Деривати на карбоксилните

киселини и нуклеофилни ацил

супституциони реакции

Проф. Емилија Јаневиќ

Биоорганска хемија – учебна 2020/21 година
1
V J E
kiselini i nukleofilni acil
supstitucioni reakcii
Карбоксилни соединенија
Tesno povrzani so karboksilnite kiselini i nitrilite, diskutirani vo pret-
hodnoto poglavje, se derivatite na karboksilnite kiselini, soedinenija kade
• Ацилната група е врзана Y, еден електроонегативен атом или
acil grupata e svrzana za elektronegativen atom ili supstituent koi vo supsti-
супстрат
tucioni–reakcii
група mo`at
која се истиснува
da bidat grupa {to se istisnuva. Poznati se golem broj
derivati na karboksilnite kiselini, no }e se zadr`ime na ~etirite najva`ni:
• Вклучува
ac i l hal :i diY, ac
= iхалиди
l anhi dr i(ацид халиди),
di , est er i i ami di .acyloxy
Isto taka,(анхидриди), alkoxy
t i oest er i t e i ac il
(естри),
f osf atамини (амиди),
i t e se derivati тиолати (тиоестри),
na kiselinite фосфати
koi se od golema va`nost vo(ацил
mnogu bio-
фосфати)
lo{ki procesi. Poslednive dve funkcionalni grupi nakratko }e gi razgle-
dame vo Sekcijata 21.8, no tie detalno }e bidat pokrieni sè do Poglavjeto 29.
O O O O O

C C C C C
R OH R X R O R" R OR"

Karboksilna Acil halid Acil anhidrid Ester

kiselina (X ! Cl, Br)

O O O O

C C C P
R NH2 R SR" R O O!
O!
Amid Tioester Acil fosfat
2
 C C C P
R NH2 R SR" R O O!
Општа шема на реакцијата
O !

Amid Tioester Acil fosfat

Нуклеофилна ацилна супституциона реакција
Hemijata na site derivati na kiselinite e sli~na i e dominantna so edna
eakcija —nukleofilna acil supstituciona reakcija, koja nakratko ja vi-
vme vo Pregled na karbonilnite soedinenija":
"
O O

C ! Nu ! C ! Y!
R Y R Nu

HEMISTRY, 6th ed. превод од англиски: д-р Јане Богданов и д-р Богдан Богданов

3
 1. Именување на дериватите на карбоксилните
Prvo da gi izu~ime podetalno derivatite na karboksilnite kiselini, a po-
toa da ja ispitame hemijata na acil supstitucionite reakcii.
киселини
titeАцил
Acilхалиди, RCOX
halidi, RCOX
Acil
Името halidite se imenuvaat
се изведува prvoнаsoкарбоксилната
од името identifikuvawe na acil grupata,
киселина a
заменувајќи
potoa halidot. Imeto na acil grupata se izveduva od imeto na karboksil-
го киселинскиот
nata kiselina остатокgoсо
zamenuvaj}i ил/ il или заменувајќи
kiselinskiot zavr{etok so го
-i l завршетокот
ili zamenu- –
e@
ct карбоксилна
vaj}i киселина
go zavr{etokot со карбонил
-karboksilna / karbonil
kiselina so -k ar boni l . Na primer:
PAC
aleta
i- O O
O C C
Br Cl
CH 3 CCl

Acetil hlorid Benzoil bromid Cikloheksankarbonil hlorid

(od ocetna kiselina) (od benzoeva kiselina) (od cikloheksankarboksilna kiselina)

Acil anhidridi, RCO 2COR!

4
Simetri~nite anhidridi na nesupstituiranite monokarboksilni kiselini
 Acil halidite se imenuvaat prvo so identifikuvawe
Simetri~nite na acil grupata, ana nesupstituiranite monokarboksilni kiselini
anhidridi
potoa halidot. Imeto na
O acil grupata se izveduva od imeto na
i cikli~nite
O karboksil-na dikarboksilnite kiselini se imenuvaat taka
anhidridi
e@ nata kiselina zamenuvaj}i go kiselinskiot {to
zavr{etok so -i l ili
se zamenuva zamenu-
zborot k i sel i na so anhi dr i d :
ct O go zavr{etokot -karboksilna
vaj}i kiselina so -k ar boni l . Na primer:
Именување на ацил анхидриди, RCO2COR'
C C
PAC
aleta CH 3 CCl Br Cl
i- O O O O
O O O
C C C C
Acetil hlorid Benzoil bromid Cikloheksankarbonil hlorid O
• Доколку има симентрична
Br
CH 3 CCl (od benzoeva kiselina)
ocetna kiselina) замена - зборот “киселина”
C Cl C kiselina)
(od cikloheksankarboksilna O
се заменува
O O со
“анхидрид” се однесуваат на соодветните карбоксилни киселини (за
H C O CH
3 3

симетрични
Acetil hlorid
анхидриди)
Benzoil bromid Cikloheksankarbonil hlorid
Acet anhidrid Benzoev anhidrid Sukcin anhidrid
Acil anhidridi, RCO 2COR!
(od ocetna kiselina) (od benzoeva kiselina) (od cikloheksankarboksilna kiselina)

• Одanhidridi
Simetri~nite субституирани монокарбоксилни
na nesupstituiranite киселини: се користи bis- пред
monokarboksilni kiselini
cikli~nite
Acil
иметоanhidridi
anhidridi,
на RCO
киселината
na dikarboksilnite kiselini
COR!
se imenuvaat
Anhidridite izvedenitakaod supstituirani monokarboksilni kiselini se ime-
{to se zamenuva zborot k i sel i na so anhi dr i d : nuvaat so dodavawe na prefiksot bis - ({to zna~i dva) pred imeto:
2
• Несиметрилни анхидриди — со наведување на двете киселини по
Simetri~nite anhidridi na nesupstituiranite monokarboksilni kiselini

{to азбучен редk i sel

i cikli~nite anhidridi na dikarboksilnite kiselini se imenuvaat taka
se zamenuva zborot O i na soO anhi dr i d :
O O
O O
C C
OO O O C C Bis(hloroacet) anhidrid
C C
O O O ClH 2 CO O CH 2 Cl
H 3C O CH 3 C C
O O
C C O O
Acet O
H 3 C anhidrid CH 3 Benzoev anhidrid Sukcin anhidrid
Nesimetri~ni anhidridi dobieni od dve razli~ni karboksilni kiselini
Acet anhidrid Benzoev anhidrid se imenuvaat so naveduvawe na dvete kiselini po azbu~en red:
Sukcin anhidrid
Anhidridite izvedeni od supstituirani monokarboksilni kiselini se ime-
uvaat so dodavawe na prefiksot bis - ({to zna~i dva) pred imeto:
Anhidridite izvedeni od supstituirani monokarboksilni kiselini se ime-
O O
nuvaat so dodavawe na prefiksot bis - ({to zna~i dva) pred imeto:
O O C C Acet benzoev anhidrid
H 3C O
O O
C C Bis(hloroacet) anhidrid
ClH 2 C O C CH
C2 Cl Bis(hloroacet) anhidrid
ClH 2 C O CH 2 Cl

Nesimetri~ni anhidridi dobieni od dve razli~ni karboksilni kiselini

Nesimetri~ni anhidridi dobieni od dve razli~ni karboksilni kiselini
oglavje 21 Derivati na karboksilnite kiselini i acil nukleofilni supstitucioni reakcii

Именување на Амиди, RCONH2

Amidi, RCONH2
Amidite so nesupstituirana XNH 2 grupa se imenuvaat zamenuvaj}i go kise-
linskiot zavr{etok so -ami d ili zamenuvaj}i go zavr{etokot -karboksilna
1 Derivati nakiselina
karboksilnite kiselini
so -k ar bok sami d. Naiprimer:
acil nukleofilni supstitucioni reakcii
• Со несупституирана ¾NH2 група – се заменува киселинскиот завршеток –
Amidi, RCONH2
карбиксилна киселина со –амид, или со замена
Amidite so nesupstituirana XNH 2 grupa se imenuvaat
на завршетокот –
O zamenuvaj}i go kise-
карбиксилна киселина
linskiot zavr{etok so -ami со –карбоксамид
d ili zamenuvaj}i go zavr{etokot -karboksilna
O O C
kiselina so -k ar bok sami d. Na primer:
• Доколку NCHеCNH
дополнително
3
супституиран, се идентификуваат
CH (CH ) CNH
2 3 2 4 2
NH
супституент 2

