиниција.............................................3
2.Ефекти примене пасивног покрета...................................3
2.Ефекти примене пасивног покрета...................................4
3.Индикације за примену пасивног покрета.......................4
4.Контраиндикације за примену пасивног покрета............5
5. Елементи дозирања пасивног покрета.............................5
6.Технике пасивног покрета.................................................6
6.1.Пасиван покрет за одржавање физиолошког обима покрета у
зглобовима и дужине меких ткива....
1
УВОД
2
1. ПАСИВАН ПОКРЕТ - ДЕФИНИЦИЈА
Пасиван терапијски покрет је покрет који изводи нека спољна сила, а не мишић или
група мишића од који се то нормално очекује. Спољна сила може бити:
- Рука терапеута
- Нека механичка направа
- Сила земљине теже
- Сам пацијент очуваним деловима тела
3
имају надражајни ефекат на ноцицепторе (рецепторе бола) у ткивима. Њиховом
елиминацијом остварује се аналгетски ефекат. Такође, аналгетски ефекат се
остварује и стимулацијом механорецептора у ткивима понављаним пасивним
покретима, чиме се врши инхибиција инпута бола са периферије. Овим механизмом
се остварује и релаксација, односно отклања се болни реактивни спазам мишића.
Пасивним покретом врши се прилив сензорних инпута са периферије, који
заједно са вољним учешћем пацијента одржавају меморију покрета у централном
нервном систему. Локално, одржава се ексцитабилност рецептора, што је значајно
за одржавање рефлекса и реакција.
4
4. КОНТРАИНДИКАЦИЈЕ ЗА ПРИМЕНУ ПАСИВНОГ ПОКРЕТА
5
6. ТЕХНИКЕ ПАСИВНОГ ПОКРЕТА
Један од елемената дозирања пасивног покрета је и избор технике који директно
зависи од патолошког процеса и функционалног дефицита узрокованог тим
патолошким процесом (односно дијагнозе), тренутног стања пацијента (локалног и
општег), циља који желимо постићи применом пасивног покрета и реакције ткива
на примењени покрет. Зависно од примењене технике, пасиван покрет може бити:
1. Пасиван покрет за одржавање физиолошког обима покрета у зглобовима и
дужине меких ткива
2. Пасиван релаксирајући покрет
3. Пасивно истезање меких ткива
4. Пасиван интенциони покрет
5. Пасивна мобилизација зглобова
У пасивне терапеутске технике убрајају се и:
- Мануелна масажа
- Мануелна лимфна дренажа
- Дубока фрикциона масажа
- Перкусионе технике
- Механотерапија
- Манипулација зглобова
6
Почетни положај за извођење ове врста пасивног покрета је најчешће лежећи, да се
пацијент не би додатно замарао одржавањем почетног положаја и како би лакше био
фиксиран суседни сегмент. Фиксација суседног сегмента у циљу локализације покрета
врши се руком терапеута, манжетном (широко постављена да би била удобна) или
самом тежином пацијента. Сила која изводи покрет је рука терапеута (широко и удобно
постављена да подупире што већу површину сегмента који се покреће), сам пацијент
очуваним деловима тела или механичка направа. Приликом извођења пасивних вежби
терапеут треба да заузима заштитни положај који не замара, да види лице пацијента
како би пратио његове реакције, а приликом третирања тешких сегмената да користи
дуге полуге. Приликом третмана болних стања са присуством реактивног спазма
потребно је укључити релаксацију кроз примену пасивно релаксирајућег покрета.
