1.

Neuspešan učenik u školi

Pod pojmom školski neuspeh podrazumeva se da učenik nije ispunio minimum zahteva u
nastavnom procesu tokom odredjenog vremenskog perioda. Pojam uspeha star je koliko i društvo
i postojala su različita shvatanja ovog pojma, zavisno od vremena i društva. Zbog toga je i podela
na uspešne ili neuspešne učenike zavisna od sastava vrednosti koje su zastupljene u odredjenom
društvu. Okolnosti su se menjale, a samim tim i kriterijumi za određivanje školskog uspeha tj.
školskog neuspeha. Školski uspeh povećava pozitivne ishode, dok s` druge strane doživljavanje
neuspeha u školi odražava se na motivaciju, mentalno zdravlje i prouzrokuje neprihvatljive oblike
ponašanja. Gubi se poverenje u sopstvene snage, dolazi do pojave osećaja manje vrednosti jer u
odnosu na druge učenik zaostaje, učenik se povlači u sebe, izdvaja se iz društva, stvara se
odbojnost prema školi i onemogućava se njen pozitivni vaspitni uticaj, javlja se nezadovoljstvo i
osećaj neprijatnosti zbog neuspeha kao i osećaj nepripadanja sredini u kojoj učenik živi.

Svaki neuspeh teško se prihvata, a posebno neuspeh u školi, jer to je neuspeh ne samo
učenika već i nastavnika, roditelja i škole i čitavog društva. Zbog toga je za svako društvo, školu,
porodicu i pojedinca neosporan značaj izučavanja uzroka neuspeha učenika i načini njihovog
otklanjanja. I pored toga što se o ovom pitanju često raspravlja i što se čine napori da do neuspeha
ne dođe, činjenica je da i danas ima mnogo učenika čiji rezultati nisu
zadovoljavajući.(Maksimović, J. (2009), Različiti metodološki pristupi u istraživanju neuspeha
učenika, Filozofski fakultet, Niš.) Nikada nije moguće otkriti sve uzroke koji su doveli do
neuspeha, ali oni koji su poznati mogu da budu osnova za dalja otkrivanja uzroka neuspeha učenika
u školi. Postoje mnoge mogućnosti za rešavanje problema školskog neuspeha, a način koji će biti
prihvaćen zavisi od usvojenih shvatanja i stavova u društvu, školskog sistema i postojećih
pedagoških uslova i mogućnosti.