групите (му претходиHeksanamid

Acetamid
“N”) а потоа се додава основниот амид
Ciklopentankarboksamid
(od ocetna kiselina) (od heksanska kiselina) (od ciklopentankarboksilna kiselina)
O

O O C
Ako azotniot atom e dopolnitelno supstituiran, soedinenietoNH 2 se imenuva prvo
CH 3so
CNHidentifikuvawe
2 na2 )4supstituent
CH 3 (CH CNH 2 grupite, a potoa so osnovniot amid. Na
supstituentot mu prethodi bukvata N, za da se ozna~i deka toj e direktno svr-
Acetamid Heksanamid
zan za azotniot atom. Ciklopentankarboksamid
(od ocetna kiselina) (od heksanska kiselina) (od ciklopentankarboksilna kiselina)

O
Ako azotniot atom e dopolnitelno
O supstituiran,
C
soedinenieto se imenuva prvo
so identifikuvawe na supstituent grupite, a N(CH
CH 3 CH 2 CNH CH 3
potoa so osnovniot amid. Na
2 CH 3 )2
supstituentot mu prethodi bukvata N, za da se ozna~i deka toj e direktno svr-
zan za azotniot atom.
N-Metilpropanamid N,N-Dietilcikloheksankarboksamid
Циклични амиди
• Реакцијата на -NH2 и -COOH на иста молекула доводува
до формирање на цикличен амид, лактам
• Името го додава зборот lactam согласно IUPAC името
на киселината или се заменува -ична киселина на
општото име со -olactam.

4-aminopentanoic acid lactam

N H
g-valerolactam

CH3 =>

7
 N-Metilpropanamid N,N-Dietilcikloheksankarboksamid

Именување на Естри, RCO2R¢

Esteri, RCO 2R!
Се идентификува
• Esterite алкил
se imenuvaat групата
taka {to - R’
prvo se а потоа, после
identifikuva alkilрастојание
grupata pri kislo-
карбоксилната
rodot, киселината kiselina,
a potoa karboksilnata (RCOOH),zamenuvaj}i
го заменува
go “-ска
-sk a k i sel i na so -at :
киселина” со “-at”
O
O O O C C(CH 3 )3
O
CH 3 COCH 2 CH 3 CH 3 OCCH 2 COCH 3

Etil acetat Dimetil malonat tert-Butilcikloheksankarboksilat

(etil ester na (dimetil ester na ( tert-butil ester na
ocetna kiselina) malonska kiselina) cikloheksankarboksilna kiselina)

Pregledot na nomenklaturnite pravila za derivatite na karboksilnite kise-

lini e daden vo Tabela 21.1.
Tesno povrzani so karboksilnite kiselini i nitrilite, diskutirani vo pret-
hodnoto poglavje, se derivatite na karboksilnite kiselini, soedinenija kade
1. Именување на дериватите на
acil grupata e svrzana za elektronegativen atom ili supstituent koi vo supsti-

карбоксилните киселини
tucioni reakcii mo`at da bidat grupa {to se istisnuva. Poznati se golem broj
derivati na karboksilnite kiselini, no }e se zadr`ime na ~etirite najva`ni:
ac i l hal i di , ac i l anhi dr i di , est er i i ami di . Isto taka, t i oest er i t e i ac i l
f osf at i t e se derivati na kiselinite koi se od golema va`nost vo mnogu bio-
lo{ki procesi. Poslednive dve funkcionalni grupi nakratko }e gi razgle-
dame vo Sekcijata 21.8, no tie detalno }e bidat pokrieni sè do Poglavjeto 29.
O O O O O

C C C C C
R OH R X R O R" R OR"

Karboksilna Acil halid Acil anhidrid Ester

kiselina (X ! Cl, Br)

O O O O

C C C P
R NH2 R SR" R O O!
O!
Amid Tioester Acil fosfat

Hemijata na site derivati na kiselinite e sli~na i e dominantna so edna

reakcija —nukleofilna acil supstituciona reakcija, koja nakratko ja vi-
dovme vo Pregled na karbonilnite soedinenija":
"
2. Ацил нуклеофилни супституциони реакции

• Дериватите на
карбоксилните киселини
имаат еден карбонилен
јаглерод кој се врзува една
група ¾Y која може да
замине
• Тетраедарниот
интермедиер се формира и
групата која се истиснува
се исфрла, се генерира
ново карбонилно
соединение и доведува до
замена

е групата која се истиснува

10
2.Razlikata
Ацил vo нуклеофилни супституциони
odnesuvaweto pome|u реакции
aldehid/keton i derivatite na karboksil-
nite kiselini e posledica od strukturata. Derivatite na karboksilnite kise-
Разликата во однесувањето
lini imaat acil меѓу
jaglerod svrzan za алдехид
grupa и кетон
XY koja mo`e da siиodi kako stabilen
дериватите наformira
anjon. [tom se карбоксилните киселини
tetraedarniot е последица
intermedijar, на grupa se ot-
istisnatata
stranuva generiraj}i novo karbonilno soedinenie. Me|utoa, aldehidite ili ke-
структурата
tonite nemaat vakvi grupi {to se istisnuvaat i zatoa ne stapuvaat vo supstitucii.

grupa {to se NE se grupi {to se

istisnuva istisnuvaat
O O O

C C C
R Y R H R R"
Derivat na karboksilnite Aldehid Keton
kiselini
 Sterno, vo serija na sli~ni acil derivati e najdeno deka nespere~ni, pris-
Релативната реактивност на дериватите на tapni karbonilni grupi so nukleofili reagiraat poslobodno, otkolku
sterno spre~eni grupi. Na primer, acetil hloridot, CH 3 COCl, e mnogu

карбоксилните киселини poreaktiven otkolku 2,2-dimetilpropanoil hlorid, (CH 3 )3 CCOCl. Redosle-

dot na reaktivnosta e:

• Нуклеофилите полесно O O O O

реагираат со непречени R C R C R C H C
карбонилни групи C ! C ! C ! C
R R R H H H H H

• Повеќе електрофилни pomalku pove}e

карбонилни групи се reaktivni Reaktivnost reaktivni
пореактивни на адиција
(ацил халоидите се
776 Poglavje 21 Derivati na karboksilnite kiselini i acil nukleofilni supstitucioni reakcii

најреактивни, амидите Elektronski, najdeno e deka silno polarizirani acil soedinenija reagi-
се најмалку) raat polesno otkolku pomalku polarnite. Taka, acil hloridite se najreak-
tivni soedinenija, bidej}i elektronegativniot hloren atom silno gi priv-
lekuva elektronite od karbonilniot jaglerod, dodeka amidite se pomalku
reaktivni soedinenija. Mapite na elektrostatskiot potencijal ja poka`u-
• Инермедиерите со O
vaat ovaa razlika
O
niz razli~ni
O O O
derivati na karboksilnite kiselini so re-
најдобра група што C
lativnoto
"
NH sinilo
C
na
" C C
OR! C!O Rjaglerodite.
" C