Пасиван покрет за одржавање физиолошког обима покрета у зглобовима и дужине
меких ткива треба изводити кроз све равни у којима се у једном зглобу изводе покрети
и кроз пун обим покрета (физиолошки, а некада и анатомски обим). За одржавање
дужине мишића потребно је извођење покрета од пуне скраћености до пуне
издужености и кроз покрете у свим зглобовима преко којих дати мишић прелази. Због
економичности, пожељно је и извођење сложених покрета (више сегмената у једној
равни). Редослед покрета је од проксималног ка дисталном (код неуролошких
пацијената) или од дисталног ка проксималном (код пацијената са циркулаторним
сметњама). Брзина извођења покрета је уобичајена, ни превише брзо, ни превише
споро, са краћим паузама, како би покрет био ритмичан.. Број понављања покрета у
једном смеру је минимално десет, и понавља се најмање једном у току дана.
6.2. Пасиван релаксирајући покрет
Пасиван релаксирајући покрет се примењује са циљем да се снизи патолошки
повишен тонус узрокован оштећењем централног нервног система, болом или
психички разлозима.Изводи се у положају који је удобан пацијенту, релаксирајући, а
третирани сегмент треба да буде у физиолошком положају у коме су сва ткива
подједнако олабављена, односно хипертонус је најнижи. Терапеут је у положају који је
удобан за њега, а истовремено може да види лице пацијента. Хват треба да буде удобан
и сигуран, а терапеут даје налог да се пацијент опусти умирујућим гласом. Пасивно
релаксирајући покрети су осцилирајући, ритмични покрети који се изводе споро, без
паузе и задржавања, са прогресивним повећањем брзине и амплитуде пратећи
снижавање тонуса мишића. Превелика брзина повећава тонус мишића тако што
надражује неуромишићно вретено, посебно ако постоји хиперрефлексија (код
оштећења централног моторног неурона), као и код пацијената код којих постоји страх
од појаве бола (протективни спазам).
Пасивно релаксирајући покрети се изводе као остеокинематички, изведени у
једној или три равни, или као артрокинематички покрети (клизање, ротација…).
Релаксација настаје стимулацијом механорецептора из којих се путем брзих
сензитивних влакана преносе импулси до кичмене мождине и блокирају прилив
7
ноцицептивних дражи. Ритмички покрети изазивају континуиран прилив дражи што
доводи до адаптације кинестетичких рецептора и адаптације вестибуларног апарата.
Посебан вид пасивно релаксирајућег покрета су пендуларне вежбе (вежбе
клатна) код којих иницијални покрет изводи нека спољна сила (рука терапеута), а
даље се покрет изводи у смеру дејства силе земљине теже, а по њеним утицајем.
8
вољног укључивања пацијента у вежбу, терапеут објашњава и демонстрира начин
извођења покрета.
9
Други степен - ритмичке осцилације велике амплитуде у слободном обиму.
Трећи степен - ритмичке осцилације велике амплитуде, изводе се до краја могућег
обима покрета.
Четврти степен - ритмичке осцилације мале амплитуде, изводе се на крају могућег
обима покрета.
Изводе се 2-3 осцилаторна покрета у секунди, у трајању од 1-2 минута.
Мобилизација коже се врши померањем коже у свим смеровима, одизањем од
подлоге и размицањем ожиљка померањем прстију у супротним смеровима. Мишићи
се мобилишу размицањем мишићних влакана док је мишић у релаксираном положају.
Тетиве се мобилишу под правим углом у односу на њихов правац пружања док су у
опуштеном положају, тетивне овојнице ваљањем преко тетиве, а лигаменти померањем
по коштаној подлози под првим углом у односу на правац пружања њихових влакана.
7. ЗАКЉУЧАК
Пасиван покрет има значајну улогу у очувању и повећању покретљивости,
релаксацији, стимулацији моторне едукације и реедукације. Састоји се у извођењу
покрета неком спољном силом без активне улоге мишића агониста у извођењу покрета,
са или без учешћа вољног напора пацијента. Ефекти примене оваквог покрета у
терапији су многобројни, почев од релаксације, смањења бола и едема, па до очувања и
повећања покретљивости зглобова и повећања еласичности меких ткива
10
8. ЛИТЕРАТУРА
11