заминува најбрзо се
R 2R O R! R Cl

распаѓа
Amid Ester Acilanhidrid Acil hlorid

pomalku pove}e
reaktivni R e a k t i v n o s t reaktivni

Na~inot na koj razli~ni supstituenti vlijaat na polarizacijata na karbonil-

Click Organic Interactive @
Organic Chemistry Direct
nata grupa e sli~en na koj tie vlijaat na reaktivnosta na aromati~niot prsten
Reaktivnost na derivatite
kon elektrofilna supstitucija (vidi Sekcija 16.6). Hlorniot supstituent,
na karboksilnite kiselini:
McMurry, превод од
giанглиски:
pr i vl ek uvaд-р Јане Богданов
od acilи grupata 12
д-р Богдан Богданов
mo`niORGANIC CHEMISTRY,
produkti na razli~ni 6th ed.
na primer, induktivno elektronite na ist na~in
reakcii na derivatite na kako {to gi privlekuva elektronite od aromati~niot prsten. Sli~no, amino
 nata grupa e sli~en na koj tie vlijaat na reaktivnosta na aromati~niot prsten
t na derivatite
ilnite kiselini: kon elektrofilna supstitucija (vidi Sekcija 16.6). Hlorniot supstituent,
na primer, induktivno gi pr i vl ek uva elektronite od acil grupata na ist na~in
Супституција во синтеза
dukti na razli~ni
derivatite na kako {to gi privlekuva elektronite od aromati~niot prsten. Sli~no, amino
ite kiselini. i metoksil supstituentite doni r aat elektroni kon acil grupite so resonan-
cija na ist na~in kako {to tie doniraat elektroni kon aromati~niot prsten.
Kako posledica na razlikite vo reaktivnosta mo`no e da se prevede poreak-
• Можеме лесно
tivniot да претвориме
kiselinski повеќе
derivat vo pomalku реактивен
reaktiven. дериват
Kako {to наvo na-
}e vidime
киселина во помалку
rednite реактивен
nekolku sekcii, acil hloridite mo`at direktno da se prevedat vo an-
hidridi, esteri i amidi, no amidite nemo`at direktno da se prevedat vo esteri,
• Реакции во спротивна
anhidridi смисла
ili acil hloridi. се можни,
Zapomnuvawe но бараат
na redosledot посложени
na reaktivnosta, spo-
пристапи
red toa, e na~in da se sledi kolku se mo`ni golem broj reakcii (Sl. 21.2).

Interkonverzija na pove}e O
na karboksilnite reaktivni
Poreaktivnite acil C
o`at da bidat preve- R Cl
malku reaktivni, no O O
no. Acil hlorid
Reaktivnost

C C
R O R!
O
Acil anhidrid
C
R OR!
O
Ester
C
R NH 2
pomalku Amid
reaktivni 13
 na aldehidi ili alkoholi

Општи реакции на дериватите на ■ Grignard-ovi Reakcija so organometalni reagensi i dobivawe na

reakcii: ketoni ili alkoholi

карбоксилна киселина
Sl. 21.3 Nekoi op{ti O
• Хидролизаreakcii
– реакција соna
na derivatite
вода и добивање
karboksilnite kiselini. C
карбоксилни киселини O R NH 2 O
• Алкохолиза – реакција со Aminoliza
sledni
reakcii
алкохол и добивање R
C
R
C
естри OR!
NH 3
H

• Аминолиза – реакција на Alkoholiza Redukcija

амонијак или амин и R!OH [H !]
добивање на амиди
• Редукција – реакција со O O
хидридни редуцирачки C
H 2O O R!MgX sledni
агенси и добивање на R
C reakcii
алдехиди или кетони OH
R
C
Y
R R!
Grignard-ovi
• Grignard-ови реакции – Hidroliza
reakcii
реакција со Derivati na
органометални реагенси kiselini
и добивање на кетони
или алкохоли

McMurry, ORGANIC CHEMISTRY, 6th ed. превод од англиски: д-р Јане Богданов и д-р Богдан Богданов
14
1. 3 Acil nukleofilni supstitucioni reakcii na karboksilni kiselini 779
3. Ацил нуклеофилни супституциони
реакции
eofilni
на карбоксилни киселини
Direktnata nukleofilna acil supstitucija na karboksilnite kiselini e
oni reakcii ote`nata, bidej}i XOH e lo{a kako grupa za istisnuvawe (vidi Sekcija 11.5).
Zaradi toa, naj~esto e potrebno da se zasili reaktivnosta ili so upotreba
• Мора да
ilni kiselini ја зајакне
na pojak реактивноста,
kisel katalizator отежната
za protonirawe na karboksilot i pretvorawe
• Претворба на
vo podobar-OH групата
akceptor во подобра
ili preveduvawe група
na -OH за истиснување
vo podobra grupa za istisnu-
vawe. Najednostavno e karboksilnite kiselini, pod povolni ulslovi, da
• Специфични реагенси
se prevedat можат
vo acil hloridi, да произведат
anhidridi, киселински
esteri ili amidi (Sl. 21.4).
хлориди, анхидриди, естри, амиди
koi nukleo- O O O
upstitucioni
rboksilni C C C
R O R" R OR"
Acil anhidrid Ester

O O
O
C C
R Cl R NH 2
C
Acil R OH Amid
hlorid
Karboksilni
kiselini 15
 kiselini

Конверзија на карбоксилните
киселини
Konverzija во ацил хлориди
na karboksilnite kiselini vo acil hloridi
Karboksilnite kiselini se preveduvaat vo hloridi na kiselinata pri
Реакција
tretman so со thionyl
tionil chloride,
hlorid, SOClSOCl
2: 2

O OH O Cl
C C
H 3C CH 3 H 3C CH 3
SOCl 2
CH Cl 3
! H Cl ! SO 2

CH 3 CH 3
2,4,6-Trimetilbenzoeva 2,4,6-Trimetilbenzoil
kiselina hlorid (90%)

Reakcijata se odviva na nukleofilen acil supstitucionen na~in 16

vo koj
karboksilnata kiselina prvo se preveduva vo intermedijar hl or osul f i t so
 Механизам на Thionyl Chloride реакција

• Нуклеофилен ацил супституционен начин

• Карбоксилната киселина се претвора во chlorosulfite
21 кој подоцна
Derivati реагираkiselini
na karboksilnite со нуклеофилниот хлориден
i acil nukleofilni јон reakcii
supstitucioni

O !
O O O O O
S
Cl Cl
C C " S C S ! H Cl
R OH R O Cl R O Cl
Cl
Karboksilna H Hlorosulfit
kiselina
Baza

!
O O O O O

C S !
C S C ! SO 2 ! Cl !
R O Cl Cl O Cl R Cl
R
Cl
Acil hlorid

Konverzaija na karboksilnite kiselini vo acil anhidridi 17

Acil anhidridite se dobivaat od dve molekuli karboksilna kiselina so
 O
Конверзија на карбоксилните
780 Poglavje 21 O ! na karboksilnite
Derivati O kiselini i acil

O
Onukleofilni supstitucioni reakcii

киселини во ацил анхидриди

!

S C S C O
! SO ! Cl S
O O O O !
! 2
O Cl ClO Cl R Cl
Cl Cl
R R
C
OH R
C "
O
S
Cl R
C
O
S
Cl
! H Cl
Cl Cl
Karboksilna H Hlorosulfit
kiselina Acil hlorid
Baza

• Со загревање на дикарбоксилни киселини, при што се отстранува

O O O !
O O

rzaijaеден молекул на kiselini

na karboksilnite вода и се C
voформираат
acil anhidridi
S пет- или шест – лениC S C ! SO 2 ! Cl !

прстени
!
R O Cl Cl O Cl R Cl
R
Cl
anhidridite se dobivaat od dve molekuli karboksilna kiselina so Acil hlorid

• Ацикличните
awe pri анхидриди
{to se otstranuva 1 ekvivalent генерално
voda. Acikli~niteне се добиваат
Konverzaija na karboksilnite kiselini vo acil anhidridi
anhidridiна ваков начин
- најчесто
se dobivaat од od
direktno киселински
Acilsoodvetnite хлориди
kiselini,
anhidridite se dobivaat и
no
od dve molekuli карбоксилни
naj~esto so киселини
se upotre-
karboksilna kiselina
amo anhidridot na ocetnata kiselina.
zagrevawe pri {to se otstranuva 1 ekvivalent voda. Acikli~nite anhidridi
te{ko se dobivaat direktno od soodvetnite kiselini, no naj~esto se upotre-
buva samo anhidridot na ocetnata kiselina.

O O O O

C C Acet anhidrid Најчесто се употребува анхидридот

H 3C O CH 3
C C Acet anhidrid на оцетна киселина
H 3C O CH 3
Cikli~nite anhidridi so pet ili {est~len prsten se dobivaat so dehidra-
tacija na dikiselini pri visoki temperaturi.

~nite anhidridi so pet ili {est~len prsten se

O
dobivaat so dehidra-
CO H C
na dikiselini pri visoki temperaturi.
H C H C
!
2
2
2
O H 2O
200°C
H 2C H 2C
CO 2 H C
O O
Kilibarna kiselina Sukcin anhidrid
CO 2 H C
18
H 2C KonverzijaHna
2Ckarboksilnite kiselini vo esteri
 Конверзија
Konverzija naна карбоксилните
karboksilnite киселини
kiselini vo esteri во естри
Najverojatno, najkorisnata reakcija na karboksilnite kiselini e nivnata kon-
Методите
• verzija vo вклучуваат реакција на na
esteri. Za izveduvawe карбоксилатен анјон со примарни
ovaa transformacija postojat mnogu me-
алкилvklu~itelno
todi, халиди i S N 2 reakcija na karboksilatniot anjon so primarni al-
kil halidi koja ja vidovme vo Sekcija 11.5.

O O
SN2
CH 3 CH 2 CH 2 CO !
Na " ! CH 3 I reakcija CH 3 CH 2 CH 2 COCH 3 ! Na I

Natrium butanoat Metil butanoat, ester

(97%)

GANIC CHEMISTRY, 6th ed. превод од англиски: д-р Јане Богданов и д-р Богдан Богданов

19
 Fischer-ова естерификација
Estrite isto taka mo`at da se sintetiziraat so nukleofilina acil supsti-
ciona reakcija na karboksilni kiselini so alkohol. E m il F isch er vo 1895 g.
otkril deka esterite se formiraat ednostavno so zagrevawe na karbok-
silni kiselini vo alkoholen rastvor so mali koli~estva jak kisel katali-
Со загревање на карбоксилна киселина во алкохолен раствор кој
zator. Vo ovaa Fischer-ova esterifikacija prinosot e dobar, no potrebata
содржи мали количества силен кисел катализатор/ јака киселина
da se primeni te~en alkohol kako rastvoruva~, efektivno go ograni~uva
при што
metodot na се добива
sinteza естер etil,
na metil, од алкохол
propil иi butil
киселина
esetri.

t- HO O HO O
a.
CH COH CH COCH 2 CH 3
. E t h a n ol
j " CH 3 CH 2 OH H Cl
" H 2O
-
t
- Bademova kiselina Etil mandelat (86%)
-
,
e F isch er -ovata esterifikacija e kiselo katalizirana nukleofilna acil sup-
o stituciona reakcija, prika`ana na Sl. 21.5. Karboksilnite kiselini ne se
- dovolno reaktivni za da bidat napadnati od alkoholi, no reaktivnosta se
a zasiluva zna~itelno so jaki kiselini kakvi {to se H Cl ili H 2 SO
20 4 . Tie go
- protoniraat kislorodniot atom od karbonilnata grupa i ja pravat karbok-
 nasoki vo zavisnost od reakcionite uslovi. Formiraweto na ester se slu-
~uva koga se upotrebuva golem vi{ok od alkohol kako rastvoruva~, a for-
Механизам на Fischer-ова
miraweto na karboksilna естерификација
kiselina se slu~uva so prisustvo na vi{ok voda.
Eden od najubedlivite dokazi za poddr{ka na mehanizmot prika`an na
Sl. 21.5 doa|a
• Реакцијата od eksperimentite so izotopsko
е кисело-катализирана, нуклеофилна ацилна Koga O od-
odbele`uvawe. 18

bele`an metanol
супституција reagira so benzoeva
на карбоксилна киселина kiselina, vo produktot metil ben-
zoat se nao|a odbele`aniot 18O, a vo oslobodenata voda nema odbele`an kis-
• Кога 18O-обележан метанол реагира со бензоева киселина, се
lorod. Zna~i, vo tekot na reakcijata se kine C-OH vrskata od karboksil-
добива продуктa methyl
nata kiselina, ne CO–Hbenzoate
vrskata; кој
i seсодржи 18O-обележан
kine RO–H vrskata od продукт
alkoholot, a
но
neводата која е добиена,
R–OH vrskata не е обележана
od alkoholot.

ovie vrski se kinat

O O

C C *
OH * H Cl OCH 3
! CH 3 O H " H OH
katali-
zator

we 21. 8 Navedi kako bi gi dobil slednite esteri:

21
 Fischer-ова естерификација : детален механизам
3. Преносот на протон
од еден кислород на друг
1. Протонирањето на
дава втор тетраедарен
Карбонилниот кислород
интермедиер и ја претвора
ја активира киселината
-ОН групата во добра
група на истиснување

4. Губењето на протон
и испуштањето Н2О го
регенерира киселиот
2. ....за нуклеофилен катализатор и дава естер
Напад од алкохол и како продукт
дава тетраедаред
интермедиер
 O O

4. Хемија на CАцил халиди

" NH 3 C
R OH R O ! NH 4 "

• Ацил хлоридите се добиваат во реакција на карбоксилни

киселини со SOCl2 (тионил хлорид)
dite Dobivawe na acil halidite
Реакцијата
• Acil на карбоксилна киселина со PBr3 (фосфорkiselini so tio-
hloridite se dobivaat pri reakcija na karboksilnite
трибромид)
nil дава), ацид
hlorid (SOCl {to goбромид
vidovme vo prethodnata sekcija. Sli~na reakcija
2
na karboksilnite kiselini so fosfor tribromid (P Br 3 ) dava acil bromid.
O O O O
SOCl 2 P Br 3
C C C eter C
R OH R Cl R OH R Br

Reakcii na acil halidite

Acil halidite spa|aat vo najreaktivnite derivati na karboksilnite kise-
lini i mo`at da bidat prevedeni vo drugi vidovi soedinenija. Na primer,
ve}e ja vidovme vrednosta na acil hloridite vo dobivaweto na aromati~-
nite alkil ketoni so F r iedel–Cr a ft s-ovoto acilirawe (vidi Sekcija 16.4).
23
 ve}e ja vidovme vrednosta na acil hloridite vo dobivaweto na aromati~-
nite alkil ketoni so F r iedel–Cr a ft s-ovoto acilirawe (vidi Sekcija 16.4).
Реакции на
O ацил халиди
O
• Нуклеофилна Cацилна
" Arсупституција
H
AlCl 3
C " H Cl
R Cl R Ar
• Халоген се заменува со ¾OH, by ¾OR, или со ¾NH2
Pove}eto reakcii na acil halidite te~at so nukleofilen acil supstituci-
Редукционен
• onen mehanizam.производ
Halogenotеmo`e
примарен
da bideалкохол
zamenet so -OH pri {to se dobiva
Grignard-ов
• kiselina, реагенс
zamenet so -ORдава
davaтерцијарен алкохол
ester i zamenet so -NH 2 dava amid (Sl. 21.6).
o- O
ni
te. C
O R NH 2 O H H
[H ]
Amid
C C C
R OR! R H R OH
NH 3
Ester Aldehid 1! alkohol

R!OH [H ]

O O R! R!
H 2O O R!MgX R!MgX
C C C
R OH C R R! R OH
R Cl
Kiselina Keton 3 ! alkohol

Acil hlorid
 Pokraj ova, redukcijata na acil halidite dava primarni alkoholi, a reakci-
Хидролиза:
jata so Gr ign a r d -ov reagens dava tercijarni alkoholi. Iako reakciite koi }e
конверзија на ацил халиди во киселини
bidat diskutirani vo ovaa sekcija se ilustrirani samo so acil hloridi, sli~-
ni procesi se odvivaat i so drugite acil halidi.

• Ацид хлоридите
Hidroliza: реагираат
konverzija na acil со водаvo
halidite и kiselini
даваат карбоксилни
Acil hloriditeкиселини
reagiraat
so voda i davaat karboksilni kiselini. Ovaa reakcija na hidroliza e tipi~en
• HClnukleofilen
се добива за време
acil на хидролиза:
supstitucionen procesсе додаваsoбаза
iniciran napadзаnaда сеvrz acil
voda
отстрани
!
HCl karbonil
hloridnata
"
grupa. Od tetraedarniot intermedijar se eliminira
Cl , se gubi H i dava kako produkt karboksilna kiselina plus H Cl.

O ! O Baza O
O

C " OH 2 C " H C " H C

R Cl R O R O R OH
Cl
Acil H H Karboksilna
hlorid kiselina

Bidej}i vo tekot na hidrolizata se generira H Cl, reakcijata ~esto se izveduva

vo prisustvo na bazi kakva {to e piridinot ili Na OH , za da se otstrani for-
miraniot H Cl i da se spre~at sporedni reakcii.

Acil hloridite reagiraat so

Alkoholiza: konverzija na acil halidite vo esteri
alkoholi i davaat esteri vo proces analogno na reakcijata so voda koja dava
kiselini. Kako i hidrolizata, taka i reakcijata na alkoholiza naj~esto se iz-
 R Cl R O R O R OH
vo prisustvo na bazi kakva {to e piridinot
Cl ili Na OH , za da se otstrani for-
H Cl i da se spre~at sporedni reakcii.
miraniot Acil H H Karboksilna
Алкохолиза: Конверзија на ацил халиди во естри
hlorid
Alkoholiza: konverzija na acil halidite vo esteri Acil hloridite reagiraat so
kiselina

Bidej}i
alkoholi i davaat vo tekot
esteri na hidrolizata
vo proces se reakcijata
analogno na generira Hso reakcijata
Cl,voda koja dava ~esto se izveduva
vo prisustvo
kiselini. Kako na bazi
i hidrolizata, takakakva {to e piridinot
i reakcijata ili naj~esto
na alkoholiza Na OH , zaseda
iz-se otstrani for-
• Естрите се добиваат во реакција кога ацил хлоридите/халиди
miraniot
veduva vo prisustvo Cl i da se
na Hpiridin ilispre~at sporedni
Na OH {to reakcii.
reagira so formiraniot H Cl.

реагираат соOAlkoholiza:
алкохоли во присуство
konverzija O на
na acil halidite pyridine
vo esteri или NaOH
Acil hloridite reagiraat so
alkoholi i davaat esteri vo proces analogno na reakcijata so voda koja dava
C OH C
• Реакцијата е veduva
многу
kiselini.
Cl зависна
Kako i
!vo prisustvo од стерните
hidrolizata,
piridin taka пречки
i reakcijata
O na alkoholiza naj~esto se iz-
na piridin ili Na OH {to reagira so formiraniot H Cl.
O O
Benzoil Cikloheksanol Cikloheksil benzoat (97%)
hlorid
C OH C
Reakcijata na alkoholi soClacil piridin O
! hloridi mnogu zavisi od sternite pre~ki.
Voluminozni grupi kaj eden od reaktantite zna~itelno ja zabavuva reakcijata,
rezultiraj}i redosled vo reaktivnosta vo alkoholnata strana od primarni !
Benzoil
sekundarni ! tercijarni. Cikloheksanol
Zaradi ova, Cikloheksil
mo`no e selektivno benzoat (97%)
da se esterifici-
hloridvo prisustvo na pospre~eni. Ova mo`e da bide va`no
raat nespre~eni alkoholi
vo kompleksni sintezi vo koi ponekoga{ e neophodno da se napravi razlika
Reakcijata na alkoholi so acil hloridi mnogu zavisi od sternite pre~ki.
pome|u sli~ni funkcionalni grupi. Na primer,
Voluminozni grupi kaj eden od reaktantite zna~itelno ja zabavuva reakcijata,
primaren alkohol rezultiraj}i redosled vo reaktivnosta vo alkoholnata strana od primarni !
(pomalku spre~en sekundarni ! tercijarni. Zaradi ova, mo`no e selektivno da se esterifici-
i poreaktiven) O
raat nespre~eni alkoholi vo prisustvo na pospre~eni. Ova mo`e da bide va`no
vo2OH O sintezi vo koi ponekoga{ e neophodno da se napravi razlika
kompleksni
CH C
pome|u piridin O CH
" sli~ni
C funkcionalni grupi. Na primer, 3
H 3C Cl
HO primaren alkohol HO
(pomalku spre~en
sekundaren alkohol O
i poreaktiven)
(pove}e spre~en i
pomalku reaktiven) O
CH 2 OH C
piridin O CH 3
 (a ) CH 3 CH 2 CO 2 CH 3 (b) CH 3 CO 2 CH 2 CH 3 (c) Etil benzoat

Аминолиза: конверзија на ацил халиди во амиди

Koj metod }e go izbere{ ako treba da se dobie cikloheksil benzoat: reakcija
a acil hlorid so alkohol ili F isch er -ova esterifikacija? Objasni.
• Амидите се резултат на реакција на ацил халиди со NH3 – примарни (RNH2) и
секундарни амини (R2NH) – нестабилни три супституирани амини (R3N) кои не
може да се
Aminoliza: изолораат
konverzija na acil halidite vo amidi Acil hloridite reagiraat
brzo so amonijak i amini davaj}i amidi. Mo`at da se upotrebat mono- i
HCl се неутрализира
• disupstistituirani со амин
amini, no ne или со додавање наamini
i trisupstituirani база (R 3N).

O O
! "
(CH 3 )2 CH CCl ! 2 NH 3 (CH 3 )2 CH CNH 2 ! NH 4 Cl

2-Metilpropanoil 2-Metilpropanamid
hlorid (83%)

O O

C Cl C N(CH 3 )2
! "
! 2 NH (CH 3 )2 ! NH 2 (CH 3 )2 Cl

Benzoil hlorid N,N-Dimetilbenzamid

(92%)

Bidej}i vo tekot na reakcijata se formira H Cl, mora da bidat upotrebeni 2

 LiAlH 4 i davaat primarni alkoholi. Me|utoa, reakcijata ima mala
raat soamonijak?
Редукција: конверзија на ацил халиди во
prakti~na
(a ) CHvrednost, bidej}i osnovnite karboksilni kiselini op{to se po-
3 CH 2 CON H CH 3 (b) N,N-Dietilbenzamid (c) Propanamid
dostapni i samite mo`at da se reduciraat so LiAlH 4 i da dadat alkoholi.
алкохоли
O
Redukcija: konverzija na acil hloridi vo alkoholi Acil hloridite se reduci-
• LiAlH4 ги редуцира ацил1. хлоридите
raat so LiAlH 4Ci davaat
Cl
prakti~na vrednost, bidej}i
давајќи
primarni alkoholi.
2 алдехиди, а потоа
CH Me|utoa,
OH reakcijata ima mala
osnovnite karboksilni kiselini op{to se po-
LiAlH , eter
примарни алкохоли
4
"
dostapni i samite mo`at
2. H Oda se reduciraat so LiAlH i da dadat alkoholi.
3 4

Benzoil hlorid Benzil alkohol

O (96%)
C Cl CH 2 OH
1. LiAlH 4 , eter
Redukcijata se odviva preku tipi~en nukleofilen
acil supstitucionen meha-
2. H 3 O "
nizam vo koj hidriden jon (H : ) se adira vrz karbonil grupata, i dava tetrae-
!

daren intermedijar koj otpu{ta Cl !. Vkupen efekt e supstitucija na XCl

so XH i dobivaweBenzoil hlorid
aldehid, Benzil alkohol
koj potoa vedna{ se reducira od LiAlH 4 vo vto-
riot ~ekor formiraj}i primaren alkohol. (96%)

Redukcijata se odviva!preku tipi~en nukleofilen acil supstitucionen meha-

O
nizam vo koj hidridenO
jon (H :!) seOadira vrz karbonil OH grupata, i dava tetrae-
C !daren
LiAlH 4
H ! intermedijar C koj otpu{ta CCl !. Vkupen
1. LiAlH efekt
4 eC supstitucija na XCl
eter R H 2. H O "
R Cl so XH i dobivawe aldehid, kojR potoa H vedna{ se reduciraHod LiAlH 4 vo vto-
3 R
Cl
riot ~ekor formiraj}i primaren alkohol. H
Acil
hlorid Aldehid primaren
(NE se izolira) alkohol
O O ! O OH
Acil
primaren
Реакции на ацил хлориди со
hlorid Aldehid
(NE se izolira) alkohol

органометални реагенси
Reakcii na acil hloridi so organometalni reagensi Gr ign a r d-ovite reagensi
Grignard-овите
• reagiraat so acilреагенски
hloridi i реагираат со ацил
davaat tercijarni халидиvo
alkoholi /ацил хлориди
koj dva od sup- и
даваат терцијарни
stituentite se isti: алкохоли, во кои два од супституентите се исти

O R! R!
1. eter rastvoruva~
C " 2 R!MgX C
2. H 3 O "
R Cl R OH
Acil 3° alkohol
21. 4 Hemija na acil halidite 787
hlorid
Gr ign a r d-oviot reagens vedna{ se adira vrz ketonot i dava alkohol.
Mehanizmot na ovaa Gr ign a r d-ova reakcija e sli~en na redukcijata so LiAlH 4 .
Prviot ekvivalent od Gr ign a r d-oviot reagens se adira vrz acil hloridot, gubi
O O
Cl ! od tetraedarniot intermedijar i dava keton, Ha3Cvtoriot
CH 3 ekvivalent od
C C C
Cl CH 3 MgBr CH 3 1. CH 3 MgBr OH
eter 2. H 3 O !

Benzoil hlorid Acetofenon 2-Fenil-2-propanol

(NE se izolira) (92%)
Benzoil hlorid Acetofenon 2-Fenil-2-propanol
(NE se izolira) (92%)
Формирање на кетони од ацил хлориди
Ketonskiot intermedijar formiran vo tekot na Gr ign a r d-ovata reakcija i
Реакцијата
• acil hloridotна ne ацил
e lesnoхлорид со lithium
da se izolira, zaradidi-organocopper (Gilman)
adicijata na vtoriot ekvi-
valent
реагенс, Li+ R2Cu-
organomagnezium reagens koja te~e mnogu brzo. Ketonot, me|utoa,
mo` e da se izolira od reakcijata na acil hlorid so litium diorganobakar
Адицијата
• (Gilm создава
a n -ov) reagens, Li !еден
R 2 Cu "ацилен диорганобакарен
. Reakcijata интермедиер,
se odviva so po~etna nukleofil-
проследен
na supstitucija соnaгувење на R¢Cusoиdiorganobakarniot
acil hloridot формирање на кетон anjon pri {to se
dobiva diorganobakaren intermedijar, prosleden so gubewe na R!Cu i for-
mirawe na keton.

O O O
Li !R 2 #Cu "
C eter C R! C " R!Cu
R Cl R Cu R R!

R!

Acil Acil Keton

hlorid diorganobakar

Reakcijata op{to se izveduva na "78°C vo eter rastvoruva~, i ~esto e

so odli~en prinos. Na primer, manikonot, supstanca koja ja la~at ma{kite
mravki za da go koordiniraat sparuvaweto na mravkite, bila sintetizirana
Ketonskiot intermedijar formiran vo tekot na Gr ign a r d-ovata reakcija i
5. Хемија на ацил анхидриди
acil hloridot ne e lesno da se izolira, zaradi adicijata na vtoriot ekvi-
valent organomagnezium reagens koja te~e mnogu brzo. Ketonot, me|utoa,
mo` e da se izolira od reakcijata na acil hlorid so litium diorganobakar
• Сеa nдобиваат
(Gilm со Li
-ov) reagens, нуклеофилна ацил se
! R Cu ". Reakcijata
2
супституциона реакција
odviva so po~etna на ацил
nukleofil-
хлорид со карбоксилатен
na supstitucija na acil hloridot анјон
so diorganobakarniot anjon pri {to se
dobiva diorganobakaren intermedijar, prosleden so gubewe na R!Cu i for-
mirawe na keton.

O O O
Li !R 2 #Cu "
C eter C R! C " R!Cu
R Cl R Cu R R!

R!

Acil Acil Keton

hlorid diorganobakar

Reakcijata op{to se izveduva na "78°C vo eter rastvoruva~, i ~esto e

so odli~en prinos. Na primer, manikonot, supstanca koja ja la~at ma{kite
mravki za da go koordiniraat sparuvaweto na mravkite, bila sintetizirana
pri reakcija na litium dietilbakar so (E)-2,4-dimetil-2-heksenoil hlorid:
 Reakcii na acil anhidridite
Hemijata na acil anhidridite e sli~na so onaa na acil hloridite. Iako
Реакции на ацил анхидриди
anhidridite reagiraat posporo otkolku acil hloridite, tipovite na reakcii
vo koi stapuvaat dvete grupi se isti. Taka, acil anhidridite reagiraat so
• Слична
voda iхемија
formiraatсо kiselini,
хемијата so на ацил davaat
alkoholi хлоридите
esteri, so amini formiraat
amidi i so LiAlH 4 formiraat primarni alkoholi (Sl. 21. 7).

akcii O O

C C
R OR! R NH 2

Ester Amid

R!OH NH 3

O O H H
C O O [H ] 2
C C
H 2O [H ]
R OH C C R H R OH
R O R!
Kiselina Aldehid 1! alkohol

Acil anhidrid
 21. 6 Hemija na esterite 789

Acet anhidridot ~esto se primenuva za dobivawe na acetat esteri od alko-

Ацетилација
holi i za dobivawe na N-supstituirani acetamidi od amini. Na primer,
aspirinot (acetilsalicilna kiselina) komercijalno se dobiva od acetili-
rawe na o-hidroksibenzoeva kiselina (salicilna kiselina) so acet anhid-
rid. Acetaminofen, lek analgetik vo slobodna proda`ba, kako {to e Tylenol,
• ацет анхидридните форми формираат естри од
se dobiva so reakcija na p-hidroksianilin so acet anhidrid. Da napome-
алкохоли и за N-супституирани ацетамиди од амини
neme deka ponukleofilnata -NH 2 grupa reagira podobro otkolku pomalku
nukleofilnata -OH grupa.

O O

C O O C O
OH Na OH OH
! CH 3 COCCH 3
H 2O
! CH 3 CO !
OH Acet O
anhidrid
Salicilna kiselina C
(o-Hidroksibenzoeva kiselina) O CH 3

Aspirin (ester)

H
O O O
NH 2 N O
Na OH C
! CH 3 COCCH 3 ! CH 3 CO !
H 2O
HO HO CH 3
Acet
p-Hidroksianilin anhidrid Acetaminofen
 6. Хемија на естри
Повеќетоkiselini
ti na•karboksilnite естри iсе течности
acil nukleofilniсо пријатнаreakcii
supstitucioni миризба и се одговорни за
миризбата на овошјата и цвеќињата
O
• Исто
Poglavje 21 така присутни
Derivati се и во kiselini
na karboksilnite животинските масти и други биолошки
CH OCR i acil nukleofilni supstitucioni reakcii
молекули
O O CH O 3
2

O
CH 3 CH 2 CH 2 COCH 3 CH 3 COCH 2 CH 2 CH CH 3 CH OCR
Metil butanoat Izopentil acetat O CH 2 OCR
(od ananas) (od banana) O O CH 3 O
CH 2 OCR

CH 3 CH 2 CH 2 COCH 3 mast
CH 3 COCH 2 CH 2 CH CH 3 CH OCR
(R ! C11–17 niza)
Metil butanoat Izopentil acetat O
(od ananas)
emiskata industrija gi koristi (od banana)
esterite za razli~ni celi. Etil acetatot, CH 2 OCR
primer, naj~esto se koristi kako rastvoruva~, a dialkil ftalatot se pri-
enuva kako plastifikator t.e. spre~uva polimerite da stanat tro{livi. mast
(R ! C11–17 niza)
O
Hemiskata
COCH 2 CH 2 CH 2 CH 3
industrija gi koristi esterite za razli~ni celi. Etil acetatot,
na primer, naj~esto se koristi kako rastvoruva~, a dialkil ftalatot se pri-
Dibutil ftalat (plastifikator)
menuva kako plastifikator t.e. spre~uva polimerite da stanat tro{livi.
COCH 2 CH 2 CH 2 CH 3

O O
Dobivawe na esteri
Добивање на естри
Esterite naj~esto se dobivaat od karboksilni kiselini so metodi koi ve}e gi
vidovme. Karboksilnite kiselini se preveduvaat direktno vo esteri so S N 2
reakcija na karboksilatniot jon so primarni alkil halidi ili so F isch er -ova
• Естрите најчесто
esterifikacija се добиваатkiselini
na karboksilnite од карбоксилни киселини
so alkohol vo prisustvo na mine-
ralni kiselini kako katalizator. Pokraj ova, acil hloridite mo`at da se
prevedat vo esteri pri tretman so alkoholi vo prisustvo na baza (Sekcija 21.4).

O O
SOCl 2
C C
R OH R Cl
1. Na OH
R !OH R !OH
H Cl piridin
2. R !X
O O O

C C C
R OR! R OR! R OR!
Metodot e ograni~en na Metodot e ograni~en na Metodot e mnogu
primarni alkil halidi ednostavni alkoholi op{t

Reakcii na esteri
Реакции на естри
• Помалку реактивни кон нуклеофили во споредба со ацил хлоридите
или анхидридите
21. 6 Hemija na esterite 791
• Цикличните естри се викаат и лактони и реагираат на сличен
начик
reakcii naкако ацил
esterite, koiестрите
podednakvo se primenlivi i na acikli~ni esteri
i na cikli~ni esteri nare~eni laktoni.

O O H H
[H ]
C C C
R NH 2 R H R OH

Amid Aldehid 1" alkohol

NH 3 [H ]

O R# R#
O
C C
H 2O R#MgX
R OH C R OH
R OR!
Kiselina 3 " alkohol

Ester
Хидролиза : конврзија на естри во
карбоксилни киселини
Механизам на естерска хидролиза
• Базно индуцирана естерска
хидролиза (сапонификација)
 Esterskata hidroliza te~e preku tipi~en nukleofilen acil supstitu-
cionen pat prika`an na Sl. 21. 9, vo koj hidroksidniot jon e nukleofil koj
Студија со обележени изотопи
se adira vrz esterskata karbonilna grupa i dava tetraedaren intermedijar.
Potoa, so gubewe na alkoksiden jon dava karboksilna kiselina koja so de-
•protonirawe dava karboksilaten
Кога етил пропаноатот jon. Otkako
обележан со 18O saponifikacijata
на естерски врзаниотe zavr{ena
soкислород
dodavawe еnaхидролизиран
vodena H Cl vo oddelen
со воден ~ekor se vr{i
NaOH, protonirawe
обележаниот na kar-
18O се
boksilatniot jon i se dobiva
појавува исклучиво karboksilna
во етанолниот kiselina.
продукт
Mehanizmot prika`an na Sl. 21.9 e potvrden preku studii so odbele`ani
Во пропанската
•izotopi. Koga etilкиселина не останува
propanoatot odbele`anобележан атом, што
so 18 O na eterski svrzaniot
укажуваe дека
kislorod при сапонификацијата
hidroliziran се кине C–OR¢18 O
so voden Na OH , odbele`aniot врската, а неis-
se pojavuva
CO–R¢ врската
klu~ivo vo etanolniot produkt. Vo propanskata kiselina ne ostanuva od-
bele`an atom, {to uka`uva deka pri saponifikacijata se kine C–OR! vrs-
kata, a ne CO–R! vrskata.

ovaa vrska se kine

O O
1. Na OH , H 2 O *
C * C " H OCH 2 CH 3
2. H 3 O !
CH 3 CH 2 OCH 2 CH 3 CH 3 CH 2 OH

C CHEMISTRY, 6th ed. превод од англиски: д-р Јане Богданов и д-р Богдан Богданов
Кисело катализирана естерска хидролиза
• Најчест пат е реверзна
реакција на Fischer-овата
естерификација
 Аминолиза на естри – конверзија на естри
regenerira kiseliot katalizator. O

во амиди
!
C " R!OH " H O 3
R OH
• Амонијакот реагира со естрите и дава амиди
Aminoliza: konverzija na esterite vo amidi Esterite reagiraat so amonijak
i amin davaj}i amidi. Me|utoa, reakcijata ne se primenuva ~esto, bidej}i
polesno e da se izveduva so acil hloridi (vidi Sekcija 21.4).
O O

C C
OCH 3 NH 3 NH 2
eter ! CH 3 OH

Metil benzoat Benzamid

21 Редукција: конверзија
Derivati na karboksilnite на nukleofilni
kiselini i acil естри во алкохоли
supstitucioni reakcii
• Реакцијата со LiAlH
Redukcija: 4 даваnaпримарни
konverzija алкохоли Esterite pri tretman so
esteri vo alkoholi
LiAlH 4 lesno se reduciraat do primarni alkoholi (vidi Sekcija 17.5).

O
1. LiAlH 4 , eter
CH 3 CH 2 CH CH COCH 2 CH 3 CH 3 CH 2 CH CH CH 2 OH ! CH 3 CH 2 OH
2. H 3 O !
Etil pent-2-enoat Pent-2-en-1-ol (91%)
O
OH
O 1. LiAlH 4 , eter
H OCH 2 CH 2 CH 2 CH CH 3
2. H 3 O !
Pentan-1,4-diol (86%)
CH 3

Lakton

Mehanizmot na esterskata (i laktonskata) redukcija e sli~na na redukcijata

na acil hloridite. Hidridniot jon prvo se adira vrz karbonilnata grupa, pro-
sledeno so eliminacija na alkoksiden jon i dava aldehid. Ponatamo{nata re-
dukcija na aldehidot dava primaren alkohol.
 O 1. LiAlH 4 , eter
H OCH 2 CH 2 CH 2 CH CH 3
2. H 3 O !

Механизам наCHредукцијаPentan-1,4-diol
на естри 3
(86%)

Lakton
• Хидридниот јон се адира врз карбонилната група, проследено со
елиминација на алкоксиден
Mehanizmot јон
na esterskata (i и дава алдехид
laktonskata) redukcija e sli~na na redukcijata
na acil hloridite. Hidridniot jon prvo se adira vrz karbonilnata grupa, pro-
• Редукцијата
sledenoна
so алдехидите
eliminacija na дава примарни
alkoksiden jon i davaалкохоли
aldehid. Ponatamo{nata re-
dukcija na aldehidot dava primaren alkohol.

O " O OH
O
LiAlH 4 1. LiAlH 4
C ! H" eter R C C $ R#O " 2. H 3 O ! R C
H H
R OR # R H
R #O H
primaren
alkohol

Aldehidniot intermedijar mo`e da se izolira ako se upotrebi 1 ekvivalent od

diizobutilaluminum hidrid (DIBAH ) kako redukcionen agens namesto LiAlH 4 .
Reakcijata mora da se izveduva na !78°C za da se izbegne ponatamo{nata re-
dukcija na alkoholot.

O O
1. DIBAH vo toluen
CH 3 (CH 2 )10 COCH 2 CH 3 CH 3 (CH 2 )10 CH ! CH 3 CH 2 OH
2. H 3 O !
# R H
R #O H

Парцијална редукција на алдехиди primaren

alkohol
• Се користи еквивалент од diisobutylaluminum hydride (DIBAH =
((CH3)2CHCH
Aldehidniot 2)2AlH)) наmo`e
intermedijar местото
da se од LiAlH4ako se upotrebi 1 ekvivalent od
izolira
diizobutilaluminum hidrid (DIBAH ) kako redukcionen agens namesto LiAlH 4 .
• Се користи ниска температура за да се избегне понатамошна
Reakcijata mora da se izveduva na !78°C za da se izbegne ponatamo{nata re-
редукција
dukcija во алкохол
na alkoholot.

O O
1. DIBAH vo toluen
CH 3 (CH 2 )10 COCH 2 CH 3 CH 3 (CH 2 )10 CH ! CH 3 CH 2 OH
2. H 3 O !
Etil dodekanoat Dodekanal (88%)

kade DIBAH " [(CH 3 )2 CH CH 2 ]2 AlH

Koj produkt o~ekuva{ da se dobie od reakcijata na butirolaktonot so DIBAH

na !78°C?

O
Реакција
Reakcija na esteriна естри
so Grignard со Grignard-ови
-ovi reagensi Esterite i laktonite реагенси
reagiraat so
2 ekvivalenti Gr ign a r d-ov reagens i davaat tercijarni alkoholi vo koi dva
•odРеакција со 2 se
supstituentite еквиваленти наSekcija
identi~ni (vidi Grignard-ов реагенс se
17.6). Reakcijata заodviva
добивање
so на
терцијални
poznatiot алкохоли
nukleofilen supstitucionen mehanizam preku intermedijaren ke-
ton, koj ponatamu reagira so Gr ign a r d-ov reagens i dava tercijaren alkohol.

O OH
MgBr ,
C 1. 2 eter C
OCH 3
2. H 3 O !

Metil benzoat
Trifenilmetanol (96%)

O
OH
O 1. 2 CH 3 MgBr , eter
2. H 3 O !
CH 3 CCH 2 CH 2 CH 2 CH 2 OH

CH 3
Valerolakton
5-Metilheksan-1,5-diol
 7. Хемија на амиди
• Се добиваат при реакција на ацил хлориди со амини.
• Амонијакот, моносупституираните амини и дисупституираните
erivati na karboksilnite
амини kiselini
– сите влегуваат i acil
во оваа nukleofilni supstitucioni reakcii
реакција
O

C
R Cl

NH 3 R!2 NH
R!NH 2

O O
O
C C
R NH 2 R NR!2
C
R NH R!

Reakcii na amidi
 Amino kiselina Protein (poliamid)

Реакции на karboksilni
амиди
Amidite pri zagrevawe so vodena baza ili vodena kiselina se podlo`ni na hid-
roliza i davaat kiselini plus amin.Uslovite koi se potrebni za
amidnata hidroliza se posilni otkolku uslovite za hidroliza na acil hlo-
• Со загревање
ridi iliна или no
esteri, кисело воденseраствор
mehanizmite илиreakcijata
sli~ni. Taka, базно воден раствор
na kisela hidro-
даваат карбоксилни
liza se odviva soкиселини
nukleofilnaиadicija
амин na
преку реакција
voda vrz на хидролиза
protoniraniot amid, prosle-
deno so gubewe na amonijak. Baznata hidroliza se odviva so nukleofilna adi-
• Киселата хидролиза
cija преку нуклеофилна
na OH ! vrz amidnata адиција
karbonilna grupa, prosledenoна so
вода врз
deprotonirawe na
протонираниот
XOH grupataамис, проследена
i eliminacija е со jon
na amiden губење
( NH 2 ).на амонијак.
!

Kisela hidroliza

" H H H
O O O O
H 3O " "
C C ! OH 2 C H C H
NH 2 NH 2 R O R O
R R
H 2N H 3N
H "

C ! NH 4 "
R OH
Bazna hidroliza
! ! !
O ! O OH O O
OH
C
R
C H R
C ! C ! NH 2 !
O O 47
R NH 2 R O!
H N H N
 O O O O

Базна хидролиза на амиди

H 3O " "
C C ! OH 2 C H C H
NH 2 NH 2 R O R O
R R
H 2N H 3N
H "
• Нуклеофилна адиција на хидроксилна група врз амидната карбонилна група,
проследено со депротонирање на –ОН групата и елиминација на амиден јон – NH2
O

C ! NH 4 "
R OH
Bazna hidroliza
! ! !
O ! O OH O O
OH
C
R
C H R
C ! C ! NH 2 !
NH 2 O O O!
R R
H 2N H 2N

McMurry, ORGANIC CHEMISTRY, 6th ed. превод од англиски: д-р Јане Богданов и д-р Богдан Богданов
 Редукција: конверзија на амиди во амини
edukcija: konverzija na amidi vo amini Kako i drugite derivati na karbok-
ilnite kiselini, taka i amidite mo`at da se reduciraat so LiAlH 4 . Me|u-
• Редукцијаe со
oa, produktot amiLiAlH
n, a 4neвоalkohol.
амин, а не во алкохол
Vkupniot efekt na redukcijata na ami-
ot e• konverzija na amidnata
Конверзија C=O ® CH2 karbonilna grupa vo metilenska grupa
CUO 88n CH 2 ). Ovoj tip na reakcija e specifi~en za amidite i ne se
dviva kaj drugite derivati na karboksilnite kiselini.

O
1. LiAlH 4 , eter
CH 3 (CH 2 )10 CNH CH 3 CH 3 (CH 2 )10 CH 2 NH CH 3
2. H 2 O
N-Metildodekanamid Dodecilmetilamin (95%)

Amidnata redukcija se odviva so nukleofilna adicija na hidriden jon vrz

midnata karbonilna grupa, prosledena so ispu{tawe na kisloroden atom
ako aluminat anjonska grupa {to se istisnuva i dava intermedijaren imi-
ium jon koj potoa ponatamu se reducira od LiAlH 4 i dava amin.
!
 O
Механизам на редукцијаCH 3 (CH 2 )10 CNH CH 3 1. LiAlH 4 , eter
2. H 2 O
CH 3 (CH 2 )10 CH 2 NH CH 3

• Адиција наNхидрид
-Metildodekanamid
на карбонилна група Dodecilmetilamin (95%)

• Губитик на кислород
Amidnata redukcija seкако алумининат
odviva анјонска
so nukleofilna adicija naгрупа, што
hidriden jonсе
vrz
amidnata karbonilna grupa, prosledena so ispu{tawe na kisloroden atom
истиснува и дава интермедиерен иминиум јон кој потоа понатаму
kako aluminat anjonska grupa {to se istisnuva i dava intermedijaren imi-
се редуцира и дава
nium jon koj potoa амин
ponatamu se reducira od LiAlH 4 i dava amin.
!
AlH 3 H " H
O O N NH 2
LiAlH 4
C ! H! eter C C
R
C
NH 2 R H H
R R H
H 2N H! H
Amid
Iminium jon

Litium aluminum hidridnata redukcija e efektivna i so acikli~ni i so

cikli~ni amidi ili laktami. Redukcijata na laktami e dobar metod za do-
bivawe na cikli~ni amini.

H 3C H 3C H
O 1. LiAlH 4 , eter
H 3C N H 3C N H
2. H 2 O
 R H
H 2N H! H

Употреба на редукцијата на амиди Iminium jon

• Функционира
itium и за циклични
aluminum hidridnata и ациклични
redukcija амиди
e efektivna i so acikli~ni i so
ikli~ni amidi
• Добар ili
пат до laktami.
циклични Redukcijata na laktami e dobar metod za do-
амини
ivawe na cikli~ni amini.

H 3C H 3C H
O 1. LiAlH 4 , eter
H 3C N H 3C N H
2. H 2 O

H H
Laktam Cikli~en amin (80%)

}e go prevedi{ N-etilbenzamid vo sekoj od slednite produkti?

) Benzoeva kiselina (b) Benzil alkohol (c) C 6 H 5 CH 2 NH CH 2 CH 3